Privremeni uvoz je carinski postupak koji omogućava unos strane robe radi njenog izlaganja na izložbi, sajmu ili sličnoj manifestaciji, radi dopreme druge robe (kontejner, ambalaža i sl.), radi korišćenja strane robe za lične potrebe (prevozna sredstva i čamci, sportska oprema i sl.) ili za druge potrebe (alat, oprema, uzorci, zakup i sl.).

Konvencija o privremenom uvozu, sačinjena 26. juna 1990. godine u Istanbulu (u daljem tekstu: Istanbulska konvencija), na međunarodnom planu vrši usklađivanje i pojednostavljivanje carinskih postupaka vezanih za privremeni uvoz robe.

Naime, u slučajevima kada postoji potreba da se strana roba privremeno uveze i izvesno vreme koristi u zemlji privremenog uvoza, a zatim u nepromenjenom stanju (uz smanjenje vrednosti usled upotrebe) ponovo izveze u inostranstvo, uobičajeno je da se u tu svrhu roba prijavi carinskim organima podnošenjem nacionalne carinske deklaracije. Ovakav način rada podrazumeva da stranac koji šalje robu poznaje propise i carinske procedure zemlje privremenog uvoza. Nasuprot tome, poznavanje pravila propisanih Istanbulskom konvencijom omogućava privrednicima da robu prijave za privremeni uvoz i bez poznavanja nacionalnih propisa države ugovornice u kojoj će se roba koristiti, kao i da tako smanje troškove i rizike poslovanja u toj državi, a običnim građanima omogućava da bezbrižnije uživaju u odmoru u inostranstvu koristeći svoje prevozno sredstvo (npr. čamac).

Zakonom o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 3/2018) Republika Srbija je, kao strana ugovornica Istanbulske konvencije, prihvatila poslednje izmene i dopune, koje će stupiti na snagu 6. 9. 2018. godine.

Svaka strana ugovornica Istanbulske konvencije obavezala se da će, u skladu sa odredbama konvencije, uz potpuno uslovno oslobođenje od uvoznih dažbina i poreza i bez primene uvoznih ograničenja ili zabrana ekonomskog karaktera, odobriti privremeni uvoz robe (uključujući i prevozna sredstva) navedene u prilozima koji su sastavni deo konvencije.

Iz režima potpunog oslobođenja od plaćanja navedenih dažbina izuzeta je roba koja, shodno prilogu E, privremeno može da se uvede uz delimično oslobođenje. Ako ovim prilogom nije drugačije predviđeno, svaka strana ugovornica ima pravo da izvrši privremeni uvoz robe (uključujući i prevozna sredstva) uz podnošenje carinskog dokumenta i obezbeđenja čiji iznos ne sme da pređe iznos uvoznih dažbina i poreza od kojih su roba ili prevozna sredstva uslovno oslobođena.

Ne dovodeći u pitanje postupke privremenog uvoza prema odredbama priloga E, svaka strana ugovornica (u skladu sa drugim prilozima ove konvencije koje je ta strana ugovornica prihvatila), umesto svojih nacionalnih carinskih dokumenata, prihvatiće, kao obezbeđenje koje osigurava da će se obaveze prema carini u potpunosti ispuniti, isprave za privremeni uvoz koje važe na njenoj teritoriji i koje su izdate i upotrebljavaju se u skladu sa uslovima utvrđenim Istanbulskom konvencijom.

Privremeno uvezena roba ili prevozna sredstva moraju ponovo da se izvezu u datom roku koji se smatra dovoljnim za ostvarivanje svrhe privremenog uvoza. Taj rok je posebno utvrđen u svakom prilogu konvencije. Carinski organi mogu da odobre duži rok od onog koji je utvrđen ili da produže prvobitno odobreni rok.

Svaka strana ugovornica obavezala se da će u najvećoj mogućoj meri pojednostaviti carinske formalnosti u vezi sa korišćenjem olakšica propisanih ovom konvencijom. Svi propisi koji se odnose na takve formalnosti moraju da se objave u najkraćem vremenskom roku.

Član 21. Istanbulske konvencije predviđa da će strane ugovornice, na zahtev i u obimu koji dozvoljava nacionalno zakonodavstvo, jedna drugoj dostavljati informacije koje su potrebne za primenu odredaba ove konvencije.

Kao posledica globalne digitalizacije, poslednjim izmenama i dopunama Istanbulskoj konvenciji dodat je član 21a, kojim su uvedene tehnike elektronske obrade podataka. Ovom dopunom omogućeno je da sve formalnosti razmene podataka mogu da se obave elektronski, tehnikama elektronske obrade podataka koje odobre strane ugovornice.

Istanbulska konvencija predviđa da, pored nacionalnih carinskih deklaracija, kao isprave za privremeni uvoz mogu da se koriste i ATA karnet i CPD karnet, u zavisnosti od vrste robe i njene namene. Roba i prevozna sredstva namenjena za preradu ili opravku ne mogu da se uvoze na osnovu isprava za privremeni uvoz predviđenih Istanbulskom konvencijom.

Kao što je već izneto, isprava za privremeni uvoz je, prema Konvenciji, međunarodni carinski dokument koji je prihvaćen kao carinska deklaracija i omogućava identifikaciju robe (uključujući i prevozna sredstva) i obuhvata međunarodno važeću garanciju za pokriće uvoznih dažbina i poreza.

ATA karnet je isprava koja se koristi za privremeni uvoz robe, isključujući prevozna sredstva, a sama upotreba karneta bliže je definisana Carinskom konvencijom o karnetu ATA za privremeni uvoz robe od 6. 12. 1961. godine („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 13/1963).

CPD karnet je isprava koja se koristi isključivo za privremeni uvoz prevoznih sredstava, pri čemu rok privremenog uvoza ne može biti duži od jedne godine. Posle isteka ovog roka, uz odobrenje carinskih organa, mora da se izda novi karnet koji zamenjuje prethodni.

I ATA karnet i CPD karnet dati su u vidu obrasca čija su veličina i sadržaj unapred propisani Konvencijom, a sam obrazac je štampan dvojezično, na engleskom i francuskom jeziku. U dosadašnjoj praksi je uočeno da su neka od preduzeća koja su koristila CPD karnete imala probleme usled toga što carinski organi zemlje privremenog uvoza nisu poznavali engleski ili francuski jezik.

Poslednjim izmenama Istanbulske konvencije uvedena je mogućnost korišćenja CPD karneta štampanih na jeziku zemlje privremenog uvoza. Naime, ubuduće će moći da se koriste CPD karneti štampani na bilo kom zvaničnom jeziku Ujedinjenih nacija, pod uslovom da se on kombinuje sa engleskim ili francuskim jezikom. Takođe, izmenjene su i dimenzije CPD karneta i biće 21 x 29,7 cm.

Mogućnost nesumnjive identifikacije robe, kako u trenutku privremenog uvoza tako i za vreme njegovog trajanja, a posebno u trenutku okončanja privremenog uvoza, jedan je od osnovnih uslova za primenu Istanbulske konvencije. Poslednjim izmenama Konvencije izmenjeni su i podaci koji se odnose na označavanje kontejnera.

U skladu s navedenim izmenama u prilogu B.3., dodatak II stav 1, sada na odgovarajućem i jasno vidljivom mestu na kontejneru trajno moraju da budu označeni sledeći podaci:

1) identifikaciona oznaka vlasnika ili glavnog rukovaoca, koja može da se navede kao njegovo puno ime ili kao utvrđeni sistem identifikacije, pri čemu simboli kao što su grbovi ili zastave ne mogu da se koriste;

2) identifikacione oznake i brojevi kontejnera koje je dao vlasnik ili glavni rukovalac;

3) težina praznog kontejnera, uključujući i opremu stalno pričvršćenu uz njega.

Takođe, izmenom stava 2. sada je predviđeno da kod teretnih kontejnera koji se obično koriste u pomorskom saobraćaju ili bilo koje druge vrste kontejnera koji koriste prefikse ISO standarda (četiri velika slova koja se završavaju na U), identifikaciona oznaka vlasnika ili glavnog rukovaoca, serijski broj kontejnera, kao i kontrolni broj kontejnera, moraju da ispunjavaju međunarodni standard ISO 6346 i njegove priloge.

Pored nacionalne carinske deklaracije i isprava predviđenih Istanbulskom konvencijom, u nekim državama se za prijavljivanje robe radi privremenog uvoza koriste i druge isprave. Tu posebno treba istaći Rusku Federaciju i ostale članice Evroazijske ekonomske unije (Evraziйskiй эkonomičeskiй soюz – u daljem tekstu EEU), jer to može pomoći srpskim privrednicima da prevaziđu poslovično složenu carinsku proceduru i druge probleme koji ih na tom tržištu čekaju.

U cilju omogućavanja detaljnijeg upoznavanja privrednika sa carinskim propisima koji se primenjuju na ovom tržištu i mogućnosti pozivanja na iste u slučaju spora, važno je napomenuti da je u EEU (Ruska Federacija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan) privremeni uvoz robe radi prikazivanja na izložbama, sajmovima, kongresima, međunarodnim sastancima, aeronautičkim salonima ili drugim sličnim manifestacijama (izuzev komercijalnih smotri namenjenih prodaji izložene robe) u potpunosti oslobođen plaćanja carinskih dažbina, poreza i taksi, u skladu sa Istanbulskom konvencijom i čl. 4. Odluke Komisije Carinske unije br. 331 od 18. 6. 2010. godine. Ista povlastica primenjuje se i na pomoćnu opremu i materijal koji olakšava prikazivanje ili upotrebu privremeno uvezene robe.

Bitno je znati da u Ruskoj Federaciji, ali i u ostalim članicama EEU, radi prijavljivanja robe za privremeni uvoz mogu da se koriste nacionalna carinska isprava, ATA karnet i Spisak robe čija je upotreba propisana Instrukcijom o postupku primene transportnih, trgovinskih i/ili drugih dokumenata kao deklaracije robe (Odluka Komisije Carinske unije br. 263 od 20. 5. 2010. godine), pri čemu roba na teritoriji EEU može da ostane najduže godinu dana.

Ukoliko postoji potreba da roba prijavljena po ATA karnetu bude puštena u slobodan promet u Ruskoj Federaciji, neophodno je znati u kojim gradovima je moguće da se to učini, imajući u vidu naloge Ministarstva finansija Ruske Federacije br. 16n. od 31. 1. 2017. godine i br. 17n. od 31. 1. 2018. godine, kojima se utvrđuje koje su organizacione jedinice carinske službe nadležne za sprovođenje ovog postupka.

Takođe, prilikom odabira robe koja se u navedene svrhe šalje u Rusku Federaciju treba uzeti u obzir trenutno važeće režime sankcija koje ruska carinska služba, kao kontrameru, sprovodi u odnosu na robu koja potiče iz pojedinih država, kao i najavljeno pooštravanje mera zaštite prava intelektualne svojine (posebno u vezi sa čl. 124. i 253. Carinskog zakona EEU).