Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograničeno i samo u izuzetnim slučajevima carinski organ može da odredi rok u kome uskladištena roba mora da se stavi u slobodan promet ili deklariše za neki drugi carinski postupak. Usled dugog ležanja robe u carinskom skladištu povećava se verovatnoća da dođe do promene vlasništva nad robom, da pravno lice koje je vlasnik robe prestane da postoji ili da ne izmiri svoje obaveze prema drugim licima, da smeštena roba usled proteka vremena ili neodgovarajućih uslova skladištenja izgubi prvobitne karakteristike ili upotrebnu vrednost ili da postane otpad. U tim slučajevima postoji dilema ko pred carinskim organom može da se pojavi kao lice zainteresovano za okončanje postupka carinskog skladištenja i na koji način može da reši sudbinu robe. Učesnici u postupku carinskog skladištenja robe, shodno članu 129. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016), jesu: – držalac skladišta – lice sa sedištem u Republici Srbiji kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem poštujući obaveze propisane članom 131. Carinskog zakona, i – korisnik skladišta – lice koje je vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja nad robom i koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja poštujući obaveze propisane članom 132. Carinskog zakona ili lice na koje su preneta prava i obaveze tog lica. Shodno čl. 730. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja), držalac skladišta (skladištar) ima obavezu da primi i čuva robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, te da je preda na zahtev korisnika skladišta (ostavodavca) ili drugog ovlašćenog lica, a korisnik skladišta se obavezuje da mu za to plati ugovorenu naknadu. Carinsko skladište može biti javno ili privatno, pri čemu navedene vrste skladišta mogu biti različitih tipova. Kada su u pitanju privatna carinska skladišta, držalac i korisnik skladišta je uvek isto lice, dok kod javnih carinskih skladišta to nije obavezno. Da li je dozvoljeno da korisnik skladišta na drugo lice prenese pravo svojine nad robom koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja? Carinskim propisima nije predviđeno da korisnik skladišta mora da podnese i deklaraciju (dokument) za naredni carinski postupak kojim će se razdužiti postupak carinskog skladištenja robe, tako da to u svoje ime može učiniti i drugo lice sposobno da dokaže da




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In