Računovodstvo elektronske trgovine robom

SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
RAČUNOVODSTVO
Uvod
Novim Zakonom o trgovini („Sl. glasnik RS”,
br. 52/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu
30. jula 2019. godine, napravljena je nova podela
trgovine, koja je usklađena sa pravima i obave-
zama u Zakonu o zaštiti potrošača. U skladu sa
tim, članom 17. Zakona detaljnije je uređeno pi-
tanje daljinske prodaje.
Daljinska trgovina zahteva posebnu regula-
ciju, s obzirom na to da je reč o trgovini u kojoj
kupac nije u prilici da „licem u lice” prego-
vara sa trgovcem i ne može da sagleda ponudu
u realnom prostoru i vremenu. Imajući u vidu
da je Zakonom o zaštiti potrošača u potpuno-
sti transponovana Direktiva 97/7/EZ o zaštiti
potrošača kod sklapanja ugovora o prodaji na
daljinu, odredbama u članu 17. definiše se da-
ljinska trgovina u smislu uslova koje treba da
ispune lica koja se bave ovim načinom trgovine.
Sva lica koja obavljaju daljinsku trgovinu u Re-
publici Srbiji moraju da poštuju pravila ovog
i drugih zakona koja se odnose na trgovinu. In-
ternet, kao savremeno sredstvo komunikacije,
predstavlja veliki problem za nadzorne ograne,
a naročito činjenica da se veliki deo sive eko-
nomije obavlja preko interneta. Iz tih razloga
od suštinskog značaja je da se odredi šta se sma-
tra obavljanjem daljinske trgovine u Republici
Srbiji i koji su to presudni kriterijum koji se
uvažavaju prilikom ocene da li je daljinska tr-
govina usmerena na potrošače iz Srbije.
Stoga su stavom 6. člana 17. Novog zakona po-
stavljeni uslovi koji određuju kada se smatra da
je daljinska trgovina usmerena na potrošače u
Srbiji i to naročito ako se:
● koristi jezik u upotrebi u Republici Srbiji
ili ističu cene u dinarima i
● nudi isporuka robe na teritoriji Republike.
Brz tehnološki napredak i sve veća upotreba
tehnologija stvaraju uslove za stalno unapređe-
nje poslovanja i uvođenje novih načina obavljanja
trgovine. Trgovci imaju mogućnost da dostave
ponudu potencijalnim potrošačima putem ra-
zličitih sredstava komunikacija i kada je po-
trošač fizički udaljen, odnosno bez njegovog
neposrednog prisustva. Prodaja putem sredstava
komunikacije na daljinu u Zakonu je definisana
kao daljinska trgovina i može da se obavlja kao:
● elektronska trgovina
● i ostala daljinska trgovina putem drugih
sredstava komunikacije.
Stavom 3. člana 17. Novog zakona definisani
su najčešći oblici elektronske trgovine koji
su prepoznati kao najzastupljeniji modeli elek-
tronskog poslovanja na digitalnom tržištu.
Ovim stavom Zakona nisu onemogućeni eventu-
alno drugačiji načini obavljanja elektronske tr-
govine. Posebno su definisani sledeći oblici
elektronske trgovine:
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Računovodstvo elektronske
trgovine robom
Prodaja robe putem interneta sve je značajniji oblik prodaje na daljinu. Pred-
nost elektronske trgovine ogleda se u tome što je ponuda robe, naručivanje i
plaćanje u potpunosti automatizovano i za građane predstavlja „kupovanje iz
kućne fotelje”. Da bi mogla da se obavlja elektronska trgovina, potrebno je
poštovati propise iz oblasti registracije delatnosti, zaštite potrošača
i slično. Iako je elektronska trgovina prema odredbama Zakona o trgovini
oblik obavljanja trgovine na malo, preko interneta je moguća i prodaja izme-
đu pravnih lica. S obzirom na specifičnosti elektronske trgovine u odnosu
na klasičnu trgovinu, neophodno je obaviti ispravno računovodstveno praće-
nje elektronske trgovine.
48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
1) Prodaja preko elektronske prodavnice tr-
govca koji nudi robu/usluge predstavlja osnovni
oblik elektronske trgovine. Trgovac na sopstve-
noj internet prezentaciji ima e-prodavnicu
(veb-šop) u kojoj nudi robu/usluge potrošačima.
Potrošač naručuje robu direktno od trgovca, a
trgovac robu isporučuje iz svog magacina/skla-
dišta.
2) Prodaja robe/usluge preko elektronske
platforme koja povezuje trgovce i potrošače,
pri čemu su trgovac i potrošač u ugovornom ku-
poprodajnom odnosu. Kada je u pitanju ovaj oblik
elektronske trgovine, elektronska platforma
povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često pru-
ža i usluge naplate i isporuke. Iako je potrošač
u ugovornom odnosu sa trgovcem, sama procedu-
ra naručivanja, plaćanja i isporuke može da se
obavlja preko platforme koja je u ugovornom
odnosu (B2B) sa trgovcem (npr. Alibaba, Ama-
zon i sl.). Platforma takođe može i da prodaje
robu potrošačima, odnosno može da ima svoj-
stvo trgovca. Dakle, u odnosu prema potrošaču
platforma može da ima svojstvo trgovca robom,
ali je češći slučaj da je platforma zapravo samo
spona između trgovca i potrošača.
3) Prodaja robe potrošačima preko elek-
tronske prodavnice ili preko elektronske plat-
forme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču
direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca
(dropshipping – oblik elektronske trgovine). U
pogledu ovog modela elektronske trgovine po-
trošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, koji
preuzima sve obaveze prema potrošaču koje pro-
izlaze iz zaključenog ugovora o prodaji. Roba se
isporučuje potrošaču direktno iz magacina pro-
izvođača/veletrgovca. Isporuka robe na adresu
potrošača predstavlja izvršenje ugovora koji je
potrošač zaključio sa trgovcem.
Zakon o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik
RS”, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) prodaju pu-
tem interneta definiše kao uslugu informa-
cionog društva, koja predstavlja uslugu koja
se pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu,
putem elektronske opreme za obradu i skla-
dištenje podataka, na lični zahtev korisnika
usluga, a posebno trgovina putem interneta,
nuđenje podataka i reklamiranje putem inter-
neta, elektronski pretraživači, kao i omoguća-
vanje traženja podataka i usluga koje se prenose
elektronskom mrežom, obezbeđivanje pristupa
mreži ili skladištenje podataka korisnika
usluga. Pružalac usluge informacionog dru-
štva je pravno ili fizičko lice. Pružanje
usluga informacionog društva u komercijalne
svrhe može da obavlja pravno ili fizičko lice
koje je registrovano za obavljanje određene de-
latnosti, u skladu sa Zakonom. Korisnik usluga
je svako fizičko lice, fizičko lice koje je re-
gistrovano za obavljanje određene delatnosti
u skladu sa Zakonom ili pravno lice koje zbog
profesionalnih ili drugih ciljeva koristi
usluge informacionog društva.
Dakle, prodaja putem interneta generalno
se obavlja na isti način kao i na svakom drugom
tržištu. Prodaja može da bude usmerena ka fi-
zičkim licima i krajnjim potrošačima, a može
da bude i trgovina koja se obavlja sa drugim pri-
vrednim subjektima:
● B2C (Business to Customer) ili elektronska
prodaja na malo – prodaja krajnjim korisnicima,
fizičkim licima,
● B2B (Business to Business) ili elektronska pro-
daja na veliko – prodaja drugim pravnim licima
i preduzetnicima.
Elektronska trgovina se razlikuje samo po
tome što nije potrebno lično prisustvo prodav-
ca i kupca da bi prodaja bila obavljena.
U skladu sa članom 5. Zakona o elektronskoj
trgovini, za obavljanje delatnosti elektronske
trgovine nisu potrebne posebne dozvole i odo-
brenja nadležnog državnog organa.
Osim prethodno navedenih propisa, prili-
kom obavljanja elektronske trgovine neophod-
no je da se poštuju i odredbe drugih propisa, od
kojih su u nastavku izdvojeni oni najvažniji:
● Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013 i 30/2018),
● Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gla-
snik RS”, br. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007,
93/2012, 108/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014,
83/2015, 108/2016, 113/2017 i 30/2018 – dalje: Zakon
o PDV-u),
● Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”,
br. 62/2014, 6/2016 – drugi zakon i 44/2018 – drugi
zakon),
● Zakon o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,
br. 135/2004 i 93/2012),
● Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg
obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja
prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”,
br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i
100/2014),
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
RAČUNOVODSTVO
● Zakon o elektronskom dokumentu, elek-
tronskoj identifikaciji i uslugama od povere-
nja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS”,
br. 94/2017),
● Zakon o privrednim društvima („Sl. gla-
snik RS”, br. 36/2011, 99/2011 83/2014 – drugi za-
kon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018),
● Pravilnik o evidenciji prometa („Sl. gla-
snik RS”, br. 99/2015 i 44/2018 – drugi propis),
pri čemu se u trenutku pisanja ovog članka još
uvek primenjuju odredbe starog pravilnika, koje
nisu u suprotnosti sa odredbama novog Zakona
o trgovini. Članom 71. novog zakona predviđeno
je da će podzakonski akti koji se donose na osno-
vu njega biti doneti u roku od 12 meseci od dana
njegovog stupanja na snagu (dakle od 30. jula 2019.
godine), a do tada će se primenjivati podzakon-
ski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog
zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa
njim.
Putem interneta se prodaje roba i pružaju
usluge. U ovom tekstu dat je osvrt na elektronsku
trgovinu robom. Takođe, specifičnosti trgovi-
ne na malo, u koju spada i elektronska trgovina,
a koje nisu posebno naglašene u ovom tekstu, ob-
rađene su u broju 6/2019 na strani 7.
Registrovanje delatnosti i obaveze
prodavca
Ukoliko se najveći iznos prihoda ostvaruje
putem internet prodaje, odnosno u planu je da
se nakon otvaranja firme najveći deo prihoda
ostvaruje preko interneta, u Agenciji za pri-
vredne registre trebalo bi da se registruje pre-
težna delatnost koju će društvo obavljati, koja
će odgovarati tim poslovima. Internet prodaja
u ovom slučaju odgovara šifri delatnosti 47.91,
odnosno – Trgovina na malo posredstvom pošte
ili preko interneta. Međutim, društvo može
da se bavi i svim drugim sporednim delatnosti-
ma za koje nije propisana posebna dozvola, što
znači sledeće:
● ukoliko najviše prihoda nastaje zbog prome-
ta preko interneta, onda ova šifra delatnosti
mora da bude pretežna, a trgovac može da se
bavi i drugim poslovima,
● ukoliko je prodaja preko interneta sporedna
delatnost koju obavlja, društvo nije u obavezi
da šifru delatnosti upiše u APR, niti ona mora
da bude navedena u osnivačkom aktu, a mora da
bude registrovana samo ako je pretežna delat-
nost. Trgovac je dužan da pre otpočinjanja oba-
vljanja navedene delatnosti donese odluku o
otpočinjanju obavljanja iste.
Iako nema posebnih uslova za internet pro-
daju, ipak postoje neke obaveze za sve firme
koje na ovaj način posluju. Svi privredni subjek-
ti koji obavljaju prodaju preko interneta imaju
obaveze koje su vezane za samu veb-prezentaciju,
odnosno e-prodavnicu, a to su:
● isticanje podataka o trgovcu,
● isticanje cena,
● komercijalne poruke,
● zaključenje ugovora u elektronskom obliku,
● ostale obaveze.
Članom 32. Zakona propisana je obaveza trgov-
ca da na prodajnom mestu vidno istakne poslov-
no ime, matični broj i adresu sedišta. Trgovci
koji trgovinu na malo obavljaju kao daljinsku
trgovinu, dužni su da potrošaču pre kupovine
učine dostupnim ove podatke.
Isticanje cena
U članu 35. novog zakona prezirano je istica-
nje cena robe/usluga koje se prodaju potrošači-
ma elektronskim putem. U e-prodavnicama, na
elektronskim platformama, odnosno na sajto-
vima trgovaca cene se ističu tako da se potro-
šačima omogućava prikaz cene u dinarima, a
ako je elektronska trgovina istovremeno usme-
rena i na potrošače u inostranstvu – i u stranoj
valuti. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da
potrošač prilikom odlaska na sajt trgovca i u
procesu razgledanja proizvoda/usluga ima mo-
gućnost da odabere valutu (jednu od ponuđenih),
kao i da mu se u izabranoj valuti prikažu pro-
dajne cene svih proizvoda/usluga iz ponude tog
trgovca. Izbor valute omogućen je potrošaču na
nivou sajta, odnosno kompletne ponude trgovca,
a ne na nivou svakog pojedinačnog proizvoda iz
ponude.
Dakle:
1) trgovci koji obavljaju internet prodaju name-
njenu potrošačima u RS (nude isporuku samo na te-
ritoriji Srbije) cene na sajtu ističu u dinarima;
2) trgovci koji obavljaju internet prodaju i robu/
uslugu isporučuju kako u Srbiji tako i u inostran-
stvu, cene na sajtu ističu na način kojim se potro-
šaču daje mogućnost da između ponuđenih valuta
izabere valutu u kojoj će se prikazati cena robe/
usluge, pri čemu se potrošaču koji pristupa tr-
50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
govini iz Republike Srbije cena prikazuje prvo
u dinarima;
3) trgovci koji obavljaju internet prodaju na-
menjenu isključivo inostranom tržištu, od-
nosno robu/usluge isporučuju/pružaju samo van
granice Srbije, prodajne cene ističu u stranoj
valuti.
Osim toga, propisani su i izuzeci kada je mo-
guće da se cena istakne samo u stranoj valuti:
1) sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini
uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi
sa inostranstvom, vozilima, odnosno u drugim
slučajevima kada je, u skladu sa posebnim pro-
pisima, dozvoljeno isticanje cene u Republici
Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u
dinarima (u tom slučaju trgovac je dužan da pri
isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao ob-
računski kurs primenjuje zvanični srednji kurs
dinara);
2) ako se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
devizno poslovanje, plaćanje robe/usluge u Repu-
blici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3) ako elektronska trgovina nije usmerena na po-
trošače u Republici Srbiji.
U skladu sa stavom 1. člana 34. Zakona o devi-
znom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006,
31/2011, 93/2012 – drugi zakon, 119/2012, 139/2014 i
30/2018) plaćanje, naplaćivanje i prenos između
rezidenata i između rezidenata i nerezidenata
u Republici vrši se u dinarima. Stavom 2. istog
člana propisani su izuzeci prema kojima plaća-
nje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu da
se vrše i u devizama, po različitim osnovima,
između ostalog i po osnovu kupoprodaje softve-
ra i drugih digitalnih proizvoda na internetu
koji se isporučuju isključivo putem telekomuni-
kacionih, digitalnih ili informaciono-tehno-
loških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši
korišćenjem platne kartice ili elektronskog
novca preko pružaoca platnih usluga sa sedi-
štem u Republici.
Znači, da bi se platni promet u Republici Sr-
biji u devizama obavljao po propisanom osnovu
iz člana 34. stav 2. tačka 10) Zakona o deviznom
poslovanju, potrebno je da se ispune svi sledeći
uslovi:
1. predmet kupoprodaje mogu biti samo softver
i drugi digitalni proizvodi;
2. kupoprodaja predmeta može da se obavlja samo
na internetu;
3. isporuka predmeta kupoprodaje mora biti is-
ključivo putem telekomunikacionih, digitalnih
ili informaciono-tehnoloških uređaja;
4. plaćanje u devizama po ovom osnovu može da
se izvrši samo platnom karticom ili elektron-
skim novcem;
5. platna transakcija mora da se obavi preko pru-
žaoca platnih usluga sa sedištem u Republici.
Komercijalna poruka
Komercijalna poruka je svaki oblik komuni-
kacije u cilju promovisanja robe, usluga ili po-
slovnog ugleda pravnog ili fizičkog lica koje
obavlja registrovanu delatnost, sa izuzetkom: 1)
davanja informacija koje omogućavaju neposre-
dan pristup delatnosti ovog lica, kao što su
informacije o njegovoj elektronskoj adresi ili
adresi elektronske pošte; 2) davanja, bez nakna-
de, informacija o robi, uslugama ili poslovnom
ugledu ovog lica, koje su prikupljene istraživa-
njima ili na drugi sličan način.
U skladu sa članom 7. Zakona o elektronskoj
trgovini, komercijalna poruka koja je delimično
ili u celini usluga informacionog društva
mora da zadovolji sledeće uslove:
1) da je komercijalnu poruku, kao takvu, moguće ja-
sno identifikovati u trenutku kada je korisnik
usluga primi;
2) da je lice u čije ime je komercijalna poruka
sačinjena moguće jasno identifikovati;
3) da svaki promotivni poziv za stavljanje ponu-
de iz komercijalne poruke (uključujući popuste
i poklone) kao takav mora da bude jasno identi-
fikovan;
4) da uslovi koji moraju da budu ispunjeni za sta-
vljanje ponude iz komercijalne poruke moraju
da budu lako dostupni, kao i da su predočeni na
jasan i nedvosmislen način.
Članom 8. Zakona o elektronskoj trgovini
propisano je da je slanje komercijalne poruke
elektronskim putem dozvoljeno samo uz pret-
hodni pristanak lica kome je takva vrsta po-
ruke namenjena. Pružalac usluge dužan je da
redovno proverava i prihvata opoziv pri-
stanka koji upućuje lice koje ne želi da prima
pomenute komercijalne poruke.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
RAČUNOVODSTVO
Zaključenje ugovora u elektronskom obliku
Elektronska trgovina daje mogućnost da se
ugovori zaključuju elektronskim putem, odnosno
u elektronskom obliku, u skladu sa članom 9. Za-
kona o elektronskoj trgovini. Takođe, ponuda i
prihvat ponude mogu da se daju elektronskim pu-
tem, odnosno u elektronskom obliku.
Pružalac usluga informacionog društva, u
koje spada i prodaja putem interneta, dužan je da
potencijalnom korisniku usluga, pre zaključenja
ugovora o pružanju usluga, na jasan, razumljiv i
nedvosmislen način obezbedi podatke i obave-
štenja o:
1) postupku koji se primenjuje prilikom zaključi-
vanja ugovora,
2) ugovornim odredbama,
3) opštim uslovima poslovanja, ako su sastavni
deo ugovora,
4) jezicima na kojima ugovor može da bude za-
ključen,
5) kodeksima ponašanja u skladu sa kojima postu-
paju pružaoci usluga i kako ti kodeksi mogu da se
pregledaju elektronskim putem.
Pružalac usluga dužan je da potencijalnom
korisniku usluga pre zaključenja ugovora obezbe-
di tehnička sredstva za prepoznavanje i ispra-
vljanje pogrešnog unosa podataka u poruku, pre
njene predaje ili slanja.
Izuzetno od navedenog, u slučaju da trgovac
zaključuje ugovor sa licem koje nije potrošač,
moguće je da se ugovorom izričito odredi odstu-
panje od ovih odredaba (definisane u stavovima
1. i 2. člana 12. Zakona o elektronskoj trgovini).
Osim toga, članom 13. Zakona o zaštiti po-
trošača propisana je obaveza trgovca da, pre
zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju
usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na
srpskom jeziku i jeziku i pismu nacionalne ma-
njine, u skladu sa Zakonom, obavesti o:
1) osnovnim obeležjima robe ili usluge;
2) poslovnom imenu, matičnom broju, adresi se-
dišta i broju telefona;
3) prodajnoj ceni ili načinu na koji će se pro-
dajna cena obračunati ako zbog prirode robe
ili usluge prodajna cena ne može da se utvrdi
unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim tro-
škovima i troškovima transporta i isporuke
i mogućnosti da ti troškovi mogu da se stave
potrošaču na teret;
4) načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, nači-
nu izvršenja drugih ugovornih obaveza;
5) postojanju zakonske odgovornosti zbog nesao-
braznosti robe ili usluge ugovoru;
6) načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a
naročito o mestu prijema i načinu postupanja
trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose
na ostvarivanje prava potrošača po osnovu sao-
braznosti;
7) prilikom ponude i prodaje tehničke robe
o dostupnosti rezervnih delova, priključnih
aparata i sličnih delova, tehničkog servisa,
odnosno održavanja i opravke za vreme i po-
sle prestanka perioda u kojem odgovara za ne-
saobraznost ugovoru, odnosno posle prestanka
proizvodnje i uvoza robe;
8) uslovima za raskidanje ugovora, ako je zaklju-
čen na neodređeno vreme ili ako se produžava
automatski.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja
i vrste robe ili usluge trgovac je dužan da pre
zaključenja ugovora potrošača obavesti i o:
1) trajanju ugovora,
2) minimalnom trajanju ugovornih obaveza,
3) funkcionalnosti, uključujući i mere tehničke
zaštite digitalnog sadržaja,
4) relevantnoj interoperabilnosti digitalnog
sadržaja sa hardverom i softverom o kojima tr-
govac ima saznanja ili o kojima se razumno može
očekivati da ima saznanja,
5) postojanju i uslovima postprodajnih usluga i
garancijama.
Pružalac usluga dužan je da obezbedi da
tekst ugovora i odredbe opštih uslova poslo-
vanja koje su sastavni deo ugovora zaključenih
u elektronskom obliku budu dostupni korisni-
cima usluga na način koji omogućava njihovo
skladištenje, ponovno korišćenje i reprodu-
kovanje.
Pružalac usluga dužan je da, bez odlaganja,
elektronskim putem, posebnom elektronskom
porukom potvrdi prijem elektronske poruke
koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaklju-
čenje ugovora. Izuzetno od navedenog, u slučaju
da trgovac zaključuje ugovor sa licem koje nije
potrošač, ugovorom je moguće da se izričito
ugovori odstupanje od ove odredbe.
U skladu sa članom 15. Zakona o elektronskoj
trgovini, ugovor u elektronskom obliku smatra
se zaključenim onog časa kada ponuđač primi
elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđe-
nog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude,
kao i druge izjave volje učinjene elektronskim
52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
putem, smatraju se primljenim kada lice kome
su upućene može da im pristupi.
Osim odredbi Zakona o trgovini i Zakona
o elektronskoj trgovini, za trgovce su bitne i
odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje se
odnose na ugovore na daljinu. Članom 27. Zakona
o zaštiti potrošača definisana je dužnost tr-
govca da pre zaključenja ugovora na daljinu, odno-
sno izvan poslovnih prostorija, pored podataka
iz člana 13. ovog zakona (opšte obaveštavanje),
na jasan i razumljiv način potrošača obavesti o:
1) adresi na kojoj posluje, ako ne posluje na adre-
si na kojoj mu je sedište ili prebivalište, kao
i adresi, broju faksa i adresi elektronske po-
šte trgovca u čije ime postupa, na koju potrošač
može da izjavi reklamaciju;
2) prodajnoj ceni koja obuhvata ukupne troško-
ve za obračunski period u slučaju ugovora sa
neodređenim trajanjem ili ugovora koji sadr-
ži pretplatu, pri čemu, kada se ovakvim ugovo-
rima predviđa plaćanje fiksne sume, prodajna
cena obuhvata ukupne mesečne troškove, a kada
ukupni troškovi ne mogu pouzdano unapred da
se obračunaju, saopštava se način na koji će se
prodajna cena obračunavati;
3) trošku korišćenja sredstava komunikacije na
daljinu za zaključivanje ugovora kada se taj tro-
šak obračunava na osnovi različitoj od osnovne
tarife;
4) uslovima, vremenskom roku i postupku za
ostvarivanje prava na odustanak od ugovora;
5) obavezi da plati trgovcu razumne troškove,
ako potrošač ostvaruje pravo na odustanak od
ugovora nakon što je podneo zahtev za odustanak;
6) kada pravo na odustanak od ugovora nije pred-
viđeno, o podatku da potrošač ne može da kori-
sti pravo na odustanak ili, gde je primenjivo,
okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na
odustanak od ugovora;
7) postojanju njegovog ugovornog odnosa sa po-
štanskim operatorom preko koga potrošač
može da, u slučaju reklamacije zbog nesaobra-
znosti, pošalje robu o trošku trgovca.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog sluča-
ja i vrste robe trgovac je dužan da potrošača
obavesti i o:
1) dužnosti potrošača da snosi troškove po-
vraćaja robe u slučaju odustanka od ugovora, kao
i da za ugovore na daljinu, ako roba zbog svojih
karakteristika ne može da se vrati poštom,
snosi troškove vraćanja robe;
2) postojanju primenjivih kodeksa dobre poslov-
ne prakse i načinu na koji može da se stekne uvid
u sadržaj kodeksa, gde je primenjivo;
3) minimalnom trajanju ugovornih obaveza po-
trošača u skladu sa ugovorom;
4) postojanju i uslovima za polaganje depozita ili
drugih finansijskih garancija koje potrošač na
zahtev trgovca treba da plati ili dostavi;
5) mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmi-
ma za rešavanje sporova koje trgovac unapred
prihvata i načinima pristupa.
Po zaključenju ugovora trgovac je dužan da iz-
vrši isporuku robe u roku od 30 dana, ukoliko
nije ugovoren duži/kraći rok (član 32. Zakona o
zaštiti potrošača).
Uz robu koju isporučuje, trgovac je dužan da
dostavi potrošaču račun, obrazac za odustanak
od ugovora i predugovorno obaveštenje, zatim
garantni list ukoliko je ugovorena garancija,
kao i uputstvo za upotrebu i montažu na srp-
skom jeziku ukoliko je reč o isporuci tehničke
robe (članovi 12, 31, 47. i 54. Zakona o zaštiti
potrošača). Ukoliko potrošač iskoristi svoje
pravo i odustane od ugovora, trgovac je dužan
da izvrši povraćaj uplata koje je primio od po-
trošača, uključujući i troškove isporuke i to u
roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac
za odustanak.
Pravo je trgovca da odloži povraćaj sredsta-
va dok ne dobije robu nazad ili dok potrošač ne
dostavi dokaz da je robu poslao trgovcu (član 34.
Zakona o zaštiti potrošača).
Odustajanje potrošača od ugovora
Potrošač ima pravo da odustane od ugovora
zaključenog na daljinu u roku od 14 dana, bez na-
vođenja razloga i dodatnih troškova, osim tro-
škova iz čl. 34. i 35. Zakona o zaštiti potrošača
(potrošač snosi isključivo direktne troškove
vraćanja robe, osim ako se trgovac saglasio sa
tim da ih on snosi ili ako nije prethodno oba-
vestio potrošača da je potrošač u obavezi da
ih plati).
Potrošač ostvaruje pravo na odustanak od
ugovora izjavom koju može da dâ na posebnom ob-
rascu za odustanak od ugovora zaključenog na da-
ljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija ili
na drugi nedvosmislen način. Izjava o odustan-
ku od ugovora kada su u pitanju ugovor na dalji-
nu i ugovori koji se zaključuju izvan poslovnih
prostorija smatra se blagovremenom ukoliko je
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
RAČUNOVODSTVO
poslata trgovcu u roku od 14 dana i proizvodi
pravno dejstvo od dana kada je poslata trgovcu.
Protekom roka od 14 dana prestaje pravo potro-
šača na odustanak od ugovora. Teret dokaziva-
nja da je postupio u skladu sa navedenim jeste na
potrošaču.
Ako trgovac omogući potrošaču da elek-
tronski popuni i pošalje obrazac za odustanak,
dužan je da ga o prijemu obrasca bez odlaganja
obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom
nosaču zapisa.
Pravilnikom o obliku i sadržini obrasca
za odustanak od ugovora na daljinu ili ugovora
koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija
(„Sl. glasnik RS”, br. 21/2015) propisan je oblik
i sadržina obrasca za odustanak. U njemu potro-
šač može, a ne mora, da navede razloge za odu-
stajanje.
U ugovoru o pružanju usluga rok od 14 dana ra-
čuna se od trenutka zaključenja ugovora između
potrošača i trgovca. U ugovoru o prodaji robe
rok od 14 dana računa se od trenutka kada roba
dospe u državinu potrošača, odnosno trećeg
lica koje je odredio potrošač, a koje nije pre-
voznik.
Kada potrošač jednom porudžbenicom naruči
više vrsta robe, koja se isporučuje zasebno, rok
od 14 dana počinje da teče od trenutka kada po-
slednja vrsta naručene robe dospe u državinu
potrošača, odnosno trećeg lica koje je odredio
potrošač, a koje nije prevoznik. Kada se isporu-
ka robe sastoji iz više pošiljki i delova, rok
od 14 dana počinje da teče od trenutka kada je
poslednja pošiljka ili deo dospeo u državinu
potrošača, odnosno trećeg lica koje je odredio
potrošač, a koje nije prevoznik.
Kada je zaključen ugovor na neodređeno vreme
sa periodičnim isporukama robe, rok od 14 dana
počinje da teče od momenta kada prva pošiljka
robe dospe u državinu potrošača, odnosno tre-
ćeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije
prevoznik.
Ako trgovac ne preda potrošaču obavešte-
nje o uslovima, vremenskom roku i postupku
za ostvarivanje prava na odustanak od ugovo-
ra u trenutku zaključenja ugovora, a najkasnije
prilikom isporuke robe ne preda potrošaču
u pisanoj formi obrazac za odustanak, sa čit-
kim i razumljivim obaveštenjem, kao i pri-
merak potpisanog ugovora, potrošač može
da odustane od ugovora u roku od 12 meseci
od dana isteka roka za odustanak od ugovora.
Ako trgovac nije predao potrošaču navedeno
obaveštenje sa primerkom potpisanog ugovora,
pa to učini u roku od 12 meseci od dana zaklju-
čenja ugovora, rok od 14 dana počinje da teče od
trenutka kada potrošač dobije obrazac za odu-
stanak. Rok za odustanak potrošača od ugovora
ističe protekom poslednjeg časa poslednjeg dana
roka.
Ipak, članom 37. Zakona o zaštiti potrošača
propisani su izuzeci kada potrošač nema pravo
na odustanak od ugovora i to u slučaju:
1) pružanja usluga, nakon što je usluga u potpu-
nosti izvršena ako je pružanje usluge počelo
nakon izričite prethodne saglasnosti potro-
šača i uz njegovu potvrdu da zna da gubi pravo na
odustanak od ugovora kada trgovac u potpunosti
izvrši ugovor;
2) isporuke robe ili pružanja usluga čija cena
zavisi od promena na finansijskom tržištu na
koje trgovac ne može da utiče i koje mogu da na-
stanu u toku roka za odustanak;
3) isporuke robe proizvedene prema posebnim
zahtevima potrošača ili jasno personalizovane;
4) isporuke robe koja je podložna pogoršanju
kvaliteta ili ima kratak rok trajanja;
5) isporuke zapečaćene robe koja ne može da se
vrati zbog zaštite zdravlja ili higijenskih ra-
zloga i koja je otpečaćena nakon isporuke;
6) isporuke robe koja se, nakon isporuke, zbog
svoje prirode neodvojivo meša sa drugom robom;
7) isporuke alkoholnih pića čija je cena dogo-
vorena u vreme zaključivanja ugovora o prodaji
i čija isporuka može da se izvrši tek nakon 30
dana od dana zaključenja ugovora, a stvarna cena
zavisi od promena cena na tržištu na koje trgo-
vac ne može da utiče;
8) ugovora kojima potrošač izričito zahteva
posetu od strane trgovca u cilju sprovođenja
hitnih popravki ili održavanja, a ukoliko pri-
likom ove posete trgovac pruži i druge usluge
osim onih koje je potrošač konkretno zahtevao
ili dostavi drugu robu osim delova za zamenu
koji su neophodni za održavanje ili izvršenje
popravke, pravo na odustanak od ugovora odnosi
se na ove dopunske usluge ili robu;
9) isporuke zapečaćenih audio i video zapisa
ili računarskog softvera, koji su otpečaćeni
nakon isporuke;
54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
10) isporuke novina, periodičnih izdanja ili
časopisa, osim pretplatničkih ugovora za ispo-
ruku ovih izdanja;
11) ugovora zaključenih na javnoj aukciji;
12) pružanja smeštaja koji nije u stambene svrhe,
transporta robe, usluga iznajmljivanja automo-
bila, usluga pripreme i dostavljanja hrane ili
usluga povezanih sa slobodnim aktivnostima
ukoliko ugovor predviđa konkretni rok ili pe-
riod izvršenja;
13) isporuke digitalnog sadržaja koji nije ispo-
ručen na trajnom nosaču zapisa, ako je izvršenje
započelo posle prethodne izričite saglasnosti
potrošača i njegove potvrde da zna da na taj na-
čin gubi pravo na odustanak od ugovora.
Izdaci za softver za e-prodavnicu
Kada se vrši prodaja preko interneta, trgo-
vac mora da ima poseban softver za prodaju. Da
bi ga koristio za obavljanje delatnosti, mora
da ima licencu za njegovu upotrebu, a moguće je
razvijanje softvera u sopstvenoj režiji, što je
ređi slučaj. Licenca za korišćenje softvera ku-
puje/iznajmljuje se od druge firme ili pravnog
lica sa kojim se potpisuje ugovor o licenciranju.
Ona se najčešće iznajmljuje na period od godi-
nu dana, a plaća se na mesečnom ili godišnjem
nivou.
U ponudi su različiti paketi programa, koji
se razlikuju uglavnom po veličini e-prodavnice,
obimu poslovanja, zatim od broja artikala koji
će biti dodati, kao i od naprednijih mogućnosti
koje mogu da budu povezane sa drugim programi-
ma, npr. sa programom za vođenje poslovnih knji-
ga i slično.
Postoje dve vrste naknada za softvere na koje
sa knjigovodstvenog aspekta mora da se obrati
pažnja kada se obavlja internet prodaja. To su
troškovi za otvaranje e-prodavnice (licenca) i
mesečna naknada za ostvaren promet. Trošak za
otvaranje prodavnice (licenca) plaća se jedno-
kratno, a cena zavisi od vrste paketa. Naknada za
ostvaren promet u većini slučajeva je pretplata
ili naknada za održavanje veb-šopa, koja zavisi
od ostvarenog mesečnog prometa.
Obe naknade se evidentiraju preko računa
550 – Nematerijalni troškovi. Ako bi se licen-
ca za korišćenje e-prodavnice iznajmila na pe-
riod duži od jedne godine, evidentirala bi se
kao nematerijalno ulaganje na računu 012 – Sof-
tver i ostala prava.
Ukoliko je licenca nabavljena od nerezi-
dentnog pravnog lica koje u Srbiji nema po-
reskog punomoćnika, trgovac ima obavezu
internog obračuna PDV-a po stopi od 20% i ima
pravo na odbitak prethodnog poreza pod uslo-
vima propisanim članom 28. Zakona o PDV-u.
Pri tome treba voditi računa da u osnovicu
za interni obračun PDV-a ulazi i obračunati
i plaćeni porez na dobit po odbitku. U skladu
sa članom 40. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu
na dobit pravnih lica, ukoliko međunarodnim
ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezi-
vanja (UIDO) nije drugačije uređeno, porez na
dobit po odbitku od 20% obračunava se i pla-
ća na prihode koje nerezidentno pravno lice
ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu
naknada od autorskih i srodnih prava i prava
industrijske svojine. Licenca za korišćenje
softvera za e-prodavnicu ima karakter au-
torskog prava, a ta naknada koja je plaćena za
softver smatra se autorskom naknadom, koja
se u većini aktuelnih UIDO oporezuje stopom
koja je manja od 20%. Sporazumi su dostupni na
linku časopisa https://www.poslovnisavetnik.
net/statistika/spisak-drzava-sa-kojima-je-srbija-
-zakljucila-ugovore-o-izbegavanju-dvostrukog-
-oporezivanja/, a stope poreza po odbitku od
bruto iznosa autorskih naknada objavljene su
na https://www.poslovnisavetnik.net/statistika/
uido-stope-poreza-po-odbitku/.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu re-
šenja iz UIDO, odnosno ukoliko isplatilac
obezbedi potvrdu o rezidentnosti lica koje
ostvaruje prihode, kao i ukoliko je to lice
stvarni vlasnik prihoda, stiču se uslovi za ko-
rišćenje beneficirane poreske stope, kao i
prilikom oporezivanja ostalih prava intelek-
tualne svojine.
Ukoliko nerezident ne dostavi validnu po-
tvrdu o rezidentnosti, kao ni dokaz o stvar-
nom vlasništvu prihoda, primeniće se domaći
poreski propis, odnosno rešenje iz člana 40.
stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dobit pravnih
lica.
Naknada za mesečno održavanje veb-šopa
nema karakter autorske naknade, nego karakter
usluge, pa kao takva ne podleže porezu na dobit
po odbitku, osim ako nerezidentni dobavljač
nije iz jurisdikcije sa preferencijalnim pore-
skim sistemom.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
RAČUNOVODSTVO
Fiskalizacija u elektronskoj trgovini
Odredbom člana 3. Zakona o fiskalnim kasa-
ma lice koje je upisano u odgovarajući registar
i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno
pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši
evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog
prometa preko fiskalne kase.
Izuzetno od navedene odredbe, Uredbom o
određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne
postoji obaveza evidentiranja prometa preko
fiskalne kase (dalje: Uredba) propisane su ši-
fre delatnosti iz Klasifikacije delatnosti
pri čijem obavljanju ne postoji obaveza eviden-
tiranja preko fiskalne kase.
Tako je, konkretno, i delatnost iz grupe
47.91 – Trgovina na malo posredstvom pošte i
interneta Klasifikacije delatnosti, odred-
bom člana 2. Uredbe izuzeta od obaveze evi-
dentiranja prometa preko fiskalne kase.
Međutim, u praksi su se javile brojne nejasno-
će u vezi sa obavezom evidentiranja elektron-
ske trgovine preko fiskalne kase. Kako bi se
razrešili problemi i popunile pravne prazni-
ne u ovoj oblasti, Ministarstvo finansija dalo
je brojna mišljenja kao odgovore na postavljena
pitanja u konkretnim situacijama.
Navedeni izuzetak od obaveze evidentiranja
preko fiskalne kase odnosi se na sve obveznike
koji prodaju dobra fizičkim licima putem veb-
-portala, pri čemu se dostava vrši ili putem
pošte ili putem eksterne kurirske službe.
U slučaju da se dostava vrši preko dostavlja-
ča koji su registrovani za delatnost transporta
koja ne spada u oblast delatnosti 53 – Poštanske
aktivnosti, trgovac je dužan da ostvareni pro-
met evidentira preko fiskalne kase, u skladu sa
Mišljenjem Ministarstva finansija br. 430-00-
00225/2019-04 od 9. 5. 2019. godine:
To znači da kada privredni subjekt iz Beogra-
da, u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo
posredstvom pošte ili interneta) vrši on-
lajn-prodaju, odnosno prodaju preko interneta,
pri čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt,
već im se roba isporučuje preko privrednih su-
bjekata čija delatnost spada u oblast delat-
nosti 53 (Poštanske aktivnosti), odnosno
putem Pošte, post express-a ili neke druge re-
gistrovane kurirske službe, nije u obavezi da
tako ostvaren promet evidentira preko fi-
skalne kase.
Pored toga, privredni subjekt dužan je da pre
otpočinjanja obavljanja navedene delatnosti do-
nese Odluku o otpočinjanju obavljanja iste.
Napominjemo, ukoliko predmetni privred-
ni subjekt iz svog maloprodajnog objekta koji je
specijalizovan za prodaju nameštaja, opreme
za osvetljenje i ostalim predmetima za do-
maćinstvo vrši prodaju robe koja se nalazi u
maloprodajnom objektu on-line, odnosno putem
interneta, kako navodite u vašem dopisu, pri
čemu kupci ne dolaze u maloprodajni objekt, već
im se roba isporučuje preko privrednih subje-
kata koji se bave prevozom i dostavom i koji
su registrovani za delatnost transporta koja
ne spada u oblast delatnosti 53 (Poštanske
aktivnosti), odnosno dostavu ne vrši putem
pošte, post express-a ili neke druge registro-
vane kurirske službe, tako ostvaren promet
dužan je da evidentira preko fiskalne kase i
kupcu dostavi fiskalni isečak, saglasno nave-
denim odredbama Zakona i Uredbe.
Osim toga, ukoliko naručena dobra kupcu
budu dostavljena npr. putem dostavne službe
prodavca ili roba bude plaćena zaposlenom kod
poslodavca koji vrši dostavu naručene robe,
smatra se da se u tom slučaju ne vrši delatnost
iz grupe 47.91 – Trgovina na malo posredstvom
pošte i interneta, a prodavac ima obavezu evi-
dentiranja prometa preko fiskalne kase, u skla-
du sa Mišljenjem Ministarstva finansija br.
413-00-00270/2009-04 od 15. 3. 2010. godine:
To znači da privredni subjekt koji vrši pro-
daju dobara fizičkim licima putem interneta,
a nakon evidentirane elektronske uplate ili
evidentirane bezgotovinske uplate po osnovu
računa za bezgotovinsku uplatu, poštom ili
preko kurirskih službi čija delatnost spada
u granu delatnosti 641 Klasifikacije delat-
nosti, dostavlja naručeno dobro, nije dužan da
tako ostvaren promet evidentira preko fi-
skalne kase.
U slučaju kada se privredni subjekt oglašava
i istovremeno prima narudžbinu za robu preko
interneta, a pomenutu robu isporučuje fizičkim
licima direktno (preko sopstvene ku-
rirske službe), promet koji privredni subjekt
ostvari na takav način dužan je da evidentira
preko fiskalne kase, nezavisno da li je plaćanje
izvršeno gotovinski ili bezgotovinski (vir-
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
manskom uplatom) na račun isporučioca robe, s
obzirom na to da takav promet ne može da se
tretira kao trgovina na malo koja poštom do-
stavlja naručenu robu. Naime, delatnost 52610
(Trgovina na malo u prodavnicama koje poštom
dostavljaju naručenu robu, za robu isporučenu po-
štom), u skladu sa propisima kojima se uređuje
klasifikacija delatnosti, obuhvata trgovinu
na malo proizvodima koji se kupcu dostavljaju
poštom, a koji su naručeni na osnovu oglasa, ka-
taloga, modela ili nekog drugog sredstva oglaša-
vanja, pa samim tim direktno preuzimanje robe
prilikom prodaje fizičkom licu ne spada u nave-
denu delatnost.
Takođe, u slučaju da trgovac i potrošač do-
laze u direktan kontakt kroz montiranje robe,
trgovac je u obavezi da za izvršen promet izda
fiskalni račun, u skladu sa mišljenjem Mini-
starstva finansija br. 430-00-00290/2011-04 od
3. 6. 2011. godine:
Privredni subjekt čija je pretežna delat-
nost proizvodnja i prodaja nameštaja, nije
oslobođen obaveze evidentiranja prometa pre-
ko fiskalne kase, saglasno navedenim odredbama
Zakona i Uredbe.
Ukoliko privredni subjekt obavlja i delat-
nost iz grupe delatnosti 47.91 (Trgovina na malo
posredstvom pošte ili interneta), odnosno
vrši onlajn-prodaju robe iz svog proizvodnog
programa pravnim licima, preduzetnicima i
fizičkim
licima, bez obzira na način isporuke,
dužan je da tako ostvaren promet evidentira
preko fiskalne kase, bez obzira na način plaća-
nja (gotovina, ček ili kartica), s obzirom na to
da dolazi u direktan kontakt sa onlajn-kupci-
ma, bilo kroz dostavu, montiranje nameštaja
i sl. ili na bilo koji drugi način.
Dakle, kao što proizlazi i iz navedenih
mišljenja Ministarstva finansija, obaveza
evidentiranja prometa preko fiskalne kase
ne postoji ukoliko između prodavca i kupca
ne postoji direktan kontakt, odnosno ako je
dostavu robe izvršila registrovana kurir-
ska služba. Pod direktnim kontaktom smatra
se svaki neposredan kontakt između prodav-
ca i onlajn-kupca bilo kakve vrste (kroz do-
stavu, naplatu, montažu i sl.). Registrovana
kurirska služba je dostavljač koji je regi-
strovan u oblasti delatnosti 53 – Poštanske
aktivnosti.
Ministarstvo finansija je takođe zauzelo
stav da, u slučaju pružanja usluga fizičkim li-
cima putem interneta, pri čemu se kompletna
usluga obavlja elektronskim putem, a naplata
vrši direktnom uplatom na račun izvršioca
usluga ili kreditnom karticom, bez direkt-
nog kontakta sa fizičkim licem, ne postoji
obaveza evidentiranja preko fiskalne kase.
Osim toga, određene usluge koje se pru-
žaju putem interneta izuzete su od obaveze
evidentiranja preko fiskalne kase jer spa-
daju u grupe delatnosti pri čijem obavljanju
inače ne postoji takva obaveza. Takav je slučaj
sa svim uslugama iz oblasti 61 – Telekomuni-
kacije Klasifikacije delatnosti, kao što
su različite usluge pristupa internetu ili
omogućavanja konverzacije putem interneta,
ali i sa svim vrstama obrazovnih usluga iz
oblasti 85 – Obrazovanje.
Elektronska trgovina iz ugla poreza na
dodatu vrednost
Promet ostvaren od prodaje robe putem in-
terneta oporeziv je PDV-om na isti način kao i
prodaja iz maloprodajnog objekta ili prodaja iz
skladišta.
Međutim, posebnosti se pojavljuju kada se kao
kupac pojavljuje kupac iz neke treće zemlje. Zna-
či, kada se dobra isporučuju u treću zemlju, ispo-
ruke dobara iz Republike Srbije oslobođene su
poreza na dodatu vrednost sa pravom na odbitak
prethodnog poreza u skladu s članom 24. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV-u.
Da bi izvoznici ostvarili poresko oslobo-
đenje, potrebno je da imaju dokumentaciju koja
potvrđuje da su dobra napustila teritoriju Re-
publike Srbije. U dokumenta koja potvrđuju da su
dobra napustila teritoriju Republike Srbije
svrstavaju se carinska deklaracija ili potvr-
da na obrascu PII, koju izdaje carinski organ. Na
osnovu ove dokumentacije izvoznici su oslobo-
đeni PDV-a i imaju pravo na odbitak prethodnog
poreza.
Carinska deklaracija se, kao dokaz da je roba
napustila teritoriju Republike Srbije, radi
ostvarivanja poreskog oslobođenja primenjuje u
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
RAČUNOVODSTVO
skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku pore-
skih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez pra-
va na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik
RS”, br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016,
21/2017, 44/2018 – drugi propis, 48/2018, 62/2018,
104/2018 i 16/2019). Na osnovu ovog pravilnika ca-
rinarnica u kojoj je izvršen postupak izvoznog
carinjenja robe u rubrici B na JCI vrši overu
da je roba istupila iz carinskog područja. Ukoli-
ko carinarnica ne može da overi JCI, dokaz da
je roba napustila carinsko područje predstavlja
original carinske deklaracije od carinske is-
postave preko koje je roba napustila carinsko
područje. Takođe, potrebno je da se na izvoznoj
fakturi navede da je roba oslobođena PDV-a
na osnovu člana 24. stav 1. tačke 2) i 3) Zakona o
PDV-u. Izvoznik je dužan da traži od carine da
se overi JCI, što znači da je roba istupila iz
carinskog područja.
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi za poresko
oslobođenje prilikom izvoza dobara, prili-
kom podnošenja poreske prijave za taj poreski
period neće se obračunavati PDV na taj promet i
taj promet neće se iskazivati u poreskoj prijavi.
Ukoliko izvoznik izveze robu u jednom poreskom
periodu, a potrebnu dokumentaciju za oslobađa-
nje od PDV-a pribavi u drugom poreskom perio-
du, poresko oslobođenje odnosi se na period u
kom je pribavio potrebnu dokumentaciju.
Poresko oslobođenje pri izvozu moguće je
ostvariti i kada se ne podnese carinska dekla-
racija. Za ostvarivanje poreskog oslobođenja
bez podnošenja carinske deklaracije potrebno
je da se podnese zahtev carini. Carinski organ
mora da odobri zahtev da bi se ostvarilo po-
resko oslobođenje bez podnošenja carinske de-
klaracije. Takođe, potrebno je podneti potvrdu
da je roba napustila carinsko područje, koju je
izdao carinski organ na obrascu PII.
Izvoznici koji izvoz robe vrše putem po-
šte ili brze pošte takođe mogu da ostvare
poresko oslobođenje prilikom izvoza ukoli-
ko dostave carinsku deklaraciju ili potvr-
du od carinskog organa da je roba napustila
carinsko područje na obrascu PII. Ukoliko se
vrši izvoz robe do 1.000 evra putem pošte,
potrebna je samo usmena deklaracija robe, a
carinska deklaracija nije potrebna, osim ako
carinski organ ne zatraži drugačije. Prili-
kom izvoza robe putem pošte potrebno je da
se popuni obrazac SR 72. Kada se izvrši izvoz
robe, drugi primerak obrasca SR 72 dostavlja
se izvozniku robe koji na osnovu njega ostva-
ruje poresko oslobođenje.
Mišljenje Ministarstva finansija – Uprava
carina, br. 07-00-00602/2016-17 od 19. 9. 2016. go-
dine:
Ovom prilikom Ministarstvo finansija
želi da ukaže na postojanje postupka izvoza
robe manjeg značaja koja se izvozi u poštanskom
saobraćaju. Ovaj postupak uveden je radi racio-
nalizacije postupanja sa određenim poštanskim
pošiljkama i smanjenja troškova poslovanja pre-
duzetnika i privrednih društva koja izvoze
robu u poštanskom saobraćaju. Ovaj postupak se
sprovodi od 15. 11. 2011. godine.
Na osnovu člana 255. Carinskog zakona i u skladu
sa članom 179. stav 1. tačka 4) Uredbe o carinski
dozvoljenom postupanju s robom, preduzetni-
cima i privrednim društvima sa sedištem u
Republici Srbiji može se odobriti da usmeno
deklarišu za izvoz poštanske pošiljke koje
sadrže robu manjeg ekonomskog značaja. To znači
da u svakoj jedinici poštanske mreže na teri-
toriji RS mogu se predati navedene poštanske
pošiljke JP PTT saobraćaja „Srbija” bez obaveze
podnošenja carinske deklaracije JCI.
Ovaj postupak se odnosi isključivo na po-
štanske pošiljke (pismonosne i pakete) koje
se, bez ograničenja u pogledu učestalosti, ot-
premaju od strane preduzetnika i privrednih
društava radi izvoza i koje prati faktura
čija vrednost ne prelazi iznos od 1.000 evra.
Navedenim postupkom ne mogu biti obuhvaćene
poštanske pošiljke za čiji izvoz je potrebna
prethodna saglasnost, kao i roba čiji je izvoz
zabranjen.
Što se tiče pošiljki koje se vraćaju iz ino-
stranstva, odnosno neuručenih pošiljki, a nad
kojima je sproveden postupak izvoza po prethodno
propisanoj proceduri, ne podnosi se uvozna JCI.
Mišljenje Ministarstva finansija – Uprava
carina, br. 148-03-030-01-44/2/2016 od 10. 2. 2016.
godine:
Kao deklaracija koja se koristi u redovnom
postupku sa pošiljkama manjeg ekonomskog zna-
čaja, koje se vraćaju iz inostranstva, može se
koristiti poštanski obrazac CP 72 – carinska
deklaracija, koja je propisana aktima Svetskog
poštanskog saveza.
58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Veza: Naš akt br. 148-03-030-04-6/7/2011 od 7. 11.
2011. godine.
Aktom pod gornjim brojem i datumom propi-
san je postupak izvoza robe manjeg ekonomskog
značaja koja se izvozi u poštanskom saobraćaju,
a u tački 6 navedenog akta objašnjen je postupak
sa pošiljkama koje su izvozno otpremljene uz
upotrebu obrasca CP 72, a koje se vraćaju iz ino-
stranstva kao neuručene.
Imajući u vidu specifičnost poštanskog sa-
obraćaja, a naročito neuručenih pošiljki, kao i
činjenicu da je nad robom koja je izvezena sprove-
den pojednostavljeni postupak i da se tom pri-
likom koristio obrazac CP 72, kao deklaracija
koja se koristi u redovnom postupku sa pošiljka-
ma manjeg ekonomskog značaja koje se vraćaju može
se koristiti poštanski obrazac CP 72 – Carin-
ska deklaracija, koja je propisana aktima Svet-
skog poštanskog saveza.
U vezi sa izvozom robe preferencijalnog po-
rekla putem poštanskih pošiljki, pravna lica
koja imaju ugovor sa Javnim preduzećem PTT sao-
braćaja „Srbija” o korišćenju usluge „Post export
– Izvoz robe” može se davati izjava o poreklu na
fakturi. Izjava na fakturi mora biti u skladu
sa tekstom izjave koji je propisan protokoli-
ma o poreklu, uz sporazume o slobodnoj trgovi-
ni, koje primenjuje Republika Srbija. Izvoznik
je u obavezi da, prilikom sprovođenja postupka
izvoznog carinjenja robe, dostavi dokaznu doku-
mentaciju na osnovu koje se može utvrditi da
je proizvod stekao status proizvoda sa prefe-
rencijalnim poreklom ispunjenjem uslova pro-
pisanih protokolima o poreklu, uz sporazume o
slobodnoj trgovini.
Ovakav stav zauzelo je Ministarstvo finan-
sija u svom aktu broj 483-00-00056/2015-17 od 28.
12. 2015. godine.
Navedeni postupak primenjivaće se počev od
1. 3. 2016. godine.
Ukoliko je roba koja je predmet izvoza plaćena
avansno, poreski obveznik može da ostvari pore-
sko oslobođenje i kada je roba avansno plaćena,
ali na avansnom računu treba da navede napomenu
da je roba oslobođena PDV-a prema članu 24. stav
2. Zakona o PDV-u. Kada je roba plaćena avansno,
poresko oslobođenje može da se ostvari:
● kada se izvoz dobara vrši uz carinsku dekla-
raciju i podnosi JCI,
● kada se izvoz vrši uz periodično deklarisa-
nje i
● kada se izvoz vrši bez podnošenja carinske
deklaracije, uz izdat obrazac PII.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-
00-1177/2007-04 od 13. 9. 2007. godine:
U skladu s navedenim zakonskim i podzakon-
skim odredbama, za ostvarivanje poreskog oslo-
bođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza
po osnovu primljenih avansnih sredstava za iz-
voz dobara, obveznik PDV mora da poseduje račun
o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom i
ugovor kojim je predviđeno plaćanje pre izvrše-
nog izvoza. Prema mišljenju Ministarstva fi-
nansija, dokument kojim je, pored određivanja
vrste, količine, cene dobara i dr., predviđeno
plaćanje dobara pre izvršenog izvoza, potpisan
od strane kupca i prodavca, odnosno pismeno po-
tvrđen od strane prodavca, smatra se dokazom
za ostvarivanje navedenog poreskog oslobođenja,
nezavisno od toga što je u konkretnom slučaju
nazvan porudžbenicom od strane ugovornika –
kupca i prodavca.
Plaćanje u elektronskoj trgovini
Postoji više načina plaćanja za poručenu
robu u e-prodavnici:
● karticom: nakon naručivanja plaća se plat-
nom ili kreditnom karticom, a roba se dobija
nakon izvršene uplate;
● pouzećem: nakon narudžbine roba se šalje
poštom ili kurirskom službom na navedenu
adresu, a prilikom preuzimanja robe plaća se
iznos narudžbine i troškovi dostave (ako se
kupcu posebno naplaćuju);
● uplatom na žiro račun: nakon narudžbine ku-
pac može da izabere opciju da plati poručenu
robu ili usluge na žiro račun trgovca, a ispo-
ruka robe vrši se nakon što prodavac primi
uplatu;
● preko institucija elektronskog novca, npr.
PayPal-a i sl., pri čemu upotreba PayPal servisa
omogućava pretvaranje novca s kreditne kar-
tice ili bankarskog računa u elektronski no-
vac i slanje istog telekomunikacijskim putem
pravnim ili fizičkim osobama – primaocima
novca, pa se tako primljeni elektronski novac
pretvara u pravi novac (račun u banci, kredit-
na kartica), a neograničeno je prenosiv između
korisnika.
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
RAČUNOVODSTVO
PayPal usluge
Da bi mogle da se koriste PayPal usluge, prvo
na njihovim veb-stranicama mora da se otvori
(www.pay-pal.com) račun (account). Premijer
račun i poslovni račun primarno su namenjeni
poslovnim subjektima, najčešće trgovcima koji
prodaju svoje proizvode putem interneta.
Jedna od najvećih prednosti PayPal-a je ta što
korisnik prilikom plaćanja u e-prodavnici ne
ostavlja broj svoje kreditne kartice ili bankar-
skog računa, pa se tako znatno smanjuje rizik od
zloupotrebe pomenutih informacija, pri čemu
je otvaranje računa besplatno, a PayPal zarađuje
tako što trgovcima naplaćuje proviziju po sva-
koj transakciji.
Prilikom prodaje preko sopstvene e-prodav-
nice trgovac mora da dizajnira stranicu tako da
podržava mogućnost elektronske prodaje robe,
kao i da ugradi podršku za PayPal plaćanje. Kupci
dolaze na stranicu i biraju proizvode. Kada su
kupci završili sa izborom artikala, u njihovoj
korpi počinje proces naplate. Program automat-
ski usmerava na stranice PayPal-a na kojima im
se omogućava plaćanje putem kreditne kartice
ili putem njihovih PayPal računa. Prikazuju se
detaljni podaci o naplati i svi navedeni tro-
škovi. Nakon potvrde plaćanja i primanja mejla
kojim se potvrđuje narudžbina, klijent se vraća na
veb-stranicu. Uplata stiže na račun prodavca, i
to na njegov PayPal račun.
Za povlačenje sredstava sa PayPal računa
potrebno je posedovati viza karticu. Po-
vlačenje se vrši klikom na opciju Withdraw
funds, gde se upisuje iznos koji trgovac želi
da prebaci na svoju karticu. Minimalni iz-
nos koji može da se prenese je 10 evra, a pro-
vizija za svaku transakciju iznosi 4 evra.
Prebacivanje sredstava traje u proseku 5–7
dana. Provizija na ostvarene uplate na PayPal
nalog kreće se od 3,8% do 5,2%, u zavisnosti od
zemlje uplatioca. Uz to postoji i fiksna nak-
nada čija visina zavisi od valute plaćanja.
Provizija koju PayPal zadržava za pruženu
uslugu posredovanja u transferu elektronskim
novcem ne podleže obračunu PDV-a, s obzirom
na to da se radi o usluzi koja je oslobođena
PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza,
u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 5) Zakona o
PDV-u. Takođe, usluga ne podleže porezu na do-
bit po odbitku u smislu člana 40. stav 1. Zakona
o porezu na dobit pravnih lica.
Provizija koju zaračunava PayPal iskazuje se u
polju 8d.1 obrasca POPDV.
Primer: Naplata putem PayPal servisa
Preduzeće Brzi d. o. o. 19. jula 2019. godine
prodalo je robu nerezidentnom licu preko svoje
e-prodavnice u vrednosti od 800 evra. Kupac je
istog dana izvršio plaćanje preko PayPal servi-
sa. PayPal je, u skladu sa opštim uslovima poslo-
vanja, zadržao proviziju od 32 evra. Na PayPal
račun Brzog prebačen je iznos od 768 evra. Zva-
nični srednji kurs Narodne banke Srbije za 19.
jul 2019. godine iznosi 117,3969 dinara za 1 evro.
Brzi je povukao sredstva sa svog PayPal računa
na devizni račun. Sredstva su 30. jula legla na
devizni račun i to u iznosu od 764 evra (PayPal je
naplatio proviziju od 4 evra za povlačenje sred-
stava). Zvanični srednji kurs Narodne banke Sr-
bije na taj dan bio je 117,4043 dinara za 1 evro.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
228X Ostala kratkoročna
potraživanja –
račun na PayPal 90.160,82
553 Troškovi platnog
prometa 3.756,70
605 Prihodi od prodaje
robe na inostranom
tržištu 93.917,52
– za prodaju robe naplaćenu preko PayPal-a 19. jula.
2.
244 Devizni račun 89.696,89
553 Troškovi platnog
prometa 469,62
663 Pozitivne kursne
razlike (prema
trećim licima) 5,68
248X Ostala novčana
sredstva – račun na
PayPal 90.160,82
– za prenos sredstava sa PayPal računa na deviznu
karticu 30. jula.
Obavezne evidencije u elektronskoj
trgovini
Evidencije koje vodi trgovac su:
● Glavna knjiga i Dnevnik finansijskog knjigo-
vodstva;
60 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
● analitička evidencija (po količini i vredno-
sti) za svaku vrstu trgovačke robe u elektronskoj
prodavnici odnosno magacinu – robno knjigo-
vodstvo;
● magacinska evidencija (po vrsti i količini)
za svaku vrstu robe;
● KEP knjiga za robu koju prodaje u okviru elek-
tronske trgovine.
U skladu sa članom 11. Zakona o računovod-
stvu, poslovne knjige su Dnevnik, Glavna knjiga
i pomoćne knjige. Pomoćne knjige koje se odnose
na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u
količinama i novčanim iznosima. Trgovinska i
proizvodna preduzeća, pored finansijskog, vode
i posebno robno knjigovodstvo, u kom se vodi
analitička evidencija po vrednosti i količini
za svaki artikal. Svaki artikal vodi se poseb-
no, tako da u svakom trenutku knjigovođa može
da iz robnog knjigovodstva pruži informaciju
koliko je količinski i vrednosno nekog artikla
nabavljeno, prodato ili koliko ga trenutno ima
na stanju. Svaka promena u količini i vrednosti
robe evidentira se i u finansijskom i u robnom
knjigovodstvu i stanje robe u ove dve evidencije
uvek mora biti isto. Razlika je u tome što robno
knjigovodstvo pruža informaciju o količinama
i novčanim iznosima, a finansijsko samo o vred-
nosnim.
Dakle, analitička evidencija trgovačke
robe obavezno se vodi i prilikom prodaje
putem interneta, bez obzira na to da li se
roba otprema iz maloprodajnog objekta ili
iz skladišta. To se odnosi i na prodaju robe
tako što se naručeni proizvod bez skladi-
štenja dostavlja kupcu direktno od doba-
vljača (tzv. dropšiping), u okviru računa 136
– Roba u tranzitu.
Članom 30. stav 4. Zakona o trgovini propi-
sana je obaveza vođenja evidencije prometa za
daljinsku trgovinu. Za daljinsku prodaju evi-
dencija se vodi na nivou celokupne daljinske
trgovine trgovca na tržištu Republike Srbije
ili posebno za pojedine organizacione celine u
skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.
Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Pravilnika
o evidenciji prometa, trgovac koji obavlja tr-
govinu na malo van prodajnog objekta Knjigu evi-
dencije vodi na nivou celokupnog svog prometa
u trgovini van prodajnog objekta. Dalje, članom
9. Pravilnika o evidenciji prometa propisano
je da trgovac koji obavlja trgovinu van prodajnog
objekta prijavljuje mesto na kojem se vodi Knjiga
evidencije ministarstvu nadležnom za poslove
trgovine. Prijava se vrši na posebnom obrascu
za prijavu mesta na kojem se vodi Knjiga eviden-
cije. Obrazac sadrži:
1) poslovno ime i adresu trgovca,
2) adresu na kojoj se vodi Knjiga evidencije,
3) datum početka obavljanja trgovine van prodaj-
nog objekta,
4) ime i prezime, broj telefona i adresu elek-
tronske pošte kontakt osobe.
Trgovac prijavljuje ministarstvu nadležnom
za poslove trgovine svaku promenu podataka iz
obrasca za prijavu mesta.
Dakle, s obzirom na to da je elektronska
trgovina vid daljinske trgovine, a ista pred-
stavlja način obavljanja trgovine na malo, tr-
govci koji se bave elektronskom trgovinom
dužni su da vode KEP knjigu. Specifičnost
se u njihovom slučaju ogleda u tome da se KEP
knjiga vodi u mestu koje je trgovac prijavio
Ministarstvu trgovine, turizma i telekomu-
nikacija na propisanom obrascu. To može da
bude mesto centralnog magacina, maloprodaj-
nog magacina, sedište firme.
Napomena: Pravilnik o evidenciji prometa
na koji je ovde upućeno donesen je kao podzakon-
ski akt uz stari Zakon o trgovini, koji je stavljen
van snage stupanjem na snagu novog Zakona o tr-
govini 30. jula 2019. godine. U trenutku pisanja
ovog članaka novi podzakonski akt još nije done-
sen, a u prelaznim i završnim odredbama novog
Zakona o trgovini upućeno je na primenu starih
podzakonskih akata do donošenja novih.
Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa na
potpun i propisan način u skladu sa članom 30.
Zakona o trgovini može da bude kažnjen novča-
nom kaznom od 100.000,00 dinara ako je pravno
lice, a fizičko lice ili odgovorno lice u prav-
nom licu novčanom kaznom od 10.000,00 dina-
ra, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od
40.000,00 dinara.
Trgovac koji ne vodi evidenciju prometa u
skladu sa članom 30. Zakona o trgovini može
da bude kažnjen novčanom kaznom od 500.000,00
do 2.000.000,00 dinara ako je pravno lice, a fi-
zičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 61
RAČUNOVODSTVO
novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 di-
nara, odnosno preduzetnik novčanom kaznom od
50.000,00 do 500.000,00 dinara. Uz prekršajnu
kaznu, pravnom licu može da se izrekne i za-
štitna mera obavljanja određene delatnosti u
trajanju od šest meseci do dve godine, kao i za-
štitna mera javnog objavljivanja presude. Uz pre-
kršajnu kaznu, odgovornom licu u pravnom licu
može da se izrekne i zaštitna mera zabrane da
vrši određene poslove u trajanju od tri meseca
do jedne godine. Uz prekršajnu kaznu, preduzet-
niku može da se izrekne i zaštitna mera zabra-
ne vršenja određene delatnosti u trajanju od
šest meseci do dve godine.
Priznavanje prihoda od prodaje robe
putem interneta
Priznavanje prihoda vrši se u skladu sa:
● Međunarodnim računovodstvenim standar-
dom – MRS 18 Prihodi,
● odeljkom 23 MSFI za MSP,
● članom 30. Pravilnika o načinu priznavanja,
vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja
pozicija u pojedinačnim finansijskim izvešta-
jima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik
RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za
mikro i druga pravna lica).
Između navedenih okvira finansijskog izve-
štavanja ne postoje značajne razlike u pogledu
priznavanja prihoda od prodaje robe.
Na međunarodnom nivou od 1. 1. 2018. godine u
primeni je MSFI 15 – Prihodi po osnovu ugovo-
ra sa kupcima. U Republici Srbiji MSFI 15 još
uvek nije objavljen, a nema ni najava kada bi se
to moglo dogoditi. Ipak, to nije prepreka za nje-
govu primenu u skladu sa Mišljenjem Ministar-
stva finansija broj 011–00–1051/2016–16 od 23.
11. 2016. godine, u kojem je navedeno da ukoliko u
konkretnom slučaju pravna lica imaju mogućnost
i neophodne kapacitete da prilikom sastavlja-
nja finansijskih izveštaja primene nove/re-
vidirane MSFI, koji još uvek nisu objavljeni
u „Službenom glasniku Republike Srbije”, mi-
šljenja smo da prilikom sastavljanja ovih fi-
nansijskih izveštaja mogu primeniti navedene
standarde. MSFI 15 zamenjuje MRS 11 – Ugovori
o izgradnji, MRS 18 – Prihodi, IFRIC Tumačenje
13 – Programi lojalnosti klijenata, IFRIC Tu-
mačenje 15 – Sporazumi za izgradnju nekretni-
na, IFRIC Tumačenje 18 – Prenosi sredstava
od kupaca i SIC 31 – Prihod – transakcije razme-
ne koje uključuju i usluge reklamiranja. Prema na-
šem mišljenju, u mnogim slučajevima suštinska
pravila priznavanja prihoda po osnovu ugovora
sa kupcima, data u MSFI 15, nisu promenjena u
odnosu na pravila koja su definisana u stan-
dardima i tumačenjima koja su njime zamenjena.
Ipak, MSFI 15 na sveobuhvatniji način uređuje
priznavanje prihoda po pojedinim vrstama ugo-
vora, npr. prodaja s pravom povrata, ugovori o
isporuci nakon plaćanja i dr.
U skladu sa MRS 18, prihod od prodaje robe
priznaje se kada su svi sledeći uslovi zadovo-
ljeni:
(a) entitet je na kupca preneo značajne rizike i
koristi od vlasništva nad robom;
(b) entitet ne zadržava učešće u upravljanju
prodatom robom u meri koja se uobičajeno po-
vezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu
nad prodatom robom;
(c) iznos prihoda može pouzdano da se meri;
(d) verovatan je priliv ekonomskih koristi ve-
zanih za tu transakciju u entitet i
(e) troškovi koji su nastali ili troškovi koji
će nastati u datoj transakciji mogu pouzdano da
se izmere.
Procena vremena kada je entitet preneo zna-
čajne rizike i koristi od vlasništva na kupca
zahteva ispitivanje okolnosti date transakci-
je. U najvećem broju slučajeva transfer rizika i
koristi od vlasništva podudara se sa prenosom
zakonskog vlasništva ili sa prenosom poseda na
kupca. Ovo je obično slučaj prilikom trgovine
na malo.
Ako entitet zadržava značajne rizike po
osnovu vlasništva, ta transakcija nije prodaja,
a prihod se ne priznaje. Entitet može da zadr-
ži značajan rizik od vlasništva na više načina.
Primeri situacija u kojima entitet može da za-
drži značajne rizike i koristi od vlasništva:
(a) kada entitet zadržava obavezu za nezadovo-
ljavajuće rezultate, koja nije pokrivena uobiča-
jenim rezervisanjima za garancije;
(b) kada priliv prihoda od određene prodaje za-
visi od prihoda kupca, od njegove prodaje robe;
(c) kada se roba isporučuje i montira, a monti-
ranje čini značajan deo ugovora koji taj entitet
još nije završio i
(d) kada kupac ima pravo da poništi kupovinu iz
razloga navedenih u prodajnom ugovoru, a enti-
tet nije siguran u mogućnost povraćaja.
62 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Znači, u slučaju kada kupac unapred pla-
ti robu uplatom na tekući račun, kreditnom
odnosno platnom karticom ili posredstvom
institucije elektronskog novca, knjiženje pri-
mljenih sredstava vrši se zaduživanjem raču-
na 241, a odobravanjem računa 430 – Primljeni
avansi, depoziti i kaucije. Tek kada se roba is-
poruči kupcu, odnosno kada na kupca pređu svi
rizici i koristi od vlasništva nad robom,
ispunjeni su uslovi za priznavanje prihoda na
računu 604 – Prihodi od prodaje robe na doma-
ćem tržištu, odnosno na računu 605 – Prihodi
od prodaje robe na inostranom tržištu.
Za potrebe računovodstvenog evidentiranja
prodaje robe putem interneta bitno je imati
u vidu da se, u skladu sa članom 8. Zakona o ra-
čunovodstvu, knjiženje poslovnih promena na
računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodi-
ma i rashodima vrši na osnovu verodostojnih
računovodstvenih isprava. Računovodstvena
isprava predstavlja pisani dokument ili elek-
tronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koji
obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u po-
slovnim knjigama, tako da iz računovodstvene
isprave nedvosmisleno mogu da se saznaju osnov,
vrsta i sadržaj poslovne promene.
Dakle, osnova za knjiženje prodaje dobara pu-
tem interneta može da bude bilo koji dokument
kojim se potvrđuje prijem robe od strane kupca,
koji sadrži sve elemente u skladu sa članom 8.
Zakona o računovodstvu.
Računovodstvo elektronske trgovine
Polazeći od opredeljenja elektronske trgo-
vine iz Zakona o trgovini, elektronska trgovina
je jedan od načina na koji se obavlja trgovina na
malo.
Ako se kao kupac pojavljuje krajnji kupac, od-
nosno fizička osoba koja ne obavlja registro-
vanu ili zakonom određenu delatnost, radi se
o trgovini na malo ili maloprodaji. Roba se u
fizičkom maloprodajnom objektu, pa tako i u
elektronskoj prodavnici iskazuje po malopro-
dajnim cenama.
Još jedna specifičnost elektronske prodav-
nice je dostava kupcima, odnosno nastajanje tro-
škova dostave. Sa aspekta KEP knjige, u kolonu
4 unose se zaduženja po osnovu kalkulacije, a u
kolonu 5 izvršena prodaja robe. Bez dodatnog
iskazivanja troškova dostave, koji se naplaćuju
kupcu zajedno sa isporučenim artiklima, kolo-
ne bi ostale neusaglašene. Zbog toga troško-
vi dostave koji ulaze u ukupan iznos koji kupac
plaća po našem mišljenju treba da se iskažu u
KEP knjizi, tako da se u posebnom redu u kolonu
4 unosi dodatno zaduženje u iznosu troškova do-
stave, a nakon toga se pod istim datumom u slede-
ćem redu u kolonu 5 unosi razduženje u ukupnom
naplaćenom iznosu od kupca (za isporučenu robu
i troškove dostave).
Primer: Elektronska prodaja preko
elektronske prodavnice
Preduzeće Elektron d. o. o. bavi se trgovinom
na malo, koju obavlja u prodajnom objektu u Ulici
u sajber prostoru br. 1, ali i preko elektronske
prodavnice.
1) Od dobavljača je 13. avgusta kupilo 100 komada
robe A, 150 komada robe B i 200 komada robe C.
Na osnovu fakture dobavljača (u iznosu od 18.500
dinara plus 20% PDV) izradilo je kalkulaciju
maloprodajne cene i na osnovu toga zadužilo
zalihe robe u maloprodajnom objektu i unelo
nabavku u KEP knjigu.
Maloprodajna cena robe A je 80 dinara, robe
B 130 dinara, a robe V 100 dinara. Na veb-strani-
Elektron d. o. o. Datum: 13. 8. 2019. Dobavljač: Kosta Kojot, Brzi put 11, Neki grad
Ulica u sajber prostoru br. 1, Neki grad Oznaka dobavljača: DKK
Broj dokumenta: Faktura/Otpremnica br. 211-112/19
Kalkulacija maloprodajne cene po fakturi dobavljača DKK br. 211-112/19
Po jedinici mere Za ukupnu količinu
Red.
br.
Naziv
robe
Jed.
mere
Kol.
NC po
fakturi
dobavlj.
Vrednost
po
fakturi
Nabavna
cena
Ukalk.
RUC
Stopa
PDV-a
Ukalk.
PDV
Prodajna
cena
Nabavna
vrednost
Ukalk.
RUC
Ukalk.
PDV
Prodajna
vrednost
1. A kom. 100 30 3.000,00 30,00 36,67 20% 13,33 80,00 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00
2. B kom. 150 50 7.500,00 50,00 58,33 20% 21,67 130,00 7.500,00 8.750,00 3.250,00 19.500,00
3. V kom. 200 40 8.000,00 40,00 43,33 20% 16,67 100,00 8.000,00 8.666,67 3.333,33 20.000,00
4. UKUPNO 450 18.500,00 18.500,00 21.083,33 7.916,67 47.500,00
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 63
RAČUNOVODSTVO
ci navedena je uz artikle i njihova maloprodajna
cena i napomena: „U cenu je uključen PDV po stopi
od 20%. Troškovi dostave dodatno se naplaćuju i
iznose 180 dinara.”
2) Kupac Dragiša Dražesni je 14. avgusta naručio
10 komada artikla A i 5 komada artikla C. Pri-
likom sačinjavanja porudžbine za način plaćanja
izabrao je plaćanje pouzećem. Isporuku i napla-
tu za Elektron vrši kurirska služba Eustahije
Brzić d. o. o., koja je 15. avgusta isporučila ar-
tikle Dragiši i od njega naplatila 1.480 dina-
ra (1.300 za isporučene artikle i 180 dinara za
troškove isporuke).
3) Eustahije je naplaćeni iznos uplatio na tekući
račun Elektrona.
4) Elektron je na kraju meseca primio fakturu
za pruženu uslugu dostave dobara od strane ku-
rirske službe na iznos od 150 dinara plus PDV
u iznosu od 30 dinara.
Evidentiranje u KEP obrazac:
Elektron d. o. o. Obrazac KEP
Ulica u sajber prostoru br. 1, Neki
grad
KNJIGA EVIDENCIJE PROMETA ZA 2019. GODINU
Red.
br.
Datum
eviden-
cije (dan
i mesec)
Opis evidentira-
ne promene (na-
ziv, broj i datum
dokumenta)
Iznos dinara
Zaduže-
nje
Razdu-
ženje
1 2 3 4 5
512 13. avgust Kalkulacija
maloprodajne
cene po fakturi
dobavljača DKK
br. 211-112/19 47.500,00
513 14. avgust Troškovi
isporuke
za Dragišu
Dražesnog 180,00
514 14. avgust Prodaja broj
xxx-xxx, kupac
Dragiša
Dražesni 1.480,00
Knjiženje u finansijskom knjigovodstvu:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
130 Obračun nabavke
robe 18.500,00
270 PDV u primljenim
fakturama po
opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 3.700,00
435 Dobavljači u zemlji 22.200,00
– za obračun nabavke robe od dobavljača Kosta Kojot
1a
1340 Roba u prometu na
malo 47.500,00
130 Obračun nabavke
robe 18.500,00
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 7.916,67
1349 Razlika u ceni robe
u prometu na malo 21.083,33
– za prenos na robu u prometu na malo po kalkulaciji DKK
br. 111-11/19
2a
204 Kupci u zemlji 1.480,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 1.233,33
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi
(osim primljenih
avansa) 246,67
– za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
2b
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 1.480,00
204 Kupci u zemlji 1.480,00
– za potraživanje od Eustahija – kurirske službe
2c
501 Nabavna vrednost
prodate robe 500,00
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 216,67
1349 Razlika u ceni robe
u prometu na malo 583,33
1340 Roba u prometu na
malo 1.300,00
– za razduženje zaliha
3.
241 Tekući (poslovni)
računi 1.480,00
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 1.480,00
– za uplatu naplaćene robe od Dragiše
4.
531 Troškovi
transportnih usluga 150,00
270 PDV u primljenim
fakturama po
opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 30,00
435 Dobavljači u zemlji 180,00
– za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave i
naplate
64 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
ANALITIČKA ROBNA KARTICA
Naziv robe: A
Red.
br.
Datum OPIS j. m.
PROMENA STANJE
Prosečna
nabavna
cena
Pro-
dajna
cena
Kol. NC NV RUC PDV PV Kol. NV RUC PDV PV
1.
13. 8.
2019.
ULAZ kom. 100 30,00 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00 10 3.000,00 3.666,67 1.333,33 8.000,00 30,00 80,00
2.
14. 8.
2019.
IZLAZ kom. -10 30,00 -300 -366,67 -133,33 -800,00 90 2.700,00 3.300,00 1.200,00 7.200,00 30,00 80,00
Oznake: NC – nabavna cena, NV – nabavna vred-
nost, RUC – ukalkulisana razlika u ceni, PDV –
ukalkulisani PDV, PV – prodajna vrednost.
U slučaju da je Dragiša kreditnom karticom
platio poručenu robu, Elektron bi prvo eviden-
tirao primljeni iznos kao avans, a zatim ostale
poslovne događaje iz primera.
Osim toga, izdavalac kreditne kartice izvr-
šio je prenos novca na Elektronov račun, uma-
njen za njegovu proviziju od 4 dinara. Na kraju
meseca banka je u skladu sa ugovorom ispostavi-
la račun za obračunate i obustavljene provizije.
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
1.
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 1.480,00
430 Primljeni avansi,
depoziti i kaucije 1.480,00
– za plaćanje kupca karticom
1a
241 Tekući (poslovni) račun 1.476,00
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 1.476,00
– za prenos novčanih sredstava prema izvodu banke
2a
430 Primljeni avansi,
depoziti i kaucije 1.480,00
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 1.233,33
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 246,67
– za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
2b
501 Nabavna vrednost prodate
robe 500,00
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 216,67
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 583,33
134 Roba u prometu na malo 1.300,00
– za razduženje zaliha
3.
531 Troškovi transportnih
usluga 150,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj stopi
(osim plaćenih avansa) 30,00
435 Dobavljači u zemlji 180,00
– za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
4.
553 Troškovi platnog prometa 4,00
435 Dobavljači u zemlji 4,00
– za troškove provizije po fakturi izdavaoca kartice
4a
435 Dobavljači u zemlji 4,00
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 4,00
– za prebijanje potraživanja i obaveza prema izdavaocu
kartice
U prikazanoj situaciji dostavu je izvršilo
preduzeće koje je obveznik PDV-a. Međutim, čak i
kada dostavu vrši registrovano preduzeće koje
nije obveznik PDV-a ili JP „Pošta Srbije”, koje
na poštanske usluge ne obračunava PDV u skladu
sa članom 25. Zakona o PDV-u, prilikom prefak-
turisanja troškova dostave kupcu (Dragiši) tr-
govac (Elektron) na njih obračunava PDV jer se
radi o sporednom prometu koji „prati sudbinu”
glavnog prometa.
U datoj situacije plaćanje i isporuka robe
izvršeni su u istom periodu. U slučaju kada je
uplata od kupca primljena u jednom, a isporuka
dobara izvršena u drugom poreskom periodu,
neophodno je da se PDV iskaže u poreskoj prija-
vi za poreski period kada je primljena avansna
uplata.
Evidentiranje u poreskom periodu kada je
primljena uplata kupca – mesec 1:
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
1a
241 Tekući (poslovni) račun 1.476,00
553 Troškovi platnog prometa 4,00
430 Primljeni avansi,
depoziti i kaucije 1.233,33
472 Obaveze za PDV po
primljenim avansima po
opštoj stopi 246,67
– za prenos novčanih sredstava prema izvodu banke
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 65
RAČUNOVODSTVO
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
1b
472 Obaveze za PDV po
primljenim avansima po
opštoj stopi 246,67
479 Obaveze za PDV po osnovu
razlike obračunatog
poreza i prethodnog
poreza 246,67
– za utvrđivanje poreske obaveze za mesec 1
1c
479 Obaveze za PDV po osnovu
razlike obračunatog
poreza i prethodnog
poreza 246,67
241 Tekući (poslovni) račun 246,67
– za plaćanje PDV-a za mesec 1
Evidentiranje u poreskom periodu kada je iz-
vršena isporuka robe – mesec 2:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2a
204 Kupci u zemlji 1.480,00
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 1.233,33
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi (osim
primljenih avansa) 246,67
– za isporučenu robu i priznavanje prihoda od prodaje
2b
501 Nabavna vrednost
prodate robe 500,00
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 216,67
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 583,33
134 Roba u prometu na malo 1.300,00
– za razduženje zaliha
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2c
430 Primljeni avansi,
depoziti i kaucije 1.233,33
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi (osim
primljenih avansa) – 246,67
204 Kupci u zemlji 1.480,00
– za zatvaranje avansa i potraživanja
4
531 Troškovi transportnih
usluga 150,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi (osim plaćenih
avansa) 30,00
435 Dobavljači u zemlji 180,00
– za Eustahijevu fakturu za pruženu uslugu dostave
Dropšiping prodaja
Prodaja robe na veliko i malo putem inter-
neta može da se organizuje tako da se naručeni
proizvod s veb-stranice, bez skladištenja, di-
rektno od dobavljača dostavlja kupcu. Zakonoda-
vac je u Zakonu o trgovini takvu prodaju nazvao
dropšiping, a u računovodstvenoj literaturi
nailazi se i na izraz „prodaja
robe u tranzitu”.
Dropšiping prodaja se od tzv. klasične elek-
tronske trgovine razlikuje po tome što trgovac
nije vlasnik robe koju prodaje i ona se ne nalazi
na njegovim zalihama. To znači da u ovom slučaju
trgovac nije u obavezi niti ima osnovu da vodi
magacinsku evidenciju. Tok dropšiping prodaje
prikazuje slika 1.
PRODAVAC
(e-prodavnica)
DOBAVLJAČ ROBE
KUPAC
DOSTAVLJAČ
Faktura za
isporučenu robu
Isporuka robe
Ugovorni Plaćanje/naplata
odnos
Slika 1: Tok dropšiping prodaje
66 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Primer: Dropšiping prodaja
1. Na veb-sajtu preduzeća Elektron kupac je ku-
pio 5 komada artikla X po ceni od 900,00 dinara
i 15 komada artikla Y po ceni od 500,00 dinara.
Ukupna vrednost porudžbine je 12.000 dinara. Tro-
škovi dostave/isporuke uključeni su u cenu. Ku-
pac robu plaća pouzećem.
2. Elektron je naručio proizvode X i Y od
dobavljača Roba-roba d. o. o. i od njega primio
račun za ispostavljenu robu. Nabavna cena arti-
kla X je 700,00 dinara, a artikla Y 300,00 dinara
(nabavna vrednost iznosi 8.000,00 dinara + 20%
PDV).
3. Artikli se kupcu isporučuju direktno od Ro-
ba-roba, a isporuku vrši društvo Poštar a. d.
4. Poštar ispostavlja račun za uslugu dostave
u iznosu od 200,00 dinara. Na uslugu Poštara nije
obračunat PDV u skladu sa članom 25. stav 2. tačka
6) Zakona o PDV-u.
Knjiženja kod Elektrona:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
204 Kupci u zemlji 12.000,00
604 Prihodi od prodaje
robe na domaćem
tržištu 10.000,00
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi (osim
primljenih avansa) 2.000,00
– za prodatu robu
1a
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 12.000,00
204 Kupci u zemlji 12.000,00
– za potraživanje od Poštara – po osnovu naplate od kupca
2
136 Roba u tranzitu 8.000,00
270 PDV u primljenim
fakturama po opštoj
stopi 1.600,00
435 Dobavljači u zemlji 9.600,00
– za račun dobavljača Roba-roba
2a
501 Nabavna vrednost
prodate robe 8.000,00
136 Roba u tranzitu 8.000,00
– za interni obračun
3.
241 Tekući (poslovni)
računi 12.000,00
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 12.000,00
– za uplatu naplaćene robe od kupca i uplatu od strane
Poštara
4.
531 Troškovi
transportnih usluga 200,00
435 Dobavljači u zemlji 200,00
– za Poštarevu fakturu za pruženu uslugu dostave i
naplate
Na osnovu računa dobavljača Elektron je ura-
dio kalkulaciju i izvršio zaduženje KEP knjige
i zaduženje analitičkih kartica robe X i Y. Na-
kon primljene uplate razdužio je KEP knjigu i
analitičke kartice robe X i Y.
Prodaja robe na veliko i na malo putem
interneta iz jednog skladišta
Razvojem internet prodaje sve je više trgo-
vaca koji iz jednog skladišnog prostora robu
prodaju i krajnjim potrošačima i drugim pore-
skim obveznicima, odnosno obavljaju i trgovinu
na malo i trgovinu na veliko.
Najčešće ti trgovci ne obavljaju druge obli-
ke prodaje osim internet prodaje. Roba se na
skladištu vodi po nabavnoj ili prodajnoj ceni.
Skladište je jedino mesto gde se nalazi roba
koja čeka svog kupca, a on može da se javi u ulo-
zi građanina, preduzetnika ili pravne osobe.
U zavisnosti od toga ko je kupac trgovac će iz-
dati odgovarajući račun, uvažavajući pritom i
odredbe Zakona o fiskalnim kasama.
Prilikom prodaje robe na veliko i malo pu-
tem interneta roba na skladištu može da se
vodi po prodajnim cenama (bez PDV-a), što je
posebno praktično kada su marže za pojedine
artikle u pogledu obe prodaje jednake.
Kada se radi o internet prodaji robe na ve-
liko i malo iz istog skladišta, zalihe se vode
na računu 131 – Roba u magacinu. Prilikom pro-
daje robe krajnjim kupcima – potrošačima ne-
ophodno je prebaciti robu iz magacina na račun
134 – Roba u prometu na malo. U suprotnom, u slu-
čaju prodaje drugom pravnom licu ili preduzet-
niku, zadužuje se račun 132 – Roba u prometu na
veliko.
Dakle, u slučaju da se vrši prodaja potrošaču
putem elektronske prodavnice, pri čemu trgo-
vac/prodavac nema maloprodajni objekat, nego
iz jednog skladišta vrši delatnost veleproda-
je i delatnost elektronske trgovine, za prodatu
robu krajnjem kupcu – potrošaču razdužuje se
magacin i zadužuje elektronska prodavnica, uz
istovremeno razduženje te elektronske pro-
davnice (i KEP knjige) jer je prodaja izvršena.
Znači, prilikom takve prodaje stanje robe u
elektronskoj prodavnici uvek je 0,00 dinara (na
kontu 134 dugovni promet je jednak potražnom
prometu, a u KEP knjizi zaduženje je u koloni 4
jednako razduženju u koloni 5).
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 67
RAČUNOVODSTVO
Primer: Elektronska trgovina kada trgovac
iz istog magacina vrši prodaju
na malo i veliko
Stanje robe u magacinu je 5.000.000 dinara,
od čega je ukalkulisana razlika u ceni 2.000.000
dinara.
Krajnji kupac – potrošač kupio je preko e-pro-
davnice robu u vrednosti od 12.000 dinara, a
plaćanje će izvršiti pouzećem. Nabavna vred-
nost robe je 6.000 dinara, razlika u ceni 4.000
dinara, a ukalkulisani PDV 2.000 dinara.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
PS
1310 Roba u magacinu 5.000.000
1319 Razlika u ceni robe u
magacinu 2.000.000
– za početno stanje robe u magacinu
1.
1340 Roba u prometu na malo 12.000
1319 Razlika u ceni robe u
magacinu 4.000
1310 Roba u magacinu 10.000
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 4.000
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 2.000
– za prenos robe iz magacina u maloprodaju
2.
204 Kupci u zemlji 12.000,00
604 Prihodi od prodaje robe
na domaćem tržištu 10.000,00
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi (osim
primljenih avansa) 2.000,00
– za prodatu robu
2a
228 Ostala kratkoročna
potraživanja 12.000,00
204 Kupci u zemlji 12.000,00
– za potraživanje od kurirske službe – po osnovu naplate
od kupca
3.
501 Nabavna vrednost prodate
robe 6.000
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo 4.000
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo 2.000
1340 Roba u prometu na malo 12.000
– za razduženje e-prodavnice
Evidentiranje povraćaja robe
Kada kupac u propisanom roku od 14 dana pro-
davcu dostavi izjavu o odustajanju od kupovine
i na taj način odustane od kupovine proizvoda,
dužan je da prodavcu vrati te proizvode, a tr-
govac je dužan da mu najkasnije u roku od 14 dana
od prijema izjave vrati uplaćeni novac koji je
primio, uključujući i troškove isporuke. Kupac
snosi samo dodatne troškove povraćaja, osim
u slučaju kada ih snosi prodavac ili kada kupac
prethodno nije bio obavešten o njima.
Kada dođe do povraćaja robe po osnovu koje je
prodavac već priznao prihode od prodaje, vrši
se storniranje tog knjiženja.
Primer: Evidentiranje povraćaja robe
Dragiša Dražesni je u propisanom roku odu-
stao od ugovora i vratio robu, za koju je platio
1.480 dinara (od toga je 1.300 dinara roba, dok su
troškovi dostave bili 180 dinara).
Knjiženje kod Elektrona:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 1.480,00
604 Prihodi od prodaje na
domaćem tržištu -1.233,33
470 Obaveze za PDV po
izdatim fakturama
po opštoj stopi (osim
primljenih avansa) -246,67
134 Roba u prometu na malo -1.300,00
501 Nabavna vrednost
prodate robe – 500,00
1341 Ukalkulisani PDV u
prometu na malo – 216,67
1349 Razlika u ceni robe u
prometu na malo – 583,33
– za povraćaj robe
2.
439 Ostale obaveze iz
poslovanja 1.480,00
241 Tekući (poslovni) račun 1.480,00
– za povraćaj novca kupcu
Zaključak
Elektronska trgovina sve je značajniji oblik
prodaje na daljinu. Njena prednost ogleda se u
tome što su ponuda robe, naručivanje i plaćanje
u potpunosti automatizovani. Troškovi proda-
je za trgovca mogu biti znatno manji u odnosu na
klasičnu prodaju robe iz maloprodajnog objekta
ili neke druge oblike prodaje robe izvan pro-
dajnog objekta. Elektronska trgovina predsta-
vlja vid internet prodaje robe, kojom roba može
da se ponudi (i proda) krajnjim potrošačima ili
drugim pravnim licima u zemlji i inostranstvu.
Razduženje
magacina
PS