Popis ili inventar predstavlja postupak utvrđivanja stvarnog stanja ukupne imovine i obaveza pravnog lica na određeni dan. Dva glavna zadatka popisa su utvrđivanje nedokumentovanih poslovnih promena i kontrola rada lica kojima su povereni poslovi rukovođenja određenom imovinom. Osnovni cilj popisa je usaglašavanje stanja imovine i obaveza iskazanog u poslovnim knjigama sa njihovim stvarnim stanjem kako bi finansijski izveštaji objektivno i istinito prikazivali finansijsko stanje pravnog lica.
Skip to PDF content116 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Redakcija
Uvod u obavezu vršenja popisa
Popis ili inventar predstavlja postupak utvrđivanja stvarnog stanja ukupne
imovine i obaveza pravnog lica na određeni dan. Dva glavna zadatka popisa
su utvrđivanje nedokumentovanih poslovnih promena i kontrola rada lica
kojima su povereni poslovi rukovođenja određenom imovinom. Osnovni cilj
popisa je usaglašavanje stanja imovine i obaveza iskazanog u poslovnim knji-
gama sa njihovim stvarnim stanjem kako bi finansijski izveštaji objektivno
i istinito prikazivali finansijsko stanje pravnog lica.
Uvod
Obaveza i način sprovođenja popisa reguli-
sani su:
„Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013 i 30/2018 – dalje: Zakon),
„Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja po-
pisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa
stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/2013
i 137/2014 – dalje: Pravilnik o popisu).
U skladu sa članom 16. i 17. Zakona, obaveza
vršenja popisa postoji za sva pravna lica i pre-
duzetnike, bez obzira na pravnu formu i delat-
nost kojom se bave, i to u sledećim slučajevima:
„na početku poslovanja,
„na kraju poslovne godine, odnosno na dan bi-
lansa stanja (redovni ili godišnji popis),
„prilikom primopredaje dužnosti računopola-
gača, promene prodajnih cena proizvoda i robe
u maloprodajnom objektu, statusne promene,
otvaranja odnosno zaključenja postupka stečaja i
likvidacije pravnog lica, kao i u drugim sluča-
jevima predviđenim Zakonom (vanredni popis).
Pravna lica, kao obveznici primene Zakona i
vršenja popisa, obuhvataju privredna društva,
Narodnu banku Srbije, banke i druge finansij-
ske institucije, društva za osiguranje, davaoce
finansijskog lizinga, penzijske fondove i dru-
štva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima, investicione fondove i društva
za upravljanje investicionim fondovima, ber-
ze i brokersko-dilerska društva, faktoring
društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delat-
nost radi sticanja dobiti i druga pravna lica.
Drugim pravnim licima smatraju se pravna lica
čije se poslovanje delom finansira iz javnih
prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom
ili u celini po osnovu učlanjenja, pri čemu se
ona ne osnivaju radi sticanja dobiti, kao poli-
tičke organizacije, sindikalne organizacije sa
svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine,
udruženja, komore, crkve i verske zajednice,
u delu obavljanja privredne ili druge delat-
nosti u skladu sa propisima kojima je uređeno
obavljanje tih delatnosti, kao i druge organi-
zacije organizovane po osnovu učlanjenja. Oba-
veza vršenja popisa, prema Zakonu, postoji i za
preduzetnike koji svoje poslovne knjige vode po
sistemu dvojnog knjigovodstva.
Prilikom organizacije poslovnih aktiv-
nosti u vezi sa vršenjem popisa i knjiženjem
popisnih razlika neophodno je uzeti u obzir i
odredbe:
„Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. gla-
snik RS”, br. 84/2004… i 72/2019 – dalje: Zakon
o PDV-u),
„Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br.
22/2001… i 4/2019),
„Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar
i lom) na koji se ne plaća akciza („Sl. glasnik
RS”, br. 137/2004, 109/2009, 96/2012, 88/2017 i
119/2017) i
„Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar
i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004).
U skladu sa članom 4. Pravilnika o popisu,
pravno lice u skladu sa opštim aktom obrazu-
je potreban broj stalnih ili povremenih ko-
misija za popis imovine i obaveza, a određuje
i period u kome će komisije vršiti popis,
vreme za popis i rokove dostavljanja izve-
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
RAČUNOVODSTVO
štaja o izvršenom popisu nadležnom organu
pravnog lica.
Predmet godišnjeg popisa
U skladu sa članom 2. Pravilnika o popisu,
predmet godišnjeg popisa pravnih lica i pre-
duzetnika jeste ukupna imovina i obaveze sa sta-
njem na dan 31. 12. godine za koju se vrši popis.
U imovinu koja je predmet popisa svrstavaju se:
„nematerijalna imovina,
„nekretnine, postrojenja i oprema,
„investicione nekretnine,
„biološka sredstva,
„zalihe materijala, nedovršene proizvodnje,
gotovih proizvoda i robe,
„stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva
poslovanja koje se obustavlja,
„finansijski plasmani i potraživanja i
„gotovinski ekvivalenti i gotovina.
Obaveze koje su predmet popisa su:
„dugoročne obaveze i
„kratkoročne obaveze.
Predmet popisa je ukupna imovina koja se
nalazi u vlasništvu pravnog lica, odnosno pre-
duzetnika, bez obzira na njenu fizičku lokaci-
ju. U skladu sa tim, pravna lica i preduzetnici
popunjavaju posebne popisne liste u koje unose
imovinu u vlasništvu drugih pravnih lica i
preduzetnika koja se nalazi u njihovim skladi-
štima, magacinima i sl., a potom te liste do-
stavljaju pomenutim pravnim licima, odnosno
preduzetnicima. Međutim, ukoliko se do dana
završetka popisa ne prime popisne liste od
pravnog lica, odnosno preduzetnika kod koga se
imovina nalazi, imovina na putu ili u inostran-
stvu, imovina data na poslugu, zajam, čuvanje, po-
pravku i sl. unosi se u posebne popisne liste na
osnovu verodostojne dokumentacije, u skladu sa
članom 10. Pravilnika o popisu.
Kada se sprovodi godišnji popis?
Prema članu 2. Pravilnika o popisu, pravno
lice, odnosno preduzetnik vrši godišnji popis
imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decem-
bra godine za koju se vrši popis.
Prema članu 9. stav 2. Pravilnika o popisu,
pravno lice, odnosno preduzetnik koji vodi stal-
nu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i
izlazu imovine, kao stanje po popisu na dan 31.
decembra može da upiše njeno knjigovodstveno
stanje na taj dan, pod uslovom da je u toku godine
izvršen popis imovine i da su viškovi i manjko-
vi utvrđeni tim popisom proknjiženi na osnovu
odluke nadležnog organa pravnog lica, odnosno
preduzetnika. Suština propisanog pravila jeste
da obveznik svakako ima obavezu da najmanje jed-
nom u toku godine (bilo kada, mada je svakako bolje
da to bude pred kraj godine) izvrši popis imo-
vine, ali nema obavezu da u popisne liste unosi
promene (nabavke i otuđenja) koje nastanu u peri-
odu od dana popisa do kraja godine. Uslov za pri-
menu ovog izuzetka jeste da su razlike po popisu
proknjižene, a obveznik vodi stalnu količinsku
i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine.
S obzirom na njegovo kontinuirano vođenje evi-
dencije, pretpostavlja se da će i na kraju godine
stvarno stanje biti jednako knjigovodstvenom.
Kako je u praksi teško izvodljivo obaviti po-
pis za jedan dan, uobičajeno je da se popis spro-
vodi u određenom vremenskom intervalu pre
ili posle 31. 12. godine za koju se vrši popis.
U takvim slučajevima postoji obaveza usklađi-
vanja iznosa iskazanih u popisnim listama sa
promenama na imovini i obavezama koje su se
odigrale od dana popisa do dana bilansa. Uko-
liko je popis izvršen pre dana bilansa, svođe-
nje na stanje na dan bilansa vrši se tako što se
na stanje utvrđeno popisom dodaju sve nabavke
i oduzimaju sva otuđenja. Ukoliko je popis izvr-
šen nakon dana bilansa, svođenje na stanje na
dan bilansa vrši se tako što se od stanja utvr-
đenog popisom oduzmu sve nabavke i dodaju sva
otuđenja od dana bilansa do dana popisa.
Navedene promene na imovini i obavezama
unose se u popisne liste na osnovu verodostojne
dokumentacije, kao što su prijemnice, trebova-
nja, otpremnice, fakture i slično.
Zakonskim propisima predviđana je moguć-
nost određivanja dužih vremenskih razmaka
između popisa knjiga, filmova, arhivske građe
i slično. Učestalost vršenja popisa mora biti
definisana internim aktom pravnog lica, od-
nosno preduzetnika, vodeći računa o tome da ti
periodi ne mogu da budu duži od pet godina.
Neoštećena imovina u originalnom pakova-
nju popisuje se na osnovu deklarisanih oznaka i
isprava (fakture, dostavnice, prijemnice i sl.).
Količina kabastog ili rastresitog materija-
la, poluproizvoda, proizvoda i robe (na primer
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
cementa, tečnog goriva i sl.) može da se proce-
njuje na osnovu zapremine, specifične težine
ili na drugi pogodan način.
Imovina čija je vrednost umanjena zbog ošte-
ćenja, neispravnosti, zastarelosti i sličnih
razloga unosi se u posebne popisne liste ili
u posebne kolone popisnih lista radi lakšeg
utvrđivanja viškova i manjkova.
Imovina koja na dan popisa nije zatečena kod
pravnog lica, odnosno preduzetnika (imovina
na putu ili u inostranstvu, imovina data na po-
slugu, zajam, čuvanje, popravku i sl.) unosi se u
posebne popisne liste na osnovu verodostojne
dokumentacije, ako do dana završetka popisa
nisu primljene popisne liste od pravnog lica,
odnosno preduzetnika kod koga se ta imovina
nalazi.
Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine
u blagajni, hartija od vrednosti i stranih sred-
stava plaćanja vrši se brojanjem prema apoeni-
ma i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne
popisne liste.
Gotovina i hartije od vrednosti koje se nala-
ze na računima i depo računima popisuju se na
osnovu izvoda o stanju tih sredstava na dan 31.
decembra godine za koju se vrši popis.
Popis finansijskih plasmana, potraživanja
i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knji-
gama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa
dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje
jednom godišnje i da o tome postoji verodostoj-
na isprava.
Finansijski plasmani, potraživanja i obave-
ze za koje ne postoji uredna dokumentacija iska-
zuju se u posebnim popisnim listama.
Pripremne radnje za vršenje
godišnjeg popisa
Pre sprovođenja godišnjeg popisa potrebno
je preduzeti sledeće pripremne radnje:
1) Usklađuju se promet i stanje glavne knjige
sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knji-
gom.
2) Sravnjuje se dokumentacija sa pravnim li-
cima kod kojih se nalazi imovina na čuvanju, ob-
radi, doradi, zakupu i dr.
3) Usaglašavaju se međusobna potraživanja
i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom is-
pravom. U praksi se u te svrhe najčešće koristi
obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki), mada se,
s obzirom na to da zakonskim propisima nije
određena forma potvrde o izvršenom usagla-
šavanju međusobnih potraživanja i obaveza,
mogu primenjivati i druge isprave. Svako prav-
no lice, odnosno preduzetnik svojim internim
aktom treba bliže da uredi način i rokove usa-
glašavanja imovine i obaveza. Usaglašavanje
međusobnih potraživanja i obaveza treba da
inicira poverilac tako što pre sastavljanja fi-
nansijskih izveštaja dostavlja dužniku spisak
neplaćenih računa. Ukoliko poverilac ne ispu-
ni ovu obavezu, potrebno je da to učini dužnik.
U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu
i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa,
Zakonom je predviđena novčana kazna od 100.000
do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000
do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom
licu, odnosno od 100.000 do 500.000 dinara za
preduzetnika.
Pravna lica koja sastavljaju Napomene uz
finansijske izveštaje dužna su da u tom iz-
veštaju obelodane neusaglašena potraživa-
nja i obaveze u ukupnom iznosu. U suprotnom
će biti obavezni da plate novčane kazne jed-
nake kaznama predviđenim za neispunjavanje
obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od
strane poverioca.
4) Pre sprovođenja popisa potrebno je done-
ti odluku ili rešenje o popisu, kao i rešenje o
imenovanju članova popisne komisije, kojima se
obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih
komisija za popis imovine i obaveza, određuje
period u kome će komisije vršiti popis, vreme
za popis i rokovi dostavljanja izveštaja o izvr-
šenom popisu nadležnom organu pravnog lica,
odnosno preduzetnika. Pravna lica u skladu sa
svojim potrebama određuju broj komisija koje će
biti angažovane na poslovima popisa. U slučaju
obrazovanja većeg broja popisnih komisija, uglav-
nom se formira Centralna popisna komisija, koja
koordinira i prati rad pojedinih popisnih ko-
misija. Prilikom formiranja popisnih komisija
neophodno je voditi računa o tome da lica koja
su zaposlena u pravnom licu na poslovima ruko-
vanja imovinom koja je predmet popisa ne mogu
da budu angažovana na poslovima popisa te imo-
vine u svojstvu člana ili predsednika popisne
komisije, kako bi se obezbedila nepristrasnost
i objektivnost izvršenog popisa.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
RAČUNOVODSTVO
Mikro pravna lica i preduzetnici spro-
vode popis na isti način i u istim rokovima
kao i ostali obveznici, uz jednu specifičnost
– kod njih ne postoji obaveza formi-
ranja popisnih komisija, već popis može da
obavi jedno lice.
Na osnovu člana 16. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i člana 4. Pra-
vilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim
stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/13 i 137/2014) ______________________ (naziv nadležnog organa)
donosi:
ODLUKU O GODIŠNJEM POPISU IMOVINE I OBAVEZA
I
Obrazuju se sledeće komisije za popis (navesti komisije po predmetu popisa):
– nekretnina, postrojenja i opreme,
– bioloških sredstava,
– sirovina, materijala i rezervnih delova,
– potraživanja od kupaca,
– ___________ (drugo).
Svaka komisija ima tri člana, od kojih se jedan imenuje za predsednika, a obavezno se odre-
đuju i zamenici.
Na osnovu ove odluke direktor će doneti rešenje o imenovanju članova komisija i utvrđi-
vanju obaveza komisija za popis.
II
Rad na popisu otpočeće i završiće se, i to:
1) Komisija za ________________ (navesti koja komisija) otpočeće s radom dana ________ .
godine, s tim da će popis završiti najkasnije do dana __________ . godine, a usklađeno stanje
utvrđeno po popisu i iskazano u knjigovodstvu, zajedno sa zapisnikom o izvršenom popisu,
predaće ___________________ (naziv nadležnog organa) najkasnije do dana __________ . godine;
2) Komisija za ________________ (navesti koja komisija) otpočeće s radom dana ________ .
godine, s tim da će popis završiti najkasnije do dana __________ . godine, a usklađeno stanje
utvrđeno po popisu i iskazano u knjigovodstvu, zajedno sa zapisnikom o izvršenom popisu,
predaće ___________________ (naziv nadležnog organa) najkasnije do dana __________ . godine.
III
Organizacijom popisa rukovodi šef računovodstva, koji će zajedno s rukovodiocem kadrov-
ske službe pripremiti i predložiti direktoru sastav pojedinih komisija i izdati pisano
uputstvo.
IV
Ovu odluku dostaviti u pisanoj formi:
1) direktoru,
2) šefu računovodstva,
3) rukovodiocu kadrovske službe,
4) arhivi.
U ___________ , dana __________ . godine __________________________________
(Nadležni organ / ovlašćeno lice)
Primer: Odluka o popisu
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Na osnovu čl. od 16. do 18. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i člana
4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa
stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/13 i 137/14), kao i člana ____ Pravilnika o organi-
zaciji i sprovođenju popisa imovine i obaveza Društva, _______________ (naziv organa, npr.
Nadzorni odbor) na sednici od ___________ . godine donosi
ODLUKU O OBRAZOVANJU KOMISIJA ZA POPIS IMOVINE I OBAVEZA
I. Radi vršenja redovnog popisa imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar _______ .
godine obrazuju se sledeće komisije:
1. za popis nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava,
u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
2. za popis zaliha materijala, rezervnih delova, alata i inventara, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
3. za popis zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
4. za popis neuplaćenog upisanog kapitala, dugoročnih i kratkoročnih finansijskih plasma-
na i potraživanja, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
5. za popis novčanih sredstava, gotovine i gotovinskih ekvivalenata, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
6. za popis obaveza no svim osnovama, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član.
II. Popisne komisije koje popisuju materijalne vrednosti izvršiće popis u vreme od ______
do 31. 12. _____ . godine. Popis gotovog novca i gotovinskih ekvivalenata, hartija od vrednosti i
sredstava na računima i depozitima u bankama izvršiće se na dan 31. decembra ______ . godine,
odnosno sa stanjem na taj dan.
Svaka komisija je dužna da blagovremeno, pre početka popisa, utvrdi svoj plan rada po kojem
će vršiti popis, kao i da ga dostavi Nadzornom odboru, direktoru i računovodstvu Društva.
Komisija za popis, odnosno Centralna popisna komisija dužna je da sastavi izveštaj o iz-
vršenom popisu i da ga dostavi Nadzornom odboru i direktoru, zajedno sa popisnim listama,
najkasnije do 20. januara _____ . godine.
Direktor Društva će u roku od tri dana od dana donošenja ove odluke izdati uputstvo za
vršenje popisa i sprovesti druge pripreme neophodne za uspešno izvršenje popisa.
Kontrolu pripreme za popis i sprovođenje popisa vršiće direktor.
III. Ovu odluku dostaviti: imenovanim članovima komisija, direktoru, računovodstvu, Nad-
zornom odboru i arhivi.
U _____________ , dana __________ . godine Predsednik Nadzornog odbora
______________________________
Primer: Odluka o imenovanju popisne komisije
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
RAČUNOVODSTVO
5) Pripremaju se objekti (magacin, stovari-
šte, skladišta u kojima se nalazi imovina) za
popis. Neophodno je da pre početka popisa lica
koja su odgovorna za objekte u kojima se vrši
popis urede skladišta, stovarišta, magacine
i ostale prostorije u kojima se imovina nala-
zi, istovremeno je grupišući prema vrstama i
inventarnim brojevima kako bi se članovima
popisnih komisija olakšalo sprovođenje po-
pisa. Posebno je bitno da lica koja su zadužena
za rukovanje imovinom odvoje imovinu koja ima
određeni stepen oštećenja, s obzirom na to da
se ista unosi u posebne popisne liste prema ste-
penu pomenutog oštećenja, kao i tuđu imovinu
ukoliko se nalazi na istoj lokaciji, zajedno sa
imovinom pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Popisne komisije uglavnom se formiraju
prema predmetu popisa, pa se tako u praksi naj-
češće obrazuje komisija zadužena za popis za-
liha, za popis osnovnih sredstava, za gotovinu i
gotovinske ekvivalente i slično. Svaka popisna
komisija sastoji se od predsednika i određenog
broja članova (u praksi najčešće dva), pri čemu
je bitno voditi računa da lica koja su zaposlena u
pravnom licu na poslovima rukovanja imovinom
koja je predmet popisa ne mogu biti angažovana
na poslovima popisa te imovine u svojstvu člana
ili predsednika popisne komisije, kako bi se obezbedila
nepristrasnost i objektivnost izvrše-
nog popisa. Međutim, navedena lica dužna su da
izvrše neophodne pripreme radi što lakšeg, br-
žeg i pravilnijeg popisivanja predmetne imovine
najkasnije do dana određenog za početak popisa. To
podrazumeva da pre početka popisa uređuju skla-
dišta, stovarišta, magacine i ostale prostorije
gde se imovina nalazi, istovremeno je grupišući
prema vrstama i inventarnim brojevima kako bi
se članovima popisnih komisija olakšalo spro-
vođenje popisa i doprinelo blagovremenom i kva-
litetnom izvršenju. Posebno je bitno da lica koja
su zadužena za rukovanje imovinom odvoje imovi-
nu koja ima određeni stepen oštećenja, s obzirom
na to da se ova imovina unosi u posebne popisne
liste prema stepenu oštećenja, kao i tuđu imovi-
nu ukoliko se nalazi na istoj lokaciji, zajedno sa
imovinom pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Tuđa imovina koja se u trenutku popisa nalazi kod
pravnog lica, odnosno preduzetnika takođe se
unosi u posebne popisne liste, koje se posle za-
vršetka popisa šalju pravnim licima, odnosno
preduzetnicima u čijem su vlasništvu.
Komisije za popis mogu da angažuju veštaka za
procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih obli-
ka imovine i obaveza. Ova lica nisu članovi
popisne komisije, već imaju ulogu stručnog pro-
cenitelja koji treba da reši dileme i nedoumi-
ce članova popisne komisije prilikom procene
vrednosti imovine, njihovog kvaliteta, stepena
oštećenja i slično.
6) Donose se planovi rada popisnih komisija
i dostavljaju nadležnom organu pravnog lica.
Plan rada popisne komisije treba da sadrži da-
tum početka rada popisne komisije i redosled
svih pojedinačnih radnji koje će biti sprovede-
ne, uz navođenje rokova za sprovođenje svake.
7) Donose se i dostavljaju rešenja o imeno-
vanju članova popisne komisije i plana rada po-
pisnih komisija internom revizoru, Nadzornom
odboru ili Odboru revizora, ukoliko ga ima,
kao i društvu za reviziju sa kojim je pravno lice
zaključilo ugovor o obavljanju eksterne revizi-
je redovnih finansijskih izveštaja za godinu za
koju se sprovodi popis, ukoliko je pravno lice
obveznik revizije.
8) Neposredno pre početka popisa popisnim
komisijama dostavlja se popisni materijal, koji
se sastoji od tehničkog uputstva za sprovođenje
popisa i popisnih listi, kao i oprema za obavlja-
nje popisa, kao što su, na primer, bar-kod čitači
ili neki drugi alat, u zavisnosti od konkretnog
načina sprovođenja popisa. Popisne liste se
formiraju prema grupama sredstava i obaveza,
odnosno analitičkim kontima iz knjigovodstve-
ne evidencije, a sadrže njihove inventarne bro-
jeve, nazive, vrstu sredstava i obaveza, jedinicu
mere i uglavnom dve prazne kolone, pri čemu u
prvu članovi popisne komisije unose stvarno
stanje utvrđeno popisom, a u drugu eventualne
napomene u vezi sa popisanim sredstvom ili
obavezom.
Pored popisnih lista formiranih prema gru-
pama i vrstama imovine, sastavljaju se još tri
posebne popisne liste, i to:
XXpopisna lista imovine čija je vrednost uma-
njena usled oštećenja, neispravnosti, zastare-
losti i sličnih razloga;
XXpopisna lista tuđe imovine koja se nalazi kod
pravnog lica, a biće dostavljena vlasniku imo-
vine nakon završetka popisa;
XXpopisna lista imovine u vlasništvu pravnog
lica, odnosno preduzetnika, koja se nalazi kod
drugih pravnih lica ili na putu na osnovu vero-
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
dostojne dokumentacije, ako do dana završetka
popisa nisu primljene popisne liste od pravnog
lica, odnosno preduzetnika kod koga se ta imo-
vina nalazi.
Sve pripremne radnje za sprovođenje popisa
moraju biti uspešno realizovane do dana koji je
odlukom ili rešenjem o popisu definisan kao
datum početka popisa.
Sprovođenje godišnjeg popisa
Članovi popisne komisije prilikom obavlja-
nja popisa preduzimaju sledeće radnje:
– utvrđuju stvarno stanje imovine merenjem,
brojanjem, procenom i sličnim postupcima i
unose podatke u naturalnom obliku u popisne
liste;
XXutvrđuju promene na popisanoj imovini koje
su nastale između datuma popisa i dana bilansa
stanja i svode na stanje na dan 31. 12. 2019. godine
na osnovu verodostojne računovodstvene doku-
mentacije;
XXunose knjigovodstvene podatke u popisne li-
ste;
XXutvrđuju razlike između stanja utvrđenog po-
pisom i stanja po poslovnim knjigama;
XXunose cene na osnovu kojih utvrđuju vrednost
popisane imovine;
XXispituju uzroke eventualnih odstupanja izme-
đu stvarnog i knjigovodstvenog stanja;
XXsastavljaju izveštaj o izvršenom popisu.
Utvrđivanje razlika i vrednosno obračuna-
vanje posle naturalnog popisa mogu da se vrše
i na računaru, uz štampanje popisnih lista koje
potpisuju članovi komisije za popis, odnosno
lice zaduženo za popis kod mikro pravnih lica
i preduzetnika.
U pogledu imovine koja nije predmet robnog
evidentiranja, odnosno ne može da bude pred-
met fizičkog inventarisanja, kao što su po-
traživanja i obaveze, popis se vrši na osnovu
izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog valid-
nog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu,
s tim što komisija za popis treba da proveri,
utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki,
njihovu realnost i dr.
Uloga revizora u popisu zaliha
Prilikom sprovođenja popisa posebnu pa-
žnju treba obratiti na obavezu prisustvova-
nja revizora popisu zaliha kod pravnih lica
čiji su finansijski izveštaji predmet obave-
zne revizije. Prema Međunarodnom standardu
revizije 501 Revizorski dokaz – dodatna raz-
matranja za specifične pozicije, revizor ima
obavezu prisustvovanja popisu zaliha samo
ukoliko su one materijalno značajne za finan-
sijske izveštaje. Dakle, revizor nije obave-
zan da prisustvuje popisu ukupne imovine, već
samo zaliha i to ukoliko su one materijalno
značajna pozicija u finansijskim izveštajima
pravnog lica. Prilikom prisustvovanja popi-
su zaliha revizor posmatra izvođenje postupka
brojanja zaliha, sprovodi test brojanja, prove-
rava ispravnost određivanja nekurentnih, za-
starelih ili oštećenih zaliha i uverava se u
postojanje odgovarajuće organizacije u pogledu
kretanja zaliha, njihove otpreme i prijema pre
i nakon datuma bilansa. Ukoliko nije u moguć-
nosti da prisustvuje popisu, revizor naknadno
treba da sprovede osnovne kontrolne testove
i da se uveri u ispravnost ranije obavljenog
popisa zaliha.
Izveštaj o popisu
Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđi-
vanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg
kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha,
ali i ispitivanja i iznalaženja uzroka njihovog
nastanka, komisija za popis pristupa izradi iz-
veštaja o sprovedenom popisu.
U skladu sa članom 13. Pravilnika o popisu, taj
izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:
XXstvarno i knjigovodstveno stanje imovine i
obaveza,
XXrazlike između stvarnog stanja utvrđenog po-
pisom i knjigovodstvenog stanja,
XXuzroke neslaganja između stanja utvrđenog po-
pisom i knjigovodstvenog stanja,
XXpredloge za likvidaciju utvrđenih razli-
ka (prebijanje manjkova i viškova nastalih po
osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i
prihodovanja viškova, otpisivanje zastarelih
potraživanja, prihodovanje zastarelih obaveza
i dr.),
XXnačin knjiženja,
XXprimedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odno-
sno koja su zadužena materijalnim i novčanim
vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i dru-
ge primedbe i predloge komisije za popis.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
RAČUNOVODSTVO
Za tačnost popisa i izveštaja o popisu od-
govorni su članovi popisne komisije, odnosno
lice koje je kod mikro pravnih lica i preduzet-
nika imenovano za obavljanje popisa.
Komisija za popis, odnosno lice zaduženo za
sprovođenje popisa kod preduzetnika i mikro
pravnih lica, pomenuti izveštaj o popisu do-
stavlja:
XXnadležnom organu pravnog lica,
XXinternom revizoru, Nadzornom odboru ili
Odboru revizora, ako ga ima,
XXako je pravno lice po Zakonu o reviziji obve-
znik revizije finansijskih izveštaja – i dru-
štvu za reviziju sa kojim je zaključilo ugovor o
reviziji.
Izveštaj o popisu mora biti dostavljen
gorenavedenim licima najkasnije trideset
dana pre isteka roka za dostavljanje podataka
za statističke i druge potrebe, odnosno naj-
kasnije trideset dana po izvršenom popisu u
toku godine. Dakle, krajnji rok za predaju iz-
veštaja o redovnom popisu za 2019. godinu na
usvajanje jeste 30. januar 2020. godine.
Nadležni organ pravnog lica, odnosno pre-
duzetnik razmatra dostavljeni izveštaj o popi-
su u prisustvu predsednika komisije za popis,
odnosno lica zaduženog za sprovođenja popisa
kod mikro pravnih lica i preduzetnika, inter-
nog revizora, Nadzornog odbora ili Odbora
revizora, ako ga ima, kao i lica kome je pravno
lice, odnosno preduzetnik poverio vođenje po-
slovnih knjiga i sastavljanje finansijskih iz-
veštaja i koje odlučuje o predlozima popisne
komisije, odnosno lica koje je obavilo popis
kod preduzetnika i mikro pravnih lica. Nakon
toga, organ upravljanja pravnog lica, odnosno
preduzetnik donosi odluku o usvajanju izve-
štaja o izvršenom popisu najkasnije u roku od
trideset dana pre isteka roka za dostavljanje
podataka za statističke i druge potrebe, od-
nosno najkasnije trideset dana po izvršenom
popisu u toku godine.
Krajnji rok za donošenje odluke o usvajanju
izveštaja o izvršenom redovnom popisu za
2019. godinu jeste 30. januar 2020. godine.
S obzirom na to da je krajnji rok za dosta-
vljanje izveštaja o popisu na usvajanje nadle-
žnom organu pravnog lica i rok za donošenje
odluka o usvajanju tog izveštaja isti, važno
je da svako pravno lice, odnosno preduzetnik
svojim internim aktom bliže uredi rok za do-
stavljanje izveštaja o popisu kako bi nadle-
žni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik
imao dovoljno vremena za njegovo razmatranje
i donošenje odluke o usvajanju.
Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa po-
pisnim listama i odlukama nadležnog organa
pravnog lica, odnosno preduzetnika, dostavlja
se na knjiženje radi usklađivanja knjigovod-
stvenog stanja sa stvarnim stanjem. Prema čla-
nu 10. Zakona, računovodstvene isprave i druga
dokumentacija u vezi sa nastalim poslovnim
promenama dostavljaju se na knjiženje u roku
od tri radna dana od dana kada je poslovna pro-
mena nastala, odnosno u roku od tri radna dana
od datuma njihovog prijema. Datumom nastanka
poslovne promene smatra se datum donošenja
odluke o usvajanju izveštaja o popisu. Lica koja
su zadužena za računovodstveno evidentiranje
poslovnih promena dužna su da ih proknjiže u
roku od pet radnih dana od dana prijema. Među-
tim, bez obzira na to, knjiženje se sprovodi na
31. 12. godine na koju se popis odnosi, odnosno
na poslednji radni dan poslovne godine, kako
bi knjigovodstveno stanje na dan bilansa bilo
usklađeno sa stvarnim stanjem utvrđenim popi-
som.
Novčane kazne u vezi sa
neizvršavanjem popisa imovine i
obaveza
U skladu sa članom 46. stavovi 10. i 11. Zakona,
novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dina-
ra kazniće se za privredni prestup pravno lice
ako:
XXne popiše imovinu i obaveze u skladu sa ovim
zakonom (član 16);
XXkao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje
neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napo-
menama uz finansijske izveštaje neusaglašena
potraživanja i obaveze (član 18. st. 2. i 4).
Za prethodno opisane radnje kazniće se za
privredni prestup i odgovorno lice u pravnom
licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 di-
nara. Takođe, za iste radnje kaznom od 100.000
do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pre-
duzetnik.
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Forma u kojoj se sastavljaju popisne
liste i prateća dokumentacija
Forma u kojoj se sastavljaju popisne liste i
prateća dokumentacija treba da bude propisa-
na Pravilnikom o računovodstvu ili drugim ak-
tom pravnog lica, odnosno preduzetnika. Znači,
popisne liste i prateća dokumentacija mogu da
budu sastavljene u papirnom obliku ili u elek-
tronskoj formi. U skladu sa odredbom člana 9.
stav 2. Zakona, u slučaju da su izrađene u elek-
tronskom obliku, moraju da sadrže potpis ili
drugu identifikacionu oznaku lica odgovornih
za potpisivanje popisnih lista, odnosno elek-
tronski potpis u skladu sa zakonom.
Napominjemo da je neophodno da pravno lice,
odnosno preduzetnik svojim internim aktom ko-
jim uređuje organizaciju računovodstva propiše
vrstu identifikacione oznake koja se koristi
za overavanje i potvrđivanje verodostojnosti
popisnih lista i prateće dokumentacije.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija
br. 011-00-473/2018-08 od 2. 7. 2018. godine:
U skladu sa odredbama člana 9. Zakona, odgovor-
no lice potpisom, odnosno drugom identifika-
cionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena
isprava verodostojna (potpuna, istinita, ra-
čunski tačna i da prikazuje poslovnu promenu).
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elek-
tronski zapis, treba da sadrži potpis ili
drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica,
odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovod-
stvene isprave, odnosno elektronski potpis u
skladu sa zakonom. […] Imajući u vidu navedeno, s obzirom na to da
se popis vrši kako bi se knjigovodstveno stanje
uskladilo sa stvarnim stanjem, kao i činjenicu
da se izveštaj o popisu i prateća dokumentaci-
ja mogu smatrati računovodstvenim ispravama
u skladu sa Zakonom (na osnovu kojih se sprovode
odgovarajuća knjiženja u poslovnim knjigama),
mišljenja smo da se sa aspekta primene propisa
o računovodstvu, izveštaj o popisu, kao i pra-
teća dokumentacija za njegovo sastavljanje mogu
sastaviti u elektronskom obliku i potpisati
elektronskim potpisom u skladu sa zakonom,
osim ako opštim aktom konkretnog pravnog
lica, odnosno drugim propisom nije drukčije
uređeno. PS
RAČUNOVODSTVO
Redakcija
Uvod u obavezu vršenja popisa
Popis ili inventar predstavlja postupak utvrđivanja stvarnog stanja ukupne
imovine i obaveza pravnog lica na određeni dan. Dva glavna zadatka popisa
su utvrđivanje nedokumentovanih poslovnih promena i kontrola rada lica
kojima su povereni poslovi rukovođenja određenom imovinom. Osnovni cilj
popisa je usaglašavanje stanja imovine i obaveza iskazanog u poslovnim knji-
gama sa njihovim stvarnim stanjem kako bi finansijski izveštaji objektivno
i istinito prikazivali finansijsko stanje pravnog lica.
Uvod
Obaveza i način sprovođenja popisa reguli-
sani su:
„Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013 i 30/2018 – dalje: Zakon),
„Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja po-
pisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa
stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/2013
i 137/2014 – dalje: Pravilnik o popisu).
U skladu sa članom 16. i 17. Zakona, obaveza
vršenja popisa postoji za sva pravna lica i pre-
duzetnike, bez obzira na pravnu formu i delat-
nost kojom se bave, i to u sledećim slučajevima:
„na početku poslovanja,
„na kraju poslovne godine, odnosno na dan bi-
lansa stanja (redovni ili godišnji popis),
„prilikom primopredaje dužnosti računopola-
gača, promene prodajnih cena proizvoda i robe
u maloprodajnom objektu, statusne promene,
otvaranja odnosno zaključenja postupka stečaja i
likvidacije pravnog lica, kao i u drugim sluča-
jevima predviđenim Zakonom (vanredni popis).
Pravna lica, kao obveznici primene Zakona i
vršenja popisa, obuhvataju privredna društva,
Narodnu banku Srbije, banke i druge finansij-
ske institucije, društva za osiguranje, davaoce
finansijskog lizinga, penzijske fondove i dru-
štva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima, investicione fondove i društva
za upravljanje investicionim fondovima, ber-
ze i brokersko-dilerska društva, faktoring
društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delat-
nost radi sticanja dobiti i druga pravna lica.
Drugim pravnim licima smatraju se pravna lica
čije se poslovanje delom finansira iz javnih
prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom
ili u celini po osnovu učlanjenja, pri čemu se
ona ne osnivaju radi sticanja dobiti, kao poli-
tičke organizacije, sindikalne organizacije sa
svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine,
udruženja, komore, crkve i verske zajednice,
u delu obavljanja privredne ili druge delat-
nosti u skladu sa propisima kojima je uređeno
obavljanje tih delatnosti, kao i druge organi-
zacije organizovane po osnovu učlanjenja. Oba-
veza vršenja popisa, prema Zakonu, postoji i za
preduzetnike koji svoje poslovne knjige vode po
sistemu dvojnog knjigovodstva.
Prilikom organizacije poslovnih aktiv-
nosti u vezi sa vršenjem popisa i knjiženjem
popisnih razlika neophodno je uzeti u obzir i
odredbe:
„Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. gla-
snik RS”, br. 84/2004… i 72/2019 – dalje: Zakon
o PDV-u),
„Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br.
22/2001… i 4/2019),
„Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar
i lom) na koji se ne plaća akciza („Sl. glasnik
RS”, br. 137/2004, 109/2009, 96/2012, 88/2017 i
119/2017) i
„Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar
i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vred-
nost („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004).
U skladu sa članom 4. Pravilnika o popisu,
pravno lice u skladu sa opštim aktom obrazu-
je potreban broj stalnih ili povremenih ko-
misija za popis imovine i obaveza, a određuje
i period u kome će komisije vršiti popis,
vreme za popis i rokove dostavljanja izve-
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
RAČUNOVODSTVO
štaja o izvršenom popisu nadležnom organu
pravnog lica.
Predmet godišnjeg popisa
U skladu sa članom 2. Pravilnika o popisu,
predmet godišnjeg popisa pravnih lica i pre-
duzetnika jeste ukupna imovina i obaveze sa sta-
njem na dan 31. 12. godine za koju se vrši popis.
U imovinu koja je predmet popisa svrstavaju se:
„nematerijalna imovina,
„nekretnine, postrojenja i oprema,
„investicione nekretnine,
„biološka sredstva,
„zalihe materijala, nedovršene proizvodnje,
gotovih proizvoda i robe,
„stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva
poslovanja koje se obustavlja,
„finansijski plasmani i potraživanja i
„gotovinski ekvivalenti i gotovina.
Obaveze koje su predmet popisa su:
„dugoročne obaveze i
„kratkoročne obaveze.
Predmet popisa je ukupna imovina koja se
nalazi u vlasništvu pravnog lica, odnosno pre-
duzetnika, bez obzira na njenu fizičku lokaci-
ju. U skladu sa tim, pravna lica i preduzetnici
popunjavaju posebne popisne liste u koje unose
imovinu u vlasništvu drugih pravnih lica i
preduzetnika koja se nalazi u njihovim skladi-
štima, magacinima i sl., a potom te liste do-
stavljaju pomenutim pravnim licima, odnosno
preduzetnicima. Međutim, ukoliko se do dana
završetka popisa ne prime popisne liste od
pravnog lica, odnosno preduzetnika kod koga se
imovina nalazi, imovina na putu ili u inostran-
stvu, imovina data na poslugu, zajam, čuvanje, po-
pravku i sl. unosi se u posebne popisne liste na
osnovu verodostojne dokumentacije, u skladu sa
članom 10. Pravilnika o popisu.
Kada se sprovodi godišnji popis?
Prema članu 2. Pravilnika o popisu, pravno
lice, odnosno preduzetnik vrši godišnji popis
imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decem-
bra godine za koju se vrši popis.
Prema članu 9. stav 2. Pravilnika o popisu,
pravno lice, odnosno preduzetnik koji vodi stal-
nu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i
izlazu imovine, kao stanje po popisu na dan 31.
decembra može da upiše njeno knjigovodstveno
stanje na taj dan, pod uslovom da je u toku godine
izvršen popis imovine i da su viškovi i manjko-
vi utvrđeni tim popisom proknjiženi na osnovu
odluke nadležnog organa pravnog lica, odnosno
preduzetnika. Suština propisanog pravila jeste
da obveznik svakako ima obavezu da najmanje jed-
nom u toku godine (bilo kada, mada je svakako bolje
da to bude pred kraj godine) izvrši popis imo-
vine, ali nema obavezu da u popisne liste unosi
promene (nabavke i otuđenja) koje nastanu u peri-
odu od dana popisa do kraja godine. Uslov za pri-
menu ovog izuzetka jeste da su razlike po popisu
proknjižene, a obveznik vodi stalnu količinsku
i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine.
S obzirom na njegovo kontinuirano vođenje evi-
dencije, pretpostavlja se da će i na kraju godine
stvarno stanje biti jednako knjigovodstvenom.
Kako je u praksi teško izvodljivo obaviti po-
pis za jedan dan, uobičajeno je da se popis spro-
vodi u određenom vremenskom intervalu pre
ili posle 31. 12. godine za koju se vrši popis.
U takvim slučajevima postoji obaveza usklađi-
vanja iznosa iskazanih u popisnim listama sa
promenama na imovini i obavezama koje su se
odigrale od dana popisa do dana bilansa. Uko-
liko je popis izvršen pre dana bilansa, svođe-
nje na stanje na dan bilansa vrši se tako što se
na stanje utvrđeno popisom dodaju sve nabavke
i oduzimaju sva otuđenja. Ukoliko je popis izvr-
šen nakon dana bilansa, svođenje na stanje na
dan bilansa vrši se tako što se od stanja utvr-
đenog popisom oduzmu sve nabavke i dodaju sva
otuđenja od dana bilansa do dana popisa.
Navedene promene na imovini i obavezama
unose se u popisne liste na osnovu verodostojne
dokumentacije, kao što su prijemnice, trebova-
nja, otpremnice, fakture i slično.
Zakonskim propisima predviđana je moguć-
nost određivanja dužih vremenskih razmaka
između popisa knjiga, filmova, arhivske građe
i slično. Učestalost vršenja popisa mora biti
definisana internim aktom pravnog lica, od-
nosno preduzetnika, vodeći računa o tome da ti
periodi ne mogu da budu duži od pet godina.
Neoštećena imovina u originalnom pakova-
nju popisuje se na osnovu deklarisanih oznaka i
isprava (fakture, dostavnice, prijemnice i sl.).
Količina kabastog ili rastresitog materija-
la, poluproizvoda, proizvoda i robe (na primer
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
cementa, tečnog goriva i sl.) može da se proce-
njuje na osnovu zapremine, specifične težine
ili na drugi pogodan način.
Imovina čija je vrednost umanjena zbog ošte-
ćenja, neispravnosti, zastarelosti i sličnih
razloga unosi se u posebne popisne liste ili
u posebne kolone popisnih lista radi lakšeg
utvrđivanja viškova i manjkova.
Imovina koja na dan popisa nije zatečena kod
pravnog lica, odnosno preduzetnika (imovina
na putu ili u inostranstvu, imovina data na po-
slugu, zajam, čuvanje, popravku i sl.) unosi se u
posebne popisne liste na osnovu verodostojne
dokumentacije, ako do dana završetka popisa
nisu primljene popisne liste od pravnog lica,
odnosno preduzetnika kod koga se ta imovina
nalazi.
Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine
u blagajni, hartija od vrednosti i stranih sred-
stava plaćanja vrši se brojanjem prema apoeni-
ma i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne
popisne liste.
Gotovina i hartije od vrednosti koje se nala-
ze na računima i depo računima popisuju se na
osnovu izvoda o stanju tih sredstava na dan 31.
decembra godine za koju se vrši popis.
Popis finansijskih plasmana, potraživanja
i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knji-
gama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa
dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje
jednom godišnje i da o tome postoji verodostoj-
na isprava.
Finansijski plasmani, potraživanja i obave-
ze za koje ne postoji uredna dokumentacija iska-
zuju se u posebnim popisnim listama.
Pripremne radnje za vršenje
godišnjeg popisa
Pre sprovođenja godišnjeg popisa potrebno
je preduzeti sledeće pripremne radnje:
1) Usklađuju se promet i stanje glavne knjige
sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knji-
gom.
2) Sravnjuje se dokumentacija sa pravnim li-
cima kod kojih se nalazi imovina na čuvanju, ob-
radi, doradi, zakupu i dr.
3) Usaglašavaju se međusobna potraživanja
i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom is-
pravom. U praksi se u te svrhe najčešće koristi
obrazac IOS (Izvod otvorenih stavki), mada se,
s obzirom na to da zakonskim propisima nije
određena forma potvrde o izvršenom usagla-
šavanju međusobnih potraživanja i obaveza,
mogu primenjivati i druge isprave. Svako prav-
no lice, odnosno preduzetnik svojim internim
aktom treba bliže da uredi način i rokove usa-
glašavanja imovine i obaveza. Usaglašavanje
međusobnih potraživanja i obaveza treba da
inicira poverilac tako što pre sastavljanja fi-
nansijskih izveštaja dostavlja dužniku spisak
neplaćenih računa. Ukoliko poverilac ne ispu-
ni ovu obavezu, potrebno je da to učini dužnik.
U slučaju da poverilac ne ispuni svoju obavezu
i ne dostavi dužniku stanje neplaćenih računa,
Zakonom je predviđena novčana kazna od 100.000
do 3.000.000 dinara za pravno lice, od 20.000
do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom
licu, odnosno od 100.000 do 500.000 dinara za
preduzetnika.
Pravna lica koja sastavljaju Napomene uz
finansijske izveštaje dužna su da u tom iz-
veštaju obelodane neusaglašena potraživa-
nja i obaveze u ukupnom iznosu. U suprotnom
će biti obavezni da plate novčane kazne jed-
nake kaznama predviđenim za neispunjavanje
obaveze iniciranja usaglašavanja stanja od
strane poverioca.
4) Pre sprovođenja popisa potrebno je done-
ti odluku ili rešenje o popisu, kao i rešenje o
imenovanju članova popisne komisije, kojima se
obrazuje potreban broj stalnih ili povremenih
komisija za popis imovine i obaveza, određuje
period u kome će komisije vršiti popis, vreme
za popis i rokovi dostavljanja izveštaja o izvr-
šenom popisu nadležnom organu pravnog lica,
odnosno preduzetnika. Pravna lica u skladu sa
svojim potrebama određuju broj komisija koje će
biti angažovane na poslovima popisa. U slučaju
obrazovanja većeg broja popisnih komisija, uglav-
nom se formira Centralna popisna komisija, koja
koordinira i prati rad pojedinih popisnih ko-
misija. Prilikom formiranja popisnih komisija
neophodno je voditi računa o tome da lica koja
su zaposlena u pravnom licu na poslovima ruko-
vanja imovinom koja je predmet popisa ne mogu
da budu angažovana na poslovima popisa te imo-
vine u svojstvu člana ili predsednika popisne
komisije, kako bi se obezbedila nepristrasnost
i objektivnost izvršenog popisa.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
RAČUNOVODSTVO
Mikro pravna lica i preduzetnici spro-
vode popis na isti način i u istim rokovima
kao i ostali obveznici, uz jednu specifičnost
– kod njih ne postoji obaveza formi-
ranja popisnih komisija, već popis može da
obavi jedno lice.
Na osnovu člana 16. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i člana 4. Pra-
vilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim
stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/13 i 137/2014) ______________________ (naziv nadležnog organa)
donosi:
ODLUKU O GODIŠNJEM POPISU IMOVINE I OBAVEZA
I
Obrazuju se sledeće komisije za popis (navesti komisije po predmetu popisa):
– nekretnina, postrojenja i opreme,
– bioloških sredstava,
– sirovina, materijala i rezervnih delova,
– potraživanja od kupaca,
– ___________ (drugo).
Svaka komisija ima tri člana, od kojih se jedan imenuje za predsednika, a obavezno se odre-
đuju i zamenici.
Na osnovu ove odluke direktor će doneti rešenje o imenovanju članova komisija i utvrđi-
vanju obaveza komisija za popis.
II
Rad na popisu otpočeće i završiće se, i to:
1) Komisija za ________________ (navesti koja komisija) otpočeće s radom dana ________ .
godine, s tim da će popis završiti najkasnije do dana __________ . godine, a usklađeno stanje
utvrđeno po popisu i iskazano u knjigovodstvu, zajedno sa zapisnikom o izvršenom popisu,
predaće ___________________ (naziv nadležnog organa) najkasnije do dana __________ . godine;
2) Komisija za ________________ (navesti koja komisija) otpočeće s radom dana ________ .
godine, s tim da će popis završiti najkasnije do dana __________ . godine, a usklađeno stanje
utvrđeno po popisu i iskazano u knjigovodstvu, zajedno sa zapisnikom o izvršenom popisu,
predaće ___________________ (naziv nadležnog organa) najkasnije do dana __________ . godine.
III
Organizacijom popisa rukovodi šef računovodstva, koji će zajedno s rukovodiocem kadrov-
ske službe pripremiti i predložiti direktoru sastav pojedinih komisija i izdati pisano
uputstvo.
IV
Ovu odluku dostaviti u pisanoj formi:
1) direktoru,
2) šefu računovodstva,
3) rukovodiocu kadrovske službe,
4) arhivi.
U ___________ , dana __________ . godine __________________________________
(Nadležni organ / ovlašćeno lice)
Primer: Odluka o popisu
120 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Na osnovu čl. od 16. do 18. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18) i člana
4. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa
stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 118/13 i 137/14), kao i člana ____ Pravilnika o organi-
zaciji i sprovođenju popisa imovine i obaveza Društva, _______________ (naziv organa, npr.
Nadzorni odbor) na sednici od ___________ . godine donosi
ODLUKU O OBRAZOVANJU KOMISIJA ZA POPIS IMOVINE I OBAVEZA
I. Radi vršenja redovnog popisa imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar _______ .
godine obrazuju se sledeće komisije:
1. za popis nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava,
u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
2. za popis zaliha materijala, rezervnih delova, alata i inventara, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
3. za popis zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
4. za popis neuplaćenog upisanog kapitala, dugoročnih i kratkoročnih finansijskih plasma-
na i potraživanja, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
5. za popis novčanih sredstava, gotovine i gotovinskih ekvivalenata, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član;
6. za popis obaveza no svim osnovama, u sastavu:
______________________________ , predsednik,
______________________________ , član,
______________________________ , član.
II. Popisne komisije koje popisuju materijalne vrednosti izvršiće popis u vreme od ______
do 31. 12. _____ . godine. Popis gotovog novca i gotovinskih ekvivalenata, hartija od vrednosti i
sredstava na računima i depozitima u bankama izvršiće se na dan 31. decembra ______ . godine,
odnosno sa stanjem na taj dan.
Svaka komisija je dužna da blagovremeno, pre početka popisa, utvrdi svoj plan rada po kojem
će vršiti popis, kao i da ga dostavi Nadzornom odboru, direktoru i računovodstvu Društva.
Komisija za popis, odnosno Centralna popisna komisija dužna je da sastavi izveštaj o iz-
vršenom popisu i da ga dostavi Nadzornom odboru i direktoru, zajedno sa popisnim listama,
najkasnije do 20. januara _____ . godine.
Direktor Društva će u roku od tri dana od dana donošenja ove odluke izdati uputstvo za
vršenje popisa i sprovesti druge pripreme neophodne za uspešno izvršenje popisa.
Kontrolu pripreme za popis i sprovođenje popisa vršiće direktor.
III. Ovu odluku dostaviti: imenovanim članovima komisija, direktoru, računovodstvu, Nad-
zornom odboru i arhivi.
U _____________ , dana __________ . godine Predsednik Nadzornog odbora
______________________________
Primer: Odluka o imenovanju popisne komisije
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 121
RAČUNOVODSTVO
5) Pripremaju se objekti (magacin, stovari-
šte, skladišta u kojima se nalazi imovina) za
popis. Neophodno je da pre početka popisa lica
koja su odgovorna za objekte u kojima se vrši
popis urede skladišta, stovarišta, magacine
i ostale prostorije u kojima se imovina nala-
zi, istovremeno je grupišući prema vrstama i
inventarnim brojevima kako bi se članovima
popisnih komisija olakšalo sprovođenje po-
pisa. Posebno je bitno da lica koja su zadužena
za rukovanje imovinom odvoje imovinu koja ima
određeni stepen oštećenja, s obzirom na to da
se ista unosi u posebne popisne liste prema ste-
penu pomenutog oštećenja, kao i tuđu imovinu
ukoliko se nalazi na istoj lokaciji, zajedno sa
imovinom pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Popisne komisije uglavnom se formiraju
prema predmetu popisa, pa se tako u praksi naj-
češće obrazuje komisija zadužena za popis za-
liha, za popis osnovnih sredstava, za gotovinu i
gotovinske ekvivalente i slično. Svaka popisna
komisija sastoji se od predsednika i određenog
broja članova (u praksi najčešće dva), pri čemu
je bitno voditi računa da lica koja su zaposlena u
pravnom licu na poslovima rukovanja imovinom
koja je predmet popisa ne mogu biti angažovana
na poslovima popisa te imovine u svojstvu člana
ili predsednika popisne komisije, kako bi se obezbedila
nepristrasnost i objektivnost izvrše-
nog popisa. Međutim, navedena lica dužna su da
izvrše neophodne pripreme radi što lakšeg, br-
žeg i pravilnijeg popisivanja predmetne imovine
najkasnije do dana određenog za početak popisa. To
podrazumeva da pre početka popisa uređuju skla-
dišta, stovarišta, magacine i ostale prostorije
gde se imovina nalazi, istovremeno je grupišući
prema vrstama i inventarnim brojevima kako bi
se članovima popisnih komisija olakšalo spro-
vođenje popisa i doprinelo blagovremenom i kva-
litetnom izvršenju. Posebno je bitno da lica koja
su zadužena za rukovanje imovinom odvoje imovi-
nu koja ima određeni stepen oštećenja, s obzirom
na to da se ova imovina unosi u posebne popisne
liste prema stepenu oštećenja, kao i tuđu imovi-
nu ukoliko se nalazi na istoj lokaciji, zajedno sa
imovinom pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Tuđa imovina koja se u trenutku popisa nalazi kod
pravnog lica, odnosno preduzetnika takođe se
unosi u posebne popisne liste, koje se posle za-
vršetka popisa šalju pravnim licima, odnosno
preduzetnicima u čijem su vlasništvu.
Komisije za popis mogu da angažuju veštaka za
procenu kvaliteta i vrednosti pojedinih obli-
ka imovine i obaveza. Ova lica nisu članovi
popisne komisije, već imaju ulogu stručnog pro-
cenitelja koji treba da reši dileme i nedoumi-
ce članova popisne komisije prilikom procene
vrednosti imovine, njihovog kvaliteta, stepena
oštećenja i slično.
6) Donose se planovi rada popisnih komisija
i dostavljaju nadležnom organu pravnog lica.
Plan rada popisne komisije treba da sadrži da-
tum početka rada popisne komisije i redosled
svih pojedinačnih radnji koje će biti sprovede-
ne, uz navođenje rokova za sprovođenje svake.
7) Donose se i dostavljaju rešenja o imeno-
vanju članova popisne komisije i plana rada po-
pisnih komisija internom revizoru, Nadzornom
odboru ili Odboru revizora, ukoliko ga ima,
kao i društvu za reviziju sa kojim je pravno lice
zaključilo ugovor o obavljanju eksterne revizi-
je redovnih finansijskih izveštaja za godinu za
koju se sprovodi popis, ukoliko je pravno lice
obveznik revizije.
8) Neposredno pre početka popisa popisnim
komisijama dostavlja se popisni materijal, koji
se sastoji od tehničkog uputstva za sprovođenje
popisa i popisnih listi, kao i oprema za obavlja-
nje popisa, kao što su, na primer, bar-kod čitači
ili neki drugi alat, u zavisnosti od konkretnog
načina sprovođenja popisa. Popisne liste se
formiraju prema grupama sredstava i obaveza,
odnosno analitičkim kontima iz knjigovodstve-
ne evidencije, a sadrže njihove inventarne bro-
jeve, nazive, vrstu sredstava i obaveza, jedinicu
mere i uglavnom dve prazne kolone, pri čemu u
prvu članovi popisne komisije unose stvarno
stanje utvrđeno popisom, a u drugu eventualne
napomene u vezi sa popisanim sredstvom ili
obavezom.
Pored popisnih lista formiranih prema gru-
pama i vrstama imovine, sastavljaju se još tri
posebne popisne liste, i to:
XXpopisna lista imovine čija je vrednost uma-
njena usled oštećenja, neispravnosti, zastare-
losti i sličnih razloga;
XXpopisna lista tuđe imovine koja se nalazi kod
pravnog lica, a biće dostavljena vlasniku imo-
vine nakon završetka popisa;
XXpopisna lista imovine u vlasništvu pravnog
lica, odnosno preduzetnika, koja se nalazi kod
drugih pravnih lica ili na putu na osnovu vero-
122 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
dostojne dokumentacije, ako do dana završetka
popisa nisu primljene popisne liste od pravnog
lica, odnosno preduzetnika kod koga se ta imo-
vina nalazi.
Sve pripremne radnje za sprovođenje popisa
moraju biti uspešno realizovane do dana koji je
odlukom ili rešenjem o popisu definisan kao
datum početka popisa.
Sprovođenje godišnjeg popisa
Članovi popisne komisije prilikom obavlja-
nja popisa preduzimaju sledeće radnje:
– utvrđuju stvarno stanje imovine merenjem,
brojanjem, procenom i sličnim postupcima i
unose podatke u naturalnom obliku u popisne
liste;
XXutvrđuju promene na popisanoj imovini koje
su nastale između datuma popisa i dana bilansa
stanja i svode na stanje na dan 31. 12. 2019. godine
na osnovu verodostojne računovodstvene doku-
mentacije;
XXunose knjigovodstvene podatke u popisne li-
ste;
XXutvrđuju razlike između stanja utvrđenog po-
pisom i stanja po poslovnim knjigama;
XXunose cene na osnovu kojih utvrđuju vrednost
popisane imovine;
XXispituju uzroke eventualnih odstupanja izme-
đu stvarnog i knjigovodstvenog stanja;
XXsastavljaju izveštaj o izvršenom popisu.
Utvrđivanje razlika i vrednosno obračuna-
vanje posle naturalnog popisa mogu da se vrše
i na računaru, uz štampanje popisnih lista koje
potpisuju članovi komisije za popis, odnosno
lice zaduženo za popis kod mikro pravnih lica
i preduzetnika.
U pogledu imovine koja nije predmet robnog
evidentiranja, odnosno ne može da bude pred-
met fizičkog inventarisanja, kao što su po-
traživanja i obaveze, popis se vrši na osnovu
izvoda otvorenih stavki ili nekog drugog valid-
nog dokumenta o usaglašenosti u knjigovodstvu,
s tim što komisija za popis treba da proveri,
utvrdi i proceni uzroke tih otvorenih stavki,
njihovu realnost i dr.
Uloga revizora u popisu zaliha
Prilikom sprovođenja popisa posebnu pa-
žnju treba obratiti na obavezu prisustvova-
nja revizora popisu zaliha kod pravnih lica
čiji su finansijski izveštaji predmet obave-
zne revizije. Prema Međunarodnom standardu
revizije 501 Revizorski dokaz – dodatna raz-
matranja za specifične pozicije, revizor ima
obavezu prisustvovanja popisu zaliha samo
ukoliko su one materijalno značajne za finan-
sijske izveštaje. Dakle, revizor nije obave-
zan da prisustvuje popisu ukupne imovine, već
samo zaliha i to ukoliko su one materijalno
značajna pozicija u finansijskim izveštajima
pravnog lica. Prilikom prisustvovanja popi-
su zaliha revizor posmatra izvođenje postupka
brojanja zaliha, sprovodi test brojanja, prove-
rava ispravnost određivanja nekurentnih, za-
starelih ili oštećenih zaliha i uverava se u
postojanje odgovarajuće organizacije u pogledu
kretanja zaliha, njihove otpreme i prijema pre
i nakon datuma bilansa. Ukoliko nije u moguć-
nosti da prisustvuje popisu, revizor naknadno
treba da sprovede osnovne kontrolne testove
i da se uveri u ispravnost ranije obavljenog
popisa zaliha.
Izveštaj o popisu
Nakon popunjavanja popisnih listi, utvrđi-
vanja manjkova i viškova, kao i zaliha slabijeg
kvaliteta, oštećenih i neupotrebljivih zaliha,
ali i ispitivanja i iznalaženja uzroka njihovog
nastanka, komisija za popis pristupa izradi iz-
veštaja o sprovedenom popisu.
U skladu sa članom 13. Pravilnika o popisu, taj
izveštaj o popisu mora minimalno da sadrži:
XXstvarno i knjigovodstveno stanje imovine i
obaveza,
XXrazlike između stvarnog stanja utvrđenog po-
pisom i knjigovodstvenog stanja,
XXuzroke neslaganja između stanja utvrđenog po-
pisom i knjigovodstvenog stanja,
XXpredloge za likvidaciju utvrđenih razli-
ka (prebijanje manjkova i viškova nastalih po
osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i
prihodovanja viškova, otpisivanje zastarelih
potraživanja, prihodovanje zastarelih obaveza
i dr.),
XXnačin knjiženja,
XXprimedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odno-
sno koja su zadužena materijalnim i novčanim
vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i dru-
ge primedbe i predloge komisije za popis.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 123
RAČUNOVODSTVO
Za tačnost popisa i izveštaja o popisu od-
govorni su članovi popisne komisije, odnosno
lice koje je kod mikro pravnih lica i preduzet-
nika imenovano za obavljanje popisa.
Komisija za popis, odnosno lice zaduženo za
sprovođenje popisa kod preduzetnika i mikro
pravnih lica, pomenuti izveštaj o popisu do-
stavlja:
XXnadležnom organu pravnog lica,
XXinternom revizoru, Nadzornom odboru ili
Odboru revizora, ako ga ima,
XXako je pravno lice po Zakonu o reviziji obve-
znik revizije finansijskih izveštaja – i dru-
štvu za reviziju sa kojim je zaključilo ugovor o
reviziji.
Izveštaj o popisu mora biti dostavljen
gorenavedenim licima najkasnije trideset
dana pre isteka roka za dostavljanje podataka
za statističke i druge potrebe, odnosno naj-
kasnije trideset dana po izvršenom popisu u
toku godine. Dakle, krajnji rok za predaju iz-
veštaja o redovnom popisu za 2019. godinu na
usvajanje jeste 30. januar 2020. godine.
Nadležni organ pravnog lica, odnosno pre-
duzetnik razmatra dostavljeni izveštaj o popi-
su u prisustvu predsednika komisije za popis,
odnosno lica zaduženog za sprovođenja popisa
kod mikro pravnih lica i preduzetnika, inter-
nog revizora, Nadzornog odbora ili Odbora
revizora, ako ga ima, kao i lica kome je pravno
lice, odnosno preduzetnik poverio vođenje po-
slovnih knjiga i sastavljanje finansijskih iz-
veštaja i koje odlučuje o predlozima popisne
komisije, odnosno lica koje je obavilo popis
kod preduzetnika i mikro pravnih lica. Nakon
toga, organ upravljanja pravnog lica, odnosno
preduzetnik donosi odluku o usvajanju izve-
štaja o izvršenom popisu najkasnije u roku od
trideset dana pre isteka roka za dostavljanje
podataka za statističke i druge potrebe, od-
nosno najkasnije trideset dana po izvršenom
popisu u toku godine.
Krajnji rok za donošenje odluke o usvajanju
izveštaja o izvršenom redovnom popisu za
2019. godinu jeste 30. januar 2020. godine.
S obzirom na to da je krajnji rok za dosta-
vljanje izveštaja o popisu na usvajanje nadle-
žnom organu pravnog lica i rok za donošenje
odluka o usvajanju tog izveštaja isti, važno
je da svako pravno lice, odnosno preduzetnik
svojim internim aktom bliže uredi rok za do-
stavljanje izveštaja o popisu kako bi nadle-
žni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik
imao dovoljno vremena za njegovo razmatranje
i donošenje odluke o usvajanju.
Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa po-
pisnim listama i odlukama nadležnog organa
pravnog lica, odnosno preduzetnika, dostavlja
se na knjiženje radi usklađivanja knjigovod-
stvenog stanja sa stvarnim stanjem. Prema čla-
nu 10. Zakona, računovodstvene isprave i druga
dokumentacija u vezi sa nastalim poslovnim
promenama dostavljaju se na knjiženje u roku
od tri radna dana od dana kada je poslovna pro-
mena nastala, odnosno u roku od tri radna dana
od datuma njihovog prijema. Datumom nastanka
poslovne promene smatra se datum donošenja
odluke o usvajanju izveštaja o popisu. Lica koja
su zadužena za računovodstveno evidentiranje
poslovnih promena dužna su da ih proknjiže u
roku od pet radnih dana od dana prijema. Među-
tim, bez obzira na to, knjiženje se sprovodi na
31. 12. godine na koju se popis odnosi, odnosno
na poslednji radni dan poslovne godine, kako
bi knjigovodstveno stanje na dan bilansa bilo
usklađeno sa stvarnim stanjem utvrđenim popi-
som.
Novčane kazne u vezi sa
neizvršavanjem popisa imovine i
obaveza
U skladu sa članom 46. stavovi 10. i 11. Zakona,
novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dina-
ra kazniće se za privredni prestup pravno lice
ako:
XXne popiše imovinu i obaveze u skladu sa ovim
zakonom (član 16);
XXkao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje
neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napo-
menama uz finansijske izveštaje neusaglašena
potraživanja i obaveze (član 18. st. 2. i 4).
Za prethodno opisane radnje kazniće se za
privredni prestup i odgovorno lice u pravnom
licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 di-
nara. Takođe, za iste radnje kaznom od 100.000
do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pre-
duzetnik.
124 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Forma u kojoj se sastavljaju popisne
liste i prateća dokumentacija
Forma u kojoj se sastavljaju popisne liste i
prateća dokumentacija treba da bude propisa-
na Pravilnikom o računovodstvu ili drugim ak-
tom pravnog lica, odnosno preduzetnika. Znači,
popisne liste i prateća dokumentacija mogu da
budu sastavljene u papirnom obliku ili u elek-
tronskoj formi. U skladu sa odredbom člana 9.
stav 2. Zakona, u slučaju da su izrađene u elek-
tronskom obliku, moraju da sadrže potpis ili
drugu identifikacionu oznaku lica odgovornih
za potpisivanje popisnih lista, odnosno elek-
tronski potpis u skladu sa zakonom.
Napominjemo da je neophodno da pravno lice,
odnosno preduzetnik svojim internim aktom ko-
jim uređuje organizaciju računovodstva propiše
vrstu identifikacione oznake koja se koristi
za overavanje i potvrđivanje verodostojnosti
popisnih lista i prateće dokumentacije.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija
br. 011-00-473/2018-08 od 2. 7. 2018. godine:
U skladu sa odredbama člana 9. Zakona, odgovor-
no lice potpisom, odnosno drugom identifika-
cionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena
isprava verodostojna (potpuna, istinita, ra-
čunski tačna i da prikazuje poslovnu promenu).
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elek-
tronski zapis, treba da sadrži potpis ili
drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica,
odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovod-
stvene isprave, odnosno elektronski potpis u
skladu sa zakonom. […] Imajući u vidu navedeno, s obzirom na to da
se popis vrši kako bi se knjigovodstveno stanje
uskladilo sa stvarnim stanjem, kao i činjenicu
da se izveštaj o popisu i prateća dokumentaci-
ja mogu smatrati računovodstvenim ispravama
u skladu sa Zakonom (na osnovu kojih se sprovode
odgovarajuća knjiženja u poslovnim knjigama),
mišljenja smo da se sa aspekta primene propisa
o računovodstvu, izveštaj o popisu, kao i pra-
teća dokumentacija za njegovo sastavljanje mogu
sastaviti u elektronskom obliku i potpisati
elektronskim potpisom u skladu sa zakonom,
osim ako opštim aktom konkretnog pravnog
lica, odnosno drugim propisom nije drukčije
uređeno. PS