U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014) na računu 551 – Troškovi reprezentacije iskazuju se izdaci za reprezentaciju, uključujući i vrednost sopstvenih proizvoda, robe i usluga.

Troškovi reprezentacije najčešće se pojavljuju u odnosima sa poslovnim partnerima prilikom zaključivanja poslova, ugovora, obeležavanja jubileja, puštanja u rad novih kapaciteta i u drugim sličnim slučajevima, zatim troškovi ugostiteljskih usluga, kao i troškovi koji se poklanjaju u obliku sopstvenih proizvoda, roba i usluga itd.

Karakteristični primeri izdataka na ime reprezentacije su:

– konzumiranje toplih napitaka, bezalkoholnih pića (kafa, čaj, voda, sokovi) i alkoholnih pića  u poslovnim prostorijama pravnog lica prilikom prijema poslovnih partnera;

– konzumiranje jela i pića u sopstvenim ugostiteljskim objektima;

– konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima drugih pravnih ili fizičkih lica;

– konzumiranje jela i pića i drugi troškovi prilikom obeležavanja važnih događaja u vezi sa poslovanjem;

– troškovi ugostiteljskih usluga po osnovu prenoćišta i ishrane poslovnih partnera, ako su u funkciji zaključivanja ugovora, odnosno ostvarivanja drugih oblika poslovne saradnje;

– davanje poslovnim partnerima sopstvenih proizvoda i robe ili vršenje usluga.

 1. Primeri računovodstvenog obuhvatanja izdataka za reprezentaciju

Primer 1:

U vidu reprezentacije je poslovnom partneru dat sopstveni proizvod čija cena koštanja iznosi 2.200 dinara.

R. br.

Konto OPIS Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1 2 3 4 5

6

1) 551 Troškovi reprezentacije 2.200
621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 2.200
 – za dati proizvod za reprezentaciju
1a) 980 Troškovi prodatih proizvoda i usluga 2.200
960 Gotovi proizvodi 2.200
 – za dati proizvod za reprezentaciju – izlaz sa zaliha

 

Sopstveni proizvodi dati u reprezentaciju procenjuju se u visini cene koštanja, a sopstvena roba data u reprezentaciju u visini nabavne cene robe.

Prihodi nastali po osnovu navedene interne realizacije evidentiraju se u korist:

  • Računa 620 – Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe robe za reprezentaciju;
  • Računa 621 – Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe proizvoda i usluga za reprezentaciju.

Primer 2:

Pravno lice je za konzumiranje jela i pića u restoranu dobilo račun ugostiteljskog preduzeća sa sledećim elementima: konzumiranje hrane i pića 4.000 dinara, obračunati PDV 800 dinara, ukupno 4.800 dinara.

R. br.

Konto OPIS Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1 2 3 4 5

6

1) 551 Troškovi reprezentacije 4.800
435 Dobavljači u zemlji 4.800
 – za račun za ugostiteljske usluge

 

Primer 3:

Trgovinsko privredno društvo u skladištu ima sokove kao robu koja je namenjena za dalju prodaju. Deo robe je uzet sa zaliha, a zatim iskorišćen za sopstvene potrebe. Roba se vodi po veleprodajnim cenama.

Podaci o vrednosti robe su sledeći:

1) nabavna vrednost prodate robe koja je iskorišćena za sopstvene potrebe – 18.000 dinara;

2) razlika u ceni robe na veliko – 2.000 dinara;

3) prodajna vrednost (1+2) – 20.000 dinara;

4) PDV (20.000 x 20%) – 4.000 dinara.

R. br.

Konto OPIS Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1 2 3 4 5

6

1) 501 Nabavna vrednost prodate robe 18.000
 1329 Razlika u ceni robe u prometu na veliko  2.000
132 Roba u prometu na veliko 20.000
 – za uzetu robu za sopstvene potrebe
551 Troškovi reprezentacije 22.000
1a) 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 4.000
620 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe 18.000
 – za aktiviranje sopstvene robe za reprezenaciju

 

Napomena: Ukoliko se radi o istom poreskom periodu, može se umanjiti prethodni porez sa računa 270 (knjiženje storno 270).

  1. Troškovi reprezentacije sa aspekta Zakona o PDV-u

Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon o PDV-u) definiše da obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu izdataka za reprezentaciju. Takođe, Zakon o PDV-u definiše koji se izdaci, u smislu tog zakona, smatraju izdacima za reprezentaciju, za koje obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Naime, prema odredbi člana 29. stav 3. Zakona o PDV-u, izdacima za reprezentaciju smatraju se izdaci za ugostiteljske usluge; pokloni, osim poklona manje vrednosti; izdaci za odmor, sport, razonodu i drugi izdaci učinjeni u korist poslovnih partnera, potencijalnih poslovnih partnera, predstavnika poslovnih partnera i drugih fizičkih lica, a da za to ne postoji pravna obaveza.

  1. Priznavanje izdataka po osnovu reprezentacije u poreskom bilansu

U skladu sa odredbama člana 15. Zakona o porezu na dobit („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dobit), izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.

U praksi se često javljaju nedoumice oko razlikovanja i razgraničenja troškova reklame i propagade, s jedne strane, i troškova reprezentacije, s druge strane. Zakon o porezu na dobit ne daje preciznu distinkciju između ovih troškova, već samo navodi da se kao rashodi propagande u poreskom bilansu priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. stav 8).

Za pravilnu primenu Zakona o porezu na dobit neophodna je i pravilna primena propisa o računovodstvu, tj. da se određeni troškovi ispravno tretiraju kao trošak reklame odnosno reprezentacije, budući da od ispravnog računovodstvenog evidentiranja zavisi i pravilna primena u poreskom smislu.

Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom, a šta reprezentacijom, zasniva se na pravilu da su:

1) dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjena i većem broju nepoznatih lica, a

2) dobra i usluge učinjeni za reprezentaciju, ako su namenjeni određenim, poznatim licima (poslovnim partnerima). 

Navedeni stav iznelo je Ministarstvo finansija mišljenjem br. 430-00-379/2014-08 od 30. 3. 2015. godine.

I pored ovih odrednica datih u mišljenju Ministarstva finansija, u svakom konkretnom slučaju trebalo bi ceniti da li određeni izdatak ima za svrhu promovisanje poslovanja poreskog obveznika ili je učinjen u druge poslovne svrhe, a obveznik treba svojim opštim aktom da propiše kriterijume na osnovu kojih će vršiti razgraničenje predmetnih izdataka, vodeći računa o njihovoj ekonomskoj suštini. Takođe, poreski organ ima pravo da u svakom konkretnom slučaju ceni da li se radi o izdacima za reprezentaciju, reklamu i propagandu ili se radi o drugim izdacima.