Roditeljski dinar je, kao termin, prvi put upotrebljen u Nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji 2005–2010. godine, što podrazumeva uvođenje dodatnih izvora finansiranja delatnosti školskih i predškolskih ustanova, i to ne samo iz budžetskih sredstava već i iz sredstava roditeljskog dinara. Postavlja se pitanje da li se taj vid finansiranja ustanova obrazovanja i vaspitanja odnosi na njihovu redovnu ili samo proširenu, odnosno dodatnu delatnost.

View Fullscreen
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 61
BUDŽETSKI KORISNICI
Mr Jovan Čanak
Roditeljski dinar u funkciji
ostvarivanja vannastavne
aktivnosti u ustanovama
predškolskog i školskog
obrazovanja i vaspitanja
Roditeljski dinar je, kao termin, prvi put upotrebljen u Nacionalnoj strate-
giji obrazovanja u Srbiji 2005–2010. godine, što podrazumeva uvođenje dodat-
nih izvora finansiranja delatnosti školskih i predškolskih ustanova, i to
ne samo iz budžetskih sredstava već i iz sredstava roditeljskog dinara. Posta-
vlja se pitanje da li se taj vid finansiranja ustanova obrazovanja i vaspitanja
odnosi na njihovu redovnu ili samo proširenu, odnosno dodatnu delatnost.
Uvod
Uvođenje roditeljskog dinara stvorilo je u
praksi u početku određene nedoumice i dileme
kod roditelja đaka, poput onih kada i za koje na-
mene treba da se izdvaja roditeljski dinar i ko
o tome odlučuje. Te dileme proistekle su i iz
nepreciznog, odnosno nepotpunog obrazlože-
nja tadašnjeg ministra prosvete i sporta, koji
je izjavio da će primenom Nacionalne strate-
gije od 2005. godine roditelji participirati u
školskim troškovima – nabavci novih učila,
tekućem održavanju i slično. Ovakav stav mi-
nistra protumačen je od direktora škola kao
„moranje”, pa su u tom smislu prilikom upisa
učenika u školu roditelji dobili i uplatnicu
na određeni iznos, koji je trebalo da uplate kako
bi ispunili uslov za upis učenika u školu. Sva-
kako da je ovakva praksa uvođenja roditeljskog
dinara stvorila nezadovoljstvo kod roditelja,
pa je, shodno tome, takav stav korigovan u smislu
da se reč „moranje” zameni rečima „ako hoće,
mogu”.
To je u suštini značilo da je uvođenje ro-
diteljskog dinara zasnovano na principu
dobrovoljnosti, a ne zakonske obaveze. Ka-
snije su se pojavili i stavovi nadležnih iz
Ministarstva prosvete da škola ne sme da
uslovljava upis u bilo koji razred bilo koje
škole davanjem roditeljskog dinara. Naime,
roditeljski dinar treba shvatiti apsolutno
kao dobrovoljno davanje i ukoliko se smatra
da će biti ispravno uložen, roditelj će ga i
uplatiti, a ukoliko nema da plati ili ne sma-
tra da je potraživanje opravdano, ne mora da
plati.
Ministarstvo prosvete apelovalo je na to da
se prijave svi slučajevi uslovljavanja da se pri-
likom upisa u škole plati roditeljski dinar.
Verujemo da su ove nedoumice prevaziđene i da
treba imati u vidu koje su kompetencije Saveta
roditelja u pogledu predloga odlučivanja i nji-
hovog usvajanja od strane Školskog odbora i u
koje namene će se trošiti izdvojeni roditeljski
dinar.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja
Odredbe Zakona o osnovama sistema obrazo-
vanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/2017,
27/2018 – dr. zakoni i 10/2019) koje regulišu
proširenu delatnost školskih i predškol-
62 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
skih ustanova i kompetencije Saveta roditelja,
kao predlagača vannastavnih aktivnosti, kao i
Školskog odbora koji donosi ili ne donosi ko-
načne odluke, smatraju se polaznom osnovom na
kojoj je zasnovano uvođenje roditeljskog dinara.
U tom smislu u ovom članku fokus je na izvori-
ma finansiranja iz kojih se obezbeđuju sredstva
za potrebe realizacije vannastavnih aktivno-
sti, pa se, shodno tome, navode i neke odredbe
koje regulišu spomenutu problematiku.
Član 70. Zakona odnosi se na regulisanje
nastave u prirodi, ekskurzije i studijska puto-
vanja. Prema tom članu, uz saglasnost Saveta ro-
ditelja ustanova može da organizuje nastavu u
prirodi, ekskurziju i studijsko putovanje. Uslov
za tako nešto je postojanje programa aktivnosti,
koji treba da bude usaglašen sa planovima i pro-
gramima nastave i učenja za osnovno i srednje
obrazovanje i vaspitanje i sastavni je deo godi-
šnjeg plana rada ustanove. Bliže uslove za or-
ganizaciju i ostvarivanje nastave u prirodi i
ekskurzije propisuje ministar. Na osnovu odred-
be ovog člana Zakona ministar prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja (dalje: ministar) doneo je
dva pravilnika:
1) Pravilnik o organizaciji i ostvarivanju na-
stave u prirodi i ekskurzije u osnovnoj školi
(„Sl. glasnik RS”, br. 30/2019), koji je stupio na
snagu 1. septembra 2019. godine,
2) Pravilnik o organizaciji i ostvarivanju ek-
skurzije u srednjoj školi („Sl. glasnik RS”, br.
30/2019), koji je stupio na snagu počev od školske
2019/2020. godine.
Prvim pravilnikom, koji se odnosi na osnov-
ne škole, reguliše se izvođenje nastave u priro-
di i ekskurzije, dok je drugi usmeren na izvođenje
ekskurzija u srednjim školama. Na osnovu izne-
tog može da se zaključi da je izvođenje nastave
u prirodi i izvođenje ekskurzija vannastavna
aktivnost koja se finansira iz roditeljskog di-
nara.
Član 89. Zakona propisuje delatnost ustano-
ve, odnosno ko obavlja delatnost obrazovanja u
predškolskom vaspitanju, u osnovnom i sred-
njem obrazovanju i vaspitanju, kao i u obrazov-
no-vaspitnom centru u kojem se ostvaruje više
programa različitih nivoa obrazovanja i vaspi-
tanja ili više različitih područja rada. Pored
ostalog, ovim članom Zakona propisuje se da
škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu
učenika (dalje: škola sa domom). Ova odredba
je istaknuta zbog toga što se pružanje usluga
smeštaja u dom i ishrana učenika finansiraju
iz sredstava budžeta Republike Srbije, što je
zasnovano na zakonskoj obavezi, a sredstva ko-
jima roditelji participiraju u ekonomskoj ceni
smeštaja i ishrane ne smatraju se roditeljskim
dinarom jer to nije u nadležnosti Školskog od-
bora i Saveta roditelja. Prema tome, smeštaj
u dom i ishrana učenika predstavljaju redovnu
delatnost ustanova učeničkog i studentskog
standarda i ne mogu da se tretiraju kao vanna-
stavna aktivnost koja se finansira iz roditelj-
skog dinara.
Član 103. Zakona odnosi se na učeničke zadru-
ge, a propisuje da škola može da osnuje učeničku
zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktiv-
nosti i preduzetničkog duha učenika, pri čemu
se njen rad uređuje posebnim zakonom. Dakle, i
ovaj član pominje da se učeničke zadruge osniva-
ju radi razvijanja vannastavnih aktivnosti, ali
i radi razvijanja preduzetničkog duha učenika,
tako da je na osnovu njegovih odredbi donet
Pravilnik o učeničkim zadrugama („Sl. glasnik
RS”, br. 31/2018). Ne ulazeći u komentar odred-
bi ovog pravilnika, u nastavku će biti citirana
samo odredba člana 22, koja reguliše sticanje i
raspodelu dobiti učeničke zadruge jer se u njoj
prepoznaje finansiranje vannastavnih aktivno-
sti nakon raspodele godišnje dobiti prikazane
u usvojenim finansijskim izveštajima:
Skupština učeničke zadruge odlučuje o raspo-
deli godišnje dobiti nakon usvajanja finansij-
skih izveštaja.
Dobit iz stava 2. ovog člana raspoređuje se
sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenetih iz ranijih godi-
na;
2) proširenje materijalne osnove rada učeničke
zadruge i osnivača učeničke zadruge:
● za unapređivanje delatnosti pružanja usluga
i proizvodnje dobara koji su rezultat rada uče-
ničke zadruge;
● za ulaganje u kupovinu i prodaju udžbenika, pri-
bor i opremu koja je potrebna za ostvarivanje i
unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;
● za finansiranje ekskurzija, ishrane i prevoza
socijalno ugroženih kategorija učenika;
● unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u
školi (finansiranje projekata, razmena učeni-
ka, kupovina nastavnih sredstava i nastavnih
pomagala i dr.);
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 63
BUDŽETSKI KORISNICI
● u druge svrhe u skladu sa aktima kojima se ure-
đuje rad učeničke zadruge.
Nakon raspodele dobiti iz stava 3. ovog čla-
na, preostali deo dobiti može se koristiti
za nagrađivanje zadrugara, najviše u visini od
najviše 25% od ukupne dobiti učeničke zadruge,
u skladu sa zakonom.
Saglasnost na raspodelu dobiti iz stava 4.
ovog člana daje školski odbor škole osnivača
učeničke zadruge.
Zadrugari koji su učenici škole koja je osnivač
učeničke zadruge ne mogu se nagrađivati dodelom
finansijskih sredstava.
Iznos neraspoređene dobiti prenosi se u na-
rednu poslovnu godinu.
Navedene odredbe člana 103. Zakona propisu-
ju da iz neraspoređenog dobitka jedan deo može
da se usmeri za finansiranje ekskurzija, ishra-
ne i prevoza socijalno ugroženih kategorija.
Dakle, deo ostvarenog dobitka, koji se odlukom
raspoređuje i za ekskurzije, u funkciji je finan-
siranja vannastavnih aktivnosti, pa će, shodno
tome, participacija roditeljskog dinara u po-
kriću tekućih rashoda biti manja po navedenom
osnovu.
Član 108. Zakona odnosi se na odgovornost
i bezbednost dece i učenika. Njim je propisano
da ustanova donosi akt kojim propisuje mere,
način i postupak zaštite i bezbednosti dece
i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih
aktivnosti koje organizuje ustanova u saradnji
sa nadležnim organom jedinice lokalne samo-
uprave, koje je dužna da sprovodi. Uputstvo za
izradu akta o merama, načinu i postupku zašti-
te bezbednosti dece i učenika za vreme borav-
ka u ustanovi donosi ministar. Shodno tome,
ministar je doneo (22. decembra 2014. godine,
pod brojem 610-00-953/2014-01) instrukciju, od-
nosno uputstvo za ustanove koje su odgovorne za
bezbednost i zaštitu dece i učenika, kako bi na
osnovu toga izradile pravilnike o merama, na-
činu i postupku zaštite i bezbednosti učenika
za vreme boravka u školi i svih aktivnosti koje
organizuje škola. U tim pravilnicima, između
ostalog, treba propisati odredbe o izvorima
sredstava koja se obezbeđuju za potrebe zašti-
te i bezbednosti dece i učenika dok borave u
ustanovi. Činjenica je da se pomenuta sredstva
osiguravaju u budžetu jedinice lokalne samoupra-
ve, ali se mogu osigurati i iz prikupljanja ro-
diteljskog dinara, o čemu će kasnije biti reči.
Član 186. Zakona odnosi se na izvore finan-
siranja delatnosti obrazovanja i vaspitanja u
predškolskom ustanovama, kao i u ustanovama
osnovnih i srednjih škola. Sredstva za finan-
siranje delatnosti ustanova obezbeđuju se u bu-
džetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave. Ustanove mogu da
ostvare i sopstvene prihode po osnovu proši-
rene delatnosti, kao i druge prihode u skladu
sa Zakonom. Ova sredstva obezbeđuju se u skladu
sa kriterijumima i standardima finansiranja
ustanove koje propisuje ministar, pa je u tom
smislu propisao i dva pravilnika:
1) Pravilnik o kriterijumima i standardima
za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost
osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik
RS”, br. 73/2016),
2) Pravilnik o kriterijumima i standardima
za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost
srednjeg obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik
RS”, br. 72/2015, 842015, 73/2016 i 45/2018).
Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i kori-
šćenje sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se u
skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski
sistem, a to su Zakon o budžetskom sistemu („Sl.
glasnik RS”, br. 54/2019… 31/2019) i Pravilnik
o standardnom klasifikacionom okviru i kont-
nom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS”,
br. 16/2016… i 33/2019).
Član 189. Zakona propisuje izvore sredstava
za finansiranje ustanova obrazovanja i vaspita-
nja iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kada
je reč o finansiranju ustanova predškolskog
obrazovanja iz budžeta jedinica lokalne samou-
prave, treba imati u vidu tačke 1) i 5) navedenog
člana, koje glase:
1) ostvarivanje delatnosti predškolskog va-
spitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni
boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita
dece predškolskog uzrasta) u visini do 80% od
ekonomske cene po detetu, uključujući u celo-
sti sredstva za plate, naknade i druga prima-
nja, socijalne doprinose na teret poslodavca,
otpremnine, kao i pomoć zaposlenima u pred-
školskoj ustanovi, rashode za pripremni pred-
školski program, osim onih za koje se sredstva
obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i ostale
tekuće rashode;
5) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi
pohađanja pripremnog predškolskog programa
na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika
64 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri
kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj
i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju
i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez ob-
zira na udaljenost mesta stanovanja od škole;
prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište
na teritoriji jedinice lokalne samouprave na
udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedi-
šta škole i u slučajevima kada učenici osnov-
ne škole pohađaju školu na teritoriji druge
jedinice lokalne samouprave – ako je škola koju
pohađaju najbliža mestu prebivališta učeni-
ka; prevoz učenika na republička i međunarodna
takmičenja.
Dakle, u tački 1) člana 189. Zakona uočava se
da se sredstva za finansiranje predškolske
ustanove obezbeđuju u budžetu jedinice lokalne
samouprave do 80% od ekonomske cene po detetu,
što znači da preostalih 20% treba da snose ro-
ditelji dece, što treba da bude verifikovano
finansijskim planom predškolske ustanove.
Odluku o visini ekonomske cene po detetu dono-
si osnivač ustanove, tj. jedinica lokalne samou-
prave. Sredstva koja se obezbeđuju na propisani
način odlukom nadležnog organa jedinice lo-
kalne samouprave ne smatraju se roditeljskim
dinarom, s obzirom na to da je ostvarivanje de-
latnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja
(poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega
i preventivna zaštita dece predškolskog uzra-
sta) redovna delatnost predškolske ustanove.
Zakon o predškolskom obrazovanju i
vaspitanju
U Zakonu o predškolskom obrazovanju i va-
spitanju („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 101/2017,
113/2017 – dr. zakon, 95/2018 i 10/2019) fokus se
stavlja na odredbe koje su u vezi sa finansi-
ranjem delatnosti predškolskog obrazovanja.
Prema članu 3. Zakona propisano je ostvariva-
nje ostalih delatnosti u predškolskoj ustanovi.
Dakle, pored redovne delatnosti predškolske
ustanove, koja je propisana članom 2. Zakona, čla-
nom 3. Zakona propisana je i ostala (ili proši-
rena) delatnost iz koje se obezbeđuju sredstva
za ishranu, negu, preventivno-zdravstvenu i so-
cijalnu zaštitu dece predškolskog uzrasta, u
skladu sa Zakonom.
Bliže uslove i način ostvarivanja ishrane,
nege i preventivno-zdravstvene zaštite spo-
razumno propisuju ministar nadležan za po-
slove zdravlja i ministar nadležan za poslove
obrazovanja. S tim u vezi donet je i sporazumni
Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostva-
rivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi
(„Sl. glasnik RS”, br. 39/2018) od strane mini-
stra nadležnog za poslove zdravlja i ministra
nadležnog za poslove obrazovanja.
Bliže uslove i način ostvarivanja socijalne
zaštite sporazumno propisuju ministar nadle-
žan za poslove socijalne politike i ministar
nadležan za poslove obrazovanja. Ova odredba
iz stava 3. člana 3. Zakona uređena je detaljni-
je donošenjem podzakonskog akta Pravilnika o
bližim uslovima i načinu ostvarivanja socijal-
ne zaštite dece u predškolskoj ustanovi („Sl.
glasnik RS”, br. 131/2014), koji su sporazumno
usaglasili i prihvatili ministar nadležan za
rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i
ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Prema članu 49. Zakona, sredstva za finan-
siranje delatnosti predškolske ustanove obezbeđuju
se u skladu sa Zakonom. Odredbe drugih
zakona koje se odnose na obezbeđenje sredstava
za finansiranje delatnosti sadržane su u dru-
gim zakonima, kao što su: Zakon o osnovama si-
stema obrazovanja i vaspitanja, o čemu je bilo
reči ranije, kao i u Zakonu o budžetu Republike i
odlukama o budžetu jedinica lokalnih samoupra-
va koje se donose za budžetsku godinu i dr.
Član 50. Zakona propisuje da roditelj, odno-
sno drugi zakonski zastupnik deteta učestvuje
u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje de-
latnosti predškolske ustanove čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedi-
nica lokalne samouprave, u skladu sa Zakonom.
Drugim stavom ovog člana propisuje se da odluku
o visini cene iz stava 1. ovog člana donosi osni-
vač. Napominjemo da se sredstva koja se obezbe-
đuju za ostvarivanje delatnosti predškolske
ustanove ne smatraju roditeljskim dinarom, već
sredstvima budžeta u koja je odlukom nadležnog
organa jedinice lokalne samouprave u ekonom-
sku cenu uključena i participacija roditelja kao
zakonska obaveza, koja se ne smatra roditelj-
skim dinarom koji se obezbeđuje na dobrovolj-
nom principu, kako je to ranije konstatovano.
Trećim stavom ovog člana propisano je da se od
obaveza plaćanja iz stava 1. ovog člana u celod-
nevnom i poludnevnom boravku izuzimaju deca
bez roditeljskog staranja, deca sa smetnjama u
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 65
BUDŽETSKI KORISNICI
razvoju i invaliditetom i deca iz materijalno
ugroženih porodica, u skladu sa propisima ko-
jima se uređuje finansijska podrška porodici
sa decom. Izuzimanje dece od obaveze plaćanja
detaljnije je regulisano u Zakonu o finansijskoj
podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”,
br. 113/2017 i 50/2018) i podzakonskim aktom –
Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostva-
rivanja prava na finansijsku podršku porodici
sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 58/2018).
Zakon o osnovnom obrazovanju i
vaspitanju
U ovom Zakonu o osnovnom obrazovanju i va-
spitanju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2013… 10/2019)
postoje odredbe koje se odnose na vannastavnu
aktivnost.
Član 27. Zakona definiše sadržinu škol-
skog programa, pa je tako, prema tački 17. ovog
člana, sastavni deo školskog programa program
izleta, ekskurzija i nastave u prirodi.
Član 42. Zakona odnosi se na program van-
nastavnih aktivnosti učenika. U tom članu
propisano je da je škola dužna da realizuje van-
nastavne aktivnosti učenika u oblasti nauke,
tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta,
u cilju jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti
škole, podsticanja individualnih sklonosti i
interesovanja i sadržajnog i celishodnog kori-
šćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja
društvenog života i razonode učenika, razvija-
nja i negovanja drugarstva i prijateljstva.
Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju
muzičke i dramske grupe učenika, školskog li-
sta, folklora i sportskih sekcija, a obavezna je
i da u okviru svojih kapaciteta za učenike bes-
platno organizuje sportske sekcije.
Član 49. Zakona uređuje izlete, ekskurzije
i nastavu u prirodi. Prema 1. stavu ovog člana,
škola može da planira i organizuje izlete,
ekskurzije i nastavu u prirodi na način i pod
uslovima koji su utvrđeni planom i programom
nastave i učenja. Prema 2. stavu istog člana,
program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi
sastavni je deo školskog programa i godišnjeg
plana rada škole. Prema 3. stavu istog člana,
škole koje imaju odgovarajuće uslove, kao i
ustanove koje su specijalizovane za ostvarivanje
kvalitetnih programa za decu i učenike u funk-
ciji aktivnog slobodnog vremena, sa posebnim
usmerenjem na sportsko-rekreativne aktivno-
sti, a imaju odgovarajuće uslove, mogu da budu
centri za realizaciju nastave u prirodi, kao i
za realizaciju aktivnosti učenika više škola
(Centar dečjih odmarališta, Pionirski grad i
druge odgovarajuće ustanove namenjene deci i
učenicima).
Član 100. Zakona reguliše finansiranje. Pre-
ma 1. stavu tog člana, sredstva za finansiranje
delatnosti javne škole obezbeđuju se u skladu sa
Zakonom. U prvom redu reč je o odredbama Zako-
na o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
što je bilo pod komentarom tog zakona Prema
2. stavu člana 100. Zakona propisano je da sred-
stva za obavljanje delatnosti privatne škole
obezbeđuje
osnivač.
Zakon o srednjem obrazovanju i
vaspitanju
Član 11. Zakona o srednjem obrazovanju i va-
spitanju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2013… 27/2018
– dr. zakon) propisuje sadržinu školskog pro-
grama, koji je definisan u 17 tačaka. U okviru tačke
17. obuhvaćen je program izleta i ekskurzija.
Član 21. Zakona definisao je program ekskur-
zija. Prvim stavom tog člana propisuje se da
škola planira izvođenje ekskurzija na način i
pod uslovima koji su utvrđeni planom i progra-
mom nastave i učenja. U 2. stavu propisuje se da je
program ekskurzija sastavni deo školskog pro-
grama i godišnjeg plana rada škole. U 3. stavu
definisano je da prilikom izvođenja ekskurzije
naročito mora da se vodi računa o svim vidovi-
ma zaštite i bezbednosti učenika.
Pravilnik o standardnom
klasifikacionom okviru i kontnom
planu za budžetski sistem
Članom 17. Pravilnika o standardnom klasi-
fikacionom okviru i kontnom planu za budžetski
sistem („Sl. glasnik RS”, br. 16/2016… 33/2019)
definisana je sadržina konta klase 700000 –
Tekući prihodi. U okviru ove klase postoji ka-
tegorija 740000 – Drugi prihodi, unutar koje se
nalazi grupa 742000 – Prihodi od prodaje doba-
ra i usluga, u kojoj je sadržan i sintetički konto
742300 – Sporedne prodaje dobara i usluga koje
vrše državne netržišne jedinice. Propisano
je da u okvir sadržine pomenutog konta ulaze,
66 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
pored ostalih, i prihodi indirektnih kori-
snika budžetskih sredstava koji se ostvaruju do-
datnim aktivnostima. Daljim raščlanjenjem
gledajući Prilog 2 (Kontni plan) Pravilnika
vidi se da je otvoren analitički konto 742370
i da se odnosi upravo na prihode indirektnih
korisnika budžetskih sredstava koji se ostvaruju
dodatnim aktivnostima. Ovaj analitički konto,
pored ostalog, obuhvata i subanalitički konto
742378 – Roditeljski dinar za vannastavne ak-
tivnosti.
Postavlja se pitanje da li ova vrsta priho-
da može da se tretira kao javni prihod. Ako
se uzmu u obzir odredbe Pravilnika o uslo-
vima i načinu vođenja računa za uplatu javnih
prihoda i raspored sredstava sa tih računa
(„Sl. glasnik RS”, br. 16/2016… 33/2019), do-
lazi se do zaključka da roditeljski dinar ne
može da se smatra javnim prihodom, već pri-
hodom koji indirektni korisnici budžetskih
sredstava ostvaruju dodatnim aktivnostima.
Naime, u Prilogu 1 – Plan računa za uplatu jav-
nih prihoda, kao sastavnom delu prethodno
pomenutog pravilnika, u koloni 3, čiji je naziv
Ekonomska klasifikacija (konto) numerička
oznaka, ne nalazi se konto 742378 – Roditelj-
ski dinar za vannastavne aktivnosti.
Računovodstvena evidencija
roditeljskog dinara
Budući da je o evidentiranju sredstava od
roditeljskog dinara u ustanovama obrazovanja
objavljen članak u „Poslovnom savetniku” broj
3 iz marta 2017. godine (str. 43–45), u kome je dat
komentar pomenute problematike, ovde će biti
načinjen osvrt na još neke slučajeve iz skora-
šnje prakse koji se odnose na prikupljanje rodi-
teljskog dinara u skladu sa preporukom Saveta
roditelja i odlukom Školskog odbora.
Nedavno je u jednoj školi postavljeno pitanje
sledećeg sadržaja: Da li u ustanovama obrazova-
nja i vaspitanja (školama) na ime troškova pla-
ćanja čuvara škole (to plaćaju roditelji) može
da se prikuplja novac u gotovini, koji se kasnije
uplaćuje na račun škole? Da li je dozvoljeno da
računovodstvo ustanove u blagajni ima gotov no-
vac i postoji li neki blagajnički maksimum koji
može da postoji u kasi škole?
Na osnovu postavljenog pitanja zaključujemo
da je prethodno Savet roditelja svojom odlu-
kom preporučio Školskom odboru da se uvede
roditeljski dinar iz kojeg bi se plaćali tekući
rashodi – čuvar škole. U skladu sa članom 120.
stav 5. tačka 7) Zakona o osnovama sistema obra-
zovanja i vaspitanja, Savet roditelja predlaže
organu upravljanja (Školskom odboru) namenu
korišćenja sredstava ostvarenih radom uče-
ničke zadruge i prikupljenih sredstava od rodi-
telja, odnosno drugog zastupnika. Naglašavamo
da ta namena nije taksativno navedena, pa Savet
roditelja može da predloži vrstu namene ro-
diteljskog dinara Školskom odboru onako kako
smatra da je najcelishodnije za školsku ustano-
vu. Ovakva odredba daje puni legitimitet Savetu
roditelja da predloži Školskom odboru da do-
nese odluku o prikupljanju roditeljskog dinara
namenski za plaćanje čuvara škole. Još jedan
argument u prilog prethodnom je da, shodno čla-
nu 108. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja, Savet roditelja učestvuje u donoše-
nju mera u vezi sa odgovornošću za bezbednost
dece i učenika u školi. Da bi se sredstva od ro-
diteljskog dinara mogla uplaćivati, potrebno je
da se otvori poseban podračun u Ministarstvu
finansija – Upravi za trezor, u skladu sa odred-
bama Pravilnika o načinu utvrđivanja i eviden-
tiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima
i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kon-
solidovanog računa trezora kod Uprave za tre-
zor („Sl. glasnik RS”, br. 99/2018 i 40/2019). Za
prikupljena sredstva uplatiocima se izdaje
priznanica koja se evidentira u blagajničkom
izveštaju preko posebno otvorene blagajne, a
prikupljena sredstva uplaćuju se narednog dana
na posebno otvoren podračun u Upravi za tre-
zor. Prikupljena sredstva dozvoljeno je držati
u blagajni, ali narednog dana moraju da se uplate
na pomenuti podračun u Upravi za trezor. Upla-
ćena sredstva po navedenom osnovu treba da se
evidentiraju u korist konta 742378 – Roditelj-
ski dinar za vannastavne aktivnosti, uz zaduže-
nje konta blagajne.
Što se tiče drugog pitanja, visina blagajničkog
maksimuma nije propisana. Međutim, treba
imati u vidu Pravilnik o uslovima i načinu pla-
ćanja u gotovom novcu i dinarima za pravna lica
i fizička lica koja obavljaju delatnost („Sl.
glasnik RS”, br. 77/2011), u kom je članom 2. pro-
pisano kako se vrše plaćanja u gotovom novcu.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 67
BUDŽETSKI KORISNICI
Podizanje gotovine dnevno vršiće se bez pod-
nošenja dokumentacije do iznosa od 150.000,00
dinara. Ako je pak reč o gotovinskom plaćanju
većem od 1.500.000,00 dinara, potrebno je da se
ovo podizanje najavi tri dana ranije.
Primer: Plaćanje čuvara škole
Školski odbor osnovne škole na predlog Sa-
veta roditelja doneo je odluku da se uvede pla-
ćanje čuvara škole za vreme boravka učenika u
školi:
1. Visina roditeljskog dinara po učeniku iznosi
230,00 dinara mesečno.
2. Škola u svim razredima i odeljenjima ima 200
učenika.
3. Za mesec septembar 2019. godine roditelji su
uplatili 46.000,00 dinara.
4. Uplaćeni novac položen je u posebnu blagajnu
i predat sledećeg dana na tekući račun u Upravi
za trezor u iznosu od 46.000,00 dinara.
5. Od privrednog društva Aktiva Fitep a. d.
Beograd primljena je faktura za usluge čuvanja
imovine i lica za mesec septembar 2019. godine
na iznos od 44.000,00 dinara.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
121319-1 Ostale blagajne –
roditeljski dinar 46.000,00
742378 Roditeljski dinar za
vannastavne aktivnosti 46.000,00
– za uplatu roditeljskog dinara za čuvara škole po odluci
Školskog odbora
2.
121113 Prelazni račun 46.000,00
121319-1 Ostale blagajne –
roditeljski dinar 46.000,00
– za predaju prikupljenih sredstava od roditeljskog dinara na
tekući račun u Upravi za trezor
3.
121112 Tekući računi 46.000,00
121113 Prelazni račun 46.000,00
– za knjiženje po izvodu tekućeg računa
4.
131211 Obračunati neplaćeni
rashodi 44.000,00
252111 Dobavljači u zemlji 44.000,00
– za primljenu fakturu u vezi sa uslugama za čuvanje imovine i
lica
5.
252111 Dobavljači u zemlji 44.000,00
121112 Tekući računi 44.000,00
– za plaćenu fakturu dobavljača
6.
423911-5 Ostale opšte usluge –
usluge čuvanja imovine
i lica 44.000,00
131211 Obračunati neplaćeni
rashodi 44.000,00
– za terećenje tekućih rashoda nakon plaćene fakture usluga
Zaključak
Vannastavna aktivnost nije taksativno de-
finisana u zakonskim propisima, već je to
prepušteno organima upravljanja školskih i
predškolskih ustanova da o svakom konkret-
nom slučaju uvođenja roditeljskog dinara dono-
se odluke o vrsti namene za koju će se izdvajati
i trošiti prikupljeni roditeljski dinar. Ono
što je zakonski definisano kao vannastavna ak-
tivnost jesu izleti, ekskurzije i nastava u pri-
rodi, koja se izvodi u osnovnim školama, dok
je za srednje škole definisan način izvođenja
đačkih ekskurzija. U ostale slučajeve u vezi sa
vannastavnim aktivnostima svrstavaju se oni o
kojima odluku donosi Školski odbor na predlog
Saveta roditelja, poput organizovanja đačkih
kuhinja, nabavke udžbenika i školskog pribora,
rekreativne nastave, usluge obezbeđenja dece
za vreme boravka u školi i sl.
Dakle, kada se kaže „vannastavna aktiv-
nost”, podrazumeva se ona aktivnost koja je iz-
van redovnog nastavnog programa i kao takva
dodatno se finansira iz roditeljskog dinara.
Međutim, i ovde dolazi do određene di-
leme kada se postavi pitanje kako to da su
izleti i ekskurzije vannastavna aktivnost
ako je program ekskurzija, izleta i nastave
u prirodi sastavni deo školskog programa
u školama osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Čini se da je najjednostavnije napraviti ra-
zliku između redovnog nastavnog programa
i vannastavnih aktivnosti sa aspekta izvora
finansiranja istih.
Zaključna konstatacija mogla bi da se
formuliše na sledeći način: Redovni
program odvijanja nastave finansira se iz
budžetskih sredstava, što je zasnovano na za-
konskoj obavezi, dok se vannastavna aktiv-
nost finansira iz roditeljskog dinara, što
nije zasnovano na zakonskoj obavezi, već na
dobrovoljnoj osnovi koja se odnosi na rodi-
telje đaka – polaznika osnovne škole i sred-
njih škola. PS