Naša privredna društva nemaju zakonsku obavezu da sastavljaju devetomesečni periodični obračun. Međutim, korisno je za ovaj period izvršiti kontrolu ostvarenog poslovnog rezultata iz više razloga. Prvo, devetomesečni obračun umnogome može da ukaže na predstojeće godišnje rezultate i, drugo, ovaj rezultat predstavlja realnu osnovu za poslove u vezi sa izradom plana poslovanja za 2020. godinu.

View Fullscreen
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 141
POSLOVNE FINANSIJE
Mr Željko Albaneze
Kontrola ostvarenog poslovnog
rezultata u prvih devet meseci
2019. godine
Naša privredna društva nemaju zakonsku obavezu da sastavljaju devetomesečni
periodični obračun. Međutim, korisno je za ovaj period izvršiti kon-
trolu ostvarenog poslovnog rezultata iz više razloga. Prvo, devetomesečni
obračun umnogome može da ukaže na predstojeće godišnje rezultate i, drugo,
ovaj rezultat predstavlja realnu osnovu za poslove u vezi sa izradom plana
poslovanja za 2020. godinu.
Utvrđivanje planskih veličina za
period januar–septembar
Proizvodno privredno društvo, čiji će po-
daci biti analizirani u ovom tekstu, početkom
godine usvojilo je osnovne planske veličine
koje se odnose na obim proizvodnje, prihod i
dobitak od proizvodnje. Ove veličine usvojene
su na nivou cele godine, pa ih treba svesti na
period januar–septembar i tako utvrditi plan
za prvih devet meseci ove godine. U zavisnosti
od dinamike proizvodnje, to može da se radi na
dva načina:
1) U slučaju ravnomerne godišnje dinamike,
plan za devet meseci utvrđuje se na osnovu ra-
čunice:
Plan I–IX =
Plan I–XII
x 9
12
2) Ako privredno društvo ima određenu di-
namiku u zavisnosti od perioda godine, što je
najčešći slučaj, plan za devet meseci izračuna-
va se neposredno sabiranjem planova svih do-
sadašnjih meseci ili planova dosadašnja tri
kvartala, ili pak, ukoliko je plan zadat za celu
godinu, prema sledećem primeru:
Plan I–IX = (Plan I–VI) + (Plan VII–XII x 50%)
U ovom slučaju plan nije dinamički razbijen
na mesece, a izrazita je dinamika poslovanja u
toku godine, pa plan januar–septembar može
biti postavljen kao zbir plana za januar–jun i
polovine plana za jul–decembar, ukoliko to od-
govara stvarnoj dinamici proizvodnje.
U svakom slučaju, cilj je postaviti odgovara-
jući uporedni podatak za planske veličine radi
adekvatnosti njihovog upoređivanja sa izvrše-
njem.
Pod pretpostavkom da je plan za prvih devet
meseci jednak iznosu devet dvanaestina godi-
šnjeg plana, obim proizvodnje, prihod i dobitak
bili bi sledeći:
OPIS
Obim
proizvodnje
(Qp)
Prihod (Pp) Dobitak (Dp)
Plan za 2019. 5.400 kom. 648.000 din. 59.250 din.
Plan I–IX 4.050 kom. 486.000 din. 44.440 din.
Na osnovu ovih podataka mogu se postaviti
određeni planski pokazatelji:
● prosečno planirana cena po komadu: 486.000
din. ÷ 4.050 kom. = 120 dinara/komadu;
● planirani rashodi: 486.000 din. – 44.440 din.
= 441.560 dinara;
● planirana ekonomičnost: 486.000 din. ÷
441.560 din. = 1,10 dinara;
● učešće dobitka u prihodu: 44.440 din. ÷
486.000 din. = 9,1%.
Na ovaj način utvrđene su planske veličine
za period januar–septembar, koje se upoređuju sa
ostvarenjem za isti period.
142 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Ostvarenje za period januar–
septembar i poređenje sa planom
Za period januar–septembar privredno dru-
štvo ostvarilo je sledeće iznose za posmatrane
veličine poslovanja:
Obim proizvodnje (Qi) Prihod (Pi) Dobitak (Di)
3.750 kom. 412.500 din. 48.000 din.
Iz ostvarenih rezultata odmah mogu da se
utvrde sledeći pokazatelji:
● prosečno ostvarena cena po komadu: 412.500
din. ÷ 3.750 kom. = 110 dinara;
● ostvareni poslovni rashodi: 412.500 din. –
48.000 din. = 364.500 dinara;
● ostvarena ekonomičnost: 412.500 din. ÷
364.500 din. = 1,13 dinara;
● učešće dobitka u prihodu: 48.000 din. ÷
412.500 din. = 11,6%.
Pošto su na ovaj način izvedeni osnovni po-
kazatelji u ostvarenju rezultata za period janu-
ar–septembar, radi izvođenja daljih zaključaka
mogu se porediti plan i ostvarenje za devet me-
seci:
Opis Obim
proizvodnje Prihod Dobitak
Plan I–IX 4.050 kom. 486.000 din. 44.440 din.
Ostvarenje I–IX 3.750 kom. 412.500 din. 48.000 din.
Indeks
izvršenja plana 92,59 84,88 108,01
Odstupanje od
plana -300 kom. -73.500 din. +3.560 din.
Glavna karakteristika poređenja plana i
izvršenja ogleda se u činjenici da privredno
društvo nije ostvarilo planiranu proizvodnju
i planirani prihod, ali i da je prebačen plan
dobitka. Navedeno ukazuje na to da je došlo do
racionalizacije u domenu troškova, zbog čega je
i, pored pada prihoda, došlo do porasta dobit-
ka, kao razlike prihoda i rashoda.
Pad prihoda je posledica ne samo pada fi-
zičkog obima proizvodnje (plan 4.050 komada, a
ostvarenje 3.750 komada), nego i pada prosečne
prodajne cene (plan 120 dinara, a ostvarenje 110
dinara).
Uticaj obima proizvodnje i cena na
prihode
U primeru je ustanovljeno da plan prihoda
nije ostvaren. Naime, on je za period januar–sep-
tembar za 73.500 dinara manji od plana (izvrše-
nje 412.500 din., a plan 486.000 din.). Na taj pad
uticalo je smanjenje prodajne cene i smanjenje
obima proizvodnje, što je potrebno kvantifi-
kovati.
Uticaj smanjenja obima proizvodnje (obele-
žava se sa Uq) izračunava se putem formule:
Uq = Pp x k – Pp, gde je:
Pp – planirani prihod, a k – koeficijent izvrše-
nja plana obima proizvodnje.
Uticaj smanjenja obima proizvodnje u primeru
iznosi:
Uq = 486.000 x 0,9259 – 486.000 = -36.013 dinara.
Uticaj pada prodajne cene (obeležava se sa
Uc) na pad prihoda izračunava se putem formule:
Uc = Pi – Pp x k, gde je:
Pi – ostvareni prihod za period januar–septem-
bar.
Uticaj pada prodajne cene u primeru iznosi:
Uc = 412.500 – 486.000 x 0,9259 = -37.487 dinara
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 143
POSLOVNE FINANSIJE
Dakle, na pad prihoda skoro jednako su utica-
li pad obima proizvodnje i pad prodajne cene.
Naime, na podbačaj plana prihoda od 73.500 di-
nara uticao je pad obima proizvodnje sa 36.013
dinara i pad cena u odnosu na plan sa 37.487 di-
nara (36.013 + 37.487 = 73.500 din.).
Na ovaj način identifikovani su bliži uzro-
ci zbog kojih je plan prihoda podbacio u devet
meseci. Prema istoj metodi bilo bi ispitano
da li je uticalo povećanje prihoda ili poveća-
nje obima i cena. Zato je ovaj model utvrđivanja
uticaja obima proizvodnje i cena na prihode
univerzalan za sve vidove kretanja ova tri ele-
menta.
Uticaj na odnos planskog i ostvarenog
dobitka
Iako je konstatovan pad obima, cena i priho-
da u posmatranom privrednom društvu, dobitak
koji je ostvaren za devet meseci jeste iznad pla-
na za pomenuti period. Pošto je dobitak jednak
razlici prihoda i rashoda, a evidentan je pad
prihoda, moguće je zaključiti da je rast dobitka
u odnosu na plan posledica smanjenja troškova
poslovanja. Do kakvih se odnosa došlo između
planiranih i ostvarenih troškova u privred-
nom društvu i uticaja tih promena na ostvareni
dobitak, utvrđuje se na osnovu formule za mere-
nje dinamike planskih troškova (što se obele-
žava sa Ut – uticaj troškova):
Ut = Di – Dp – Uq – Uc, gde je:
Di i Dp ostvareni i planirani dobitak, Uq – uti-
caj obima, a Uc – uticaj cena.
Uticaj troškova u primeru iznosi:
Ut = 48.000 – 44.440 – (-36.013) – (-37.487) = 77.060
dinara.
Ostvareni troškovi manji su od planiranih
za 77.060 dinara, pa je jasno da su oni presudno
uticali na povećanje ekonomičnosti, na poveća-
nje iznosa dobitka i pokazatelja učešća dobit-
ka u prihodu. Detaljnijom analizom može da se
utvrdi da je smanjenje obima proizvodnje praće-
no nižim troškovima materijala, ali i zarada,
pošto je jedan deo radnika poslat na plaćeno
odsustvo. I drugi troškovi držani su pod kon-
trolom, tako da je ukupna ekonomija i korišće-
nje sredstava povećano. U narednoj tabeli mogu
se navesti kvantitativno svi uticaji koji su do
sada izvedeni na dobitak:
Uticaj smanjene proizvodnje -36.013 din.
Uticaj snižene prodajne cene -37.487 din.
Uticaj sniženih troškova +77.060 din.
Odstupanje dobitka od plana zbog
svih navedenih uticaja: + 3.560 din.
Prema tome, privredno društvo je povećalo
ostvareni dobitak u odnosu na plan za 3.560 di-
nara (48.000 umesto planiranih 44.440 dinara),
na šta su negativno uticali pad proizvodnje i
cena, a pozitivno smanjenje troškova. Povećanje
dobitka, dakle, nastaje zbog većeg pada troško-
va u odnosu na pad prihoda.
Poslednji pregled uticaja tri faktora na do-
bitak može da se posmatra u raznim varijanta-
ma: da li bi se ostvario dobitak da troškovi
nisu smanjeni ili da cene nisu smanjene, ili da
je proizvodnja ostala na planiranom obimu. Na
primer, šta bi se dogodilo sa dobitkom da tro-
škovi nisu smanjeni vidi se iz sledećeg pregle-
da:
Uticaj smanjene proizvodnje -36.013 din.
Uticaj snižene prodajne cene -37.487 din.
Uticaj sniženih troškova 0
Da nije došlo do smanjenja troškova,
odstupanje od planiranog dobitka
iznosilo bi: -73.500 din.
Na sličan način može da se ispita kakav bi
bio rezultat da su cene ostale na planiranom
nivou (dobitak bi bio veći i iznosio bi 77.060
– 36.013 = 41.047 dinara) ili da je obim proizvod-
nje ostvaren u nivou plana sa istim smanjenjem
cena i troškova itd.
Ovo su neke od metoda ispitivanja kvaliteta
ostvarenog poslovnog rezultata za period janu-
ar–septembar ove godine, koje mogu korisno da
posluže ne samo za objašnjenje tendencija u tom
rezultatu, već i kao priprema za postavljanje
planskih ciljeva u narednoj godini. PS