Specifičnosti oporezivanja prihoda od samostalne delatnosti

Oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti uređeno je Zakonom o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG). Naime, u skladu sa odredbama člana 31. ZPDG-a, prihodom od samostalne delatnosti smatra se prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnost poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti ukoliko se na navedeni prihod, u skladu sa odredbama ZPDG-a, porez ne plaća po drugom osnovu.

Vrste poreskih obveznika

U skladu sa članom 32. ZPDG-a, postoje četiri kategorije obveznika poreza na prihod od samostalne delatnosti:

1) Preduzetnik je fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihod od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit. Važno je navesti da se pod „upisom u registar nadležnog organa” misli pre svega na upis u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: APR), ali i na upis u pojedine strukovne organizacije, poput advokatske komore. U ovu kategoriju spadaju pre svega lica koja su kao preduzetnici registrovana u APR, ali i advokati, lekari i stomatolozi, pod uslovom da porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju na oporezivu dobit.

2) Preduzetnik-paušalac je fizičko lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod.

3) Preduzetnik-poljoprivrednik je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva – fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit.

4) Preduzetnik – drugo lice je fizičko lice koje je obveznik PDV-a, kao i svako drugo fizičko lice koje obavlja delatnost, nezavisno od toga da li je ta delatnost registrovana, pri čemu porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit.

Vođenje poslovnih knjiga ili paušalno oporezivanje

Postupak registracije preduzetnika za obavljanje samostalne delatnosti sprovodi se u APR, a prilikom registracije obveznik će se opredeliti da li želi da se oporezuje na paušalnoj osnovi ili pak želi da bude oporezovan na osnovu ostvarene dobiti. Naime, pravo na paušalno oporezivanje ostvaruju preduzetnici koji nisu u stanju da vode poslovne knjige, odnosno preduzetnici kojima vođenje poslovnih knjiga otežava obavljanje delatnosti, pod uslovom da pravo na paušalno oporezivanje nije zakonom isključeno.

Ukoliko se prilikom registracije lice ne opredeli za paušalno oporezivanje, ono ima rok od 15 dana od dana donošenja rešenja u APR o upisu samostalne delatnosti u APR da podnese zahtev za paušalno oporezivanje filijali Poreske uprave. U slučaju da se ne opredeli za paušalno oporezivanje niti podnese zahtev Poreskoj upravi, pomenuto lice će morati da vodi poslovne knjige, a tek naredne kalendarske godine moći će da ostvari pravo na paušalno oporezivanje. Zahtev za paušalno oporezivanje podnosi se nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.

U skladu sa najnovijim izmenama ZPDG-a ukinuta je mogućnost izbora u pogledu načina vođenja poslovnih knjiga. Naime, obveznici koji spadaju u kategoriju preduzetnik, a to su, pre svih, lica koja su kao preduzetnici registrovana u APR, porez plaćaju prema stvarnom prihodu, odnosno na oporezivu dobit, bilo zbog toga što im nije odobreno paušalno oporezivanje bilo po sopstvenom izboru, a poslovne knjige vode isključivo po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Preduzetnik-paušalac vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu (KPO), u okviru koje evidentira svoje izlazne račune prema kupcima koji od njega nabavljaju određena dobra ili usluge.

Obveznici koji spadaju u kategoriju preduzetnik-poljoprivrednik i preduzetnik – drugo lice, poslovne knjige vode isključivo po sistemu prostog knjigovodstva.

Ono što je važno naglasiti jeste da se izmenjene odredbe ZPDG-a primenjuju počev od 2019. godine. Drugim rečima: izmenama pomenutog zakona nije ukinuta mogućnosti primene prostog knjigovodstva, već je samo izričito propisano koji obveznici poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, a koji po sistemu prostog knjigovodstva.

Dakle, iz svega prethodno navedenog može da se zaključi da lice koje se oporezuje kao paušalac:

– ne vodi poslovne knjige,

– nema obavezu evidentiranja nastalih troškova,

– ne predaje završni račun i

– mora da vodi knjigu o ostvarenom prometu (KPO).

Ko nema pravo na paušalno oporezivanje

Sledeća lica nemaju pravo da se oporezuju na paušalnoj osnovi:

1) ukoliko u delatnost lica ulažu i druga lica (ortačka radnja);

2) ukoliko je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno planirani promet u godini kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000 dinara;

3) ukoliko se lice evidentira kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa odredbama Zakona o PDV-u.

Lica koja su registrovana za neku od sledećih šifri delatnosti nemaju pravo na paušalno oporezivanje:

Oblast	Grana	Grupa
41 – izgradnja zgrada	sve grane	sve grupe
42 – izgradnja ostalih građevina	sve grane	sve grupe
45 – trgovina na veliko i trgovina na malo i popravka motornih vozila i motocikala	45.1 – trgovina motornim vozilima	sve grupe
	45.2 – održavanje i popravka motornih vozila	sve grupe
	45.3 – trgovina delovima i  priborom za motorna vozila	sve grupe
	45.4 – trgovina motociklima, delovima i priborom, održavanje i popravka motocikla	sve grupe
46 – trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima	46.1 – trgovina na veliko za naknadu	sve grupe
	46.2 – trgovina na veliko poljoprivrednim sirovinama i životinjama	sve grupe
	46.3 – trgovina na veliko hranom, pićima i duvanom	sve grupe
	46.4 – trgovina na veliko predmetima za domaćinstvo	sve grupe
	46.5 – trgovina na veliko informaciono-komunikacionom opremom	sve grupe
	46.6 – trgovina na veliko ostalim mašinama, opremom i priborom	sve grupe
	46.7 – ostala specijalizovana trgovina na veliko	sve grupe
	46.9 – nespecijalizovana trgovina na veliko	sve grupe
47 – trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima	Sve grane osim 47.8 – trgovina na malo na tezgama i pijacama i 47.9 – trgovina na malo van prodavnica, tezgi i pijaca	sve grupe osim 47.81, 47.82, 47.89, 47.91, 47.99
55 – smeštaj	sve grane	sve grupe
56 – delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića	sve grane	sve grupe osim 56.10 – obavljanja trgovinske ili ugostiteljske delatnosti u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu
64 – finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova	sve grane	sve grupe
65 – osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja	sve grane	sve grupe
66 – pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju	sve grane	sve grupe
68 – poslovanje nekretninama	sve grane	sve grupe
69 – pravni i računovodstveni poslovi	69.2 – računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi; poresko savetovanje	sve grupe
73 – reklamiranje i istraživanje tržišta	sve grane	sve grupe

 

Izuzetno, obvezniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu, može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđeni prihod. Pravo na paušalno oporezivanje može da ostvari obveznik koji vrši proizvodnju i prodaju isključivo sopstvenih proizvoda u okviru obavljanja delatnosti.

Podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje

Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod – paušalno oporezivanje.

Prema članu 42. stav 1. ZPDG-a, zahtev za paušalno oporezivanje može da se podnese nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

U stavu 2. ovog člana napravljen je izuzetak u odnosu na odredbu stava 1. u tom smislu da preduzetnik koji u toku godine započne sa obavljanjem delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje u momentu registracije može da podnese nadležnoj organizaciji koja vodi Registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti poreskom organu.

Dakle, u skladu sa navedenim odredbama člana 42. st. 1. i 2. ZPDG-a, utvrđena su tri datuma kao zakonski rokovi za podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje preduzetnika, u zavisnosti od toga da li preduzetnik u toku godine započinje obavljanje samostalne delatnosti ili je već obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, i to:

• Do 30. novembra 2018. godine za oporezivanje u narednoj 2019. godini

Ovaj datum za podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje treba poštovati jer se vezuje za opredeljenje preduzetnika za paušalno oporezivanje prihoda u 2019. godini, a rok za podnošenje zahteva je ograničen i traje najkasnije do 30. novembra 2018. godine. Do ovog datuma zahtev za paušalno oporezivanje podnose preduzetnici koji su u 2018. godini već obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti, a na osnovu propisanih uslova, kriterijuma i elemenata za paušalno oporezivanje ispunjavaju uslove da u 2019. godini ostvare pravo na paušalno oporezivanje. Preduzetnik kome je već utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje plaćao je i u 2018. godini porez na paušalno utvrđeni prihod. Ako i dalje postoje uslovi za paušalno oporezivanje u narednoj (2019) godini, nije u obavezi da do 30. novembra 2018. godine podnese nov zahtev za paušalno oporezivanje. Utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje nastavlja da koristi dok se ne utvrdi da su prestali da postoje razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

• U roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa 

Ovaj rok je utvrđen za preduzetnika koji počne obavljanje samostalne delatnosti u toku godine (novoosnovana radnja), pri čemu zahtev za paušalno oporezivanje podnosi u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

• U roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost 

U ovom roku zahtev za paušalno oporezivanje podnosi preduzetnik koji je u 2018. godini obveznik poreza na dodatu vrednost, a u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet koji nije veći od 8.000.000 dinara i odluči da više ne bude u sistemu PDV-a. Pored navedenog, ovaj preduzetnik treba da ispunjava i uslove koji se odnose na evidentiranje i brisanje obveznika PDV-a saglasno Zakonu o PDV-u. Ukoliko na osnovu ovih podataka za narednu godinu bude obrisan iz evidencije za PDV, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za PDV. 

Zahtev za paušalno oporezivanje za sva tri prethodno navedena slučaja preduzetnik podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave na čijoj teritoriji ima registrovano sedište.

Kriterijumi za utvrđivanje visine paušalnog prihoda

Ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za paušalno oporezivanje iz člana 40. ZPDG-a, preduzetnici se prvo razvrstavaju u grupe po kriterijumima profitabilnosti i obima prometa, odnosno prema vrstama delatnosti koje obavljaju.

U te svrhe preduzetnici se razvrstavaju prema vrstama delatnosti u sedam različitih grupa, čiji je sadržaj detaljnije pojašnjen u Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti (u daljem tekstu: Uredba).

Nakon izvršenog razvrstavanja, polazna osnovica za definisanje visine paušalnog prihoda za svaku grupu određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici Srbiji, opštini, odnosno gradu, u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod, koja se nakon toga usklađuje (umanjuje ili povećava) primenom propisanih elemenata (broj zaposlenih radnika, površina lokala itd.).

Ono što je bitno da se naglasi jeste to da za pojedine delatnosti koje su razvrstane u sedmu grupu delatnosti (auto-taksi, prevoz putnika kombi vozilom i minibusom, šlep-služba, prevoz posmrtnih ostataka, prevoz putnika autobusom, prevoz stvari i robe kamionom i druge autoprevozničke delatnosti) postoje određena odstupanja u načinu definisanja polazne osnovice za utvrđivanje visine paušalnog prihoda.

Gubitak prava na paušalno oporezivanje

U skladu sa članom 42. stav 5. ZPDG-a, preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

U slučaju kada su prestali da postoje razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno kada su se izmenili uslovi koji omogućavaju režim paušalnog oporezivanja, preduzetnik gubi pravo na paušalno oporezivanje. U tom slučaju nadležni poreski organ će, shodno članu 42. stav 6. ZPDG-a, rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine, zavisno od toga u kom je periodu tekuće godine došlo do gubitka prava na paušalno oporezivanje.

S tim u vezi, u slučaju kada je u 2018. godini izgubio pravo na paušalno oporezivanje i ne ispunjava uslove da i ubuduće (u 2019. godini) bude paušalno oporezovan, preduzetnik ne podnosi zahtev za paušalno oporezivanje do 30. novembra 2018. godine za narednu godinu, već je dužan da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti najkasnije do 31. januara 2019. godine, tj. one godine za koju se utvrđuje porez, saglasno članu 93. stav 2. Zakona.

Poreska prijava se podnosi na obrascu PPDG-1S – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti.

Česte nedoumice u poslovnoj praksi preduzetnika-paušalca

1. Utvrđivanje godišnjeg ukupnog prometa kod preduzetnika-paušalca

Jedna od češćih dilema koja se javlja u praksi odnosi se na utvrđivanje ukupnog prometa kod preduzetnika-paušalca. Naime, često se javlja nedoumica u vezi sa tim da li se prilikom odgovara na pitanje da li godišnji ukupan promet paušalca prelazi iznos od 6 miliona dinara uzima u obzir promet ostvaren u kalendarskoj godini (tj. promet koji je paušalac fakturisao i evidentirao u KPO) ili se pak uzimaju u obzir iznosi uplaćenih sredstava na tekući račun preduzetnika u toku te kalendarske godine.

U skladu sa članom 40. stav 2 tačka 4) ZPDG-a, pravo na paušalno oporezivanje ne može da se prizna preduzetniku čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od 6 miliona dinara.

S tim u vezi, u svrhu određivanja toga šta se smatra ukupnim prometom kod preduzetnika-paušalca posmatra se promet koji je preduzetnik fakturisao u toj kalendarskoj godini (prikazan je u KPO preduzetnika-paušalca), odnosno ne posmatraju se uplaćena sredstva na tekućem računu. Naime, promet po tekućem računu ne mora da sadrži samo sredstva koja su naplaćena za promet u tekućoj godini, već i uplate po raznim drugim osnovama, kao što su uplate za promet koji je izvršen u ranijim godinama, uplate po osnovu avansa, kamata, kredita itd.

2. Šta je predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana kod preduzetnika-paušalca

U skladu sa odredbama ZPDG-a, godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica (rezidenti i nerezidenti koji ostvaruju dohodak na teritoriji Srbije) koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom, isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Dohotkom koji je predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana smatra se, između ostalog, i oporezivi prihod od samostalne delatnosti iz člana 33. stav 2. i člana 40. ZPDG-a.

U skladu sa odredbama gorepomenutog člana 40. ZPDG-a, obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, upisan u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije, koji, s obzirom na okolnosti, nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđeni prihod.

Dakle, predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana kod paušalca jeste paušalno utvrđeni prihod koji rešenjem donosi Poreska uprava za svakog obveznika pojedinačno.

Ukoliko fizičko lice (paušalac), pored ostalih vrsta prihoda, ima i paušalno utvrđene prihode, koji su, u zbiru sa ostalim dohocima koji podležu oporezivanju godišnjim porezom na dohodak građana (član 87. ZPDG-a), u jednoj kalendarskoj godini veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom, isplaćene u Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez (za 2017. godinu neoporezivi iznos je 2.375.136 dinara), postoji obaveza podnošenja poreske prijave i plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

Ukoliko je paušalac ostvario dohodak koji je u ukupnom iznosu niži od neoporezivog iznosa, nema obavezu podnošenja poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana.

3. Ukupan godišnji promet posmatran sa aspekta paušalnog oporezivanja i sa aspekta evidentiranja u sistemu PDV-a

U praksi dolazi do situacija u kojima preduzetnici-paušalci, kako ne bi prešli limit od 6 miliona dinara prometa, posmatraju samo ukupan promet koji je ostvaren u kalendarskoj godini (u skladu sa prethodno navedenom odredbom prema kojoj preduzetnik-paušalac gubi pravo na paušalno oporezivanje ukoliko ostvari u kalendarskoj godini promet veći od 6 miliona dinara).

Međutim, ono na šta preduzetnici-paušalci takođe moraju da obrate pažnju jeste nivo prometa koji su ostvarili u prethodnih 12 meseci, koji se posmatra u svrhu evidentiranja u sistemu PDV-a, a može da obuhvati dve različite kalendarske godine. Naime, u skladu sa odredbama Zakona o PDV-u, ukoliko je bilo koje lice (uključujući i preduzetnika) u prethodnih 12 meseci ostvarilo promet preko 8 miliona dinara, ono mora da se evidentira u sistemu PDV-a.

Na primer, ukoliko je preduzetnik u periodu od 1. 6. 2017. godine do 30. 5. 2018. godine ostvario promet veći od 8 miliona dinara, postoji obaveza evidentiranja u sistemu PDV-a. Iz tog razloga je neophodno da paušalac uredno vodi evidencije o ostvarenom ukupnom prometu u poslednjih 12 meseci, a sve u svrhu praćenja ostvarenog prometa po osnovu koga bi mogao da uđe u PDV sistem i da na taj način izgubi pravo na paušalno oporezivanje.

4. Obaveza preduzetnika-paušalca da plaća porez na dobit po odbitku i da sačini i dostavi studiju o transfernim cenama

Jedno od često postavljanih pitanja u poslovnoj praksi lica koja se oporezuju kao preduzetnici jeste upravo poreski tretman određenih transakcija koje navedena lica obavljaju sa nerezidentnim licima, a pre svega tretman plaćanja nerezidentima sa aspekta poreza na dobit po odbitku. Pored toga, postavlja se i pitanje neophodnosti pripreme studije o transfernim cenama kod paušalaca.

– Porez na dobit po odbitku

U skladu sa odredbama člana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL), ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;

2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;

3) kamata;

4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije;

5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

U skladu sa odredbama člana 104. ZPDG-a, preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno lice u skladu sa ZPDPL-om.

Drugim rečima: na osnovu prethodno navedene odredbe može da se zaključi da preduzetnik-paušalac (lice koje ne vodi poslovne knjige) ne obračunava porez po odbitku na prihode iz člana 40. stav 1. ZPDPL-a, koje isplaćuje nerezidentnom pravnom licu po bilo kom od prethodno od navedenih osnova.

– Neophodnost pripreme studije o transfernim cenama

U skladu sa odredbama člana 43. stav 4. ZPDG-a definisano je da su preduzetnici-paušalci dužni da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. Dakle, preduzetnici-paušalci nemaju obavezu da vode poslovne knjige (sem KPO) niti  da sačinjavaju poreski bilans, te stoga ne bi trebalo ni da imaju obavezu izrade izveštaja o transfernim cenama.

5. Situacije u kojima se fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost registruje kao PDV obveznik

U praksi nije redak slučaj da fizičko lice koje nije registrovano kao preduzetnik, ispunjava uslove da bude evidentirano kao obveznik PDV-a. U domaćoj praksi fizičko lice može da postane PDV obveznik, između ostalog, i u sledećim situacijama:

• kada izdaje u zakup poslovni prostor;
• kada, kao investitor, gradi objekte i prodaje ih na tržištu;
• kada u kontinuitetu zaključuje ugovore po osnovu kojih ostvaruje naknadu.

Fizičko lice koje se evidentira kao obveznik PDV-a ima ista prava i obaveze kao i svaki drugi obveznik PDV-a, što znači da je dužno da izdaje račune o izvršenom prometu i da vodi evidenciju o PDV-u, kao i da obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave.

Da bi fizičko lice predstavljalo poreskog obveznika sa aspekta Zakona o PDV-u, neophodno je da samostalno obavlja delatnost u okviru obavljanja delatnosti, pri čemu delatnost predstavlja trajnu aktivnost koja je usmerena u cilju ostvarivanja  prihoda.

Drugim rečima: da bi se neko lice smatralo poreskim obveznikom u smislu Zakona o PDV-u, moraju da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

– samostalnost u obavljanju prometa dobara i usluga;

– promet dobara i usluga se vrši u okviru obavljanja delatnosti;

– obavljanje delatnosti predstavlja trajnu aktivnost;

– aktivnost treba da ima za cilj ostvarivanje prihoda.

Da bi se fizičko lice koje obavlja određenu aktivnost smatralo poreskim obveznikom u svrhu poreza na dodatu vrednost, nije neophodno da ono bude registrovano za obavljanje pomenute aktivnosti kod nadležnih organa ili da je registrovano kao preduzetnik, već je dovoljno da faktički obavlja pomenutu delatnost, trajno i u cilju ostvarivanja prihoda.

S tim u vezi, u praksi se često postavlja pitanje šta se, sa aspekta odredbi Zakona o PDV-u, smatra aktivnošću koja je trajnog karaktera.

Pod trajnošću se podrazumeva da se određena aktivnost ne obavlja na jednokratnoj, već na kontinuiranoj (trajnoj) osnovi, odnosno postoji namera da se te aktivnosti ponavljaju. U tom slučaju fizičko lice koje vrši jednokratni promet dobara i usluga nije u obavezi da se registruje u sistemu PDV-a, čak i u slučaju kada ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci prelazi 8 miliona dinara. Kao tipičan primer takvog slučaja može da se navede situacija u kojoj se fizička lica pojavljuju kao investitori građevinskih objekata i, kao vlasnici zemljišta, dobijaju odobrenje za izgradnju građevinskih objekata, od kojih jedan deo zadržavaju za svoje potrebe, a drugi deo prodaju na tržištu i po tom osnovu ostvaruju prihod veći od 8 miliona dinara. U ovom slučaju fizička lica nisu u obavezi da se evidentiraju u sistemu PDV-a, što predstavlja stav koji je potvrđen i mišljenjem Ministarstva finansija br. 413-00-2124/2008-04 iz 2008. godine.

S druge strane, ukoliko fizičko lice pribavlja građevinsko zemljište, gradi i oglašava prodaju stambenih jedinica, ono na taj način iskazuje nameru da trajno obavlja delatnost izgradnje zgrade za tržište.

U tom slučaju, ukoliko fizičko lice ispunjava prethodno navedene propisane uslove, po kojima se smatra poreskim obveznikom sa aspekta Zakona o PDV-u, kao i ukoliko je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet veći od 8 miliona dinara, dužno je da se evidentira za PDV. Kao što je u prethodnom delu teksta i navedeno, fizička lica koja su PDV obveznici, stiču i status preduzetnika u smislu zakona o porezu na dohodak građana.

Ukoliko fizičko lice, pored obavljanja delatnosti koja nije registrovana kod nadležnog organa, istovremeno obavlja delatnost koja je registrovana u APR i po tom je osnovu obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti prema paušalnom prihodu, ne menja se status paušalno oporezovanog obveznika po osnovu registrovane delatnosti. U toj situaciji poreski obveznik će i dalje za registrovanu delatnost utvrđivati porez na prihod od samostalne delatnosti prema paušalnom prihodu, na osnovu rešenja Poreske uprave, dok će po osnovu neregistrovane delatnosti obveznik biti dužan da podnese poresku prijavu na odgovarajućem obrascu PPDG-1S.

Dodatno, ukoliko je jedno fizičko lice osnivač privrednog društva i istovremeno stekne status PDV obveznika po osnovu obavljanja neregistrovane delatnosti, prihodi koji nastaju iz ovih aktivnosti neće se kumulirati.