Zakon o radu ne predviđa isplatu zaposlenima „trinaeste zarade”, pa stoga ne postoji zakonski osnov za njenu isplatu, osim ako poslodavac takvu mogućnost nije utvrdio svojim opštim aktom. Međutim, u članu 14. Zakona predviđeno je da ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Skip to PDF content186 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Učešće zaposlenog u dobiti
ostvarenoj u poslovnoj godini ili
„trinaesta zarada”
Zakon o radu ne predviđa isplatu zaposlenima „trinaeste zarade”, pa stoga ne
postoji zakonski osnov za njenu isplatu, osim ako poslodavac takvu mogućnost
nije utvrdio svojim opštim aktom. Međutim, u članu 14. Zakona predviđeno je da
ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog
u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Uvod
Poslodavci i u 2019. godini mogu zaposleni-
ma da isplate dodatnu zaradu u toku decembra,
za šta je potrebno da obezbede ne samo odgova-
rajuća finansijska sredstva već i neophodne
normativne pretpostavke. U uslovima prime-
ne Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US,
113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje:
Zakon) ovakva dodatna isplata ima karakter:
1) isplate po osnovu očekivane dobiti za 2019.
godinu,
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca.
Naime, u članu 105. stav 1. Zakona propisano je
da zaradu čini zarada koju je zaposleni ostvario
za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, za-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 187
ZARADE
rada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom
uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i dru-
ga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu
sa opštim aktom i ugovorom radu. Prema tome,
jedan od elemenata koji čine zaradu zaposlenog
jeste i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog
poslovnom uspehu poslodavca, koja može da se
isplati i po osnovu očekivane – procenjene do-
biti pre utvrđivanja godišnjeg računa, a shod-
no navedenoj odredbi Zakona, predstavlja vid
kolektivne odnosno individualne stimulaci-
je zaposlenih. Ukoliko utvrdi da su zaposleni
ili grupa zaposlenih u toku kalendarske godine
ostvarili izuzetne rezultate rada i time poseb-
no doprineli njegovom poslovnom uspehu, poslo-
davac može da im isplati godišnju nagradu ili
bonus za doprinos u ostvarivanju tog rezultata.
Kriterijumi, merila i način ostvarivanja pra-
va zaposlenog na zaradu po osnovu doprinosa po-
slovnom uspehu poslodavca utvrđuju se opštim
aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom
o radu) i ugovorom o radu. U tom smislu dato je
i Mišljenje Ministarstva rada i socijalne po-
litike br. 011-00-791/2010-02 od 3. 1. 2010. godine.
Zarada iz dobiti isplaćuje se na osnovu
utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem
obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata
pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa
kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pa se u
ovim odredbama propisa mogu naći i osnovi za
regulisanje i isplatu zarada iz očekivane dobi-
ti. Konkretno, poslodavci u toku decembra me-
seca, u skladu sa članom 105. stav 1. Zakona o radu,
zaposlenima mogu da utvrde i isplate zaradu po
osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodav-
ca za 2019. godinu, koja ima karakter isplate iz
očekivane – procenjene dobiti za 2019. godinu.
Ukoliko poslodavac odluči da u skladu sa
svojim opštim aktom zaposlenima isplati
„trinaestu zaradu”, prema članu 120. tačka 4)
Zakona o radu ova isplata predstavlja drugo
primanje koje je poslodavac utvrdio opštim
aktom i čini zaradu, što znači da se kumulira
sa zaradom koja se isplaćuje u mesecu u kome se
isplaćuje i „trinaesta zarada”.
Prema tome, poslodavci mogu da ispla-
te zaradu iz očekivane dobiti po osno-
vu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca,
pod uslovom da je ovu isplatu poslodavac
regulisao svojim kolektivnim ugovorom, pra-
vilnikom o radu ili ugovorom o radu. Bez kon-
kretne regulative, ovaj deo zarade ne može da
se isplati.
Svakako treba pomenuti i činjenicu da se
zarada iz očekivane dobiti isplaćuje samo
zaposlenima, kao i da se tako umanjuje buduća
dobit za raspodelu dividendi akcionarima
– ako je u pitanju akcionarsko društvo, odno-
sno članovima – ako je u pitanju društvo sa
ograničenom odgovornošću. Taj momenat tre-
ba imati u vidu, pa pri odlučivanju o isplati
navedenog dela zarade treba uvažavati i in-
terese akcionara/članova društva, odnosno
ukupnu problematiku raspodele dobiti pri-
vrednog društva u skladu sa njegovim aktima.
Formiranje ukupnih sredstava
za isplatu zarada iz očekivane –
procenjene dobiti
Po svojoj suštini, zarada po osnovu dopri-
nosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
predstavlja oblik isplate iz dobiti, ali iz oče-
kivane dobiti, pošto se isplaćuje pre utvrđiva-
nja poslovnog rezultata po godišnjem obračunu.
Merila za određivanje mase sredstava za zarade
po osnovu doprinosa ostvarenoj dobiti, koja su
u prethodnim godinama bila u primeni, mogu da
se konkretizuju kroz sledeće elemente:
1) zarada po osnovu očekivane dobiti treba da
iznosi između 50% i 100% novembarske zarade
isplaćene kod poslodavca;
2) zaradu po osnovu očekivane dobiti treba is-
platiti u drugoj polovini decembra, dakle izme-
đu 15. i 30. decembra;
3) raspodelu zarada po osnovu očekivane dobiti
na pojedine zaposlene poslodavac utvrđuje svo-
jim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pra-
vilnik o radu).
Za privredna društva navedeni elementi
mogu biti jedan od mogućnih primera rešenja za
utvrđivanje mase sredstava za zarade po osnovu
očekivane dobiti. Za ova društva postoje i dru-
ga rešenja za određivanje mase sredstava za is-
platu pomenutih zarada – da to bude, na primer,
u nivou prosečne mesečne zarade po zaposlenom
u dosadašnjem delu godine, u određenom pro-
centu od tog proseka i više od tog proseka i sl.,
naravno u skladu sa raspoloživim sredstvima
za navedenu isplatu.
188 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Poslodavci obavezno moraju da imaju u vidu
i rok za isplatu ovih zarada. Naime, kao što se
zna, godišnji račun se utvrđuje sa stanjem na dan
31. decembra tekuće godine, što znači da se po-
sle 31. decembra ne vrši procenjivanje, već se
utvrđuju poslovni rezultati. Uobičajeno vreme
za isplatu ove vrste zarade zaposlenima u prak-
si je najčešće decembar, kada poslodavci pro-
cenjuju ostvarene rezultate za tekuću godinu. U
skladu sa tim, isplata zarada po osnovu dopri-
nosa procenjenim rezultatima poslovanja može
da se vrši najkasnije sa isplatom akontacije
decembarskih zarada (u toku decembra 2019.
godine), ali pritom treba podsetiti da je jedna
od ideja uvođenja trinaeste zarade bila upravo
njena isplata pre novogodišnjih praznika, pa to
može biti orijentir i za isplatu zarada na ime
procenjenih rezultata za 2019. godinu.
Raspodela sredstava za „trinaestu
zaradu” zaposlenima
Pošto je u ovom slučaju kriterijum koji se
ceni doprinos dobiti društva ili doprinos po-
slovnom rezultatu privrednog društva, merila
za raspodelu mogu biti podređena tom cilju, s
tim da se navedeni doprinos procenjuje na osno-
vu rada svakog zaposlenog u toku cele 2019. godi-
ne. Znači:
1) iznos mase zarada za isplatu po osnovu oče-
kivane dobiti utvrđuje se na osnovu procenje-
nih rezultata poslovanja, odnosno poslodavac
treba da izvrši procenu rezultata poslova-
nja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji fi-
nansijska mogućnost isplate, odnosno da li
procenjeni rezultati poslovanja poslodavca
omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvr-
ši ova isplata;
2) učešće svakog zaposlenog u raspodeli sred-
stava utvrđuje se na osnovu odredaba opšteg
akta poslodavca, polazeći od ukupnog godišnjeg
doprinosa zaposlenog u radu, koji može da se is-
kazuje njegovom ostvarenom zaradom u toku godi-
ne, što je i realan pokazatelj njegovog stvarnog
doprinosa tokom cele poslovne godine.
Svakako da isplata „trinaeste zarade” ne bi
trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala po-
remećaj u daljem radu poslodavca, odnosno gubi-
tak. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu
procenjenih rezultata poslovanja ne mora da
bude u visini jedne mesečne zarade ako taj iznos
prema procenjenim rezultatima ne može da se
obezbedi. Poslodavac u svakom slučaju treba da
donese odluku da se isplata izvrši u skladu sa
procenjenim mogućnostima ili da se ne izvrši
uopšte, već eventualno po utvrđivanju konačnih
rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostva-
rene dobiti.
Godišnji doprinos zaposlenog do sada se u
praksi najčešće računao na osnovu učešća njego-
ve ukupne godišnje zarade u ukupnim godišnjim
sredstvima privrednog društva isplaćenim
za zarade. Tako utvrđeni procenti i sada mogu
da predstavljaju ponder pojedinca za učešće u
ukupno izdvojenim sredstvima po osnovu dopri-
nosa procenjenom dobitku. Ovakav stav polazi
od logike da su mesečne zarade svakog zaposle-
nog, u kojima su sadržani osnovna zarada rad-
nog mesta i radni učinak, ujedno i izraz njegovog
mesečnog doprinosa poslovnom rezultatu pri-
vrednog društva, pa je zato njihov godišnji di-
narski zbir i ukupan godišnji izraz doprinosa
zaposlenog. Pri tome se učešće zaposlenog ra-
čuna samo na osnovu njegove ostvarene zarade, a
ne na osnovu isplaćenih naknada zarade za dane
kada nije bio na poslu, dakle kada nije ni do-
prinosio poslovanju društva (iako poslodavac
takvo pravo može da prizna na primer porodi-
ljama). Već je rečeno da je postupak raspodele
zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu
poslodavca u potpunoj nadležnosti poslodav-
ca, pa ako u svom aktu tako utvrdi, svi ili samo
određeni vidovi naknada zarade mogu da uđu u
obračun primanja zaposlenih za raspodelu iz
procenjene dobiti.
Postupak utvrđivanja učešća zaposlenih u
zaradama po osnovu doprinosa procenjenoj do-
biti iz poslovanja, radi isplate sa novembar-
skom redovnom zaradom u decembru, može da se
postavi na sledeći način:
1) utvrditi za svakog zaposlenog ukupno isplaće-
nu bruto zaradu za period januar–novembar 2019.
godine;
2) utvrditi ukupnu masu sredstava za bruto zara-
de u privrednom društvu za period januar–no-
vembar 2019. godine;
3) iskazati na nivou privrednog društva, prema
odredbama sopstvenog akta, ukupnu masu za is-
platu zarada po osnovu doprinosa očekivanom
dobitku za 2019. godinu;
4) podeliti iznos ukupno opredeljenih sred-
stava za zarade po osnovu očekivane dobiti sa
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 189
ZARADE
zbirom mase isplaćenih bruto zarada na nivou
privrednog društva za period januar–novembar
(3 : 2) i utvrditi koeficijent tog odnosa;
5) pomnožiti ostvarenu bruto zaradu svakog
zaposlenog za period januar–novembar 2019. go-
dine sa dobijenim koeficijentom (red. br. 1 x
koeficijent), čime se utvrđuje iznos „trinaeste
zarade” za svakog zaposlenog.
Primer: Način utvrđivanja učešća
u masi zarada
Privredno društvo ima četiri zaposlena.
Dati su osnovni podaci potrebni za ovaj obra-
čun:
1. Masa bruto zarada po osnovu
doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
– za isplatu po osnovu očekivane dobiti
87.000,00
dinara
2. Masa bruto zarada zaposlenih za
period januar–novembar 2019. godine
1.450.000,00
dinara
3. Koeficijent odnosa (1 / 2) 0,06
Na osnovu datih podataka utvrđuje se iznos
zarade po osnovu doprinosa procenjenom dobit-
ku za 2019. godinu svakom zaposlenom.
Zaposleni
Bruto zarada za
period
januar–novembar
2019. godine
Koeficijent
Iznos zarade po
osnovu doprinosa
procenjenom
dobitku
1 2 3 4 (2 x 3)
A. A. 250.000,00 0,06 15.000,00
B. B. 300.000,00 0,06 18.000,00
C. C. 400.000,00 0,06 24.000,00
D. D. 500.000,00 0,06 30.000,00
Ukupno 1.450.000,00 0,06 87.000,00
Ovo je najjednostavniji i u praksi do sada naj-
češći primer raspodele po osnovu doprinosa
poslovnom uspehu privrednog društva. Utvr-
đeni bruto iznos sredstava za ovu namenu kod
poslodavca od 87.000,00 dinara podeljen je na
zaposlene srazmerno njihovim godišnjim pri-
manjima po osnovu bruto zarada, dakle po osnovu
primanja ostvarenih za časove rada.
Međutim, za učešće u zaradama po osno-
vu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
kako u toku godine tako i na ime procenjene
godišnje dobiti mogu da se uspostave i druga
merila, pre svega za zaposlene koji su pruži-
li natprosečan doprinos, rade na ključnim
radnim mestima ili su ostvarili posebne
doprinose u vidu tehničkih unapređenja,
uštede itd.
Jedan deo utvrđenih sredstava za ove na-
mene može da se izdvoji i za posebno nagra-
đivanje direktora ili drugih članova uprave
privrednog društva, dakle mimo merila nji-
hove neto zarade.
U tom slučaju, ako se navedeno posebno preci-
zira aktom poslodavca ili ugovorom sa direkto-
rom i članovima uprave, najpre se iz izdvojenih
sredstava odvoji iznos za te namene, pa se zatim
ostatak sredstava deli po metodu koji je dat u
primeru. U svakom slučaju, merila za utvrđivanje
učešća svakog zaposlenog u zaradama po osnovu
doprinosa procenjenoj godišnjoj dobiti u potpu-
noj su nadležnosti regulative poslodavca i sva-
ka raspodela koja se sprovodi po tim merilima
u skladu je sa zakonom.
Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se
isplatiti na osnovu procenjenih rezultata po-
slovanja, kao i pripadajući iznos po zaposlenom
u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da
donese nadležni organ poslodavca, Nadzorni
odbor ili drugi organ, ako je to kao uslov utvr-
đeno opštim aktom. Ako nije precizirano op-
štim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje
direktor, odnosno poslodavac.
Obračun poreskih obaveza na
„trinaestu zaradu”
Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca predstavlja jedan od
elemenata koji čine zaradu zaposlenog, a može
da se isplati i po osnovu očekivane – procenjene
godišnje dobiti pre utvrđivanja godišnjeg ra-
čuna. Zato takva isplata ima karakter zarade,
koja se sabira sa redovnom zaradom zaposlenih
i isplaćuje u istom mesecu.
Polazeći od dosadašnje prakse da se zarada
po osnovu doprinosa očekivanoj – procenjenoj
dobiti poslodavca za 2019. godinu uglavnom
isplaćuje u decembru, u nastavku je dat primer
obračuna poreza i doprinosa kada se sa novem-
barskom zaradom, koja se isplaćuje u decembru,
isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu
doprinosa očekivanoj dobiti (poslovnom uspe-
hu) poslodavca za 2019. godinu.
190 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Primer: Obračun poreskih obaveza na
trinaestu zaradu
Za zaposlenog C. C. iz prethodnog primera
utvrđena je zarada po osnovu doprinosa poslov-
nom uspehu u iznosu od 24.000,00 dinara, a njego-
va novembarska zarada iznosi 76.000,00 dinara.
Obračun njegove ukupne zarade i pripadajućih
poreskih obaveza sledi:
Red.
br. Opis Iznos
1. Zarada za novembar 76.000,00
2. Deo zarade po osnovu doprinosa
poslovnom uspehu poslodavca
(po osnovu doprinosa procenjenoj
dobiti za 2019. godinu) 24.000,00
3. Ukupno zarada – zarada za novembar
uvećana za deo zarade po osnovu
doprinosa poslovnom uspehu
poslodavca (red. br. 1 + red. br. 2) 100.000,00
4. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 3 – 15.300,00) 84.700,00
5. Porez na zaradu (red. br. 4 x 10%) 8.470,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog
(red. br. 3 x 19,90%) 19.900,00
7. Neto za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 5 – red. br. 6) 71.630,00
8. Doprinosi na teret poslodavca
(red. br. 3 x 17,15%) 17.150,00
Pre isplate zarade i plaćanja poreza i do-
prinosa poslodavac dostavlja Poreskoj upravi
popunjen obrazac PPP PD:
1.2 Obračunski period 11. 2019. MFP.1
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0 MFP.2
3.7 Broj dana 30 MFP.3
3.8 Broj sati 160 MFP.4
3.8a Fond sati 160 MFP.5
3.9 Bruto prihod 100.000,00 MFP.6
3.10 Osnovica za porez 84.700,00 MFP.7
3.11 Porez 8.470,00 MFP.8
3.12 Osnovica doprinosa 100.000,00 MFP.9
3.13 Doprinos za PIO 26.000,00 MFP.10
3.14 Doprinos za zdravstvo 10.300,00 MFP.11
3.15 Doprinos za nezaposlenost 750,00 MFP.12
3.16 Dodatni doprinos za PIO 0,00
U izuzetnim slučajevima, ako se deo za-
rade po osnovu doprinosa procenjenom
dobitku za 2019. godinu isplaćuje u decembru
kao posebna isplata, pre ili posle isplate
redovne zarade za novembar, ona ima karak-
ter drugog dela zarade za novembar ili akon-
tacije zarade za decembar.
Zarade iz očekivane dobiti i pripadajuće poreske obaveze knjiže se na teret poslovnih rashoda
na isti način kao i redovne zarade. Polazeći od podataka iz prethodnog primera, knjiženje obraču-
na i isplate zarade i zarade po osnovu doprinosa zaposlenog vrši se na sledeći način:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
520 Troškovi zarada i naknada zarada 100.000,00
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 71.630,00
451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 8.470,00
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.900,00
– za obračunatu zaradu
2.
521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
– obračun doprinosa na teret poslodavca
3.
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 71.630,00
451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 8.470,00
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.900,00
453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
241 Tekući (poslovni) račun 117.150,00
– isplata neto zarada i uplata poreza i doprinosa
PS
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Učešće zaposlenog u dobiti
ostvarenoj u poslovnoj godini ili
„trinaesta zarada”
Zakon o radu ne predviđa isplatu zaposlenima „trinaeste zarade”, pa stoga ne
postoji zakonski osnov za njenu isplatu, osim ako poslodavac takvu mogućnost
nije utvrdio svojim opštim aktom. Međutim, u članu 14. Zakona predviđeno je da
ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog
u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Uvod
Poslodavci i u 2019. godini mogu zaposleni-
ma da isplate dodatnu zaradu u toku decembra,
za šta je potrebno da obezbede ne samo odgova-
rajuća finansijska sredstva već i neophodne
normativne pretpostavke. U uslovima prime-
ne Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US,
113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje:
Zakon) ovakva dodatna isplata ima karakter:
1) isplate po osnovu očekivane dobiti za 2019.
godinu,
2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca.
Naime, u članu 105. stav 1. Zakona propisano je
da zaradu čini zarada koju je zaposleni ostvario
za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, za-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 187
ZARADE
rada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom
uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i dru-
ga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu
sa opštim aktom i ugovorom radu. Prema tome,
jedan od elemenata koji čine zaradu zaposlenog
jeste i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog
poslovnom uspehu poslodavca, koja može da se
isplati i po osnovu očekivane – procenjene do-
biti pre utvrđivanja godišnjeg računa, a shod-
no navedenoj odredbi Zakona, predstavlja vid
kolektivne odnosno individualne stimulaci-
je zaposlenih. Ukoliko utvrdi da su zaposleni
ili grupa zaposlenih u toku kalendarske godine
ostvarili izuzetne rezultate rada i time poseb-
no doprineli njegovom poslovnom uspehu, poslo-
davac može da im isplati godišnju nagradu ili
bonus za doprinos u ostvarivanju tog rezultata.
Kriterijumi, merila i način ostvarivanja pra-
va zaposlenog na zaradu po osnovu doprinosa po-
slovnom uspehu poslodavca utvrđuju se opštim
aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom
o radu) i ugovorom o radu. U tom smislu dato je
i Mišljenje Ministarstva rada i socijalne po-
litike br. 011-00-791/2010-02 od 3. 1. 2010. godine.
Zarada iz dobiti isplaćuje se na osnovu
utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem
obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata
pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa
kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pa se u
ovim odredbama propisa mogu naći i osnovi za
regulisanje i isplatu zarada iz očekivane dobi-
ti. Konkretno, poslodavci u toku decembra me-
seca, u skladu sa članom 105. stav 1. Zakona o radu,
zaposlenima mogu da utvrde i isplate zaradu po
osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodav-
ca za 2019. godinu, koja ima karakter isplate iz
očekivane – procenjene dobiti za 2019. godinu.
Ukoliko poslodavac odluči da u skladu sa
svojim opštim aktom zaposlenima isplati
„trinaestu zaradu”, prema članu 120. tačka 4)
Zakona o radu ova isplata predstavlja drugo
primanje koje je poslodavac utvrdio opštim
aktom i čini zaradu, što znači da se kumulira
sa zaradom koja se isplaćuje u mesecu u kome se
isplaćuje i „trinaesta zarada”.
Prema tome, poslodavci mogu da ispla-
te zaradu iz očekivane dobiti po osno-
vu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca,
pod uslovom da je ovu isplatu poslodavac
regulisao svojim kolektivnim ugovorom, pra-
vilnikom o radu ili ugovorom o radu. Bez kon-
kretne regulative, ovaj deo zarade ne može da
se isplati.
Svakako treba pomenuti i činjenicu da se
zarada iz očekivane dobiti isplaćuje samo
zaposlenima, kao i da se tako umanjuje buduća
dobit za raspodelu dividendi akcionarima
– ako je u pitanju akcionarsko društvo, odno-
sno članovima – ako je u pitanju društvo sa
ograničenom odgovornošću. Taj momenat tre-
ba imati u vidu, pa pri odlučivanju o isplati
navedenog dela zarade treba uvažavati i in-
terese akcionara/članova društva, odnosno
ukupnu problematiku raspodele dobiti pri-
vrednog društva u skladu sa njegovim aktima.
Formiranje ukupnih sredstava
za isplatu zarada iz očekivane –
procenjene dobiti
Po svojoj suštini, zarada po osnovu dopri-
nosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
predstavlja oblik isplate iz dobiti, ali iz oče-
kivane dobiti, pošto se isplaćuje pre utvrđiva-
nja poslovnog rezultata po godišnjem obračunu.
Merila za određivanje mase sredstava za zarade
po osnovu doprinosa ostvarenoj dobiti, koja su
u prethodnim godinama bila u primeni, mogu da
se konkretizuju kroz sledeće elemente:
1) zarada po osnovu očekivane dobiti treba da
iznosi između 50% i 100% novembarske zarade
isplaćene kod poslodavca;
2) zaradu po osnovu očekivane dobiti treba is-
platiti u drugoj polovini decembra, dakle izme-
đu 15. i 30. decembra;
3) raspodelu zarada po osnovu očekivane dobiti
na pojedine zaposlene poslodavac utvrđuje svo-
jim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pra-
vilnik o radu).
Za privredna društva navedeni elementi
mogu biti jedan od mogućnih primera rešenja za
utvrđivanje mase sredstava za zarade po osnovu
očekivane dobiti. Za ova društva postoje i dru-
ga rešenja za određivanje mase sredstava za is-
platu pomenutih zarada – da to bude, na primer,
u nivou prosečne mesečne zarade po zaposlenom
u dosadašnjem delu godine, u određenom pro-
centu od tog proseka i više od tog proseka i sl.,
naravno u skladu sa raspoloživim sredstvima
za navedenu isplatu.
188 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Poslodavci obavezno moraju da imaju u vidu
i rok za isplatu ovih zarada. Naime, kao što se
zna, godišnji račun se utvrđuje sa stanjem na dan
31. decembra tekuće godine, što znači da se po-
sle 31. decembra ne vrši procenjivanje, već se
utvrđuju poslovni rezultati. Uobičajeno vreme
za isplatu ove vrste zarade zaposlenima u prak-
si je najčešće decembar, kada poslodavci pro-
cenjuju ostvarene rezultate za tekuću godinu. U
skladu sa tim, isplata zarada po osnovu dopri-
nosa procenjenim rezultatima poslovanja može
da se vrši najkasnije sa isplatom akontacije
decembarskih zarada (u toku decembra 2019.
godine), ali pritom treba podsetiti da je jedna
od ideja uvođenja trinaeste zarade bila upravo
njena isplata pre novogodišnjih praznika, pa to
može biti orijentir i za isplatu zarada na ime
procenjenih rezultata za 2019. godinu.
Raspodela sredstava za „trinaestu
zaradu” zaposlenima
Pošto je u ovom slučaju kriterijum koji se
ceni doprinos dobiti društva ili doprinos po-
slovnom rezultatu privrednog društva, merila
za raspodelu mogu biti podređena tom cilju, s
tim da se navedeni doprinos procenjuje na osno-
vu rada svakog zaposlenog u toku cele 2019. godi-
ne. Znači:
1) iznos mase zarada za isplatu po osnovu oče-
kivane dobiti utvrđuje se na osnovu procenje-
nih rezultata poslovanja, odnosno poslodavac
treba da izvrši procenu rezultata poslova-
nja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji fi-
nansijska mogućnost isplate, odnosno da li
procenjeni rezultati poslovanja poslodavca
omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvr-
ši ova isplata;
2) učešće svakog zaposlenog u raspodeli sred-
stava utvrđuje se na osnovu odredaba opšteg
akta poslodavca, polazeći od ukupnog godišnjeg
doprinosa zaposlenog u radu, koji može da se is-
kazuje njegovom ostvarenom zaradom u toku godi-
ne, što je i realan pokazatelj njegovog stvarnog
doprinosa tokom cele poslovne godine.
Svakako da isplata „trinaeste zarade” ne bi
trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala po-
remećaj u daljem radu poslodavca, odnosno gubi-
tak. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu
procenjenih rezultata poslovanja ne mora da
bude u visini jedne mesečne zarade ako taj iznos
prema procenjenim rezultatima ne može da se
obezbedi. Poslodavac u svakom slučaju treba da
donese odluku da se isplata izvrši u skladu sa
procenjenim mogućnostima ili da se ne izvrši
uopšte, već eventualno po utvrđivanju konačnih
rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostva-
rene dobiti.
Godišnji doprinos zaposlenog do sada se u
praksi najčešće računao na osnovu učešća njego-
ve ukupne godišnje zarade u ukupnim godišnjim
sredstvima privrednog društva isplaćenim
za zarade. Tako utvrđeni procenti i sada mogu
da predstavljaju ponder pojedinca za učešće u
ukupno izdvojenim sredstvima po osnovu dopri-
nosa procenjenom dobitku. Ovakav stav polazi
od logike da su mesečne zarade svakog zaposle-
nog, u kojima su sadržani osnovna zarada rad-
nog mesta i radni učinak, ujedno i izraz njegovog
mesečnog doprinosa poslovnom rezultatu pri-
vrednog društva, pa je zato njihov godišnji di-
narski zbir i ukupan godišnji izraz doprinosa
zaposlenog. Pri tome se učešće zaposlenog ra-
čuna samo na osnovu njegove ostvarene zarade, a
ne na osnovu isplaćenih naknada zarade za dane
kada nije bio na poslu, dakle kada nije ni do-
prinosio poslovanju društva (iako poslodavac
takvo pravo može da prizna na primer porodi-
ljama). Već je rečeno da je postupak raspodele
zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu
poslodavca u potpunoj nadležnosti poslodav-
ca, pa ako u svom aktu tako utvrdi, svi ili samo
određeni vidovi naknada zarade mogu da uđu u
obračun primanja zaposlenih za raspodelu iz
procenjene dobiti.
Postupak utvrđivanja učešća zaposlenih u
zaradama po osnovu doprinosa procenjenoj do-
biti iz poslovanja, radi isplate sa novembar-
skom redovnom zaradom u decembru, može da se
postavi na sledeći način:
1) utvrditi za svakog zaposlenog ukupno isplaće-
nu bruto zaradu za period januar–novembar 2019.
godine;
2) utvrditi ukupnu masu sredstava za bruto zara-
de u privrednom društvu za period januar–no-
vembar 2019. godine;
3) iskazati na nivou privrednog društva, prema
odredbama sopstvenog akta, ukupnu masu za is-
platu zarada po osnovu doprinosa očekivanom
dobitku za 2019. godinu;
4) podeliti iznos ukupno opredeljenih sred-
stava za zarade po osnovu očekivane dobiti sa
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 189
ZARADE
zbirom mase isplaćenih bruto zarada na nivou
privrednog društva za period januar–novembar
(3 : 2) i utvrditi koeficijent tog odnosa;
5) pomnožiti ostvarenu bruto zaradu svakog
zaposlenog za period januar–novembar 2019. go-
dine sa dobijenim koeficijentom (red. br. 1 x
koeficijent), čime se utvrđuje iznos „trinaeste
zarade” za svakog zaposlenog.
Primer: Način utvrđivanja učešća
u masi zarada
Privredno društvo ima četiri zaposlena.
Dati su osnovni podaci potrebni za ovaj obra-
čun:
1. Masa bruto zarada po osnovu
doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
– za isplatu po osnovu očekivane dobiti
87.000,00
dinara
2. Masa bruto zarada zaposlenih za
period januar–novembar 2019. godine
1.450.000,00
dinara
3. Koeficijent odnosa (1 / 2) 0,06
Na osnovu datih podataka utvrđuje se iznos
zarade po osnovu doprinosa procenjenom dobit-
ku za 2019. godinu svakom zaposlenom.
Zaposleni
Bruto zarada za
period
januar–novembar
2019. godine
Koeficijent
Iznos zarade po
osnovu doprinosa
procenjenom
dobitku
1 2 3 4 (2 x 3)
A. A. 250.000,00 0,06 15.000,00
B. B. 300.000,00 0,06 18.000,00
C. C. 400.000,00 0,06 24.000,00
D. D. 500.000,00 0,06 30.000,00
Ukupno 1.450.000,00 0,06 87.000,00
Ovo je najjednostavniji i u praksi do sada naj-
češći primer raspodele po osnovu doprinosa
poslovnom uspehu privrednog društva. Utvr-
đeni bruto iznos sredstava za ovu namenu kod
poslodavca od 87.000,00 dinara podeljen je na
zaposlene srazmerno njihovim godišnjim pri-
manjima po osnovu bruto zarada, dakle po osnovu
primanja ostvarenih za časove rada.
Međutim, za učešće u zaradama po osno-
vu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca
kako u toku godine tako i na ime procenjene
godišnje dobiti mogu da se uspostave i druga
merila, pre svega za zaposlene koji su pruži-
li natprosečan doprinos, rade na ključnim
radnim mestima ili su ostvarili posebne
doprinose u vidu tehničkih unapređenja,
uštede itd.
Jedan deo utvrđenih sredstava za ove na-
mene može da se izdvoji i za posebno nagra-
đivanje direktora ili drugih članova uprave
privrednog društva, dakle mimo merila nji-
hove neto zarade.
U tom slučaju, ako se navedeno posebno preci-
zira aktom poslodavca ili ugovorom sa direkto-
rom i članovima uprave, najpre se iz izdvojenih
sredstava odvoji iznos za te namene, pa se zatim
ostatak sredstava deli po metodu koji je dat u
primeru. U svakom slučaju, merila za utvrđivanje
učešća svakog zaposlenog u zaradama po osnovu
doprinosa procenjenoj godišnjoj dobiti u potpu-
noj su nadležnosti regulative poslodavca i sva-
ka raspodela koja se sprovodi po tim merilima
u skladu je sa zakonom.
Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se
isplatiti na osnovu procenjenih rezultata po-
slovanja, kao i pripadajući iznos po zaposlenom
u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da
donese nadležni organ poslodavca, Nadzorni
odbor ili drugi organ, ako je to kao uslov utvr-
đeno opštim aktom. Ako nije precizirano op-
štim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje
direktor, odnosno poslodavac.
Obračun poreskih obaveza na
„trinaestu zaradu”
Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca predstavlja jedan od
elemenata koji čine zaradu zaposlenog, a može
da se isplati i po osnovu očekivane – procenjene
godišnje dobiti pre utvrđivanja godišnjeg ra-
čuna. Zato takva isplata ima karakter zarade,
koja se sabira sa redovnom zaradom zaposlenih
i isplaćuje u istom mesecu.
Polazeći od dosadašnje prakse da se zarada
po osnovu doprinosa očekivanoj – procenjenoj
dobiti poslodavca za 2019. godinu uglavnom
isplaćuje u decembru, u nastavku je dat primer
obračuna poreza i doprinosa kada se sa novem-
barskom zaradom, koja se isplaćuje u decembru,
isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu
doprinosa očekivanoj dobiti (poslovnom uspe-
hu) poslodavca za 2019. godinu.
190 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Primer: Obračun poreskih obaveza na
trinaestu zaradu
Za zaposlenog C. C. iz prethodnog primera
utvrđena je zarada po osnovu doprinosa poslov-
nom uspehu u iznosu od 24.000,00 dinara, a njego-
va novembarska zarada iznosi 76.000,00 dinara.
Obračun njegove ukupne zarade i pripadajućih
poreskih obaveza sledi:
Red.
br. Opis Iznos
1. Zarada za novembar 76.000,00
2. Deo zarade po osnovu doprinosa
poslovnom uspehu poslodavca
(po osnovu doprinosa procenjenoj
dobiti za 2019. godinu) 24.000,00
3. Ukupno zarada – zarada za novembar
uvećana za deo zarade po osnovu
doprinosa poslovnom uspehu
poslodavca (red. br. 1 + red. br. 2) 100.000,00
4. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 3 – 15.300,00) 84.700,00
5. Porez na zaradu (red. br. 4 x 10%) 8.470,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog
(red. br. 3 x 19,90%) 19.900,00
7. Neto za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 5 – red. br. 6) 71.630,00
8. Doprinosi na teret poslodavca
(red. br. 3 x 17,15%) 17.150,00
Pre isplate zarade i plaćanja poreza i do-
prinosa poslodavac dostavlja Poreskoj upravi
popunjen obrazac PPP PD:
1.2 Obračunski period 11. 2019. MFP.1
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0 MFP.2
3.7 Broj dana 30 MFP.3
3.8 Broj sati 160 MFP.4
3.8a Fond sati 160 MFP.5
3.9 Bruto prihod 100.000,00 MFP.6
3.10 Osnovica za porez 84.700,00 MFP.7
3.11 Porez 8.470,00 MFP.8
3.12 Osnovica doprinosa 100.000,00 MFP.9
3.13 Doprinos za PIO 26.000,00 MFP.10
3.14 Doprinos za zdravstvo 10.300,00 MFP.11
3.15 Doprinos za nezaposlenost 750,00 MFP.12
3.16 Dodatni doprinos za PIO 0,00
U izuzetnim slučajevima, ako se deo za-
rade po osnovu doprinosa procenjenom
dobitku za 2019. godinu isplaćuje u decembru
kao posebna isplata, pre ili posle isplate
redovne zarade za novembar, ona ima karak-
ter drugog dela zarade za novembar ili akon-
tacije zarade za decembar.
Zarade iz očekivane dobiti i pripadajuće poreske obaveze knjiže se na teret poslovnih rashoda
na isti način kao i redovne zarade. Polazeći od podataka iz prethodnog primera, knjiženje obraču-
na i isplate zarade i zarade po osnovu doprinosa zaposlenog vrši se na sledeći način:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
520 Troškovi zarada i naknada zarada 100.000,00
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 71.630,00
451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 8.470,00
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.900,00
– za obračunatu zaradu
2.
521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
– obračun doprinosa na teret poslodavca
3.
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 71.630,00
451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 8.470,00
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.900,00
453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 17.150,00
241 Tekući (poslovni) račun 117.150,00
– isplata neto zarada i uplata poreza i doprinosa
PS