Izvodi iz aktuelnih mišljenja Ministarstva finansija (jul-avgust 2019)

RAČUNOVODSTVO
• Evidentiranje efekata procene voćnjaka (višegodišnjeg zasada) u skladu sa MRS 41 – Poljoprivreda

POREZ NA DODATU VREDNOST
• Pripremanje terena u cilju izgradnje objekta, nivelisanje terena, kao i nasipanje humusnim zemljištem sa sadnjom biljaka ima karakter prometa iz oblasti građevinarstva
• Obveznik PDV-a koji isporučuje dobra obvezniku PDV-a, koji potom ta dobra ugrađuje u druga dobra namenjena izvozu, ne može da ostvari poresko oslobođenje prilikom izvoza
• Zakupac poslovnog objekta – obveznik PDV-a može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu računa za električnu energiju koji glase na njega, u skladu sa opštim uslovima
• Obveznik PDV-a koji nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke teretnog vozila, nema ni obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tog vozila
• Kupac prvog stana nema pravo na refundaciju PDV-a ako ne poseduje dokaz da je uplatio ukupnu cenu stana, sa PDV-om, na tekući račun prodavca
• Novčana sredstva, nazvana subvencije, koja predstavljaju naknadu za promet u smislu Zakona o PDV-u, uključuju se u osnovicu za obračun PDV-a
• Obveznik PDV-a ne može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu računa koji glasi na drugo lice
• Kada strano lice koje nije obveznik PDV-a vrši oporezivi promet dobara i usluga u Srbiji, poreski dužnik je primalac i u slučaju kada nije obveznik PDV-a
• Karakter prevoza zemlje, šuta i kamena sa gradilišta sa aspekta PDV-a
• Davanje prostora i opreme na korišćenje bez naknade – u poslovne svrhe
• Obrazovanje odraslih kao promet (ne)oslobođen obračuna i plaćanja PDV-a
• Ugovaranje obračuna PDV-a po osnovu kupoprodaje objekta predstavlja pravo, a ne obavezu obveznika PDV-a

POREZ NA DOHODAK GRAĐANA I DOPRINOSI
• Oporezivanje prihoda od nepokretnosti fizičkog lica porezom na dohodak građana i PDV-om
• Primena Zakona o zdravstvenom osiguranju
• Prijavljivanje dohotka stranca upućenog na rad u Republiku Srbiju
• Naknada troškova studentima od strane studentskog doma predstavlja oporeziv prihod
• Primena Zakona o zdravstvenom osiguranju

POREZ NA DOBIT
• Porez na dobit po odbitku na autorsku naknadu
• Nemogućnost prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobitkom, koje je ostvarilo nerezidentno pravno lice
• Pravo na poreski kredit za dobit ostvarenu u drugoj državi preko ogranka

FISKALNE KASE
• Način evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju plaćanja upotrebom QR koda
• Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase – delatnost privatnog obezbeđenja i usluga klimatizacije
• Način evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju instant plaćanja
• Prodaja robe putem interneta i obaveza evidentiranja preko fiskalne kase

Računovodstvo

Mišljenje Ministarstva finansija br. 110-00-147/2019-16 od 9. 5. 2019.
Evidentiranje efekata procene voćnjaka (višegodišnjeg zasada) u skladu sa MRS 41 – Poljoprivreda

Obratili ste se Ministarstvu finansija radi davanja mišljenja u vezi sa primenom Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 41 – Poljoprivreda, u smislu priznavanja načina evidentiranja procene biološkog sredstva (voćnjak – višegodišnji zasad) izvršene od strane ovlašćenog procenitelja, na dan 31. decembar 2018. godine, prema kojoj postoji smanjenje vrednosti voćnjaka koje bi trebalo evidentirati kao rashod od usklađivanja fer vrednosti bioloških sredstava.
Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahteva, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), Ministarstvo daje sledeće mišljenje:
Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br: 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
U predmetnom zahtevu, između ostalog, navedeno je sledeće:
• voćnjak koji se u skladu sa (MRS) 41 – Poljoprivreda – priznaje kao višegodišnji zasad (biološka sredstva), procenjuje se po fer vrednosti na dan Bilansa stanja, procenom ovlašćenog procenitelja;
• na dan 31. decembar 2018. godine prema proceni ovlašćenog procenitelja postoji smanjenje vrednosti voćnjaka što se evidentira kao rashod od usklađenja fer vrednosti bioloških sredstava;
• promena vrednosti voćnjaka nastala je kao posledica primene MRS 41 – Poljoprivreda, prema kojem se biološka sredstva evidentiraju po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Paragrafom 12. MRS 41 – Poljoprivreda, propisano je da se biološko sredstvo odmerava prilikom početnog priznavanja i na kraju svakog izveštajnog perioda po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, osim u slučaju opisanom u paragrafu 30, kada se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti.
Odredbama paragrafa 26. MRS 41 – Poljoprivreda, propisano je da se dobitak ili gubitak koji nastaje pri početnom priznavanju biološkog sredstva po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, kao i dobitak ili gubitak koji nastaje kao rezultat promene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje biološkog sredstva, uključuje u dobitak ili gubitak za period u kom je nastao.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da je efekte izvršene procene fer vrednosti biološkog sredstva, u skladu sa zahtevom MRS 41 – Poljoprivreda, potrebno iskazati kroz Bilans uspeha (u konkretnom slučaju kao rashod usled smanjenja vrednosti voćnjaka).

Porez na dodatu vrednost

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-266/2019-04 od 27. 5. 2019.
Pripremanje terena u cilju izgradnje objekta, nivelisanje terena, kao i nasipanje humusnim zemljištem sa sadnjom biljaka ima karakter prometa iz oblasti građevinarstva

Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.
S tim u vezi, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, kao aktivnosti iz grupe 43.12 – Priprema gradilišta Klasifikacije delatnosti koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 10) Pravilnika, smatraju se zemljani radovi koji se vrše kao pripremanje terena u cilju izgradnje objekta, nivelisanje terena, kao i nasipanje humusnim zemljištem sa sadnjom biljaka.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-01-00227/2019-04 od 27. 5. 2019.

Obveznik PDV-a koji isporučuje dobra obvezniku PDV-a, koji potom ta dobra ugrađuje u druga dobra namenjena izvozu, ne može da ostvari poresko oslobođenje prilikom izvoza

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) i Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS”, br. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16, 21/17, 48/18, 62/18, 104/18 i 16/19 – u daljem tekstu: Pravilnik), poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za izvoz dobara može da ostvari samo obveznik PDV – vlasnik dobara koja se izvoze, ako poseduje dokaz o izvršenom izvozu dobara, tj. original ili overenu kopiju izvozne deklaracije izdate od strane nadležnog carinskog organa u skladu sa carinskim propisima, koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije.
S tim u vezi, kada dva obveznika PDV zaključe ugovor sa stranim pravnim licem, na osnovu kojeg jedan obveznik PDV vrši isporuku vunenog pelca i vunenih kuglica drugom obvezniku PDV koji predmetna dobra ugrađuje u dobra namenjena otpremanju u inostranstvo, poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza može da ostvari samo obveznik PDV koji otprema dobra u inostranstvo i koji je u JCI za izvoz dobara naveden kao pošiljalac/izvoznik (lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije, vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom), pod uslovom da poseduje dokaz o izvršenom izvozu dobara, tj. original ili overenu kopiju izvozne deklaracije izdate od strane nadležnog carinskog organa u skladu sa carinskim propisima, koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije.
Za promet vunenog pelca i vunenih kuglica koji vrši obveznik PDV drugom obvezniku PDV u Republici Srbiji, obveznik PDV – isporučilac dužan je da obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Saglasno odredbi člana 23. stav 1. Zakona, opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.
Odredbom člana 24. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo.
Prema odredbi člana 3. stav 1. Pravilnika, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. t. 2) i 3) Zakona za dobra koja se šalju ili otpremaju u inostranstvo (u daljem tekstu: izvoz dobara), obveznik može da ostvari ako poseduje izvoznu deklaraciju koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije (u daljem tekstu: izvozna deklaracija), odnosno overenu kopiju izvozne deklaracije o izvršenom izvozu dobara izdatu u skladu sa carinskim propisima.
U skladu sa Prilogom 5. Popunjavanje jedinstvene carinske isprave, deo III. Način popunjavanja rubrika JCI za izvoz, ponovni izvoz, privremeni izvoz robe i pasivno oplemenjivanje, stav 9. Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 7/15, 45/15, 56/15, 88/15, 33/16, 73/16, 79/16, 8/17, 46/17, 69/17, 83/17, 96/17, 117/17, 44/18, 60/18, 69/18, 86/18, 3/19 i 30/19), rubrika 2 (Pošiljalac/Izvoznik) popunjava se tako što se upisuju:
– u prvi red (gornji desni ugao) – PIB pošiljaoca, odnosno izvoznika robe. Ako lice nema PIB upisuje se odgovarajuća šifra iz Kodeksa šifara.
– u drugi red – naziv pošiljaoca, odnosno izvoznika robe;
– u treći red – sedište, odnosno prebivalište, odnosno boravište i adresa pošiljaoca, odnosno izvoznika robe.
Pošiljalac, odnosno izvoznik je lice za čiji račun se podnosi deklaracija i koje je, u vreme prihvatanja deklaracije, vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja robom (stav 10. istog dela navedenog Priloga Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00160/2018-04 od 27. 5. 2019.

Zakupac poslovnog objekta – obveznik PDV-a može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu računa za električnu energiju koji glase na njega, u skladu sa opštim uslovima

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 − ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu dobara odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova – da predmetna dobra koristi ili da će ih koristiti za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza (za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji), kao i da poseduje račun izdat od strane drugog obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, obveznik PDV – „XXˮ Krupanj, zakupac poslovnog objekta, na koga glase računi za promet električne energije, ima pravo da PDV koji je obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu − obveznika PDV koji je isporučio električnu energiju za krajnju potrošnju, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00087/2019-04 od 27. 5. 2019.

Obveznik PDV-a koji nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke teretnog vozila, nema ni obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tog vozila

Kada obveznik PDV – Crveni krst Srbije izvrši nabavku teretnih vozila za potrebe drugih lica – organizacija Crvenog krsta u određenim opštinama u cilju pružanja pomoći migrantima u tim opštinama od strane tih organizacija, PDV iskazan u računu obveznika PDV – prodavca teretnih vozila obveznik PDV – Crveni krst Srbije nema pravo da odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon). Kada posle određenog vremena obveznik PDV – Crveni krst Srbije izvrši bez naknade prenos prava raspolaganja na navedenim teretnim vozilima organizacijama Crvenog krsta koje su ta teretna vozila koristila za potrebe pružanja pomoći migrantima, PDV se ne obračunava i ne plaća. Naime, s obzirom na to da obveznik PDV – Crveni krst Srbije nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara, prenos prava raspolaganja bez naknade na tim dobrima ne izjednačava se sa prometom dobara uz naknadu, tj. nije predmet oporezivanja PDV.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00003/2018-04 od 27. 5. 2019.
Kupac prvog stana nema pravo na refundaciju PDV-a ako ne poseduje dokaz da je uplatio ukupnu cenu stana, sa PDV-om, na tekući račun prodavca

Refundacija PDV kupcu prvog stana vrši se u skladu sa odredbama člana 56a Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) i člana 10a Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Službeni glasnik RS”, br. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13, 66/14 i 104/18 – u daljem tekstu: Pravilnik). Naime, fizičko lice − punoletni državljanin Republike sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan, ima pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana na osnovu podnetog zahteva, pod uslovom da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike i da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu uplatom na tekući račun prodavca, odnosno na odgovarajuće račune u skladu sa zakonom u slučaju prodaje stana kao hipotekovane nepokretnosti, odnosno u izvršnom postupku kada se uplata cene stana sa PDV vrši uplatom na odgovarajuće račune u skladu sa zakonom. Kupac prvog stana može ostvariti navedeno pravo na osnovu zahteva koji se podnosi nadležnom poreskom organu na Obrascu RFN – Zahtev kupca prvog stana za refundaciju PDV. Uz navedeni zahtev nadležnom poreskom organu dostavlja se sledeća dokumentacija: izvod iz matične knjige rođenih; uverenje o državljanstvu; dokaz o prebivalištu (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu); overena kopija ugovora o kupoprodaji stana; račun ili drugi dokument koji služi kao račun o kupoprodaji stana u kojem je iskazan PDV; dokaz da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena uplatom na tekući račun prodavca, odnosno dokaz da je na ime ugovorene cene stana sa PDV isplaćen iznos koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu uplatom na tekući račun prodavca u slučaju kupovine stana pod neprofitnim uslovima iz člana 56a stav 3. Zakona i overena izjava kupca stana da kupuje prvi stan.
Međutim, a uz pretpostavku da u konkretnom slučaju nije reč o kupovini stana kao hipotekovane nepokretnosti, odnosno predmeta izvršenja u izvršnom postupku u skladu sa zakonom, ako kupac prvog stana ne poseduje dokaz (npr. izvod banke) da je ukupan iznos ugovorene cene stana sa PDV u potpunosti isplatio uplatom na tekući račun prodavca (što znači zbir iznosa koji se odnosi na poresku osnovicu i iznosa koji se odnosi na PDV, a ne samo iznos PDV), fizičko lice koje kupuje stan nema pravo na refundaciju PDV po tom osnovu.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00012/2019-04 od 27. 5. 2019.
Novčana sredstva, nazvana subvencije, koja predstavljaju naknadu za promet u smislu Zakona o PDV-u, uključuju se u osnovicu za obračun PDV-a

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV koji vrši oporezivi promet dobara ili usluga dužan je da po tom osnovu obračuna PDV po propisanoj poreskoj stopi i da obračunati PDV plati na propisani način. Osnovicu za obračunavanje PDV čini iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za taj promet od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Subvencijama se smatraju novčana sredstva koja čine naknadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politike u skladu sa zakonom.
Međutim, kada je reč o novčanim sredstvima nazvanim subvencijama koja na osnovu zaključenog ugovora obveznik PDV – Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu ostvaruje od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja za poslove laboratorijskog testiranja određenih uzoraka, reč je o naknadi za promet usluga za koje postoji obaveza obračunavanja PDV u skladu sa Zakonom.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
U skladu sa odredbom člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Subvencijama iz stava 1. ovog člana smatraju se novčana sredstva koja čine naknadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politike u skladu sa zakonom.
Prema odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o načinu utvrđivanja poreske osnovice za obračunavanje PDV kod prometa dobara ili usluga koji se vrši uz naknadu („Službeni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik) poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik PDV prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, u koju nije uključen PDV.
U skladu sa odredbom člana 2. stav 2. Pravilnika, u iznos naknade iz stava 1. ovog člana uračunavaju se i subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), koja Republika Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava prenosi obvezniku PDV, direktno ili indirektno, a koja čine naknadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili usluga, osim novčanih sredstava koja se isplaćuju na ime podsticaja u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politike u skladu sa zakonom.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-277/2017-04 od 27. 5. 2019.
Obveznik PDV-a ne može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu računa koji glasi na drugo lice

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga odbije kao prethodni porez, ako poseduje propisanu dokumentaciju (račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV) i ako predmetna dobra i usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji. S tim u vezi, ako račun za promet električne energije glasi na jednog obveznika PDV, a električnu energiju koristi drugi obveznik PDV, u konkretnom slučaju „Real Knitting” d. o. o, u tom slučaju PDV obračunat i iskazan u računu za promet električne energije ne može da iskaže kao prethodni porez ni obveznik PDV na koga glasi račun, iz razloga što električnu energiju ne koristi za obavljanje svoje delatnosti u okviru koje vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, niti obveznik PDV – „Real Knitting” d. o. o, iz razloga što račun obveznika PDV – prethodnog učesnika u prometu (isporučioca električne energije) ne glasi na ovog obveznika PDV.
* * *
Prema odredbama člana 28. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji je oporeziv PDV;
2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje:
1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;
2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.
Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:
1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;
2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.
Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova is st. 1–3. ovog člana.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-111/2018-04 od 27. 5. 2019.
Kada strano lice koje nije obveznik PDV-a vrši oporezivi promet dobara i usluga u Srbiji, poreski dužnik je primalac i u slučaju kada nije obveznik PDV-a

U skladu sa odredbama člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik, u smislu člana 12. Zakona, pri čemu je Zakonom uređeno koja se lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga. U slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga koje se pružaju poreskom obvezniku nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema navedenom načelu, tj. prema članu 12. stav 4. Zakona, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Saglasno navedenom, kada strano lice, tj. lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a pod pretpostavkom da to strano lice nije obveznik PDV u Republici Srbiji, pruža uslugu obuke zaposlenih privrednom društvu koje je registrovano za obavljanje delatnosti zastupanja u osiguranju, sa sedištem u Republici Srbiji, smatra se da strano lice pruža uslugu poreskom obvezniku iz člana 12. stav 3. tačka 1) Zakona. Mestom prometa predmetne usluge, bez obzira na to da li se obuka zaposlenih faktički realizuje u Republici Srbiji ili u inostranstvu, smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, tj. u konkretnom slučaju Republika Srbija.
S tim u vezi, nezavisno od toga što u konkretnom slučaju, privredno društvo – primalac usluge nije obveznik PDV, to lice (privredno društvo – primalac usluge) je poreski dužnik za promet predmetne usluge koji mu vrši strano lice, što znači da je dužno da po osnovu navedenog prometa obračuna PDV, da podnese poresku prijavu (Obrazac PPPDV) i da plati obračunati PDV u skladu sa Zakonom.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00089/2018-04 od 24. 5. 2019.
Karakter prevoza zemlje, šuta i kamena sa gradilišta sa aspekta PDV-a

Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.
S tim u vezi, kada obveznik PDV drugom obvezniku PDV, primera radi, vrši zemljane radove − iskop zemlje sa utovarom i odvoženjem sa gradilišta, obveznik PDV vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV − primalac usluga, s obzirom na to da je reč o aktivnostima iz grupe 43.12 − Priprema gradilišta Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 10) Pravilnika.
Međutim, kada obveznik PDV vrši isključivo usluge prevoza zemlje, šuta i kamena sa gradilišta, odnosno na gradilište, obavezu da obračuna i plati obračunati PDV u skladu sa Zakonom ima obveznik PDV koji vrši promet predmetnih usluga.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-267/2019-04 od 24. 5. 2019.
Davanje prostora i opreme na korišćenje bez naknade – u poslovne svrhe

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), kada obveznik PDV – naručilac obezbedi da u njegovom poslovnom prostoru, uz korišćenje njegove opreme, preduzetnici koje je taj obveznik PDV angažovao za poslove računarskog programiranja, obavljaju predmetne poslove bez plaćanja naknade za korišćenje tog prostora i opreme, sa aspekta Zakona smatra se da je reč o aktivnostima koje obveznik PDV vrši u poslovne svrhe, tj. u cilju smanjenja rashoda, što znači da obveznik PDV po tom osnovu nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
U skladu sa odredbom člana 5. stav 4. Zakona, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se:
1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno upotreba dobara u neposlovne svrhe poreskog obveznika;
2) pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno drugo pružanje usluga bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.
Prema odredbi člana 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Službeni glasnik RS”, broj 118/12 – u daljem tekstu: Pravilnik), pružanjem usluga, u smislu člana 5. stav 4. tačka 2) Zakona, smatra se pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši u neposlovne svrhe poreskog obveznika.
Pružanjem usluga iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika (stav 2. istog člana Pravilnika).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-199/2019-04 od 22. 5. 2019.
Obrazovanje odraslih kao promet (ne)oslobođen obračuna i plaćanja PDV-a

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), na promet usluga obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije koji vrše lica registrovana za obavljanje tih delatnosti, pri čemu ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju oblast predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja i profesionalne prekvalifikacije, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
Međutim, u slučaju kada obveznik PDV, u konkretnom slučaju Narodni univerzitet u Vranju, vrši promet usluga obrazovanja odraslih u okviru obavljanja delatnosti ostalog obrazovanja, koje se ne smatraju uslugama profesionalne prekvalifikacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, dužan je da na promet predmetnih usluga obračuna PDV po opštoj poreskoj stopi od 20%, s obzirom da za promet tih usluga nije propisano poresko oslobođenje. Obračunati PDV plaća se na propisani način.
Prema tome, ako se usluge koje pružate ne smatraju profesionalnom prekvalifikacijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, na promet tih usluga PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona propisano je su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
Odredbom člana 25. stav 2. tačka 13) Zakona propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na promet usluga obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.
Prema odredbi člana 7. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 120/12 i 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik), uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 13) Zakona, smatraju se usluge obrazovanja (predškolskog, osnovnog, srednjeg, višeg i visokog) i profesionalne prekvalifikacije, koje pružaju lica registrovana za obavljanje tih delatnosti u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast, nezavisno od toga da li su ova lica usmerena ka ostvarivanju dobiti.
Profesionalnom prekvalifikacijom iz stava 1. ovog člana smatraju se dodatno obrazovanje i obuka koji se vrše u skladu sa zakonom kojim se uređuje zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (stav 2. istog člana Pravilnika).
Odredbom člana 52. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 i 113/17 – dr. zakon – u daljem tekstu: ZZOSN) propisano je da se dodatnim obrazovanjem i obukom, u smislu ovog zakona, smatraju aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti ili održati odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Saglasno odredbi stava 2. istog člana ZZOSN, dodatno obrazovanje i obuku organizuje Nacionalna služba ili agencija na zahtev poslodavca ili za potrebe tržišta rada.
Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca snosi poslodavac ili Nacionalna služba do iznosa raspoloživih sredstava, u skladu sa opštim aktom, a troškove dodatnog obrazovanja i obuke za tržište rada snosi Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe (član 52. stav 3. ZZOSN).
Odredbom člana 54. stav 1. ZZOSN propisano je da godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe tržišta rada utvrđen Akcionim planom sprovodi Nacionalna služba samostalno, kod poslodavca kao obuku na radu ili preko specijalizovanih izvođača obuka sa kojima, po prethodno sprovedenom postupku javnih nabavki, ugovara sprovođenje pojedinačnih programa.
Ugovorom između Nacionalne službe i izvođača obuke utvrđuju se međusobna prava i obaveze (član 54. stav 2. ZZONS).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-377/2019-04 od 7. 5. 2019.
Ugovaranje obračuna PDV-a po osnovu kupoprodaje objekta predstavlja pravo, a ne obavezu obveznika PDV-a

Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 86/15) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.
Prema tome, kada je reč o izgradnji objekta, u konkretnom slučaju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka – DATA centar u Kragujevcu, obavezu obračunavanja PDV za promet dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV – izvođač radova vrši Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, kao licu iz člana 9. stav 1. Zakona, ima Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
Za promet dobara i usluga za koji je obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa Zakonom, obavezu obračunavanja PDV ima obveznik PDV koji vrši taj promet.
Poreski dužnik plaća obračunati PDV u skladu sa Zakonom.
Kada je reč o delu vašeg zahteva koji se odnosi na primenu člana 10. stav 2. tačka 2) Zakona, ukazujemo da se navedenom zakonskom odredbom uređuje poreski dužnik u situaciji kada ugovorne strane (obveznici PDV) – prenosilac i sticalac prava raspolaganja na građevinskom objektu, ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, uključujući i vlasnički udeo na tim dobrima (u daljem tekstu: građevinski objekat), ugovorom predvide da će se na promet navedenih dobara obračunati PDV, uz napomenu da se obračunavanje PDV može ugovorom predvideti samo ako obveznik PDV – sticalac ima pravo da obračunati PDV odbije u potpunosti kao prethodni porez u skladu sa Zakonom. Napominjemo, navedeno se ne odnosi na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima. Ako za prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu, koji se u skladu sa Zakonom ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu, ugovorom o prenosu prava raspolaganja nije predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, sa aspekta Zakona reč je o prometu za koji je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3) Zakona. Navedeni promet oporezuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. Dakle, ugovaranje da će se za određeni prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu (koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu) obračunati PDV u skladu sa Zakonom, predstavlja pravo, a ne obavezu obveznika PDV.
Porez na dohodak građana i doprinosi
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-722/2017-04 od 27. 5. 2019.
Oporezivanje prihoda od nepokretnosti fizičkog lica porezom na dohodak građana i PDV-om

Povodom Vaših dopisa koje ste uputili Ministarstvu finansija, a koji se odnose na oporezivanje prihoda od nepokretnosti fizičkog lica porezom na dohodak građana i oporezivanje porezom na dodatu vrednost prometa usluge davanja u zakup nepokretnosti – poslovnog prostora koju pruža isto fizičko lice, sa aspekta primene zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost obaveštavamo Vas sledeće:
● Pre svega, porez na dohodak građana i porez na dodatu vrednost, kao instrumenti javnih prihoda, su poreski oblici koji imaju različit predmet oporezivanja. Porezom na dohodak građana oporezuje se prihod fizičkog lica. Ovaj porez pripada grupi neposrednih poreza, što znači da neposredno tereti fizičko lice koje ostvaruje prihod. Za razliku od ovog poreza, porez na dodatu vrednost je posredni porez kojim se oporezuje promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara, tako da poreski teret primenom modela neto svefaznog oporezivanja prometnog ciklusa (koji je zastupljen u Republici Srbiji) faktički snosi krajnji potrošač, a ne lice koje taj porez plaća državi.
● Saglasno članu 66. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12 i 114/12 – US – u daljem tekstu: ZPDG), koji (zakon) je bio u primeni od 1. jula 2001. godine zaključno sa 29. majem 2013. godine, prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a naročito: zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža.
Prihode od nepokretnosti iz stava 1. tog člana čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac (član 66. stav 2. ZPDG).
Saglasno odredbi člana 67. stav 1. ZPDG, obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu. Obveznikom se ne smatra preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti (član 67. stav 2. ZPDG).
Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod kao ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac, umanjena za normirane troškove u visini od 20%, odnosno stvarne troškove koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze, saglasno st. 1. i 2. člana 68. ZPDG.
Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20% (član 69. ZPDG).
Saglasno navedenom, fizičko lice koje izdavanjem u zakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu, obveznik je poreza na dohodak građana na prihode od nepokretnosti. U slučaju kada fizičko lice daje u zakup nepokretnost, kao u konkretnom slučaju, pravnom licu, tada je pravno lice kao isplatilac prihoda poreskom obvezniku (fizičkom licu – zakupodavcu) dužno da obračuna i po odbitku plati propisani porez na taj prihod, u ime i za račun poreskog obveznika. To znači da je isplatilac prihoda (poreski platac) u obavezi da porez obračuna, obustavi i uplati na propisani račun u momentu isplate prihoda (fizičkom licu – zakupodavcu), u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.
● Prema članu 3. Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: ZPDV), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona, kao i svako nečinjenje i trpljenje (član 5. st. 1. i 2. ZPDV).
Odredbama člana 8. st. 1. i 2. ZPDV propisano je da se poreskim obveznikom smatra svako lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti, pri čemu se delatnošću smatra trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja.
Saglasno odredbi člana 33. stav 1. ZPDV, malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.
Mali obveznik ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV u računima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (član 33. stav 2. ZPDV).
Mali obveznik može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa ovim zakonom nadležnom poreskom organu i u tom slučaju stiče prava i obavezu iz stava 2. ovog člana, kao i druga prava i obaveze koje obveznik PDV ima po ovom zakonu (član 33. stav 3. ZPDV).
U slučaju iz stava 3. ovog člana, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine (član 33. stav 4. ZPDV).
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, obveznik može da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV nadležnom poreskom organu (član 33. stav 5. ZPDV).
Ukupnim prometom iz stava 1. ovog člana, a u skladu sa članom 33. stav 6. ZPDV, smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu (u daljem tekstu: ukupan promet).
Odredbom člana 38. stav 1. ZPDV propisano je da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, fizičko lice koje daje u zakup poslovni prostor smatra se poreskim obveznikom. To lice ima obavezu da se evidentira u sistem PDV ako u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 8.000.000 dinara podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. U ukupan promet fizičkog lica koje daje u zakup poslovni prostor uračunava se naknada koju je to fizičko lice ostvarilo, odnosno koju je trebalo da ostvari za taj promet, pri čemu se u taj iznos ne uračunava porez na dohodak građana. Međutim, kada fizičko lice postane obveznik PDV iz razloga što je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet u iznosu većem od 8.000.000 dinara, osnovicu za obračunavanje PDV čini iznos naknade koji je fizičko lice ostvarilo ili treba da ostvari po osnovu davanja u zakup poslovnog prostora, bez PDV, pri čemu se u osnovicu za obračunavanje PDV uračunava i iznos poreza na dohodak građana, što je eksplicitno navedeno u odredbi člana 17. stav 3. tačka 1) ZPDV. Naime, navedenom odredbom ZPDV propisano je da se u osnovicu uračunavaju akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi (što znači i porez na dohodak građana), osim PDV.

Mišljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-00074/2019-05 od 21. 5. 2019. god.
Primena Zakona o zdravstvenom osiguranju

Povodom zahteva koji ste podneli ovom ministarstvu, a u vezi primene Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 25/19 – u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo Vas sledeće:
1) Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri – osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni.
Pravilna primena ove odredbe podrazumeva njenu primenu kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila 2019. godine, a nesporno i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da osiguranici penzioneri koji su u radnom odnosu, kao i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, pravilnom primenom ove odredbe nemaju prekid zdravstvenog osiguranja, već im se samo menja osnov osiguranja. U tom cilju, Republički fond za zdravstveno osiguranje će u saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti kako bi svi penzioneri u radnom odnosu i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani nesmetano mogli i dalje da koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa Zakonom.
Dakle, prioritetni osnov osiguranja za penzionera koji je u radnom odnosu je po osnovu zaposlenja, a ne penzije.
2) Članom 88. stav 3. Zakona propisano je da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu zarade iz stava 2. ovog člana. Stavom 2. navedenog člana Zakona propisano je da najviši osnov za naknadu zarade čini prosek najviših mesečnih osnovica na koji se plaća doprinos za mesece koji ulaze u prosečan iznos zarade.
Članom 87. stavovi 1. i 2. Zakona propisano je da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 72. tačka 1) ovog zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i da zaradu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to osnovna zarada zaposlenog, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada.
S tim u vezi, ukazujemo da je članom 104. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17, 95/18 – dr. propis) propisano da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Članom 105. stavovi 1. i 2. pomenutog Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Stavom 3. istog člana 105. navedenog Zakona o radu propisano je da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14. (dobit ostvarena u poslovnoj godini), člana 42. stav 3. t. 4) i 5) (primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog, odnosno drugih troškova rada kada je u pitanju radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca), člana 118. t. 1)–4) (primanja za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu), člana 119. (otpremnina, naknada troškova pogrebnih usluga i naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i primanja po osnovu poklona deci zaposlenog za Božić i Novu godinu, ako ih poslodavac obezbeđuje), člana 120. tačka 1) (jubilarna nagrada i solidarna pomoć) i člana 158. ovog zakona (isplaćena otpremnina u slučaju proglašenja tehnološkim viškom zaposlenog).
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi nedvosmisleno se vidi koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenih, a u koja nisu nabrojana primanja po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl., na osnovu čega se zaključuje da se pod zaradom smatraju i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl.
Napominjemo da je cilj citirane odredbe člana 88. stav 3. Zakona da se napravi razlika između osiguranika koji je svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad bio u radnom odnosu od osiguranika koji u tih 12 meseci nije bio svih tih meseci u radnom odnosu, tako da osnov za naknadu zarade za osiguranika koji je u tih 12 meseci svih 12 meseci bio u radnom odnosu čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, dok za osiguranika koji u tih 12 meseci nije svih 12 meseci bio u radnom odnosu, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojem je bio u radnom odnosu, a za mesece za koje nije bio u radnom odnosu osnov čini minimalna zarada (npr. osiguranik je bio u radnom odnosu 8 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, pa osnov za naknadu zarade za tih 8 meseci čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za preostala 4 meseca (do 12 meseci) osnov čini minimalna zarada).
3) i 4) Članom 91. stav 1. Zakona propisano je da kada osiguranik iz člana 72. ovog zakona prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Stavom 2. istog člana propisano je da se usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad, a stavom 3. da se osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog člana usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade (prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade).
Shodno citiranom članu 91. Zakona usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se za treći mesec privremene sprečenosti za rad, u slučaju kada je osigurano lice privremeno sprečeno za rad duže od dva kalendarska meseca na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, bilo da je Republički fond za zdravstveno osiguranje isplatilac od prvog ili 31. dana privremene sprečenosti za rad.
5) Članom 91. stav 1. Zakona propisano je da kada osiguranik iz člana 72. ovog zakona prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Stavom 3. istog člana propisano je da se osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog člana usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade (prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade).
Imajući u vidu citirani član Zakona, osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje naknade zarade, a to znači da, ukoliko se usklađivanje naknade zarade vrši od marta meseca zbog činjenice da je osigurano lice bilo privremeno sprečeno za rad u januaru i februaru, za koje mesece naknadu obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za februar mesec, kao mesec u odnosu za koji se vrši prvo usklađivanje naknade zarade.
6) Obrazac nije obaveza, već mogući instrument zarad preglednijeg dostavljanja potrebnih podataka, što znači da, i mimo činjenice da li postoji ili ne obrazac, poslodavac ima obavezu da dostavlja propisane podatke Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a u cilju obračuna isplate i naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-281/2018-04 od 15. 5. 2019.
Prijavljivanje dohotka stranca upućenog na rad u Republiku Srbiju

Vašim zahtevom od 2. 4. 2018. godine tražili ste mišljenje od Ministarstva finansija po pitanju „Da li fizičko lice – stranac, upućeno na privremeni rad u Republiku Srbiju u povezano pravno lice u Srbiji od strane nerezidentnog pravnog lica registrovanog u inostranstvu, ima obavezu prijavljivanja dohotka putem samooporezivanja na obrascu PP OPO poreske prijave ili porez na zaradu tog fizičkog lica plaća rezidentno pravno lice po odbitku u momentu plaćanja naknade za uslugu nerezidentnom licu? Nerezidentno pravno lice na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji naplaćuje pružanje svoje usluge rezidentom pravnom licu i naknadu utvrđuje kao trošak zarade upućenog radnika uvećan za iznos marže od 5%.”
U vezi sa tako postavljenim pitanjem i navodima u zahtevu Ministarstvo finansija je dalo mišljenje broj: 011-00-281/2018-04 od 13. maja 2018. godine, u kome se pored ostalog navodi:
„U slučaju kada je fizičko lice upućeno na rad u Republiku Srbiju radi obavljanja poslova na teritoriji Republike Srbije za potrebe Društva – domaće pravno lice (s tim da sa Društvom ne zasniva radni odnos niti Društvo isplaćuje zaradu upućenom radniku), ostane u radnom odnosu kod inostranog poslodavca (Švajcarska kompanija) koji isplaćuje zaradu tom licu, a saglasno Ugovoru (o poslovno-tehničkoj saradnji) Švajcarska kompanija naknadu za pružene usluge, kako se navodi, prenosa poslovnog znanja fakturiše Društvu i naplaćuje u visini isplaćene zarade uvećane za proviziju od 5%, to fizičko lice dužno je da samo obračuna i uplati porez po osnovu zarade koju ostvaruje od svog poslodavca (strano pravno lice), osim u slučaju kada je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja drukčije uređeno (tj. ukoliko Republika Srbija nema pravo oporezivanja) i da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu.
Poreska prijava podnosi se na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika za prihod primljen ________ 20__. godine, koji je propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Službeni glasnik RS”, br. 15/16 i 20/18), odnosno do 1. 1. 2014. godine podnosila se na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je bio propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Službeni glasnik RS”, broj 11/05).”
Imajući u vidu da u naknadnom zahtevu za dopunu navedenog stručnog mišljenja uz nepromenjene okolnosti koje su navedene u prethodnom zahtevu po kom je dato pomenuto mišljenje Ministarstva finansija, postavljate pitanje u vezi sa poreskim tretmanom primanja fizičkog lica – stranca koje je kao direktor zaključilo ugovor o pravima i obavezama direktora (za period 2012. i 2013. godine) u smislu tada važeće odredbe člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13), saglasno tom zakonu kao i sa stanovišta poreza na dohodak građana takva naknada ima karakter zarade. Saglasno okolnostima navedenim u zahtevu i njegovoj dopuni, po osnovu naknade koju saglasno ugovoru o pravima i obavezama direktora, za rad na teritoriji Republike Srbije u domaćem privrednom društvu, od inostranog poslodavca ostvari fizičko lice – stranac, to lice kao poreski obveznik dužno je da obračuna i plati poreske obaveze samooporezivanjem kao i da poreskom organu podnese poresku prijavu na Obrascu PP OPO.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-91/2018-04 od 14. 5. 2019.
Naknada troškova studentima od strane Studentskog doma predstavlja oporeziv prihod

Kako navodite u dopisu, Studentski dom osnovan je od strane AP Vojvodine, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i fondacija iz Novog Sada sa ciljem da doprinese podizanju opšteg nivoa obrazovanosti i studiranja pripadnika mađarske nacionalne zajednice u AP Vojvodini i srpske nacionalne zajednice iz Mađarske u AP Vojvodini, da doprinese interkulturalnom dijalogu i razvoju tolerancije između pripadnika nacionalnih zajednica, očuvanju multikulturalnosti, višejezičnosti i nacionalnih ravnopravnosti u AP Vojvodini. Studentski dom namenjen je za smeštaj studenata Univerziteta u Novom Sadu i drugih akreditovanih fakulteta u Novom Sadu ali i za druge domaće i inostrane posetioce. Takođe ukazujete da Studentski dom, pored smeštaja, studentima obezbeđuje i mogućnost njihovog usavršavanja putem organizovanja radionica, predavanja, kurseva, konferencija i sl. koja su obavezujućeg karaktera za studente koji potpišu ugovor o stanovanju u Studentskom domu. Troškove koji nastanu u vezi sa programom koje sprovodi Studentski dom kao što su troškovi prevoza studenata, ulaznica za muzeje, pozorišta, sajmove, troškove smeštaja i ishrane za studente u slučaju kada studenti organizovano putuju u susedne zemlje, često finansira Studentski dom i to na način da pravno lice koje je pružalac usluge (turistička agencija, Beogradski sajam, pozorište i dr. u zavisnosti od toga koji vid programa se sprovodi) fakturiše troškove Studentskom domu. Napominjete da razmatrate mogućnost da studenti – stanari sami snose troškove koji nastaju prilikom učestvovanja u raznim aktivnostima, a da naknadno po završenom putovanju, Studentski dom u potpunosti nadoknadi pomenute troškove studentima u skladu sa dostavljenim računima za gorivo, ulaznicama, članarinama i sl. Ukazujete i to da je Studentski dom neprofitna ustanova koja se finansira uglavnom iz donacija Mađarske, ali i iz sopstvenih prihoda.

Prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01… 95/18 – u daljem tekstu: Zakon) ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, osim prihoda iz tačke 11) ovog stava.
Porez na druge prihode plaća se po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20% (član 85. stav 3. i član 86. stav 1. Zakona).
Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada Studentski dom kao isplatilac prihoda na teret svojih sredstava snosi troškove po osnovu prevoza, ulaznica za muzeje, pozorišta, sajmove, kao i troškove smeštaja i ishrane studentima (koji stanuju u tom domu i koji nisu u radnom odnosu kod njega) u vezi sa putovanjem u inostranstvo u organizaciji Studentskog doma, takva naknada troškova ima karakter drugih prihoda fizičkih lica i podleže plaćanju poreza na dohodak građana saglasno odredbama čl. 85. i 86. Zakona. Okolnost da Studentski dom na osnovu ispostavljene fakture – verodostojne dokumentacije vrši naknadu troškova direktno pravnom licu pružaocu usluge (muzeji, pozorišta, sajmovi, turističke organizacije) ili naknadu troškova vrši fizičkim licima (studentima) na osnovu dostavljenih računa i ulaznica, nije od značaja za poreski tretman prihoda fizičkih lica sa stanovišta poreza na dohodak građana.

Mišljenje Ministarstva zdravlja br. 011-00-95/2019-05 od 14. 5. 2019.
Primena Zakona o zdravstvenom osiguranju

U cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 25/2019 – u nastavku: Zakon) koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo vas sledeće:
1. Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri – osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni.
Pravilna primena ove odredbe podrazumeva njenu primenu kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila 2019. godine, a nesporno i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da osiguranici penzioneri koji su u radnom odnosu, kao i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, pravilnom primenom ove odredbe nemaju prekid zdravstvenog osiguranja, već im se samo menja osnov osiguranja. U tom cilju, Republički fond za zdravstveno osiguranje, u saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, treba da preduzme neophodne mere i aktivnosti kako bi svi penzioneri u radnom odnosu i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, nesmetano mogli i dalje da koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa Zakonom.
2. Članom 78. stav 3. Zakona propisano je da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice.
Član 95. stav 2. Zakona propisuje da visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučaju iz člana 78. stav 3. iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.
Članom 101. stav 1. Zakona propisano je da naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond.
Navedeni član 78. stav 3. treba tumačiti tako da se roditelju deteta čije je zdravstveno stanje teško oštećeno zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta od prvog dana privremene sprečenosti za rad obezbeđuje pravo na naknadu zarade u visini od 100% od osnova za naknadu zarade.
Naime, navedena odredba se odnosi na roditelja deteta koje ima uspostavljenu dijagnozu teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta kojem izabrani lekar po tom osnovu, tj. po toj dijagnozi utvrđuje privremenu sprečenost za rad zbog nege deteta u određenom trajanju (npr. 15 dana ili duže, podsećamo da izabrani lekar po Zakonu može da utvrdi privremenu sprečenost za rad do 60 dana). Za taj period roditelju pripada pravo na naknadu zarade u visini od 100% od osnova za naknadu zarade, s obzirom na to da je navedenim članom 95. stav 2. propisano da se naknada zarade isplaćuje u toj visini i iz sredstava poslodavca (a period privremene sprečenosti za rad do 30 dana svakako pada na teret poslodavca). Ukoliko u toku trajanja privremene sprečenosti za rad, utvrđene od strane izabranog lekara, roditelj deteta pribavi predlog zdravstvene ustanove u kojoj se dete leči da dužina privremene sprečenosti za rad koju je utvrdio izabrani lekar nije dovoljna za negu deteta, već da taj period treba produžiti, izabrani lekar sa tim predlogom upućuje roditelja na drugostepenu komisiju koja produžava pravo na naknadu zarade po navedenom predlogu, a to produženje prava na naknadu zarade ocenjuje drugostepena lekarska komisija na svakih šest meseci u svakom pojedinačnom slučaju, u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, kao i neophodnog daljeg lečenja deteta, odnosno rehabilitacije ako je potrebna (član 78. stav 4). Od 31. dana privremene sprečenosti za rad, ta naknada se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja takođe u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, a shodno citiranoj odredbi člana 95. stav 2. ovog zakona, a u vezi člana 101. stav 1. Zakona.
Dakle, pojam iz člana 78. stav 3. „produžiti” podrazumeva samo mogućnost da se roditelju omogući duži period nege teško obolelog deteta od navedenih dijagnoza, a koja zavisi od toga da li će zdravstvena ustanova u kojoj se dete leči predložiti produženje tog prava ili ne, a nikako kao prvi dan od kojeg roditelj može primati naknadu zarade u visini od 100%, s obzirom na to da je upravo i cilj ovako formulisane odredbe i bio da se u slučajevima predviđenim navedenim članom 78. stav 3. Zakona, roditeljima obezbedi 100% od osnova za naknadu zarade počev od prvog dana sprečenosti za rad. Navedeno ima smisla, jer se to pravo u toj visini obezbeđuje upravo roditeljima obolele dece koja već imaju uspostavljenu dijagnozu.
Dakle, citirana odredba člana 78. stav 3. i člana 95. stav 2. primenjuje se u slučaju kada je nesporno utvrđena dijagnoza koja se odnosi na teško oštećenje moždanih struktura, malignu bolest ili drugo teško pogoršanje zdravstvenog stanja deteta zbog kojeg je detetu neophodna nega roditelja koji je po tom osnovu privremeno sprečen za rad što utvrđuje izabrani lekar u određenom trajanju. Tek po predlogu zdravstvene ustanove u kojoj se dete leči, to pravo se produžava i ceni na svakih šest meseci od strane drugostepene komisije.
3. Članom 88. stav 3. Zakona propisano je da ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u 12 kalendarskih meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za mesece za koje nije ostvario zaradu osnov čini minimalna zarada za te mesece, uz ograničenje najvišeg osnova za naknadu iz stava 2. ovog zakona.
Napominjemo da je cilj citirane odredbe da se napravi razlika između osiguranika koji je svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad bio u radnom odnosu od osiguranika koji u tih 12 meseci nije bio svih tih meseci u radnom odnosu, tako da osnov za naknadu zarade za osiguranika koji je u tih 12 meseci svih 12 meseci bio u radnom odnosu čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, dok za osiguranika koji u tih 12 meseci nije svih 12 meseci bio u radnom odnosu, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojem je bio u radnom odnosu, a za mesece za koje nije bio u radnom odnosu osnov čini minimalna zarada (npr. osiguranik je bio u radnom odnosu 8 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, pa osnov za naknadu zarade za tih 8 meseci čini prosečan iznos zarade iz člana 87. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, a za preostala 4 meseca osnov čini minimalna zarada).

Porez na dobit

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-64/2019-04 od 24. 5. 2019.
Porez na dobit po odbitku na autorsku naknadu

I Saglasno odredbi člana 40. stav 1. Zakona, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:
1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;
2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada);
3) kamata;
4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;
5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.
Shodno odredbama člana 71. st. 1. i 3. Zakona, porez po odbitku na prihode iz člana 40. stav 1. ovog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u roku od tri dana od dana kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen, a poreska prijava za porez po odbitku iz stava 1. ovog člana podnosi se u roku od tri dana od dana isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku u skladu sa ovim zakonom.
U konkretnom slučaju, rezidentno pravno lice plaća naknadu nerezidentnom pravnom licu za, kako navodite u podnetom dopisu, smeštanje podataka na serverima nerezidentnog pravnog lica u inostranstvu (ovo, uz korišćenje odgovarajućeg softvera napravljenog od strane proizvođača – nerezidenta, isključivo iz razloga mogućnosti pružanja usluge smeštanja podataka na serveru, odnosno pristupa serverima), pri čemu se ti podaci (potom) preusmeravaju na naznačene (elektronske) adrese.
Istovremeno, jedno od pitanja se odnosi i na poreski tretman naknade koju, u cilju daljinskog ispitivanja (trenutne) ranjivosti svog informacionog sistema, rezidentno pravno lice (korisnik) isplaćuje nerezidentnom pravnom licu koje tu proveru vrši (iz inostranstva) koristeći sopstvene aplikacije kao i, naknade koju rezidentno pravno lice (korisnik) isplaćuje nerezidentnom pravnom licu za kontinuirani daljinski (iz inostranstva) nadzor korisnikovog informacionog sistema.
Sva pitanja se (kako ste nam, dodatno, pojasnili telefonom) odnose na plaćanja koja rezidentno pravno lice (korisnik) vrši nerezidentnom pravnom licu iz Irske (čiji vlasnik je, pravno lice – rezident Sjedinjenih Američkih Država).
Imajući u vidu navedeno:
1. Naknada koju rezidentno pravno lice plaća nerezidentnom pravnom licu, za smeštanje podataka na serverima nerezidentnog pravnog lica u inostranstvu, pri čemu se ti podaci (potom) preusmeravaju na naznačene (elektronske) adrese, prema našem mišljenju, predstavlja autorsku naknadu koja se oporezuje porezom po odbitku, u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 2) Zakona.
2. Naknada koju, u cilju daljinskog ispitivanja (trenutne) ranjivosti svog informacionog sistema, rezidentno pravno lice (korisnik) isplaćuje nerezidentnom pravnom licu koje tu proveru vrši (iz inostranstva) koristeći sopstvene aplikacije kao i, naknade koju rezidentno pravno lice (korisnik) isplaćuje nerezidentnom pravnom licu za kontinuirani daljinski (iz inostranstva) nadzor korisnikovog informacionog sistema, nije predmet oporezivanja u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 5) Zakona.
U smislu člana 40a st. 1. i 2. Zakona, kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kao i da dokaže da je nerezident stvarni vlasnik prihoda, pri čemu status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
II Između Republike Srbije i Irske zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 1/10 – u daljem tekstu: Ugovor) koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine.
Napominjemo da Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) u članu 16. pored ostalog, predviđa da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.
Ugovor, u članu 12. (Autorske naknade) stav 3. tačka 2) predviđa da izraz „autorske naknade” u ovom članu označava plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada za korišćenje ili za pravo korišćenja (pored ostalog) industrijske, komercijalne ili naučne opreme (u koju, u konkretnom slučaju, spada i server – prim. MF).
Navedena autorska naknada se, shodno članu 12. (Autorske naknade) stav 2. tačka 2) Ugovora, oporezuje stopom poreza po odbitku koja iznosi 10 odsto od bruto iznosa naknade (navedeno, uz prezentovanje validne potvrde o rezidentnosti i dokaza o stvarnom vlasništvu prihoda/autorske naknade).
Istovremeno, kada je reč o naknadi (ako se naknada, kao takva, posebno fakturiše) za korišćenje odgovarajućeg softvera kao (kako navodite) alata napravljenog od strane proizvođača/nerezidenta, isključivo iz razloga mogućnosti pružanja usluge smeštanja podataka na serveru, odnosno pristupa serverima (iz kog razloga, prema našem mišljenju, ne postoji potreba njenog posebnog fakturisanja) naknada, prema našem mišljenju, ima karakter autorske naknade iz člana 12. (Autorske naknade) stav 3. tačka 2) Ugovora (naknada za korišćenje ili pravo korišćenja kompjuterskog softvera) i ista se (shodno članu 12. (Autorske naknade) stav 2. tačka 2) Ugovora) oporezuje stopom poreza po odbitku koja iznosi 10 odsto od bruto iznosa naknade (navedeno, uz prezentovanje validne potvrde o rezidentnosti i dokaza o stvarnom vlasništvu).

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00213/2019-04 od 23. 5. 2019.
Nemogućnost prebijanja kapitalnih gubitaka sa kapitalnim dobitkom, koje je ostvarilo nerezidentno pravno lice

1. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica
Ministarstvo finansija ostaje pri stavu koji je po predmetnom pitanju zauzelo Mišljenjem broj: 430-07-367/2011-04 od 22. jula 2011. godine (na koje se pozivate u podnetom dopisu), a prema kojem nerezidentno pravno lice nema pravo da kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine prebije sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine, imajući u vidu da odredbama Zakona takva mogućnost nije propisana.
2. Sa aspekta ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
Između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Slovenije zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 7/03 – u daljem tekstu: Ugovor) koji se primenjuje od prvog januara 2004. godine. Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Republike Slovenije.
Napominjemo da Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) u članu 16. (pored ostalog) predviđa da su, opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju.
S tim u vezi, ukazujemo da član 13. (Kapitalni dobitak) Ugovora propisuje pravila u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka koji ostvari rezident jedne od država ugovornica (u konkretnom slučaju, kapitalnog dobitka koji ostvari rezident Republike Slovenije).
Naime, odredbama ovog člana Ugovora, pravo oporezivanja kapitalnog dobitka, zavisno od slučaja (konkretnog kapitalnog dobitka) daje se jednoj ili drugoj državi ugovornici. U konkretnom slučaju, neisključivo pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji, ima Republika Srbija (što, istovremeno, znači da pravo oporezivanja ima i Republika Slovenija – ako to, propisuje njeno poresko zakonodavstvo).
Napominjemo da Ugovor ne određuje pojam kapitalnog dobitka, kao ni način njegovog oporezivanja, već sve to prepušta nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica (u konkretnom slučaju, Republike Srbije, kao države izvora, odnosno Republike Slovenije, kao države rezidentnosti ostvarioca kapitalnog dobitka).
Istovremeno, član 25. (Jednak tretman) stav 4. Ugovora (na koji se, u vezi sa članom 13. (Kapitalni dobitak) pozivate u vašem zahtevu) propisuje:
„4. Preduzeća države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Srbije) čiju imovinu potpuno ili delimično poseduju ili kontrolišu, posredno ili neposredno, jedan ili više rezidenata druge države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Slovenije) u prvopomenutoj državi ugovornici (u konkretnom slučaju, Republici Srbiji) ne podležu oporezivanju ili obavezi u vezi s oporezivanjem, koje je drukčije ili teže od oporezivanja i obaveza u vezi s oporezivanjem kome druga slična preduzeća prvopomenute države (u konkretnom slučaju, Republike Srbije) podležu ili mogu podleći.”
Navedena odredba, zabranjuje državi ugovornici (u konkretnom slučaju, Republici Srbiji) da manje povoljno poreski tretira preduzeće (u konkretnom slučaju, rezidenta Republike Srbije) čiji je kapital u vlasništvu ili pod kontrolom, u celini ili delimično, direktno ili indirektno, jednog ili više rezidenata druge države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Slovenije).
Drugačije rečeno, nije dozvoljeno da (u konkretnom slučaju) Republika Srbija drugačije ili teže oporezuje preduzeće (koje je rezident Republike Srbije) kojim upravlja rezident Republike Srbije, ali čiju imovinu poseduju ili kontrolišu rezidenti (u konkretnom slučaju) Republike Slovenije, od preduzeća (rezidenta Republike Srbije) kojim upravlja rezident Republike Srbije i čiju imovinu poseduju ili kontrolišu rezidenti Republike Srbije.
Ovde se radi o zabrani diskriminacije dva preduzeća koja su, oba, rezidenti Republike Srbije (s tim što imovinu jednog od njih poseduju ili kontrolišu rezidenti druge države ugovornice, a imovinu drugog kontrolišu ili poseduju rezidenti Republike Srbije).
Navedena situacija (zabrana diskriminacije) dakle, nije identična situaciji (zabrani diskriminacije) u kojoj se nalazi vaše preduzeće koje je rezident Republike Slovenije (a ne, kako je, shodno članu 25. stav 4. Ugovora, propisano za rezidenta Republike Srbije).
* * *
S obzirom na izneto, prema našem mišljenju, u konkretnom slučaju, nije došlo do kršenja odredaba Ugovora koje se odnose na poreski tretman kapitalnog dobitka i, s tim u vezi, jednak tretman (odnosno, zabranu diskriminacije), te da je nadležni poreski organ korektno postupio prilikom tumačenja i primene Zakona i Ugovora.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-31/2019 od 6. 5. 2019.
Pravo na poreski kredit za dobit ostvarenu u drugoj državi preko ogranka

Prema odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona, osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.
Odredbom člana 51. stav 1. Zakona propisano je da ako rezidentni obveznik ostvari dobit poslovanjem preko stalne poslovne jedinice u drugoj državi, na koju je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dobit pravnih lica utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dobit plaćenog u toj drugoj državi.
Poreski kredit iz stava 1. tog člana ne može biti veći od iznosa koji bi se obračunao primenom odredaba ovog zakona na dobit ostvarenu u inostranstvu (član 51. stav 2. Zakona).
Saglasno navedenom, ukoliko je stalna poslovna jedinica, u konkretnom slučaju ogranak, preko koje obveznik obavlja delatnost u drugoj državi, platila porez na dobit ostvarenu u toj državi, po osnovu tako plaćenog poreza obveznik ima pravo na poreski kredit propisan članom 51. Zakona, pri čemu poreski kredit ne može biti veći od iznosa poreza koji bi se obračunao primenom odredaba ovog zakona na dobit ostvarenu u drugoj državi. Za svrhu utvrđivanja iznosa poreskog kredita, prethodno treba utvrditi poresku osnovicu isključivo za dobit ostvarenu u drugoj državi, i to usklađivanjem predmetne dobiti (pre oporezivanja) iskazane u bilansu uspeha ogranka, na način propisan Zakonom. Primenom Zakonom propisane stope (od 15%) na tako utvrđenu poresku osnovicu dobija se iznos koji se može koristiti kao poreski kredit, odnosno po osnovu kojeg obveznik može da umanji porez obračunat za poreski period (u Republici Srbiji). Umanjenje obračunatog poreza iskazuje se u poreskoj prijavi na Obrascu PDP koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 30/15… 8/19) i ne može biti veće od iznosa poreza plaćenog, po osnovu konačno utvrđene poreske obaveze ogranka, u drugoj državi. Ukoliko je u drugoj državi porez plaćen u iznosu manjem od iznosa poreskog kredita obračunatog u skladu sa Zakonom, porez obračunat za poreski period može se umanjiti samo do iznosa isplaćenog poreza u drugoj državi. Međutim, ukoliko ogranak u bilansu uspeha, sačinjenom prema propisima države u kojoj obavlja delatnost, iskaže gubitak, odnosno dobitak, koji, usklađivanjem na način propisan Zakonom, rezultira gubitkom u poreskom bilansu, smatramo da obveznik, u tom slučaju, ne ostvaruje pravo na predmetni poreski kredit.
Imajući u vidu da se pravo na poreski kredit ostvaruje isključivo po osnovu poreza plaćenog u drugoj državi, u slučaju kada se, prema propisima te države u kojoj obveznik posluje preko svog ogranka, porez obračunava i plaća nakon isteka roka koji je za obračun i plaćanje poreske obaveze propisan Zakonom, smatramo da pravo na predmetni poreski kredit obveznik može iskoristiti prilikom podnošenja poreske prijave za naredni poreski period, pri čemu se, u smislu propisa kojima se uređuju poreski postupak i poreska administracija, poreski kredit izražava u dinarima po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je porez (odnosno akontacija poreza) plaćen.
Prema zakonu kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza, a kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige i evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi. Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja. S tim u vezi, nadležni poreski organ u postupku poreske kontrole, na osnovu svih raspoloživih dokaza propisanih odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, utvrđuje ispunjenost uslova za korišćenje poreskog kredita iz člana 51. Zakona.
Sa aspekta propisa o računovodstvu, ukazujemo da se Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18), uređuju obveznici primene tog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 7. stav 1. Zakona o računovodstvu propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa tim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
U skladu sa članom 37. stav 5. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS”, broj 95/14) na računu 481 – Obaveze za porez iz rezultata, iskazuje se obračunati porez na dobitak, zaduženjem računa 721 – Poreski rashod perioda.
Ukoliko je u poslovnim knjigama obveznika evidentiran manji iznos obaveze za porez na dobit nego što je utvrđeno stvarnom poreskom prijavom, odstupanje se evidentira na teret računa 340 – Neraspoređeni dobitak ranijih godina, odnosno 350 – Gubitak ranijih godina, a u korist računa 481 – Obaveze za porez iz rezultata. Sa druge strane, ako je evidentiran viši iznos obaveze za porez na dobit nego što je utvrđeno stvarnom poreskom prijavom, odstupanje se evidentira na teret računa 481, a u korist računa 340, odnosno 350.
Fiskalne kase

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00265/2019-04 od 21. 5. 2019.
Način evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju plaćanja upotrebom QR koda

Povodom vašeg dopisa od 8. maja 2019. godine, kojim ste se obratili Ministarstvu finansija, radi davanja mišljenja po pitanju načina evidentiranja prometa preko fiskalne kase kod prodavca, odnosno pružaoca usluge koji imaju obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, u slučaju tzv. instant plaćanja (izdavanje platnog instrumenta, odnosno zahteva za plaćanje, na prodajnom mestu trgovca, putem unapređene mPOS aplikacije Banke), koje je uređeno Odlukom o opštim pravilima za izvršenje instant transfera odobrenja („Službeni glasnik RS”, br. 65/18 i 78/18, u daljem tekstu – Odluka), odnosno po pitanju načina evidentiranja prometa preko fiskalne kase za ovaj način plaćanja korišćenjem opcije „ček”, „gotovina” ili „kartica”, obaveštavamo vas sledeće:
U skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12 – u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja svakog pojedinačnog ostvarenog prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica, i bezgotovinsko plaćanje).
Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase, prema odredbi člana 5. stav 3. Zakona, u slučaju ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se: „ček”, ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl., kao sredstvo plaćanja označava se: „gotovina”, odnosno ako se plaćanje vrši platnom karticom kao sredstvo plaćanja označava se: „kartica”.
Ministarstvo finansija je Mišljenjem broj 435-00-00002/2018-04 od 1. novembra 2018. godine, zauzelo stav da kada se naplata prodate robe, odnosno izvršene usluge fizičkim licima vrši putem aplikacija za bezgotovinsku naplatu – mPOS, mWEB i mPOS aplikacije za mobilne uređaje, pri čemu su prodavac, odnosno pružalac usluge i kupac partneri Telenor banke koji imaju pristup mCash servisu, lice koje vrši prodaju dobara, odnosno pruža uslugu dužno da ostvaren promet na gore naveden način evidentira preko fiskalne kase, a u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja označi „kartica”, saglasno članu 5. stav 3. Zakona.
Prema tome, uzimajući u obzir gorenavedeno mišljenje i odredbe Zakona, kao i kako navodite u vašem dopisu, usaglašavanja vaše aplikacije za bezgotovinsku naplatu mPOS-aplikacije za mobilne uređaje sa navedenom Odlukom, odnosno unapređenja postojeće mPOS-aplikacije za mobilne uređaje uvođenjem opcija „IPS skeniraj” ili „IPS pokaži” upotrebom QR koda, pri čemu se sama realizacija naplate obavlja preko instant platnog sistema Narodne banke Srbije, umesto između pravnih i fizičkih lica korisnika Telenor banke, mišljenja smo da se za ovakav vid plaćanja u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja može koristiti opcija „ček” koja se koristi i za bezgotovinsko plaćanje, ukoliko Poreska uprava promet evidentiran na ovaj način može adekvatno kontrolisati zakonskom regulativom koja uređuje ovu oblast.
Takođe, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju prodavac dužan da, na zahtev nadležnog poreskog organa, uz dnevni izveštaj, odnosno presek stanja, dostavi na uvid dokaz za ostvareni promet mPOS-aplikacijom za mobilne uređaje za označeni način plaćanja putem liste transakcija u samoj mPOS-aplikaciji (u PDF formatu), s obzirom na činjenicu da za svaku naplatu izvršenu bilo kojom opcijom preko mPOS-aplikacije, Telenor banka šalje nefiskalnu potvrdu na imejl-adresu prodavca prijavljenu u Ugovoru koji banka zaključuje sa prodavcem – trgovcem, a koju prodavac na konkretnom prodajnom mestu može pokazati, odnosno proslediti nadležnom poreskom organu.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-000297/2019-04 od 20. 5. 2019.
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase – delatnost privatnog obezbeđenja i usluge klimatizacije

Povodom vašeg dopisa od 26. 3. 2019. godine, kojim ste se obratili Ministarstvu finansija radi davanja mišljenja po pitanju obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, u slučaju kada privredni subjekt koji pored pretežne delatnosti 80.10 (Delatnost privatnog obezbeđenja) pruža i uslugu klimatizacije za stanare koji imaju kupljene nepokretnosti pri objektu W d. o. o., pri čemu se usluga klimatizacije stanarima obračunava na osnovu kvadrature stana i utrošene električne energije, obaveštavamo vas sledeće:
Saglasno odredbi člana 3. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12 – u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS”, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14 – u daljem tekstu: Uredba) propisane su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Prema tome, privredni subjekt koji obavlja delatnost 80.10 (Delatnost privatnog obezbeđenja) iz Klasifikacije delatnosti propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) u obavezi je da promet ostvaren pružanjem ove usluge evidentira preko fiskalne kase
Kada privredni subjekt, u konkretnom slučaju W d. o. o, koji pored pretežne delatnosti 80.10 (Delatnost privatnog obezbeđenja), pruža i uslugu klimatizacije prostora vlasnicima nepokretnosti u objektu W d. o. o., u okviru delatnosti 35.30 (Snabdevanjem parom i klimatizacija), pri čemu se usluga stanarima obračunava na osnovu kvadrature stana i utrošene električne energije za klimatizaciju, dužan je da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase, s obzirom da navedenom Uredbom lica koja obavljaju delatnost klimatizacije nisu oslobođena obaveze evidentiranja tako ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Pri tome napominjemo da nije od značaja za oslobađanje od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase činjenica da pružalac usluge klimatizacije ne ostvaruje zaradu prilikom pružanja navedene usluge, odnosno da utrošenu električnu energiju za klimatizaciju, u okviru objekta W d. o. o. obračunatu od strane EPS-a u istom iznosu fakturiše stanarima zgrade srazmerno kvadraturi nepokretnosti vlasnika iste.
Takođe napominjemo da u konkretnom slučaju ne postoji osnov za izdavanje zbirnog fiskalnog isečka imajući u vidu da se obračun za uslugu klimatizacije po osnovu utrošene električne energije vrši pojedinačno za svakog vlasnika nepokretnosti.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00183/2019-04 od 9. 5. 2019.
Način evidentiranja prometa preko fiskalne kase u slučaju instant plaćanja

U skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12 – u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja svakog pojedinačnog ostvarenog prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica, i bezgotovinsko plaćanje).
Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase, prema odredbi člana 5. stav 3. Zakona, u slučaju ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se: „ček”, ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl., kao sredstvo plaćanja označava se: „gotovina”, odnosno ako se plaćanje vrši platnom karticom kao sredstvo plaćanja označava se: „kartica”.
Saglasno gorenavedenim odredbama Zakona, Ministarstvo finansija je Mišljenjem broj 415-00-00002/2018-04 od 1. novembra 2018. godine, zauzelo stav da kada se naplata prodate robe, odnosno izvršene usluge fizičkim licima vrši putem aplikacija za bezgotovinsku naplatu – mPOS, mWEB i mPOS aplikacije za mobilne uređaje, pri čemu su prodavac, odnosno pružalac usluge i kupac partneri Telenor banke koji imaju pristup mCash servisu, lice koje vrši prodaju dobara, odnosno pruža uslugu dužno je da ostvaren promet na gore naveden način evidentira preko fiskalne kase, a u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja označi „kartica”, saglasno članu 5. stav 3. Zakona.
Prema tome, uzimajući u obzir, kako navodite u dopisu, stav Narodne banke Srbije da tzv. instant plaćanje nije isti oblik plaćanja kao i plaćanje putem aplikacija za bezgotovinsku naplatu – mPOS, mWEB i mPOS aplikacije za mobilne uređaje, kao i stav da tzv. instant plaćanju u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja je najoptimalnija opcija „ček” koja se koristi i za bezgotovinsko plaćanje, mišljenja smo da se opcija „ček” može koristiti kod evidentiranja prometa dobara i usluga čija naplata se vrši tzv. instant plaćanjem, ukoliko Poreska uprava promet evidentiran na ovaj način može adekvatno kontrolisati.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00225/2019-04 od 9. 5. 2019.
Prodaja robe putem interneta i obaveza evidentiranja preko fiskalne kase

U skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12 – u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Stavom 4. istog člana Zakona propisano je da je lice na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa, kao i lice koje je oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase aktom Vlade, a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, dužno da svaki pojedinačni promet kod obavljanja tih delatnosti evidentira preko fiskalne kase.
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS”, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14 – u daljem tekstu: Uredba), određena su lica na koja se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
U skladu sa pomenutom Uredbom, lice koje obavlja delatnost 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta), kao i lice koja obavlja delatnost iz oblasti delatnosti 53 (Poštanske aktivnosti), oslobođeno je obaveze evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, kada privredni subjekt, koji pored svoje osnovne delatnosti 47.59 (Trgovina na malo nameštajem, opremom za osvetljenje i ostalim predmetima za domaćinstvo u specijalizovanim prodavnicama) koja nije izuzeta, odnosno oslobođena od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, vrši prodaju dobara posredstvom interneta u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta), pri čemu se isporuka dobara vrši preko privrednih subjekata čija delatnost spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske aktivnosti), shodno Uredbi o Klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 54/10), odnosno putem Pošte, Post express-a ili neke druge registrovane kurirske službe, nije dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase.
To znači, da kada privredni subjekt XY d. o. o. iz Beograda, u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta) vrši onlajn-prodaju, odnosno prodaju preko interneta, pri čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt, već im se roba isporučuje preko privrednih subjekata čija delatnost spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske aktivnosti), odnosno putem Pošte, Post express-a ili neke druge registrovane kurirske službe, nije u obavezi da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase.
Pored toga, privredni subjekt dužan je da pre otpočinjanja obavljanja navedene delatnosti donese Odluku o otpočinjanju obavljanja iste.
Napominjemo, ukoliko privredni subjekt, u konkretnom slučaju XY d. o. o. iz Beograda, iz svog maloprodajnog objekta koji je specijalizovan za prodaju nameštaja, opreme za osvetljenje i ostalim predmetima za domaćinstvo vrši prodaju robe koja se nalazi u maloprodajnom objektu onlajn, odnosno putem interneta, kako navodite u vašem dopisu, pri čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt, već im se roba isporučuje preko privrednih subjekata koji se bave prevozom i dostavom i koji su registrovani za delatnost transporta koja ne spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske aktivnosti), odnosno dostavu ne vrši putem pošte, Post express-a ili neke druge registrovane kurirske službe, tako ostvaren promet dužan je da evidentira preko fiskalne kase i kupcu dostavi fiskalni isečak, saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe.
Takođe vas obaveštavamo da se u vezi vašeg pitanja da li postoje posebni uslovi koji moraju da se ispune prilikom prodaje proizvoda onlajn, odnosno prilikom obavljanja delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta), obratite Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kao resorno nadležnom ministarstvu po navedenom pitanju.