Shodno članu 383. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršenje se sprovodi radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi raspoređivanja zaposlenog na određene poslove.

Ovo izvršenje sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može da preduzme samo izvršni dužnik. Naime, u ovakvom slučaju kada se radi o radnjama koje može da preduzme samo izvršni dužnik, primenjuju se odredbe člana 363. Zakona, kojima je propisano da, kad radnju može da preduzme samo izvršni dužnik, u rešenju o izvršenju određuje se:

1) primereni rok za radnju (vraćanje zaposlenog na rad ili raspoređivanje na određene poslove) i

2) izvršnom dužniku izriče se novčana kazna ako radnju ne preduzme u roku.

Naknada izgubljene zarade prilikom vraćanja zaposlenog na rad

Moglo se videti da se, u skladu sa Zakonom, izvršenje sprovodi radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi raspoređivanja zaposlenog na određene poslove. Međutim, prema članu 384. Zakona, osim toga, sud može da odlučuje i o novčanim naknadama zaposlenom koji se vraća na rad, a pre svega na ime izgubljene zarade za vreme trajanja spora.

Prema odredbama ovog člana, na predlog izvršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na rad sud može da donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju, kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne iznose zarade koja je dospela od pravosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad (naknada izgubljene zarade). Naknada izgubljene zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni poverilac primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.

Predlog za naknadu izgubljene zarade može da se podnese s predlogom za izvršenje radi vraćanja na rad ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka.

Kao što se vidi, osim vraćanja na rad, zaposleni može da zahteva i naknadu izgubljenih zarada, pri čemu Zakon nije pomenuo slučaj da zaposleni, kao izvršni poverilac, traži isplatu izgubljene zarade bez povratka na rad.

Oporezivanje

Jasno je da zaposleni, kao izvršni poverilac, u slučaju kada zahteva da se vrati na rad i istovremeno traži da mu se nadoknade zarade koje je izgubio dok nije radio, sudu mora da podnese tačan i precizan obračun svih mesečnih zarada koje je mogao da primi da je bio na radu. Izuzetno, sud može da razmotri da se zaposlenom ne isplaćuju zarade za period kada je ovaj zaposleni radio kod drugog poslodavca, čekajući da se reši njegov postupak kod prvobitnog poslodavca.

Prema članu 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dohodak građana, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade, odnosno naknade za izgubljenu zaradu. Shodno ovim zakonskim odredbama, na naknadu štete za izgubljenu zaradu plaća se porez na zarade po stopi koja je važeća u momentu isplate, što je trenutno 10%.

Obračun doprinosa

U pogledu obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na naknadu štete navodimo da, prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-112/2017-04 od 5. 5. 2017. godine, naknada štete za izgubljenu zaradu (koja zamenjuje zaradu za period od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad), koju po izvršnom sudskom rešenju iz člana 384. Zakona isplaćuje poslodavac zaposlenom kome je nezakonitom odlukom tog poslodavca prestao radni odnos, ima poreski tretman zarade na koju se obračunavaju i plaćaju poreske obaveze kao na redovnu zaradu. Ova zarada u vidu naknade štete utvrđuje se u bruto iznosu, dakle sa pripadajućim poreskim obavezama za ceo period u kome zaposleni nije radio, a isplaćuje se zaposlenom u neto iznosu.

Ukoliko poslodavac, kao izvršni dužnik, u ostavljenom roku ne namiri mesečne iznose zarada dospelih do vraćanja zaposlenog na rad, odnosno u iznosu utvrđenom u rešenju o izvršenju, odrediće se izvršenje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika tako što će se ovlastiti organizacija za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva u visini potraživanja izvršnog poverioca određenog u rešenju.

Detaljnije o ovoj temi pisano je u broju 2/2020 časopisa Poslovni savetnik.