Uprava carina je već započela konkretne aktivnosti koje se sastoje u uvođenju elektronskog poslovanja u određene segmente carinskih postupaka, a istovremeno planira i preduzima potrebne preliminarne mere za širu primenu sistema elektronskog poslovanja
Neophodnost strateškog planiranja i prilagođavanja poslovne politike nije i ne može biti isključiva odlika privatnog sektora. Daljim razvojem tržišnog privređivanja, slobodom kretanja kapitala i relokacijom, pre svega, proizvodnih pogona u zemlje s definisanim i održivim uslovima poslovanja, ova premisa sve više dobija na aktuelnosti i značaju. U tom kontekstu, celokupna javna administracija, a u sklopu nje i carinska administracija, čiji način poslovanja može biti dobar pokazatelj spremnosti domaće vlasti da naporno radi na stvaranju kvalitetnih i konkurentnih uslova poslovanja, mora kontinuirano da planira i odgovarajućom brzinom uvodi savremena rešenja. I upravo iz navedenih razloga, Uprava carina je već započela konkretne aktivnosti koje se sastoje u uvođenju elektronskog poslovanja u određene segmente carinskih postupaka, a istovremeno planira i preduzima potrebne preliminarne mere za širu primenu sistema elektronskog poslovanja. U tom smislu, orijentacija ka elektronskom poslovanju predstavlja samostalan izbor Uprave carina kojim ona na odgovarajući način želi da:
– odgovori na hitne potrebe svih učesnika u carinskom postupku u Republici Srbiji, bez obzira na to da li se oni pojavljuju u ulozi uvoznika ili izvoznika robe, ili se bave njenim tranzitom;
– prilagodi carinske postupke principima racionalnosti, jednostavnosti, brzine, na temelju čega i smanjenju troškova poslovanja učesnika u postupku;
– zameni sopstvenu zastarelu i prevaziđenu tehnološku bazu modernim, opšte prihvatljivim informatičkim alatima, ali i da time, u pozitivnom smislu, „natera” poslovnu zajednicu da svoju infrastrukturu osavremeni informatičkim inovacijama;
– podigne kapacitete u oblasti znanja i unapredi ljudske resurse i da, opet, kroz intenzivnu interaktivnu saradnju, razmenu informacija i edukativne seminare, pomogne privredi da učini pomak u pravcu unapređenja znanja učesnika u privrednim aktivnostima;
– pojednostavi poslovanje proverenih i bonitetnih privrednih subjekata, stepen njihove kontrole svede na nivo koji je u takvim slučajevima standardan i da, istovremeno, selekcijom i upravljanjem rizikom, veću pažnju usmeri na ostale učesnike u carinskom postupku.
Osnovni pojmovi koji se koriste u sistemu elektronskog poslovanja
Sistem elektronskog poslovanja (e-carina) u savremenim i razvijenim carinskim administracijama počiva na određenim pojmovima koji su uglavnom standardizovani i koji, iako nemaju strogo formalni karakter, često donose veoma bitnu suštinu.
U tom smislu, elektronsko carinsko poslovanje, čije je uvođenje u Republici Srbiji već otpočelo u određenom carinskom postupanju i o čemu će biti više reči u nastavku teksta, podrazumeva sprovođenje carinskih postupaka u elektronskom okruženju putem elektronske razmene poruka između određenog privrednog subjekta, koji je za to od strane te carinske administracije autorizovan, i same carinske službe. Navedena razmena podataka odvija se uz primenu elektronskog potpisa i upotrebom informatičke opreme, sigurnih telekomunikacionih kanala računarskih mreža, aplikativnih sistema i drugih alata elektronskog poslovanja.
Elektronska razmena podataka podrazumeva prenos podataka između dva računarska sistema elektronskim putem, u skladu sa standardima koje određuje ili prihvata carinska administracija jedne zemlje.
Korisnikom sistema elektronske razmene podataka i elektronskog poslovanja s carinskom administracijom, smatra se lice koje je u skladu s carinskim propisima ovlašćeno da preduzima određene radnje u postupcima koje inače sprovodi carinska administracija i koje pri tom koristi sistem elektronske razmene s tom administracijom.
Korisnikom sistema elektronskog poslovanja smatra se, takođe, i lice koje je ovlašćeno za poslove zastupanja u carinski dozvoljenim postupanjima ili upotrebi s robom i koje koristi sistem elektronske razmene podataka s carinskom administracijom.
Osnovni principi sistema elektronskog poslovanja
U najvećem broju zemalja, upotreba sistema elektronskog poslovanja zasnovana je na propisima iz oblasti carinskog i poreskog sistema, na propisima iz oblasti trgovine i propisima iz oblasti službene statistike i evidencije.
U svim do sada uvedenim sistemima elektronskog poslovanja, carinska administracija bila je ta koja je u cilju pravilne primene sistema ovog poslovanja utvrdila pravila za zamenu svojeručnog potpisa i pečata, kao i identifikaciju carinske administracije i korisnika ovog sistema. U tom smislu, realno je očekivati da će Uprava carina na odgovarajući i standardan način utvrditi ova pravila.
Sistem elektronskog poslovanja mogu koristiti isključivo autorizovani i registrovani korisnici odobrenja za elektronsku razmenu podataka, što bi trebalo da osigura nemogućnost narušavanja sistema, upade u sistem, a time i obezbedi maksimalnu sigurnost.
Odgovornosti i obaveze carinske administracije u sistemu elektronskog poslovanja
Kao nosilac aktivnosti usmerenih ka iniciranju, izradi planova i strategija, uvođenju, razvoju, održavanju i unapređenju sistema elektronskog poslovanja, carinska administracija ima određene odgovornosti i obaveze.
Osnovna odgovornost i obaveza carinske administracije jeste da osigura javnost i dostupnost ovog sistema pod jednakim uslovima. Iz tog razloga, Uprava carina određuje način i uslove upotrebe samog sistema, čime zadržava pravo njegove eventualne izmene i dopune.
U svim do sada uvedenim sistemima, elektronsko poslovanje koristi se saglasno korisničkim uputstvima, tehničkoj dokumentaciji i specifikacijama koje donosi i/ili odobrava carinska administracija, zbog čega su oni obavezujućeg karaktera.
U praksi se pokazala veoma korisnom odluka da se korisnička uputstva, tehnička dokumentacija i specifikacija za primenu i korišćenje sistema elektronskog poslovanja javno objavljuju na internet stranicama carinske administracije, ili na sličnim svima dostupnim izvorima potrebnih i korisnih informacija.
U izvornom, elektronskom obliku carinska administracija arhivira i čuva sve elektronske zapise nastale tokom sprovođenja carinskih postupanja upotrebom sistema elektronske razmene podataka i ti se podaci smatraju verodostojnim.
Izdavanje odobrenja za elektronsko carinsko poslovanje
Osnovna pretpostavka elektronske komunikacije i razmene podataka između privrednog subjekta i carinske administracije jeste prethodno odobrenje (autorizacija) koje izdaje sama administracija. Ovo odobrenje nije ništa drugo do potvrda da taj i takav privredni subjekt ispunjava određene uslove u datom trenutku, označavajući pri tom i obavezu nosioca odobrenja da kontinuirano (sve dok postoji njegov poslovni interes) održava i unapređuje svoje poslovne performanse.
U najvećem broju zemalja s već ustaljenom praksom sprovođenja sistema elektronskog poslovanja, postupak registracije (izdavanje odobrenja) sprovodi carinska administracija na osnovu zahteva koji se obično podnosi u pisanom obliku u vidu štampanog veb obrasca i koji sadrži sve potrebne podatke o datom privrednom subjektu, kao i podatke o administratoru (licu koje u okviru privrednog subjekta obavlja poslove obuhvaćene carinskim propisima).
Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za elektronsku razmenu podataka s carinskom administracijom dužan je da u podnetom zahtevu navede sve činjenice i okolnosti, te da podnese i sve isprave i druge dokaze koji su potrebni za donošenje odobrenja.
Nakon što carinska administracija donese odgovarajuće odobrenje, korisnik odobrenja dužan je obavestiti ovu administraciju o svim činjenicama koje nastanu po njegovom donošenju, a koje utiču ili mogu uticati na njegov sadržaj, valjanost i uslove daljeg korišćenja sistema elektronskog poslovanja. Ovo obaveštenje korisnik odobrenja daje u elektronskom obliku popunjavanjem odgovarajućih veb obrazaca.
Osim toga, korisnik odobrenja sistema elektronskog poslovanja dužan je osposobiti i carinskoj administraciji prijaviti ovlašćenog zastupnika za korišćenje elektronske razmene podataka (ukoliko na takav način obavlja carinske postupke), kao i osigurati njegovo zakonito i pravilno postupanje.
I na kraju, korisnik ovog sistema dužan je da na primeren način upozori ovlašćene carinske zastupnike na posledice neovlašćenog korišćenja i svake druge zloupotrebe ili nepravilnosti u vezi s korišćenjem sistema elektronskog poslovanja.
Osnovne odgovornosti i obaveze korisnika sistema elektronskog poslovanja
Sprovođenje carinskih postupaka u elektronskom okruženju putem elektronske razmene poruka između privrednog subjekta i carinske administracije, kao dvosmerna elektronska komunikacija, nameće određene odgovornosti i obaveze i to ne samo na strani carinske administracije, već i za privrednog subjekta koji je za ovakvo poslovanje i autorizovan.
S tim u vezi, korisnik sistema elektronskog poslovanja ima sledeće obaveze:
– mora prilagoditi svoje aplikativne sisteme, odnosno format, veličinu i strukturu datoteka koje se koriste za sprovođenje carinskih postupanja upotrebom sistema elektronske razmene podataka, i istovremeno osigurati kontinuirano ispunjenje javno objavljenih korisničkih, tehničkih i drugih preduslova potrebnih za pravilno i jednoobrazno sprovođenje carinskih postupaka;
– dužan je da u izvornom, elektronskom obliku koji sadrži elektronski potpis, čuva elektronske zapise i podatke koji se odnose na sprovođenje carinskih postupanja upotrebom sistema elektronske razmene podataka u rokovima određenim za čuvanje isprava;
– da u skladu s carinskim propisima koji su na snazi čuva i carinskoj administraciji omogući uvid u isprave koje se prilažu uz carinsku deklaraciju i koje su potrebne za primenu propisa u vezi s carinskim postupkom za koji je roba deklarisana, a koje se ne podnose u elektronskom obliku.
Upotreba elektronskog potpisa u sistemu elektronskog poslovanja
Kao osnovni informatički alat koji primenjuje za potpisivanje podataka i poruka koje se razmenjuju u okviru sistema elektronskog poslovanja, registrovani nosilac odobrenja za elektronsku razmenu podataka koristi isključivo kvalifikovani elektronski potpis. Korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa predstavlja mogućnost koju, takođe, određuje carinska administracija koja je dala i odgovarajuće odobrenje. Nosilac odobrenja koristi ovaj potpis isključivo u skladu s propisima koji uređuju oblast elektronskog poslovanja.
U tom smislu, carinska administracija je u obavezi da prihvata samo one kvalifikovane elektronske sertifikate koji su izdati od sertifikovanih tela registrovanih u datoj zemlji za izdavanje elektronskog sertifikata.
U sprovođenju carinski dozvoljenih postupanja upotrebom sistema elektronskog poslovanja, carinska administracija, takođe, koristi elektronski potpis koji zamenjuje svojeručni potpis i otisak pečata carinskog organa.
Konkretne aktivnosti Uprave carina na uvođenju elektronskog poslovanja u carinski sistem Republike Srbije
Kao što je već naznačeno, Uprava carina je otpočela određene aktivnosti koje bi u narednom periodu trebalo da dovedu do uvođenja sistema elektronskog poslovanja u tri osnovna carinska postupka (uvoz, izvoz i tranzit robe), ali i na funkcionalnom i tehnološkom povezivanju ovakvog obavljanja carinskih postupaka sa ostalim elementima i institutima koji čine neophodnu podršku samom procesu.
U sklopu teksta predstavljamo šematski prikaz celokupnog sistema elektronskog poslovanja u jednom razvijenom carinskom sistemu, zajedno s pratećim elementima koji istovremeno čine funkcionalnu celinu. U šemi prikazanoj na Slici 1, radi lakšeg snalaženja i upoznavanja s ciljnom strategijom razvoja savremene carinske administracije, pojasnićemo značenje samo određenih skraćenica i korišćenih izraza:
– u središnjem delu (pravougaoniku) nalaze se skraćenice koje označavaju nazive automatizovanih osnovnih carinskih postupaka, pa tako skraćenice AIS i ICS, s leve strane, podrazumevaju „Automatizovani uvozni sistem” i „Uvozni kontrolni sistem ”, a skraćenice AES i ECS, s desne strane, podrazumevaju „Automatizovani izvozni sistem” i „Izvozni kontrolni sistem”;
– u samom središtu ovog dela šeme nalaze se, i to ne bez razloga, skraćenice NCTS, NCTS-TIR i EMCS, u značenju: „Novokompjuterizovani tranzitni sistem”, „Novokompjuterizovani tranzitni sistem – TIR” i „Kontrola kretanja akcizne robe”;
– preostale skraćenice i pojmovi, koji se nalaze kao podloga ovom središnjem delu šeme, bočno ih podržavaju ili čine njegovu krovnu konstrukciju, u stvari su carinski instituti i alati koji su međusobno povezani, ali u još većoj meri čine fundamentalnu podršku centralnom delu, odnosno automatizovanim carinskim postupcima, odnosno automatizovanom sistemu carinskog poslovanja jedne savremene i razvijene carinske administracije.
Početak uvođenja Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema u Republici Srbiji (NCTS)
I po lokaciji na prikazanoj šemi, ali i po svojoj suštini, Novokompjuterizovani tranzitni sistem predstavlja središte i bazičnu kategoriju u stvarnom sistemu carinskog poslovanja. Odgovorne carinske administracije, upravo iz tog razloga, u početku modernizacije svog poslovanja i kreću da razvijaju sistem elektronske razmene podataka u postupku tranzita robe sa učesnicima u carinskom postupku. S druge strane, uvođenje Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema, predstavlja neophodan preduslov za punopravno članstvo jedne zemlje u Evropskoj uniji, što praktično znači da, uz ispunjenje svih ostalih potrebnih uslova, zemlja kandidat ne može postati punopravni član Unije sve dok na kvalitetan i održiv način ne uvede ovaj tranzitni postupak.
S tim u vezi, Uprava carina je u prethodnom periodu koristila finansijska sredstva iz pretpristupnog fonda IPA 2007 kako bi realizovala prvu pripremnu fazu, a nakon toga, krajem prošle godine, otpočela je da koristeći finansijska sredstva iz fonda IPA 2011 neposredno realizuje uvođenje sistema Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema u Republici Srbiji.
Budući da predstavlja celinu za sebe, ne samo po važnosti već i po širini, Novokompjuterizovani tranzitni sistem sasvim sigurno zahteva zaseban celovit osvrt, ali za potrebe osnovnog informisanja čitalaca, donosimo samo njegove osnovne karakteristike:
– novokompjuterizovani tranzitni postupak predstavlja tranzitni postupak bez podnošenja deklaracija u papirnoj formi;
– ovo je carinski postupak baziran na elektronskim procesima i elektronskom podnošenju tranzitnih deklaracija, dizajniran da bi omogućio bolje upravljanje i kontrolu tranzita robe na carinskim područjima na kojima je u primeni (u ovom trenutku to su zemlje EU, EFTA i Republika Turska);
– reč je o kompjuterizovanom tranzitnom postupku koji se zasniva na razmeni podataka putem elektronskih poruka; ovakve poruke zamenjuju tranzitna dokumenta u papirnom obliku, kao i određene formalnosti koje su obavezne prilikom obavljanja tranzitnog postupka u tzv. starom tranzitnom postupku, kakav se još uvek sprovodi na carinskom području Republike Srbije;
– novokompjuterizovani tranzitni postupak je kretanje jedne pošiljke jednim tranzitnim postupkom od otpremne do odredišne carinske ispostave kroz carinska područja EU, EFTA i Republiku Tursku.
Od početnih koraka, krajem prošle godine, Uprava carina je u saradnji sa stranim konsultantima angažovanim ispred Evropske komisije, prešla određeni put na sprovođenju projekta koji treba da dovede do uvođenja sistema Novokompjuterizovanog tranzitnog postupka u našoj zemlji i obavila do sada planirane aktivnosti. S tim u vezi, početkom godine sačinjen je i nakon toga formalno usvojen Nacionalni projektni plan za uvođenje ovog sistema, nakon čega je taj Plan dostavljen i Generalnom direktoratu za carine i poreze u Briselu (DG TAXUD). Formirana je Poslovna kontakt grupa sačinjena od predstavnika oko 100 kompanija koje posluju u Republici Srbiji i kojima se redovno, na više načina, šalju potrebne informacije o trenutnom statusu uvođenja ovog sistema, ali isto tako i o sadašnjim i pre svega budućim obavezama svih učesnika u carinskom postupku, a koji će, kao što je već istaknuto, morati da unaprede svoju tehnološku bazu i ljudske resurse ukoliko žele da nastave da se bave delatnošću vezanom za carinsko poslovanje, odnosno ukoliko žele da i u buduće budu deo sistema elektronske razmene poruka sa Upravom carina. Osim toga, u prethodnom periodu sačinjene su i usvojene određene funkcionalne specifikacije koje će poslužiti u cilju izrade odgovarajućih informatičkih rešenja, odnosno za izradu aplikacija, dok se u ovom trenutku privodi kraju rad na analizi carinskih zakonskih i podzakonskih rešenja u delu tranzitnog postupka.
U svakom slučaju, u skladu s Nacionalnim projektnim planom, Uprava carina je sebi postavila zadatak da početkom 2015. godine (tačnije 5. januara 2015. godine) u Republici Srbiji otpočne primena prvog sistema elektronskog poslovanja i to Novokompjuterizovanog tranzitnog postupka.
Ostale konkretne aktivnosti Uprave carina na uvođenju sistema elektronskog poslovanja
Pored odluke o intenzivnom započinjanju procesa uvođenja sistema elektronskog poslovanja u domenu tranzitnog postupka kroz Republiku Srbiju, o čijem značaju za nas kao izrazito tranzitnoj zemlji nećemo trošiti dodatne reči, Uprava carina odlučila je i da preduzme inicijalne korake ka uvođenju elektronskog poslovanja i u ostala dva osnovna carinska postupka, a to su uvoz i izvoz robe. S tim u vezi, čitaocima još jednom skrećemo pažnju na prikazanu šemu, i to na njen središnji deo s leve i desne strane od tranzita u kome su navedeni automatizovani sistemi uvoza i izvoza robe. Radi lakšeg praćenja, navodimo kraće opise i definicije elemenata ova dva sistema:
– AIS označava „Automatizovani uvozni sistem”, kao sistem koji omogućuje uvozniku robe da podnese carinsku deklaraciju i plati carinske dažbine prema sedištu svoje kompanije, a (eventualna) kontrola pošiljke obavlja se na drugom mestu, najčešće prilikom ulaska robe na carinsko područje;
– ICS označava „Uvozni kontrolni sistem”, kao obavezu uvoznika robe da u zakonski propisanom roku pre ulaska robe na carinsko područje elektronski podnese podatke carinskim organima radi sprovođenja analize rizika u pogledu sigurnosti i bezbednosti te pošiljke;
– AES označava „Automatizovani izvozni sistem”, kao sistem koji omogućuje da izvoznik robe podnese izvoznu carinsku deklaraciju prema sedištu svoje kompanije, a (eventualna) kontrola pošiljke obavlja se na drugom mestu, najčešće prilikom napuštanja carinskog područja;
– ECS označava „Izvozni kontrolni sistem ”, kao sistem koji obavezuje izvoznika da u zakonski propisanom roku pre izlaska robe s carinskog područja elektronski podnese podatke carinskim organima radi sprovođenja analize rizika u pogledu sigurnosti i bezbednosti te pošiljke.
Kako bi osigurala blagovremenu pripremu za uvođenje ovih sistema elektronskog poslovanja, Uprava carina je u prethodnom periodu aplicirala za sredstva iz pretpristupnog fonda IPA 2013, i u ovom trenutku (iako još uvek nema zvanične potvrde) sve ukazuje na to da će Evropska komisija odgovoriti pozitivno na upućenu molbu. Ukoliko sredstva budu odobrena, a u skladu s Projektnom idejom koju je sačinila Uprava carina u saradnji sa stranim ekspertima, ovim Projektom realizovala bi se prva faza, koja podrazumeva unapređenje kapaciteta u oblasti ljudskih resursa i znanja iz oblasti automatizacije uvoza i izvoza robe, kako bi se nakon toga pristupilo apliciranju za sredstva koja bi se koristila za neposredno uvođenje i ovih automatizovanih sistema.
Slika 1: Šematski prikaz celokupnog sistema elektronskog poslovanja u jednom razvijenom carinskom sistemu
Posebne obaveze korisnika sistema elektronskog poslovanja
Nosilac odobrenja za elektronsku komunikaciju i razmenu podataka ima i nekoliko posebnih obaveza tokom obavljanja carinskih postupaka, a to su:
– da kontinuirano prati i primenjuje sva stručna objašnjenja, uputstva i smernice koje povremeno i u skladu sa ukazanom potrebom objavljuje carinska administracija, ili koje su deo informacionog sistema i/ili pripadajućih aplikacija;
– da odgovorno i savesno, odnosno s posebnom pažnjom vodi računa o poverljivosti i neprenosivosti dodeljenih korisničkih imena i lozinki;
– da osigura kompletnu zaštitu podataka i sistema od neovlašćenog pristupa, gubitka, izmene ili uništenja isprava, podataka i informacija;
– da se sistemski stara za istinitost i pouzdanost isprava, podataka i informacija koje dostavlja, a naročito podataka o carinskim zastupnicima koji su ovlašćeni za preduzimanje radnji u postupcima koje sprovodi carinska administracija;
– da se stara za odgovorno, profesionalno i etičko korišćenje sistema elektronske razmene podataka, kao i za sve ostale obaveze koje proističu iz opštih načela elektronskog poslovanja, pravila struke i dobrih običaja.
Opšti ciljevi i prednosti uvođenja elektronskog poslovanja u carinski sistem
Uz već jasno istaknute ciljeve i očekivanu korist od uvođenja sistema elektronskog poslovanja u carinski sistem Republike Srbije, još jednom ističemo stratešku važnost uvođenja ovih sistema, kao i moguće rezultate:
– pojednostavljenje tranzitnih, uvoznih i izvoznih carinskih postupaka;
– skraćenje vremena zadržavanja i smanjenje troškova poslovanja kompanija prilikom obavljanja carinskih postupaka i procedura;
– koordinacija opšteg pristupa kontroli robe, prevoznih sredstava i carinskih skladišta;
– omogućavanje pravilne i brze naplate carinskih i drugih dažbina;
– omogućavanje odgovarajućeg pružanja i primanja informacija o robi u međunarodnom lancu snabdevanja;
– omogućavanje nesmetane razmene podataka između:
1) administracijâ uvoznih, izvoznih i tranzitnih zemalja; i
2) carinske administracije i privrednih subjekata – učesnika u carinskom postupku.