Odredbama člana 40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon) uređuje se osnovica doprinosa za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog, dva ili više poslodavaca.

Da podsetimo: prema članu 51. Zakona o radu, nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može se zasnovati sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem koje kod drugog poslodavca već ima zasnovan radni odnos sa nepunim radnim vremenom (do ukupnog trajanja punog radnog vremena) i sa penzionisanim licem (osim sa korisnikom invalidske penzije).

U članu 40. Zakona regulisan je način obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za rad u nepunom radnom vremenu kod jednog ili više poslodavaca, o čemu u nastavku dajemo više primera.

Prema odredbama ovog člana:

stav 1. člana 40 – za zaposlenog koji radi nepuno radno vreme kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje niža je od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa;

– stav 2. člana 40 – za zaposlenog sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme;

– stav 3. člana 40 – ako zaposleni radi nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, onaj poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Pogledajmo u nastavku nekoliko primera u vezi sa primenom navedenih odredbi člana 40. Zakona, uz napomenu da se ovde koristi najniža osnovica doprinosa od 21.906,00 dinara, koja važi za period od 1. maja 2017. do 31. jula 2017. godine, i poresko oslobođenje na zarade od 11.790,00 dinara, koje je u primeni od 1. februara 2017. godine.

Primer 1

Zaposleni radi pet časova dnevno, odnosno 110 časova u mesecu kod jednog poslodavca i ima bruto zaradu od 20.000,00 dinara. Pošto je ta zarada niža od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa od 21.906,00 dinara, poslodavac obračunava doprinose za socijalno osiguranje, u skladu sa članom 40. stav 1. Zakona, na punu najnižu osnovicu od 21.906,00 dinara, jer je ona viša od zarade. Ovde skrećemo pažnju na vrlo bitan momenat u poreskom tretmanu zarade: na zaradu koju zaposleni ostvaruje radeći kod jednog poslodavca skraćeno radno vreme, primenjuje se pun iznos najniže osnovice doprinosa, a ne srazmerni (časovima rada). Naime, za zaposlene koji su radni odnos zasnovali sa nepunim radnim vremenom, poslodavci ne mogu da umanje najnižu osnovicu doprinosa srazmerno vremenu provedenom na radu, već i u tom slučaju isplaćenu zaradu porede sa punim iznosom najniže osnovice.

Primer 2

Zaposleni radi pet časova dnevno, odnosno 110 časova mesečno kod poslodavca sa bruto zaradom od 23.000,00 dinara i to mu je jedini radni odnos. Trenutno važeća najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 21.906,00 dinara. Poslodavac doprinose za socijalno osiguranje obračunava na zaradu od 23.000,00 dinara jer je ona viša od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa, odnosno od 21.906,00 dinara.

Obračuni za ova dva primera prikazani su u narednoj tabeli:

Red. broj Opis Primer 1

(zarada niža od najniže osnovice)

Primer 2

(zarada viša od najniže osnovice)

1. Ostvarena bruto zarada 20.000,00 23.000,00
2. Najniža mesečna osnovica doprinosa 21.906,00 21.906,00
3. Osnovica za obračun doprinosa 21.906,00 23.000,00
4. Iznos doprinosa na teret zaposlenog (19,90% na red. br. 3)  

4.359,29

 

4.577,00

5. Srazmerni iznos poreske olakšice (5 čas. : 8 čas.) x 11.790,00  

7.368,75

 

7.368,75

6. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 5) 12.631,25 15.631,25
7. Porez (10% na red. br. 6) 1.263,12 1.563,12
8. Zarada za isplatu (red. br. 1 – red. br. 4 – red. br. 7) 14.377,59 16.859,88
9. Doprinosi na teret poslodavca 3.921,17 4.117,00

 

Prema tome, bez obzira na nepuno radno vreme koje zaposleni ima kod poslodavca, puna najniža osnovica uvek je donja granica obračuna doprinosa za socijalno osiguranje, pa se doprinosi obračunavaju na zaradu ako je ona veća od najniže osnovice doprinosa, odnosno na najnižu osnovicu doprinosa ako je veća od obračunate zarade za časove rada. Osnovno što ovde treba primetiti je da prilikom rada sa nepunim radnim vremenom nema utvrđivanja tzv. srazmerne najniže osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, koja bi bila u srazmeri sa obavljenim radnim vremenom, ali se zato mora izvesti srazmerno poresko umanjenje, koje za dnevni rad od pet časova (u odnosu na mogućnih osam) iznosi 7.368,75 dinara. Bitno je da prilikom ovakvog obračuna poslodavac i u uslovima skraćenog radnog vremena ne može zaposlenom da isplati zaradu po času rada nižu od važeće minimalne zarade po času rada, koja trenutno iznosi 130,00 dinara neto. Pošto je kod svakog od poslodavaca zaposleni u konkretnom mesecu radio po 110 časova, ostvarena neto zarada po času rada veća je od 130,00 dinara u oba primera (satnica se dobija deljenjem iznosa za isplatu pod red. br. 8. iz prethodne tabele, sa 110 časova).

Primer 3

Ako zaposleni radi nepuno radno vreme kod dva poslodavca – po 3 časa dnevno, odnosno po 66 časova mesečno, i tako u mesecu ostvari ukupno radno vreme od 132 časa, a zatim kod jednog poslodavca ostvari bruto zaradu od 21.950 dinara, a kod drugog od 22.200 dinara, svaki od poslodavaca će u ovom slučaju obračunati doprinose za socijalno na zaradu koju isplaćuje ovom zaposlenom, jer je kod svakog ona viša od važeće najniže osnovice za doprinose koja iznosi 21.906,00 dinara.

Primer 4

Zaposleni kod dva poslodavca radi nepuno radno vreme – kod jednog 3, a kod drugog 4 časa dnevno, što daje ukupno nepuno radno vreme od 154 časa (66 čas. + 88 čas. = 154 čas., od mogućih 176 časova). Zarada kod prvog poslodavca iznosi 9.500 dinara, a kod drugog 12.500 dinara. U ovom slučaju, shodno članu 40. stav 2. Zakona, zbir zarada kod oba poslodavca veći je od najniže mesečne osnovice, pa svaki poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose na zaradu koju isplaćuje, jer je i zarada kod svakog od poslodavaca iznad srazmernog iznosa najniže osnovice koji za 3 časa rada (3 : 8 x 21.906) iznosi 8.214,75 dinara, odnosno za 4 časa rada (4 : 8 x 21.906) 10.953,00 dinara. Znači, u ovom slučaju nema primene najniže mesečne osnovice.

Primer 5

Zaposleni radi kod dva poslodavca nepuno radno vreme i kod njih zbirno ostvaruje nepuno radno vreme. Kod prvog poslodavca radi 3 časa dnevno, odnosno 66 časova mesečno, uz zaradu od 7.500,00 dinara, a kod drugog poslodavca radi 4 časa dnevno, odnosno 88 časova mesečno, uz zaradu od 10.000 dinara. Zbir ovih zarada je niži od važeće najniže osnovice od 21.906,00 dinara, a takođe je i isplaćena zarada kod svakog od poslodavaca niža od srezmernog iznosa najniže osnovice. Naime, kod prvog poslodavca srazmerna najniža osnovica iznosi (3 : 8 x 21.906) 8.214,75 dinara, što je više od zarade zaposlenog koja iznosi 7.500,00 dinara, a kod drugog poslodavca srazmerna najniža osnovica iznosi (4 : 8 x 21.906) 10.953,00 dinara, što je više od zarade zaposlenog koja iznosi 10.000,00 dinara. Dakle, u ovom slučaju je zbir zarada kod oba poslodavca niži od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa i svaki poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice, srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog od poslodavaca u odnosu na puno radno vreme. Ovakav slučaj obračuna prikazan je u narednoj tabeli:

Red. broj Opis Poslodavac I Poslodavac II Ukupno
1. Ostvarena bruto zarada 7.500,00 10.000,00 17.500,00
2. Broj časova rada 66 88 154
3. Najniža mesečna osnovica doprinosa 21.906,00 21.906,00 21.906,00
4. Srazmerna najniža osnovica doprinosa:

a) (21.906,00 : 176) x 66

b) (21.906,00 : 176) x 88

8.214,75 10.953,00 19.167,75
5. Osnovica za obračun doprinosa 8.214,75 10.953,00 19.167,75
6. Iznos doprinosa na teret zaposlenog (19,90% na red. br. 5) 1.634,74 2.179,64 3.814,38
7. Srazmerni iznos poreske olakšice:

a) za poslodavca I: (66 : 176) x 11.790,00;

b) za poslodavca II: (88 : 176) x 11.790,00

4.421,25 5.895,00 10.316,25
8. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 7) 3.078,75 4.105,00 7.183,75
9. Porez (10% na red. br. 8) 307,87 410,50 718,37
10. Neto zarada za isplatu (red. br. 1 – red. br. 6 – red. br. 9) 5.557,38 7.409,86 12.967,24
11. Doprinosi na teret poslodavca (17,90% na red. br. 5) 1.470,44 1.960,59 3.431,03

 

U ovom slučaju je zarada zaposlenog kod oba poslodavca manja od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, pa svaki poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose na srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa, koja je među poslodavcima podeljena srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog poslodavca u toku meseca, u odnosu na puno radno vreme, kako navodi član 40. stav 2. Zakona.

Isto je urađeno i sa poreskom olakšicom od 11.790,00 dinara. Naime, kad zaposleni ostvaruje puno ili nepuno radno vreme kod dva poslodavca, umanjenje od 11.790,00 dinara vrši svaki poslodavac srazmerno vremenu rada kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi manje od punog iznosa od 11.790,00 dinara, jer ovaj zaposleni kod oba poslodavca ostvaruje ukupno nepuno radno vreme.

U posebnom slučaju, ako zaposleni radi kod dva poslodavca nepuno radno vreme ukupno, pa kod jednog poslodavca ostvaruje zaradu iznad, a kod drugog poslodavca zaradu ispod srazmernog iznosa najniže osnovice doprinosa, obračun je sledeći: kod poslodavca kod koga je zarada iznad srazmernog iznosa najniže osnovice, doprinosi se obračunavaju na tu zaradu, a kod poslodavca kod koga je zarada ispod srazmernog iznosa najniže osnovice, doprinosi se obračunavaju na srazmerni iznos najniže osnovice koja se, shodno članu 40. Zakona, utvrđuje srazmerno radnom vremenu kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.