Sastavljanje Godišnjeg izveštaja o poslovanju za 2018. godinu

APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Sastavljanje Godišnjeg izveštaja
o poslovanju za 2018. godinu
Godišnji izveštaj o poslovanju sastavlja se u skladu sa članom 29. Zakona o
računovodstvu, pri čemu je navedenim zakonom propisan i obavezan sadržaj
pomenutog izveštaja, ali ne i njegov oblik. Godišnji izveštaj o poslovanju
obavezno sastavljaju velika pravna, ali i sva javna društva, bez obzira na raz-
vrstavanje prema odredbama Zakona o računovodstvu. Mikro, mala i srednja
društva ne moraju sastavljati ovaj izveštaj, ali u Napomenama uz finansijske
izveštaje navode informaciju o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela.
Uvod
Godišnji izveštaj o poslovanju i obaveza
njegovog sastavljanja propisani su odredbama
člana 29. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik
RS”, broj 62/2013 i 30/2018 – u daljem tekstu:
ZOR). Obavezu sastavljanja Godišnjeg izveštaja
o poslovanju imaju pravna lica koja su, u skladu
sa članom 6. ZOR-a, razvrstana u velika pravna
lica, odnosno lica koja ispunjavaju najmanje dva
kriterijuma od sledećih:
● prosečan broj zaposlenih 250,
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
● poslovni prihodi 35 miliona evra u dinar-
skoj protivvrednosti,
● prosečna vrednost poslovne imovine (izra-
čunata kao aritmetička sredina vrednosti na
početku i na kraju poslovne godine) 17,5 miliona
evra u dinarskoj protivvrednosti.
Velikim pravnim licima u smislu ZOR-a sma-
traju se i Narodna banka Srbije, banke i druge
finansijske institucije nad kojima, saglasno Za-
konu, nadzor vrši Narodna banka Srbije, zatim
društva za osiguranje, davaoci finansijskog
lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, dru-
štva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima, otvoreni i zatvoreni investicio-
ni fondovi, društva za upravljanje investici-
onim fondovima, berze i brokersko-dilerska
društva, kao i faktoring društva.
ZOR takođe ostavlja matičnim društvima
mogućnost da odluče da Godišnji izveštaj o po-
slovanju i Konsolidovani godišnji izveštaj o
poslovanju prikažu kao jedan izveštaj koji tre-
ba da sadrži informacije od značaja za ekonom-
sku celinu.
Godišnji izveštaj o poslovanju dostavlja
se Agenciji za privredne registre u skladu sa
odredbama člana 34. ZOR-a.
Obaveza sastavljanja Godišnjeg izveštaja o
poslovanju postoji i u Zakonu o privrednim dru-
štvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011… 95/2018
– u daljem tekstu: ZPD). U skladu sa članom 441.
ZPD-a, Nadzorni odbor akcionarskog društva
utvrđuje finansijske izveštaje društva i iz-
veštaje o poslovanju društva i podnosi ih
Skupštini na usvajanje. Kada su u pitanju javna
društva, član 367. ZPD-a upućuje na potencijal-
nu formu izveštaja Odbora direktora i to na
Zakon o tržištu kapitala:
U slučaju javnog akcionarskog društva, iz-
veštaj Odbora direktora, odnosno Izvršnog
odbora o stanju i poslovanju društva, sačinjen
u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
kapitala (Godišnji izveštaj o poslovanju), kao
i Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju i
poslovanju društva, ako je društvo dužno da ga
sastavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tr-
žište kapitala (Konsolidovani godišnji izve-
štaj o poslovanju)…
Odredbe ZPD-a koje se odnose na Godišnji
izveštaj o poslovanju za akcionarska društva
primenjuju se na društva sa ograničenom odgo-
vornošću shodno članu 233. ZPD-a.
Sadržaj Godišnjeg izveštaja o
poslovanju
Prema odredbama člana 29. ZOR-a, Godišnji
izveštaj o poslovanju sadrži:
1) kratak opis poslovnih aktivnosti i organiza-
cione strukture pravnog lica;
2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog
položaja i rezultata poslovanja pravnog lica,
uključujući finansijske i nefinansijske koefi-
cijente relevantne za određenu vrstu poslovne
aktivnosti, kao i informacije o kadrovskim
pitanjima;
3) informacije o ulaganjima u cilju zaštite ži-
votne sredine;
4) sve značajne događaje po završetku poslovne
godine;
5) planirani budući razvoj;
6) aktivnosti istraživanja i razvoja;
7) informacije o otkupu sopstvenih akcija, od-
nosno udela;
8) postojanje ogranaka;
9) koje finansijske instrumente koristi ako je
to značajno za procenu finansijskog položaja i
uspešnosti poslovanja;
10) ciljeve i politike vezane za upravljanje
finansijskim rizicima, zajedno sa politikom
zaštite svake značajnije vrste planirane trans-
akcije za koju se koristi zaštita;
11) izloženost cenovnom riziku, kreditnom
riziku, riziku likvidnosti i riziku novčanog
toka, strategiju za upravljanje ovim rizicima i
ocenu njihove efektivnosti.
Godišnji izveštaj o poslovanju javnih dru-
štava, odnosno društava koja se pripremaju da
postanu javna u skladu sa zakonom kojim se ure-
đuje tržište kapitala, sadrži i pregled pravi-
la korporativnog upravljanja.
Prema odredbama člana 50. Zakona o tržištu
kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i
108/2016), Godišnji izveštaj o poslovanju dru-
štva obavezno sadrži:
1) verodostojan prikaz razvoja i rezultata po-
slovanja društva, a naročito finansijsko sta-
nje u kome se ono nalazi, kao i podatke važne za
procenu stanja imovine društva;
2) opis očekivanog razvoja društva u narednom
periodu, promena u poslovnim politikama dru-
štva, kao i glavnih rizika i pretnji kojima je
poslovanje društva izloženo;
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 45
RAČUNOVODSTVO
3) sve važnije poslovne događaje koji su nastu-
pili nakon proteka poslovne godine za koju se
izveštaj priprema;
4) sve značajnije poslove sa povezanim licima;
5) aktivnosti društva na polju istraživanja i
razvoja.
Ako je društvo u međuvremenu od sačinjavanja
prethodnog godišnjeg izveštaja steklo sopstvene
akcije, u Godišnjem izveštaju navode se razlozi
sticanja, broj i nominalna vrednost sopstvenih
akcija, odnosno računovodstvena vrednost kod
akcija bez nominalne vrednosti, imena lica od
kojih su akcije stečene, označenje iznosa koji je
društvo isplatilo po osnovu tog sticanja, odno-
sno naznaku da su stečene bez naknade, kao i uku-
pan broj sopstvenih akcija koje društvo poseduje.
Na osnovu navedenog može da se zaključi da su
elementi Godišnjeg izveštaja o poslovanju dru-
štva, propisani Zakonom o tržištu kapitala,
deo Godišnjeg izveštaja o poslovanju (u daljem
tekstu: GIP) po sadržini koju navodi ZOR.
Opis poslovnih aktivnosti i organizacione
strukture pravnog lica
Uvodni deo GIP-a treba da sadrži najvažnije
podatke o društvu:
● pretežna i druge važne delatnosti;
● broj i struktura zaposlenih;
● struktura vlasništva (broj akcionara i nazi-
vi akcionara sa najvećim učešćem);
● podatke o osnovnom kapitalu (vrednost,
struktura po klasama akcija i slično);
● podatke o zavisnim društvima u zemlji i ino-
stranstvu, njihovoj delatnosti, učešću u kapita-
lu i kontroli upravljanja u svakom od njih;
● podatke o članovima uprave društva i člano-
vima Nadzornog odbora ako postoji;
● podatke o revizoru koji je angažovan da vrši
reviziju finansijskih izveštaja.
U uvodnom delu mogu da se prikažu neki va-
žniji podaci o poslovanju, kao što je prikazano
u tabeli 1.
Tabela 1: Osnovni koeficijenti i podaci o poslovanju društva
2016. 2017. 2018. Plan 2018. Indeks 18/17
Prihodi iz poslovanja 376.338 387.288 328.157 358.527 85
Rezultat iz poslovanja (EBIT) 25.461 25.977 23.254 21.685 90
Rezultat iz poslovanja pre amortizacije (EBITDA) 50.298 50.383 45.398 44.434 90
Neto dobitak 14.110 6.207 76 4.839 1
Tok gotovine iz poslovnih aktivnosti 38.947 31.395 22.221 27.588 71
Neto poslovna sredstva 385.830 409.925 373.589 372.798 91
Kapital 212.698 202.034 190.722 212.896 94
Broj akcija 17.638 14.779 7.600 14.664 51
Zaposleni na dan 31. 12. 3.274 2.953 2.598 2.687 88
Dodata vrednost po zaposlenom 30 30 28 33 93
Prinos na kapital (u%) 6,6% 3,0% 0,0% 2,4% 0
Neto dobitak po akciji 0,80 0,42 0,01 0,33 2
Na ovom mestu korisno je da se prikaže orga-
nizaciona struktura društva kroz organigram.
Podaci o vlasničkoj strukturi mogu da budu
prikazani tabelarno ili grafički.
Primer: Predstavljanje vlasničke strukture
i opis akcija
Vlasnik akcija Broj akcija Učešće
Alfa i Omega a. d. 10.520 73,21%
Beta beti a. d. 2.225 15,48%
Eta d. o. o. 735 5,11%
Mrki d. o. o. 551 3,83%
Ostali 339 2,36%
UKUPNO 14.370
Alfa i Omega a. d., 73,21%
Beta beti a. d.,
15,48%
Eta d. o. o., 5,11%
Mrki d. o. o., 3,83%
Ostali, 2,36%
Vlasnička struktura na dan 31. 12. 2018. godine
46 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Osnovni kapital preduzeća King a. d. podeljen
je na 14.370 običnih prenosivih akcija. Svaka ak-
cija ima jednako učešće i pripadajući iznos u
osnovnom kapitalu. Akcije su jednostavno pre-
nosive i nose jednaka prava, tako da čine jedan
razred akcija. Svaka akcija daje vlasniku jedan
glas na skupštini akcionara i pravo na srazmer-
ni deo dobiti (dividenda). Društvo nije emi-
tovalo druge hartije od vrednosti. Ograničenja
prenosa akcija ne postoje.
Akcije društva ne kotiraju se na organizova-
nom tržištu.
Značajni događaji po završetku poslovne
godine
U tom delu GIP-a treba navesti sve događaje
koji su se odigrali nakon kraja poslovne godine,
kao i njihov uticaj na rezultat tekućeg i budućeg
perioda. Takvi događaji mogu biti:
● prodaja zaliha (robe, materijala, nekretni-
na za prodaju i sl.) po cenama koje odstupaju od
očekivanih (npr. ispod nabavnih cena) i njihov
uticaj na rezultat poslovanja društva;
● stečaj bitnih dužnika i/ili poslovnih part-
nera nakon datuma bilansa, koji nije mogao da se
predvidi, kao i kako se taj događaj odražava na
rezultat poslovanja;
● teškoće u poslovanju glavnih kupaca dobara
ili usluga i koji su rizici za sadašnje i buduće
rezultate poslovanja društva;
● odluka o zatvaranju pojedinih delova društva
(restrukturiranje) i njen uticaj na sadašnje i bu-
duće rezultate;
● odluke o potencijalnom smanjenju aktivnosti
društva ili njegovom likvidiranju i kako se to
odražava na vrednost društva iskazanu u bilan-
su za tekući poslovni period;
● znatan porast ili pad vrednosti hartija od
vrednosti (dužničkih i vlasničkih) na organi-
zovanom tržištu i uticaj tih događaja na poslo-
vanje i vrednost društva;
● negativan ili pozitivan ishod sudskih spo-
rova koji mogu bitno uticati na poslovanje dru-
štva i u kojoj meri;
● donošenje odluke o isplati avansa dobiti
ostvarene u tekućoj godini (znači pre usvajanja
godišnjih finansijskih izveštaja i donesene
odluke o raspodeli dobiti), kao i avansa dobiti
za sledeću poslovnu godinu;
● informacije o mogućim preuzimanjima dru-
štva, nameravanim statusnim promenama (spa-
janjima, pripajanjima i podelama).
Treba imati u vidu da se, u skladu s MRS 10 –
Događaji nakon datuma bilansa, neki do tih do-
gađaja moraju odraziti na finansijski položaj
(bilans) društva za tekuću poslovnu godinu, dok
se neki provode samo u bilansu novog poslovnog
perioda. Događaji nastali posle datuma bilan-
sa, koji su povezani s vrednostima iskazanim u
bilansu tekućeg perioda, a pretpostavljaju mo-
guće troškove u budućem periodu, obično se
provode kao rezervisanja troškova kako bi se
imovina i poslovni rezultat prikazali prema
fer vrednostima. To mogu biti prodaja zaliha
ispod nabavnih cena ili gubitak spora, za koje
nije sprovedeno rezervisanje u prethodnim
periodima. Isto tako, događaji nastali nakon
datuma bilansa mogu značajno da utiču na finan-
sijski položaj i rezultat tekućeg perioda ako su
troškovi rezervisani (npr. vrednosno usklađe-
nje zaliha, troškovi sudskih sporova), a zalihe
prodate po višim cenama, dok je spor odlučen u
korist društva, pa rezervisanja treba da se pre-
ispitaju, odnosno u potpunosti ukinu.
Postoje i događaji koji ne mogu da se pove-
žu s bilansom tekućeg perioda, kao što je npr.
porast vrednosti akcija iz portfelja društva,
ali materijalno mogu da utiču na poslovanje dru-
štva u sledećim periodima.
Planirani budući razvoj
U ovom delu GIP-a uprava društva treba da
predstavi svoja zapažanja u vezi sa perspektiva-
ma društva za razvoj u okviru sadašnje tehnolo-
gije rada, mogućnosti razvoja tehnologije, kako
se društvo uklapa u lokalne i šire tržišne
okolnosti i konkurenciju, postoji li mogućnost
širenja tržišnih kapaciteta, proizvodnje do-
bara i usluga i sl.
Treba pokazati i podatke o planovima za ra-
zvoj u budućim periodima – u kom smeru, kojom
tehnologijom i u kojim okolnostima društvo
prati tržišne trendove, koji su njegovi razvoj-
ni potencijali i sl. Pri takvim objavama ne oče-
kuje se odavanje poslovnih tajni.
Aktivnosti istraživanja i razvoja
U navedenom delu GIP-a uprava daje podatke o
tome da li društvo ima istraživačke projekte
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
RAČUNOVODSTVO
u toku, završene istraživačke projekte ili tek
namerava da ih aktivira, odnosno nema bilo ka-
kvih aktivnosti istraživanja i razvoja.
Istraživanje i razvoj za društva koja sprovo-
de takve aktivnosti mogu biti najsnažnija konku-
rentska prednost pomoću koje se osvaja tržište
ili se unapređuje tržišna pozicija. Društvo
navodi opšte i posebne informacije o istraži-
vačko-razvojnim centrima, broju i kvalifikaci-
jama istraživačkog osoblja i druge informacije
koje mogu biti korisne sadašnjim i budućim in-
vestitorima, zaposlenima i široj javnosti. Ako
postoje, važno je dati informacije i o saradnji
sa sličnim društvima koja se bave određenom
delatnošću istraživanja i razvoja, čime se sku-
pi projekti lakše finansiraju i brže realizuju
zajednički razvojni ciljevi. Poslovni partneri
u razvojno–istraživačkim delatnostima mogu
biti povezani i horizontalno i vertikalno.
Naravno, dopuštena je i izjava drugačijeg
sadržaja koja prikazuje istinit odnos prema
istraživanju i razvoju, a to je da društvo nema
takvih aktivnosti.
Informacije o otkupu sopstvenih akcija,
odnosno udela
Akcionarsko društvo može da otkupi sop-
stvene akcija, u skladu sa članom 282. ZPD-a, na
osnovu odluke skupštine kojom daje odobrenje
za sticanje sopstvenih akcija, uz uslov:
● da kao rezultat sticanja sopstvenih akcija
neto imovina društva neće biti manja od upla-
ćenog osnovnog kapitala uvećanog za rezerve
koje je društvo u obavezi da održava u skladu
sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve po-
stoje, osim rezervi koje su statutom predviđene
za sticanje sopstvenih akcija;
● da su akcije koje društvo stiče u celosti upla-
ćene;
● u slučaju javnog akcionarskog društva – da
ukupna nominalna vrednost, odnosno računo-
vodstvena vrednost kod akcija bez nominalne
vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i
ranije stečene sopstvene akcije, ne prelazi 10%
osnovnog kapitala društva.
Odlukom skupštine propisani su maksimalan
broj sopstvenih akcija koje se stiču, rok u kome
društvo može da stekne sopstvene akcije, koji
ne može biti duži od dve godine, minimalna i
maksimalna cena za sticanje sopstvenih akci-
ja, ako se sopstvene akcije stiču uz naknadu, kao
i način raspolaganja i cena po kojoj se stečene
sopstvene akcije otuđuju, odnosno metod utvrđi-
vanja te cene ako se sopstvene akcije otuđuju uz
naknadu.
Izuzetno, društvo može da stiče sopstve-
ne akcije i bez odluke Skupštine društva, a
na osnovu odluke Odbora direktora, odnosno
Nadzornog odbora ako je upravljanje društvom
dvodomno:
● u slučaju javnog akcionarskog društva, ako je
to neophodno da bi se sprečila veća i neposred-
na šteta po društvo, pri čemu je Odbor direk-
tora, odnosno Nadzorni odbor ako je upravljanje
društvom dvodomno, obavezan da na prvoj sle-
dećoj sednici skupštine akcionare obavesti o
razlozima i načinu sticanja sopstvenih akcija,
njihovom broju i ukupnoj nominalnoj vrednosti,
odnosno ukupnoj računovodstvenoj vrednosti
kod akcija bez nominalne vrednosti, njihovom
učešću u osnovnom kapitalu društva, kao i o
ukupnom iznosu koji je društvo za njih platilo;
● ako se sopstvene akcije stiču radi raspodele
zaposlenima u društvu ili povezanom društvu
ili za nagrađivanje članova Odbora direktora,
odnosno Izvršnog i Nadzornog odbora ako je
upravljanje društvom dvodomno, ali najviše do
3% bilo koje klase akcija u toku poslovne godine,
pod uslovom da je takva mogućnost predviđena
statutom i da su izdvojene rezerve za ove namene.
Za društva sa ograničenom odgovornošću
primenjuje se član 157. ZPD-a, a otkupljeni sop-
stveni udeli mogu da se:
● raspodele članovima društva srazmerno
učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu dru-
štva, u skladu sa odlukom skupštine,
● prenesu članu društva ili trećem licu uz
naknadu, pri čemu svaki član društva ima pra-
vo preče kupovine srazmerno visini svog udela
u društvu.
Članom 50. Zakona o tržištu kapitala data
je smernica u vezi sa podacima koje treba uklju-
čiti u GIP, u vezi sa otkupom sopstvenih akcija.
Dakle, ako je društvo u međuvremenu, od perio-
da sačinjavanja prethodnog godišnjeg izveštaja,
steklo sopstvene akcije, u Godišnjem izveštaju
navode se:
● razlozi sticanja, koji su opisani u prethod-
nim redovima, u skladu sa odredbama ZPD-a;
● broj i nominalna vrednost sopstvenih akcija,
odnosno računovodstvena vrednost kod akcija
bez nominalne vrednosti;
48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
● imena lica od kojih su akcije stečene, označe-
nje iznosa koji je društvo isplatilo po osnovu
tog sticanja, odnosno naznaku da su stečene bez
naknade;
● ukupan broj sopstvenih akcija koje društvo
poseduje.
Postojanje ogranaka
Ogranak privrednog društva je izdvojeni
organizacioni deo privrednog društva na te-
ritoriji Republike Srbije preko koga društvo
obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranak
nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prome-
tu istupa u ime i za račun privrednog društva.
Privredno društvo neograničeno odgovara za
obaveze prema trećim licima koje nastanu u po-
slovanju njegovog ogranka.
U GIP-u treba navesti ogranke prema njiho-
vom sedištu i opisati koji deo registrovanih
delatnosti društva obavljaju.
Korišćenje finansijskih instrumenata
Brojni su finansijski instrumenti koje dru-
štvo može da koristi i iskazuje u svom bilansu,
koji značajno mogu da utiču na vrednost i uspe-
šnost društva.
Prema MRS 32 – Finansijski instrumenti –
prezentacija, finansijski instrument je svaki
ugovor na osnovu kojeg nastaje finansijska imo-
vina jednog subjekta i finansijska obaveza ili
vlasnički instrument drugog subjekta.
Finansijska imovina je svaka imovina u obli-
ku: novca, vlasničkih instrumenata drugog su-
bjekta, ugovornog prava na primitak novca ili
druge finansijske imovine od drugoga subjekta
ili razmenu finansijske imovine ili finansij-
skih obaveza s drugim subjektom, zatim ugovora
koji će se podmiriti ili mogu da se podmire
vlastitim vlasničkim instrumentima subjekta,
kao i koji su nederivatni instrumenti za koje
je subjekt u obavezi ili može biti u obavezi da
primi promenljivi broj vlastitih vlasničkih
instrumenata subjekta ili derivatni instru-
menti koji će se podmiriti ili koji mogu da se
podmire na način drukčiji od razmene fiksne
svote novca ili druge finansijske imovine za
fiksni broj vlastitih vlasničkih instrumenata
subjekta.
Financijska obaveza je svaka obaveza u obli-
ku: ugovorne obaveze kao isporuke novca ili
druge finansijske imovine drugom subjektu ili
razmene finansijske imovine ili finansijskih
obaveza s drugim subjektom pod uslovima ugovo-
ra koji će da se podmiri
ili može da se podmiri
vlastitim vlasničkim instrumentima
subjekta,
kao i koji je nederivatni instrument za koji je
subjekt dužan ili može biti dužan da isporučipromenljivi
broj vlastitih vlasničkih instru-
menata subjekta ili derivatni instrument koji
će se podmiriti
ili koji može da se podmiri na
način drukčiji od razmjene fiksne svote novca
ili druge finansijske imovine za fiksni broj
vlastitih vlasničkih instrumenata
subjekta.
O tim i drugim finansijskim instrumentima
društvo
bi trebalo da u GIP-u da detaljne in-
formacije.
Izloženost cenovnom riziku, kreditnom
riziku, riziku likvidnosti i riziku
novčanog toka
U poslovanju društava u savremenim uslovi-
ma brojni su rizici koji proizlaze iz odnosa s
drugim društvima u istom ili drugačijem trži-
šnom okruženju. ZOR posebno obavezuje na pro-
cenu i opis odnosa prema rizicima društva:
cenovnom riziku, kreditnom
riziku, riziku li-
kvidnosti i riziku novčanog toka.
Cenovni rizik proizlazi iz promenljivosti
cena sirovina/roba (eng. Commodity) koje pre-
duzeće koristi u svojoj poslovnoj delatnosti.
Ulazna cena sirovine koju preduzeće koristi za
proizvodnju svojih proizvoda koje dalje plasira
na tržištu direktno utiče na profitabilnost
prodaje. Ako su prodajne cene proizvoda fiksne,
odnosno sa stajališta moći ne postoji takva po-
zicija da cene mogu često da se menjaju, od cene
ulazne sirovine zavisi konkurentska prednost
na tržištu, uzimajući u obzir da je ova cena naj-
značajniji deo kalkulacije prodajne cene. Ovo
svakako važi za sirovine koje se koriste, a iste
su berzanski proizvod, odnosno njima se trguje
na svetskim berzama. Iako se drugim vrstama
cenovnih rizika posvećuje mnogo veća pažnja,
istraživanja pokazuju da su cene sirovina nesta-
bilnije od deviznih kurseva i kamatnih stopa.
S druge strane, može se biti i u ulozi pro-
davca proizvoda čija cena zavisi od kretanja
cena na robnim berzama. Najbolji primer za to
su trgovci naftom i naftnim derivatima. Nji-
hovi troškovi proizvodnje su fiksni, a s druge
strane promena cene sirovine na robnoj berzi
dovešće do promene njihove prodajne cene. Ako
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
RAČUNOVODSTVO
je ta promena materijalna, njihova prodajna kal-
kulacija „pada”.
Primer: Informacije o izloženosti
cenovnom riziku
Društvo je izloženo riziku promene cena.
U cilju zaštite od rizika promene cena u
delu nabavke metala, društvo se opredelilo da
se sklapanjem terminskih ugovora (eng. futures)
na London Metal Exchange terminski zaštiti
nabavna cena metala. Time se postiže da glav-
na komponenta kalkulacije prodajne cene bude
unapred poznata (planirana) i da se, u slučaju
značajne promene cene metala na slobodnom
tržištu, ne prouzrokuje negativan uticaj na po-
slovni rezultat društva. Druga komponenta kal-
kulacije prodajne cene je premija na metal. Ista
je tokom 2018. godine imala izuzetno visok rast.
Primenom metode upravljanja cenama rast pre-
mije na metal samo je delimično prenet preko
prodajne cene na kupce. To je za posledicu imalo
pad ostvarene dobiti iz poslovanja u odnosu na
planiranu.
Kreditni rizik je rizik da će jedna strana u
finansijskom instrumentu, neispunjenjem svo-
je obaveze, prouzrokovati finansijski gubitak
druge strane. Kreditni rizik nastaje prilikom
gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita
u bankama i finansijskim institucijama, potra-
živanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih
obaveza.
Kreditni rizik preduzeća je rizik da predu-
zeće neće biti u stanju da naplati svoja potra-
živanja zbog nelikvidnosti dužnika. Kreditni
rizik se pre svega javlja po osnovu potraživanja
od kupaca za prodata dobra i usluge, po osno-
vu finansijskih plasmana (dati krediti), po
osnovu ulaganja u hartije od vrednosti (rizik
da emitent neće biti u mogućnosti da izmiri
obaveze).
Može se reći da su kreditni rizik i rizik li-
kvidnosti dve strane iste medalje. Preduzeće se
po osnovu svojih potraživanja koja su izvor nov-
čanih sredstava suočava sa kreditnim rizikom.
S druge strane, od priliva novčanih sredstava
po osnovu potraživanja zavisi i likvidnost
preduzeća, tj. njegova sposobnost da generiše
dovoljno novčanih sredstava potrebnih za izmi-
renje dospelih obaveza. Što je preduzeće više
izloženo kreditnom riziku, to uslovljava i
veći rizik likvidnosti.
Primer: Informacije o izloženosti
kreditnom riziku
Maksimalna izloženost društva po osnovu
kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po
geografskim regionima data je u sledećoj tabeli:
U 000 dinara 2018. 2017.
Kupci u zemlji 31.493 40.137
Kupci u inostranstvu 512 512
UKUPNO 32.005 40.649
Potraživanja od kupaca u 2018. godini pro-
sečno su naplaćivana u roku od 45 dana (u 2017.
godini isto 45 dana).
Starosna struktura potraživanja od kupaca
je sledeća:
U 000 dinara Bruto Ispravka Bruto Ispravka
31. 12. 2018. 31. 12. 2017.
Nedospela
potraživanja
5.773 – 30.923 –
Dospela od 0 do
30 dana
12.542 – 5.341 –
Dospela od 31 do
60 dana
8.869 – 3.028 –
Dospela od 61 do
90 dana
3.534 – 48 –
Dospela od 91 do
120 dana
506 – – –
Dospela preko
120 dana
15.821 15.040 16.349 15.040
Ukupno 47.045 15.040 55.689 15.040
Obaveze prema dobavljačima na dan 31. decem-
bar 2018. godine iskazane su u iznosu od 11.416
hiljada dinara (31. decembra 2017. godine: 60.881
dinar). Dobavljači ne zaračunavaju zateznu kama-
tu na dospele obaveze, pri čemu društvo dospele
obaveze prema dobavljačima, saglasno politici
upravljanja finansijskim rizicima, izmiruje u
ugovorenom roku. Prosečno vreme izmirenja
obaveza prema dobavljačima u toku 2018. godine
iznosi 35 dana (u toku 2017. godine isto 35 dana).
Rizik likvidnosti može da se opiše kao
rizik da društvo neće imati dovoljno novca
za plaćanje dospelih obaveza ili da će zbog ne-
planiranih odliva ostati bez dovoljne koli-
čine novca za tekuće potrebe plaćanja. Svako
društvo treba da ima politiku upravljanja li-
kvidnošću kao oblik planiranja priliva i od-
liva novca, praćenja likvidnosti i donošenja
odgovarajućih
kratkoročnih i dugoročnih mera
koje će omogućiti otklanjanje uzroka nelikvid-
nosti. Rizik likvidnosti pretpostavlja nedo-
50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
voljnu naplatu i narasle obaveze plaćanja koje
mogu biti prouzrokovane neusklađenim rokovi-
ma priliva i odliva, zbog čega društvo stalno
mora da usklađuje ročnost
svojih potraživanja
i obaveza.
Primer: Informacije o izloženosti
likvidnosnom riziku
Rizik likvidnosti je rizik da društvo neće
biti u mogućnosti da finansira sredstva odgo-
varajućim izvorima finansiranja sa stanovišta
rokova i stopa, kao i rizik nemogućnosti da se
sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovara-
jućem vremenskom okviru.
Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da
osigura da izvori finansiranja budu raspolo-
živi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog
dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik
likvidnosti identifikovanjem i praćenjem pro-
mena u izvorima finansiranja potrebnim za is-
punjenje poslovnih ciljeva društva, a u skladu sa
poslovnom strategijom društva.
Upravljanje likvidnošću je centralizovano
na nivou društva. Društvo svojom imovinom i
obavezama upravlja na način koji mu obezbeđuje
da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obave-
ze.
Društvo ne koristi finansijske derivate.
Dospeće sredstava i obaveza prema preosta-
lom roku dospeća na dan 31. decembar 2018. godi-
ne prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1: Ročnost dospeća sredstava i obaveza
Aktiva
do 3
meseca
3 meseca
do 1 godine 1 do 5 godina preko 5
godina
Ukupno
(000 dinara)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.898 3.898
Potraživanja od kupaca 32.005 32.005
Ostala dugoročna i kratkoročna potraživanja 1.217 299 1.516
Ukupno 35.903 1.217 299 0 37.419
Pasiva 0
Kratkoročne finansijske obaveze 27.781 65.932 93.713
Obaveze iz poslovanja 11.416 11.416
Dugoročne obaveze 122.493 122.493
Ostale obaveze 3.961 19.720 23.681
Ukupno 43.158 85.652 122.493 0 251.303
Ročna neusklađenost na dan 31. 12. 2018. –7.255 –84.435 –122.194 0 –213.884
Isti prikaz daje se i za prethodnu godinu
radi uporedivosti.
Rizik novčanih tokova je rizik koji društvo
ima u vezi sa novčanim tokovima koji nužno pra-
te svako
poslovanje na tržištu. Društvo mora
imati politiku upravljanja novčanim tokovima
na takav način da i u bližoj i u daljoj budućnosti
može da predvidi plaćanje
svojih obaveza i na-
platu svojih potraživanja, vodeći računa o tome
da postoje rizici poslovanja i kod poslovnih
partnera, kao i da i te rizike mora da uključi u
razmatranje.
Valutni rizik je vrsta finansijskog rizika
koji proizlazi iz potencijalne promene devi-
znog kursa jedne valute u odnosu na drugu. In-
vestitori i preduzeća se susreću sa valutnim
rizikom ako imaju sredstva ili obaveze nomi-
novane u stranoj valuti ili ako imaju zajmove i
ulaganja izražene u stranoj valuti. Valutni ri-
zik može da uslovi i dobitak i gubitak. Veliki
problem nastaje kada postoji verovatnoća da
će promena deviznog kursa negativno uticati
na vrednost imovine, investicija i drugih ka-
matnih i dividendnih plaćanja i to naročito za
ona sredstva izražena u stranoj valuti. Kako bi
neutralisala valutni rizik, mnoga preduzeća
hedžiraju ukupnu valutnu izloženost ili valutnu
izloženost preko određenog nivoa, što je način
prebacivanja rizika na drugo preduzeće koje je
spremno da snosi rizik ili ima obrnutu izlo-
ženost riziku.
Valutni rizik je rizik da će kurs valute pasti
ili da će se povećati u budućnosti, uzrokujući
time da se dužnicima povećaju dugovanja izra-
ženo u njihovoj valuti, odnosno da poverioci
naplate manji iznos u svojoj valuti.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
RAČUNOVODSTVO
Primer: Informacija o izloženosti
valutnom riziku
Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer
vrednosti ili budućih tokova gotovine finan-
sijskog instrumenta usled promene deviznog
kursa. Valutni rizik (ili rizik od kursnih pro-
mena) javlja se kod finansijskih instrumenata
koji su označeni u stranoj valuti, tj. u valuti koja
nije funkcionalna valuta u kojoj su odmereni.
U narednoj tabeli prikazana je izloženost
društva deviznom riziku na dan 31. decembar
2018. godine:
Aktiva USD EUR
Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.080 1.237
Potraživanja od kupaca 4.497
Ostala dugoročna i kratkoročna
potraživanja 0
Ukupno 1.080 5.734
Pasiva
Kratkoročne finansijske obaveze 758.979
Obaveze iz poslovanja 0
Dugoročne obaveze 928.771
Ostale obaveze
Ukupno 0 1.687.750
Neto devizna pozicija u valuti na
dan 31. 12. 2018. –1.080 1.682.016
Uspešnost poslovanja
Nezaobilazni deo GIP-a jeste analiza poslo-
vanja pomoću koeficijenta koji će u dobroj meri
oslikati poslovanje i dati mogućnost upoređi-
vanja s prethodnim periodima ili s drugim dru-
štvima iste delatnosti, kao i sa privredom u
celini.
Koeficijenti su racionalni brojevi koji se
dobijaju
stavljanjem u odnos nekih ekonomskih
vrednosti tako da se dobije informacija o efek-
tima poslovanja, bilo da je reč o finansijskim
izveštajima za prethodne periode bilo da je
reč o planiranim vrednostima
za budućnost.
Brojne su vrste koeficijenta uspešnosti, a
često se grupišu u odgovarajuće grupe koje imaju
slične karakteristike. Tako se razlikuju:
● koeficijenti likvidnosti – mogućnost dru-
štva da podmiri svoje kratkoročne obaveze;
● koeficijenti zaduženosti – finansiranje
društva posuđenim novcem;
● koeficijenti obrta (aktivnosti) – efika-
snost upotrebe imovine društva kao odnos pri-
hoda i pojedinih delova imovine;
● koeficijenti ekonomičnosti – odnos prihoda
i rashoda;
● koeficijenti profitabilnosti – prinos ulo-
ženog kapitala;
● koeficijenti investiranja – efekat ulaganja u
akcije i druge vlasničke papire društva.
Međutim, to nisu jedini koeficijenti u upo-
trebi, ali su najčešći
pri analizi finansijskih
izveštaja jer ne zahtevaju
posebno preračunava-
nje tih izveštaja u neke druge npr. menadžerske
(upravljačke) oblike.
Na osnovu podataka iz Bilansa stanja i Bilan-
sa uspeha preduzeća, koji su dati na kraju članka,
u nastavku sledi primer obelodanjivanja infor-
macija o uspešnosti poslovanja u GIP-u.
Koeficijenti likvidnosti
Likvidnost je sposobnost društva da pod-
miri svoje dospele obaveze u roku, pa zbog toga
može da se posmatra i kao kratkoročna solvent-
nost.
Koeficijent može da se izračuna u nekoliko
oblika kao što su: koeficijent tekuće likvid-
nosti, koeficijent ubrzane likvidnosti, koefi-
cijent financijske stabilnosti,
obrtni kapital
i sl.
Koeficijent
tekuće
likvidnosti
=
Obrtna imovina
(bez AVR)
ili
AOP
0043 – 0070
Kratkoročne
obaveze (bez PVR)
AOP
0442 – 0462
Koeficijent
tekuće
likvidnosti
=
2016. 2017. 2018.
1,84 2,20 3,06
Ako je taj koeficijent veći od 1, znači da su
obrtna sredstva veća od tekućih obaveza i pret-
postavlja se da tekuće
obaveze mogu da se podmi-
re. Obično se smatra da je iskustvena optimalna
veličina koeficijenta 2. U prikazanom
primeru
koeficijent likvidnosti se poboljšava.
Koeficijent
ubrzane
likvidnosti
=
Obrtna imovina
(bez AVR) – zalihe
ili
AOP 0043 –
0070 – 0044
Kratkoročne
obaveze (bez PVR)
AOP
0442 – 0462
Koeficijent
tekuće
likvidnosti
=
2016. 2017. 2018.
1,45 1,86 2,58
Prema tome, koeficijent ubrzane likvid-
nosti uzima
u obzir najlikvidniji deo obrtne
imovine u odnosu na istu vrednost kratkoroč-
52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
nih obaveza. Ovde se obično smatra da je isku-
stvena optimalna vrednost tog koeficijenta 1.
Ta vrednost pretpostavlja da će obaveze biti
podmirene u roku dospeća.
Koeficijent finansijske stabilnosti je od-
nos između stalne imovine i korišćenog kapi-
tala (vlastitog i tuđeg, tj. kapitala i dugoročnih
obaveza).
Koeficijent
finansijske
stabilnosti
=
Stalna imovina
ili
AOP 002
Kapital +
Dugoročne
obaveze
AOP
0401 + 0432
Koeficijent
finansijske
stabilnosti
=
2016. 2017. 2018.
0,83 0,76 0,73
Ako je ovaj koeficijent manji od 1, značida
društvo delom dugoročnih obaveza finansira
i kratkoročnu imovinu ili da se čak i vlasti-
tim kapitalom finansira kratkoročna imovina.
Međutim, ako je vrednost koeficijenta veća od
1, znači da se stalna imovina finansira kratko-
ročnim obavezama, što može da ugrozi finan-
sijsku stabilnost i likvidnost društva.
U prikazanom primeru od 73% do 83% dugoroč-
nih obaveza iskorišćeno je za finansiranje
stalne imovine, što znači da se ostatkom fi-
nansira kratkoročna imovina.
Obrtni kapital je kratkoročna imovina ko-
jom društvo obavlja svoju delatnost. Ako se od
kratkoročne imovine oduzmu kratkoročne oba-
veze, dobija se neto obrtni kapital kao deo krat-
koročne imovine
koji premašuje kratkoročne
obaveze. Neto obrtni kapital postoji samo kada
je koeficijent tekuće likvidnosti veći od 1, a
to je povoljnija finansijska situacija nego kada
su kratkoročne obaveze veće od kratkoročne
imovine.
Neto obrtni
kapital =
Obrtna imovina
(bez AVR) –
Kratkoročne
obaveze (bez PVR)
ili
AOP (0043
– 0070) –
(0442 – 0462)
Neto obrtni
kapital =
2016. 2017. 2018.
229.500 427.500 573.000
Koeficijenti zaduženosti
Koeficijenti zaduženosti zapravo su koe-
ficijenti finansijske
i kapitalne strukture
društva, a pokazuju čijim se kapitalom i u kom
obimu i odnosu finansira poslovanje
društva.
Stepen zaduženosti može da se izračuna
na ra-
zličite načine, a najčešće se pominju koefici-
jenti: stepen zaduženosti, odnos dugoročnih
obaveza i dugoročnog kapitala, odnos obaveza
i kapitala, odnos kapitala i ukupne aktive i
sl.
Stepen zaduženosti izračunava se kao odnos
između
ukupnih obaveza i ukupne aktive.
Stepen
zaduženosti =
Dugoročne i
kratkoročne
obaveze (bez PVR)
ili
AOP 0432 +
0442 – 0462
Ukupna aktiva
(bez AVR)
AOP
0071 – 0070
Stepen
zaduženosti =
2016. 2017. 2018.
0,35 0,30 0,19
Ako su ukupne obaveze veće od ukupne imovi-
ne, to najčešće znači da postoji gubitak u poslo-
vanju društva
i da ono mora da preduzima mere
kako bi se povećala efikasnost poslovanja. Što
je veći odnos obaveza i ukupne imovine, veći je
i finansijski rizik.
U posmatranom periodu društvo finansira
od 35% do 19% svoje imovine obavezama, uz vidnu
tendenciju smanjenja, čime se značajno smanjuje
izloženost finansijskom riziku.
Odnos dugoročnih obaveza i dugoročnog ka-
pitala izračunava se kao koeficijent kapitalne
strukture, odnosno daje odgovor na pitanje koji
je deo dugoročnih izvora finansiranja poslova-
nja veći: sopstveni kapital ili dugoročne oba-
veze.
Odnos
dugoročnih
obaveza i
dugoročnog
kapitala
=
Dugoročne
obaveze
ili
AOP 0432
Dugoročne
obaveze + Kapital
AOP
0432 + 0401
Odnos
dugoročnih
obaveza i
dugoročnog
kapitala
=
2016. 2017. 2018.
0,23 0,16 0,08
Koliki je odnos dugoročnih obaveza i dugo-
ročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) stvar je
menadžmenta društva koji planira rezultat po-
slovanja u zavisnosti od raspoloživog novca,
zahteva za isplatu dividende, odnosno kamatne
stope na pozajmljeni novac. Ako je stopa dividen-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
RAČUNOVODSTVO
de veća od kamatne stope,
to može biti razlog
za povećanje finansijske strukture
u korist du-
goročnih obaveza i obrnuto.
U prikazanom primeru dugoročne obaveze
čine od 8% do 23% dugoročnih izvora finansi-
ranja društva.
Odnos duga i glavnice pokazuje koliki je od-
nos sopstvenih i tuđih izvora u finansiranju
poslovanja društva.
Odnos duga i
kapitala =
Dugoročne i
kratkoročne
obaveze (bez PVR)
ili
AOP 0432 +
0442 – 0462
Kapital AOP 0401
Odnos duga i
kapitala =
2016. 2017. 2018.
0,52 0,42 0,23
Taj koeficijent daje informaciju o tome ka-
kav je odnos u finansijskoj strukturi društva, tj.
ako su obaveze
društva veće od kapitala, znači
da se društvo uglavnom finansira tuđim nov-
cem. Iskustveni podaci ovog koeficijenta daju
vrednost oko 1, ali to ne mora biti pravilo za
svako društvo odnosno delatnost. Uz to, niži
koeficijent daje preduzeću dodatnu finansijsku
elastičnost prilikom pribavljanja novih izvo-
ra finansiranja (vanjskih).
U prikazanom primeru smanjuje se odnos oba-
veza i kapitala, što znači da obaveze rastu spo-
rije od kapitala.
Odnos kapitala i ukupne imovine pruža po-
datak o tome koliko se ukupne imovine finan-
sira sopstvenim kapitalom društva. Pri oceni
ovog koeficijenta treba voditi računa o tome
da za društvo u pojedinim
razvojnim fazama
može biti dobro finansiranje
posuđenim ka-
pitalom, a posebno u situacijama nedostatka
sopstvenog kapitala i dobrih preduzetničkih
ideja koje mogu da donesu profit vredan ula-
ganja.
Odnos
kapitala i
imovine
=
Kapital
ili
AOP 0401
Ukupna aktiva
(bez AVR)
AOP
0071 – 0070
Odnos
kapitala i
imovine
=
2016. 2017. 2018.
0,67 0,72 0,82
Kapital se u odnosu na ukupnu imovinu prema
iskustvenim podacima optimalno kreće oko 0,5.
U prikazanom primeru odnos kapitala i imo-
vine povećava se prvenstveno zbog bržeg rasta
kapitala u odnosu na rast imovine.
Koeficijenti aktivnosti
Koeficijenti obrta daju podatke o efektima
upotrebe ukupne ili pojedinih delova imovine
kada se to posmatra kroz ostvarene prihode pe-
rioda poslovanja
društva.
Najčešći koeficijenti aktivnosti, odnosno
obrta imovine su: koeficijent obrta ukupne
imovine, koeficijent
obrta dugoročne imovi-
ne, koeficijent obrta
kratkoročne imovine,
koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta
potraživanja, trajanje
naplate potraživanja
itd.
S obzirom na to da se prilikom izračunavanja
koeficijenata aktivnosti kombinuju podaci iz
Bilansa stanja i Bilansa uspeha, zbog različitog
perioda obuhvatanja u svakom od tih izveštaja
podaci koji se koriste iz Bilansa stanja uzimaju
se kao prosečne vrednosti u periodu izračuna-
vanja.
Koeficijent obrta ukupne imovine daje po-
datak o tome koliko prihoda stvara jedan dinar
ukupne imovine.
Društvo je uspešnije što je ovaj
koeficijent veći. Podatak
može da se izračuna
u odnosu na različite vrste prihoda (prihodi
od prodaje robe, prihodi od prodaje proizvoda
i usluga, poslovni prihodi ili ukupni prihodi).
Koeficijent može da se izračuna na način
prikazan u nastavku, gde je odabran ukupan pri-
hod kao relevantan
koeficijent.
Koeficijent
obrta ukupne
imovine
=
Ukupan prihod
ili
AOP 1001 +
1032 + 1050 +
1052
Ukupna aktiva
(bez AVR)
AOP
0071 – 0070
Koeficijent
obrta ukupne
imovine
=
2016. 2017. 2018.
– 0,71 0,67
Prema tome, što određena imovina koja je
angažovana u društvu ostvari više prihoda, to
je društvo uspešnije. U prikazanom primeru ko-
eficijent obrta ukupne imovine stagnira.
Koeficijent obrta stalne imovine može da
se objasni kao podatak koji pruža informaciju
o tome koliko jedan dinar stalne imovine do-
nosi prihoda,
odnosno o efikasnosti stalne
imovine.
54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Koeficijent može da se izračuna na način
prikazan u nastavku, pri čemu je opet upotrebljen
podatak ukupnog prihoda društva ostvaren u pe-
riodima posmatranja.
Koeficijent
obrta stalne
imovine
=
Ukupan prihod
ili
AOP 1001 +
1032 + 1050 +
1052
Stalna imovina AOP 0002
Koeficijent
obrta stalne
imovine
=
2016. 2017. 2018.
– 1,05 1,04
Stalna imovina u pojedinim društvima ima
različite vrednosti, naravno u zavisnosti od
delatnosti koju društvo obavlja, a vrednost
ovog koeficijenta zavisi prvenstveno od toga.
U prikazanom primeru koeficijent obrta je
stabilan.
Koeficijent obrta kratkoročne imovine
jeste koeficijent koji daje informaciju o tome
koliko jedan dinar obrtne imovine donosi
ukupnog prihoda u posmatranom periodu. Što
je koeficijent veći, to je uspešnije upravljanje
obrtnom imovinom.
Koeficijent
obrta obrtne
imovine
=
Ukupan prihod
ili
AOP 1001 +
1032 + 1050 +
1052
Obrtna imovina
(bez AVR)
AOP
0043 – 0070
Koeficijent
obrta obrtne
imovine
=
2016. 2017. 2018.
– 2,21 1,91
U datom primeru, uz stabilan obrt stalne
imovine, upravljanje obrtnom imovinom osla-
bilo je u 2018. godini u odnosu na prethodnu.
Koeficijent obrta zaliha je koeficijent koji
daje informaciju o tome koliko jedan dinar za-
liha donosi prihoda u određenom obračunskom
periodu. Društvo
je uspešnije što je taj poda-
tak veći, tj. manje zaliha donosi veći prihod.
To društvu daje mogućnost planiranja prihoda
u budućnosti.
Taj koeficijent se često izračunava tako što
se ukupan
prihod ili prihod od prodaje stavi
u odnos sa prosečnim stanjem zaliha, što daje
određenu informaciju,
ali nju je teško izjedna-
čiti sa koeficijentom obrta zaliha, međutim, u
praksi se koristi zbog toga što se i ostali obli-
ci tog koeficijenta obračunavaju na sličan način.
Bolji način
izračunavanja koeficijenta obr-
ta zaliha bio bi poređenje troškova prodatih
gotovih proizvoda sa prosečnim zalihama go-
tovih proizvoda, ali taj podatak za proizvodne
delatnosti ne može direktno da se povuče iz fi-
nansijskih izveštaja, nego iz knjigovodstvenih
podataka.
Kada su u pitanju trgovinske delatnosti, Bi-
lans uspeha sadrži podatak o nabavnoj vred-
nosti prodate robe (AOP 1019) koji može da se
uporedi sa prosečnom vrednošću zaliha robe
(AOP 0048).
Koeficijent dobijen iz odnosa ukupnog pri-
hoda i prosečne vrednosti zaliha bliži je nazi-
vu koeficijent unovčivosti zaliha, tj. koliko se
puta zalihe pretvore u ukupan prihod.
Koeficijent
obrta zaliha =
Prihodi
od prodaje
proizvoda
ili
AOP 1009
Zalihe gotovih
proizvoda AOP 0047
Koeficijent
obrta zaliha =
2016. 2017. 2018.
– 11,60 11,06
Koeficijent obrta potraživanja od kupaca
jeste onaj koeficijent koji daje podatak o tome
koliko se prosečno vrednost potraživanja od
kupaca pretvori u prihode
(od prodaje).
Koeficijent
obrta
potraživanja
=
Poslovni
prihodi
ili
AOP 1001
Potraživanja po
osnovu prodaje AOP 0051
Koeficijent
obrta
potraživanja
=
2016. 2017. 2018.
– 4,61 4,64
Koeficijent je bolji što je rezultat veći,
što znači da je naplata potraživanja sve bolja.
Na osnovu tog podatka
moguće je izračunati i tra-
janje naplate potraživanja.
Trajanje naplate potraživanja izračunava se
kao odnos broja dana perioda i koeficijenta na-
plate potraživanja.
Trajanje
naplate
potraživanja
=
Broj dana u periodu (365)
Koeficijent obrta potraživanja
Trajanje
naplate
potraživanja
=
2016. 2017. 2018.
– 79,22 78,71
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
RAČUNOVODSTVO
Prikazano društvo ostvaruje naplatu potra-
živanja prosečno u 79 dana.
Koeficijenti ekonomičnosti
Koeficijenti ekonomičnosti predstavljaju
odnose koji se dobijaju iz odnosa prihoda i ras-
hoda, a predstavljaju vrednost prihoda prema
jedinici rashoda. Što je ta vrednost veća, to je
i društvo koje se analizira uspešnije.
U tom pogledu najčešće se koristi podatak o
ekonomičnosti
ukupnog poslovanja. Taj se koefi-
cijent izračunava iz odnosa ukupnog prihoda i
ukupnih rashoda, kao što je prikazano u nastavku.
Ekonomičnost
ukupnog
poslovanja
=
Ukupni prihodi
ili
AOP 1001 +
1032 + 1050 +
1052
Ukupni rashodi
AOP 1018 +
1040 + 1051 +
1053
Ekonomičnost
ukupnog
poslovanja
=
2016. 2017. 2018.
1,45 1,51 1,49
Ekonomičnost na sličan način može da se
izračunava
za poslovne prihode (rashode), fi-
nansijske prihode (rashode) i sl. U prikazanom
primeru svaki dinar rashoda stvara u proseku
1,5 dinar prihoda.
Koeficijenti profitabilnosti
Koeficijenti profitabilnosti su najčešće
korišćeni koeficijenti, a izračunavaju se kao
odnosi dobitka (profita) i prihoda. Ti koefi-
cijenti su najznačajniji
deo finansijske analize
uspešnosti poslovanja.
Najčešći su oni koeficijenti koji izražava-
ju prinos određenih „nivoa” dobitka i priho-
da (od prodaje), kao na primer bruto profitna
marža, marža operativnog profita, EBIT mar-
ža, neto profitna marža i drugi. U nastavku su
prikazani samo neki koji mogu da se izračunaju
neposredno iz Bilansa
uspeha i stanja.
Bruto profitna marža može da se izračuna
kao ostvareni poslovni dobitak
u odnosu na
poslovni prihod na način pokazan u nastavku.
Koeficijent pokazuje kolika je poslovna dobit
kompanije u odnosu na prihode od prodaje nakon
što se oduzmu poslovni rashodi. Drugačije reče-
no: pokazuje nam sa kolikom se razlikom u ceni
posluje (razlika između nabavne i prodajne cene
– kod trgovačkih preduzeća, odnosno razlika iz-
među cene koštanja i prodajne cene – kod pro-
izvodnih preduzeća). Što je veća marža, veća
je i verovatnoća da će preduzeće ostvariti do-
voljno dobitka iz poslovanja za pokrivanje svih
ostalih rashoda (finansijskih, ostalih).
Bruto
profitna
marža
=
Poslovni
dobitak
ili
AOP 1030
Poslovni
prihodi AOP 1001
Bruto
profitna
marža
=
2016. 2017. 2018.
0,33 0,36 0,39
Neto profitna marža je koeficijent koji se
izračunava
kao odnos neto dobitka i ukupnog
prihoda na način prikazan u nastavku. I taj koe-
ficijent većom vrednošću pokazuje bolji učinak
poslovanja društva u posmatranom periodu.
Neto
profitna
marža
=
Neto dobitak
ili
AOP 1064
Ukupni prihodi AOP 1001 + 1032 +
1050 + 1052
Neto
profitna
marža
=
2016. 2017. 2018.
0,25 0,27 0,26
Znači, društvo ostvaruje neto dobitak od 25%
do 27% godišnjih prihoda.
Drugi deo koeficijenata profitabilnosti
odnosi se na profitabilnost koja se izračunava
kao odnos profita i angažovanog kapitala, pa
može da se govori o povratu na uloženo kao od-
nos profita prema uloženoj imovini (ROA) ili
o povratu na uloženi kapital (ROE).
Stopa povrata na imovinu (imovine) izraču-
nava se kao odnos neto dobitka i ukupne imovine.
Povrat na
imovinu
(ROA)
=
Neto dobitak
ili
AOP 1064
Ukupna imovina AOP 0071
Povrat na
imovinu
(ROA)
=
2016. 2017. 2018.
– 0,19 0,17
Koeficijent povrata na ukupnu imovinu s
većom vrednošću pokazuje bolji efekat poslo-
vanja društva u posmatranom periodu. To je u
stvari pokazatelj
efekta ekonomičnosti imo-
vine kojom se obavlja delatnost. Zanimljivo je
svakako uporediti ROE sa kamatnom stopom.
Ako je ROE manja od kamatne stope na kredit,
društvu se ne isplati da uzme kredit, nego je
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
bolje da finansira
poslovanje vlastitim nov-
cem i obrnuto.
U prikazanom primeru svaki dinar angažova-
ne imovine stvori nešto manje od 20 para neto
profita.
Stopa povrata na kapital predstavlja odnos
dobitka i kapitala, tj. ostvarenog dobitka nakon
poreza i uloženog sopstvenog kapitala u poslo-
vanje društva.
Povrat na
kapital (ROE) =
Neto dobitak
ili
AOP 1064
Kapital AOP 0401
Povrat na
kapital (ROE) =
2016. 2017. 2018.
– 0,28 0,23
Koeficijent koji ima veću vrednost pokazuje
bolje efekte poslovanja sa kapitalom, tj. više
je zarađenih jedinica
novca dobitka na jedini-
cu novca kapitala. Taj koeficijent može da ima
proširenu modifikaciju (ROCE) koja koristi
ukupan angažovani kapital (vlastiti i tuđi).
Brojilac prikazanog razlomka takođe može da
sadrži i druge oblike kao što je EBIT, poslovni
dobitak i sl.
U prikazanom primeru svaki dinar uloženog
kapitala
akcionara donosi prosečno oko 25 para
dobitka.
Koeficijenti investiranja
Koeficijenti investiranja daju informacije
o efektima ulaganja u akcije i druge vlasničke
papire društva.
Za izračunavanje tih koefici-
jenata, osim podataka iz finansijskih izvešta-
ja, potrebni su i podaci o akcijama, a posebno o
broju i tržišnoj vrednosti akcija.
Najčešći koeficijenti iz ove grupe su dobi-
tak po akciji i dividenda po akciji, a osim toga,
ona društva
čije akcije kotiraju na organizova-
nom tržištu mogu da analiziraju i koeficijent
prinosa od dividendi ili koeficijent cene i
zarade po akciji. Koeficijent se izračunava kao
odnos ostvarenog neto dobitka (AOP 1064) i bro-
ja akcija.
Dobitak po
akciji =
Neto dobitak
Broj akcija
U prikazanom primeru dobitak po akciji
izračunat
je pod pretpostavkom da društvo ima
kapital podeljen na 1000 akcija u svakoj od nave-
denih godina bez promena:
Dobitak po
akciji =
2016. 2017. 2018.
346,50 390,00 405,00
Što je koeficijent veći, to je uspešnije po-
slovanje društva u posmatranom periodu. Ako
društvo ima i prioritetne
(povlašćene) akci-
je, obično se one izuzimaju iz koeficijenta za-
jedno s pripadajućim dobitkom.
Dividenda po akciji se računa:
Dividenda po
akciji =
Dividenda
Broj akcija
U konkretnom primeru društva nije bilo
isplata dividendi (vidi se iz kretanja na AOP
0417 – dobitak tekuće godine prenosio se na ne-
raspoređeni dobitak ranijih godina, a na istoj
poziciji nije bilo smanjenja).
Što je podatak veći, to je isplata akcionari-
ma veća, a društvo ostaje bez novca za poslovanje
koje treba da nadoknadi kreditima (uz kamatu)
ili povećanjem ulaganja novih akcionara. Is-
plata dividende kao povlastice
za akcionare
ne znači istovremeno i dobrobit društva ili
olakšanje poslovanja upravi društva.
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
AKTIVA
A. UPISANI A NEUPLAĆENI KAPITAL 0001
B. STALNA IMOVINA 0002 1.290.000 1.428.000 1.566.000
I. NEMATERIJALNA IMOVINA 0003 0 30.000 22.500
1. Ulaganja u razvoj 0004
2. Koncesije, patenti, licence, robne marke, softver i ostala prava 0005
3. Gudvil 0006 0 30.000 22.500
4. Ostala nematerijalna ulaganja 0007
5. Nematerijalna ulaganja u pripremi 0008
6. Avansi za nematerijalnu imovinu 0009
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
RAČUNOVODSTVO
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
II. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA 0010 1.020.000 1.327.500 1.458.000
1. Zemljište 0011 82.500 84.000 84.000
2. Građevinski objekti 0012 330.000 450.000 375.000
3. Postrojenja i oprema 0013 225.000 375.000 405.000
4. Investicione nekretnine 0014 0 0 0
5. Ostale nekretnine postrojenja i oprema 0015 75.000 60.000 52.500
6. Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi 0016 255.000 30.000 15.000
7. Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi 0017 37.500 321.000 525.000
8. Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu 0018 15.000 7.500 1.500
III. BIOLOŠKA SREDSTVA 0019 0 0 0
1. Šume i višegodišnji zasadi 0020
2. Osnovno stado 0021
3. Biološka sredstva u pripremi 0022
4. Avansi za biološka sredstva 0023
IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 0024 270.000 70.500 85.500
1. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 0025 22.500 18.000 25.500
2. Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim
poduhvatima 0026 7.500 7.500 7.500
3. Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge HoV raspoložive za
prodaju 0027 0 0 0
4. Dugoročni plasmani matičnim i zavisnim pravnim licima 0028 15.000 22.500 30.000
5. Dugoročni plasmani ostalim povezanim pravnim licima 0029 0 0 0
6. Dugoročni plasmani u zemlji 0030 225.000 22.500 22.500
7. Dugoročni plasmani u inostranstvu 0031
8. HoV koje se drže do dospeća 0032
9. Ostali dugoročni finansijski plasmani 0033
V. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA 0034 0 0 0
1. Potraživanja od matičnog i zavisnih pravnih lica 0035
2. Potraživanja od ostalih povezanih lica 0036
3. Potraživanja po osnovu prodaje na robni kredit 0037
4. Potraživanja za prodaju po ugovorima o finansijskom lizingu 0038
5. Potraživanja po osnovu jemstva 0039
6. Sporna i sumnjiva potraživanja 0040
7. Ostala dugoročna potraživanja 0041
V. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0042
G. OBRTNA IMOVINA 0043 561.000 835.500 895.500
I. ZALIHE 0044 105.000 120.000 135.000
1. Materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar 0045
2. Nedovršena proizvodnja i nedovršene usluge 0046
3. Gotovi proizvodi 0047 105.000 120.000 135.000
4. Roba 0048
5. Stalna sredstva namenjena prodaji 0049
6. Plaćeni avansi za zalihe i usluge 0050
II. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE 0051 285.000 307.500 333.000
1. Kupci u zemlji – matična i zavisna pravna lica 0052 60.000 67.500 70.500
2. Kupci u inostranstvu – matična i zavisna pravna lica 0053
3. Kupci u zemlji – ostala povezana pravna lica 0054
4. Kupci u inostranstvu – ostala povezana pravna lica 0055
5. Kupci u zemlji 0056 225.000 240.000 262.500
6. Kupci u inostranstvu 0057
7. Ostala potraživanja po osnovu prodaje 0058
III. POTRAŽIVANJA IZ SPECIFIČNIH POSLOVA 0059
IV. DRUGA POTRAŽIVANJA 0060 91.500 93.000 82.500
V. FINANS. SREDSTVA KOJA SE VREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BU 0061
VI. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 0062 15.000 75.000 283.500
1. Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica 0063 15.000 75.000 283.500
2. Kratkoročni krediti i plasmani – ostala povezana pravna lica 0064
58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
3. Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji 0065
4. Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu 0066
5. Ostali kratkoročni finansijski plasmani 0067
VII. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA 0068 7.500 187.500 16.500
VIII. POREZ NA DODATU VREDNOST 0069 0 0 0
IX. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 0070 57.000 52.500 45.000
D. UKUPNA AKTIVA = POSLOVNA IMOVINA 0071 1.851.000 2.263.500 2.461.500
Đ. VANBILANSNA AKTIVA 0072
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
PASIVA
A. KAPITAL 0401 1.201.500 1.584.000 1.981.500
I. OSNOVNI KAPITAL 0402 540.000 540.000 540.000
1. Akcijski kapital 0403 540.000 540.000 540.000
2. Udeli društva s ograničenom odgovornošću 0404
3. Ulozi 0405
4. Državni kapital 0406
5. Društveni kapital 0407
6. Zadružni udeli 0408
7. Emisiona premija 0409
8. Ostali osnovni kapital 0410
II. UPISANI A NEUPLAĆENI KAPITAL 0411
III. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0412
IV. REZERVE 0413 225.000 225.000 225.000
V. REVALOR. REZERVE PO OSNOVU REVALOR. NEMAT. IMOVINE,
NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME 0414 90.000 82.500 75.000
VI. NEREALALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV I DRUGIH
KOMPONENTI OSTALOG SVEOBUHVATNOG REZULTATA 0415 0 0 0
VII. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI I
DRUGIH KOMPONENTI OSTALOG SVEOBUHVATNOG REZULTATA 0416 0 0 0
VIII. NERASPOREĐENI DOBITAK 0417 346.500 736.500 1.141.500
1. Neraspoređeni dobitak ranijih godina 0418 0 346.500 736.500
2. Neraspoređeni dobitak tekuće godine 0419 346.500 390.000 405.000
IX. UČEŠĆE BEZ PRAVA KONTROLE 0420
X. GUBITAK 0421 0 0 0
1. Gubitak ranijih godina 0422
2. Gubitak tekuće godine 0423
B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 0424 352.500 304.500 172.500
I. DUGOROČNA REZERVISANJA 0425 0 0 0
1. Rezervisanja za troškove u garantnom roku 0426
2. Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 0427
3. Rezervisanja za troškove restrukturiranja 0428
4. Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 0429
5. Rezervisanja za troškove sudskih sporova 0430
6. Ostala dugoročna rezervisanja 0431
II. DUGOROČNE OBAVEZE 0432 352.500 304.500 172.500
1. Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital 0433
2. Obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima 0434 22.500 30.000 27.000
3. Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima 0435 0 0 0
4. Obaveze po emitovanim HoV u periodu dužem od godinu dana 0436 75.000 67.500 52.500
5. Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 0437 225.000 180.000 75.000
6. Dugoročni krediti i zajmovi u inostranstvu 0438 0 0 0
7. Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 0439 0 0 0
8. Ostale dugoročne obaveze 0440 30.000 27.000 18.000
V. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0441
G. KRATKOROČNE OBAVEZE 0442 297.000 375.000 307.500
I. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE 0443 7.500 84.000 60.000
1. Kratkoročni krediti od matičnih i zavisnih pravnih lica 0444 7.500 9.000 6.000
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
RAČUNOVODSTVO
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
2. Kratkoročni krediti od ostalih povezanih pravnih lica 0445 0 0 0
3. Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji 0446 0 75.000 54.000
4. Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu 0447
5. Obaveze po osnovu stalnih sredstava i sredstava obustavljenog
poslovanja namenjenih prodaji 0448
6. Ostale kratkoročne finansijske obaveze 0449
II. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE 0450
III. OBAVEZE IZ POSLOVANJA 0451 120.000 132.000 105.000
1. Dobavljači – matična i zavisna pravna lica u zemlji 0452
2. Dobavljači – matična i zavisna pravna lica u inostranstvu 0453
3. Dobavljači – ostala povezana pravna lica u zemlji 0454
4. Dobavljači – ostala povezana pravna lica u inostranstvu 0455
5. Dobavljači u zemlji 0456 120.000 132.000 105.000
6. Dobavljači u inostranstvu 0457
7. Ostale obaveze iz poslovanja 0458
IV. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE 0459 147.000 139.500 112.500
V. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST 0460 0 0 0
VI. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE 0461 0 0 0
VII. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA 0462 22.500 19.500 30.000
D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0463
Đ. UKUPNA PASIVA 0464 1.851.000 2.263.500 2.461.500
E. VANBILANSNA PASIVA 0465
OPIS AOP 2016. 2017. 2018.
PRIHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
A. POSLOVNI PRIHODI 1001 1.320.000 1.365.000 1.485.000
I. PRIHODI OD PRODAJE ROBE 1002 0 0 0
1. Prihodi od prodaje robe matičnim i zavis. prav. licima na
domaćem tržištu 1003
2. Prihodi od prodaje robe matičnim i zavis. prav. licima na inostr.
tržištu 1004
3. Prihodi od prodaje robe ostalim povez. pravnim licima na domać.
tržištu 1005
4. Prihodi od prodaje robe ostalim povez. pravnim licima na inostr.
tržištu 1006
5. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 1007
6. Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 1008
II. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA 1009 1.275.000 1.305.000 1.410.000
1. Prihodi od prodaje proizv. i usluga mat. i zavis. prav. licima na
dom. tržištu 1010
2. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga mat. i zavis. prav. licima na
inostr. tržištu 1011
3. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povez. prav. licima
na dom. tržištu 1012
4. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povez. prav. licima
na inostr. tržištu 1013
5. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 1014 1.275.000 1.305.000 1.410.000
6. Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu 1015
III. PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA I SL. 1016
IV. DRUGI POSLOVNI PRIHODI 1017 45.000 60.000 75.000
RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
B. POSLOVNI RASHODI 1018 879.000 877.500 907.500
I. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE 1019 4.500 6.000 7.500
II. PRIHODI OD AKTIVIRANJA UČINAKA I ROBE 1020 15.000 30.000 45.000
III. POVEĆANJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIH
PROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA 1021 4.500 6.000 15.000
IV. SMANJENJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIH
PROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA 1022 0 0 0
V. TROŠKOVI MATERIJALA 1023 400.500 375.000 378.000
60 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
VI. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 1024 0 0 0
VII. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI
RASHODI 1025 253.500 247.500 270.000
VIII. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 1026 108.000 124.500 115.500
IX. TROŠKOVI AMORTIZACIJE 1027 57.000 75.000 87.000
X. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA 1028 0 0 0
XI. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1029 75.000 85.500 109.500
V. POSLOVNI DOBITAK 1030 441.000 487.500 577.500
G. POSLOVNI GUBITAK 1031
D. FINANSIJSKI PRIHODI 1032 45.000 60.000 75.000
I. FINANSIJSKI PRIHODI OD POVEZ. LICA I OSTALI
FINANSIJSKI PRIHODI 1033 45.000 60.000 75.000
1. Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica 1034
2. Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 1035
3. Prihodi od učešća u dobitku pridruženih pravnih lica i
zajedničkih poduhvata 1036
4. Ostali finansijski prihodi 1037 45.000 60.000 75.000
II. PRIHODI OD KAMATA (OD TREĆIH LICA) 1038
III. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE
KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1039
Đ. FINANSIJSKI RASHODI 1040 45.000 52.500 37.500
I. FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA POVEZANIM PRAVNIM
LICIMA I OSTALI FINANSIJSKI RASHODI 1041 0 0 0
1. Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim
licima 1042
2. Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim
licima 1043
3. Rashodi od učešća u gubitku pridruženih pravnih lica i
zajedničkih poduhvata 1044
4. Ostali finansijski rashodi 1045
II. RASHODI KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 1046 45.000 52.500 37.500
III. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE
KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1047
E. DOBITAK IZ FINANSIRANJA 1048 0 7.500 37.500
Ž. GUBITAK IZ FINANSIRANJA 1049 0 0 0
Z. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA
SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1050
I. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA
SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1051
J. OSTALI PRIHODI 1052
K. OSTALI RASHODI 1053 19.500 15.000 105.000
L. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA 1054 421.500 480.000 510.000
LJ. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA 1055
M. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA, EFEKTI
PROMENE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I ISPRAVKA GREŠAKA IZ
RANIJIH PERIODA 1056
N. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA, EFEKTI
PROMENE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I ISPRAVKA GREŠAKA IZ
RANIJIH PERIODA 1057
NJ. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1058 421.500 480.000 510.000
O. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 1059
P. POREZ NA DOBITAK
I. PORESKI RASHOD PERIODA 1060 75.000 90.000 105.000
II. ODLOŽENI PORESKI RASHODI PERIODA 1061
III. ODLOŽENI PORESKI PRIHODI PERIODA 1062
R. ISPLAĆENA LIČNA PRIMANJA POSLODAVCA 1063
S. NETO DOBITAK 1064 346.500 390.000 405.000
T. NETO GUBITAK 1065
PS