RAČUNOVODSTVENO-PORESKI ASPEKT TROŠKOVA REPREZENTACIJE

U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014) na računu 551 – Troškovi reprezentacije iskazuju se izdaci za reprezentaciju, uključujući i vrednost sopstvenih proizvoda, robe i usluga.

Troškovi reprezentacije najčešće se pojavljuju u odnosima sa poslovnim partnerima prilikom zaključivanja poslova, ugovora, obeležavanja jubileja, puštanja u rad novih kapaciteta i u drugim sličnim slučajevima, zatim troškovi ugostiteljskih usluga, kao i troškovi koji se poklanjaju u obliku sopstvenih proizvoda, roba i usluga itd.

Karakteristični primeri izdataka na ime reprezentacije su:

– konzumiranje toplih napitaka, bezalkoholnih pića (kafa, čaj, voda, sokovi) i alkoholnih pića  u poslovnim prostorijama pravnog lica prilikom prijema poslovnih partnera;

– konzumiranje jela i pića u sopstvenim ugostiteljskim objektima;

– konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima drugih pravnih ili fizičkih lica;

– konzumiranje jela i pića i drugi troškovi prilikom obeležavanja važnih događaja u vezi sa poslovanjem;

– troškovi ugostiteljskih usluga po osnovu prenoćišta i ishrane poslovnih partnera, ako su u funkciji zaključivanja ugovora, odnosno ostvarivanja drugih oblika poslovne saradnje;

– davanje poslovnim partnerima sopstvenih proizvoda i robe ili vršenje usluga.

 1. Primeri računovodstvenog obuhvatanja izdataka za reprezentaciju

Primer 1:

U vidu reprezentacije je poslovnom partneru dat sopstveni proizvod čija cena koštanja iznosi 2.200 dinara.

Sopstveni proizvodi dati u reprezentaciju procenjuju se u visini cene koštanja, a sopstvena roba data u reprezentaciju u visini nabavne cene robe.

Prihodi nastali po osnovu navedene interne realizacije evidentiraju se u korist:

• Računa 620 – Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe robe za reprezentaciju;
• Računa 621 – Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe proizvoda i usluga za reprezentaciju.

Primer 2:

Pravno lice je za konzumiranje jela i pića u restoranu dobilo račun ugostiteljskog preduzeća sa sledećim elementima: konzumiranje hrane i pića 4.000 dinara, obračunati PDV 800 dinara, ukupno 4.800 dinara.

Primer 3:

Trgovinsko privredno društvo u skladištu ima sokove kao robu koja je namenjena za dalju prodaju. Deo robe je uzet sa zaliha, a zatim iskorišćen za sopstvene potrebe. Roba se vodi po veleprodajnim cenama.

Podaci o vrednosti robe su sledeći:

1) nabavna vrednost prodate robe koja je iskorišćena za sopstvene potrebe – 18.000 dinara;

2) razlika u ceni robe na veliko – 2.000 dinara;

3) prodajna vrednost (1+2) – 20.000 dinara;

4) PDV (20.000 x 20%) – 4.000 dinara.

Napomena: Ukoliko se radi o istom poreskom periodu, može se umanjiti prethodni porez sa računa 270 (knjiženje storno 270).

2. Troškovi reprezentacije sa aspekta Zakona o PDV-u

Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon o PDV-u) definiše da obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu izdataka za reprezentaciju. Takođe, Zakon o PDV-u definiše koji se izdaci, u smislu tog zakona, smatraju izdacima za reprezentaciju, za koje obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Naime, prema odredbi člana 29. stav 3. Zakona o PDV-u, izdacima za reprezentaciju smatraju se izdaci za ugostiteljske usluge; pokloni, osim poklona manje vrednosti; izdaci za odmor, sport, razonodu i drugi izdaci učinjeni u korist poslovnih partnera, potencijalnih poslovnih partnera, predstavnika poslovnih partnera i drugih fizičkih lica, a da za to ne postoji pravna obaveza.

3. Priznavanje izdataka po osnovu reprezentacije u poreskom bilansu

U skladu sa odredbama člana 15. Zakona o porezu na dobit („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dobit), izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.

U praksi se često javljaju nedoumice oko razlikovanja i razgraničenja troškova reklame i propagade, s jedne strane, i troškova reprezentacije, s druge strane. Zakon o porezu na dobit ne daje preciznu distinkciju između ovih troškova, već samo navodi da se kao rashodi propagande u poreskom bilansu priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. stav 8).

Za pravilnu primenu Zakona o porezu na dobit neophodna je i pravilna primena propisa o računovodstvu, tj. da se određeni troškovi ispravno tretiraju kao trošak reklame odnosno reprezentacije, budući da od ispravnog računovodstvenog evidentiranja zavisi i pravilna primena u poreskom smislu.

Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom, a šta reprezentacijom, zasniva se na pravilu da su:

1) dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjena i većem broju nepoznatih lica, a

2) dobra i usluge učinjeni za reprezentaciju, ako su namenjeni određenim, poznatim licima (poslovnim partnerima). 

Navedeni stav iznelo je Ministarstvo finansija mišljenjem br. 430-00-379/2014-08 od 30. 3. 2015. godine.

I pored ovih odrednica datih u mišljenju Ministarstva finansija, u svakom konkretnom slučaju trebalo bi ceniti da li određeni izdatak ima za svrhu promovisanje poslovanja poreskog obveznika ili je učinjen u druge poslovne svrhe, a obveznik treba svojim opštim aktom da propiše kriterijume na osnovu kojih će vršiti razgraničenje predmetnih izdataka, vodeći računa o njihovoj ekonomskoj suštini. Takođe, poreski organ ima pravo da u svakom konkretnom slučaju ceni da li se radi o izdacima za reprezentaciju, reklamu i propagandu ili se radi o drugim izdacima.