Predlog Zakona o računovodstvu dostavljen u Narodnu Skupštinu

U ponedeljak, 16. septembra 2019. godine Vlada poslala je u Narodnu Skupštinu Predlog Zakona o računovodstvu. Predlog sadrži brojne izmene u odnosu na Nacrt Zakona o računovodstvu koji je bio predmet javne rasprave, a u tekstu Predloga koji je dostavljen Narodnoj skupštini, kao učesnik javne rasprave, prepoznajem brojne predloge i mišljenja koji su tada izneti, a sada su se i našli u Predlogu. Ipak, to ne se može reći za odredbu koja je u vreme javne rasprave bila predmet najžustrijih polemika i prigovora – posedovanje dozvole za rad pružaoca računovodstvenih usluga i uslovi za njeno dobijanje.

Pošto je do usvajanja Predloga i u skupštinskoj raspravi moguće očekivati amandmane na predložene članove Zakona, detaljnu analizu i prikaz novo-usvojenog Zakona ćemo dati nakon njegovog objavljivanja u Službenom glasniku. Na ovom mestu želimo da informišemo pretplatnike o nekim novinama koje Predlog donosi u odnosu na odredbe trenutno važećeg Zakona.

Promenjeni su kriterijumi i nove granične vrednosti za određivanje veličine pravnih lica u cilju usklađivanja sa zahtevima Direktive 2013/34/EU.

Ne koristi se više prosečna vrednost poslovne imovine, već stanje aktive na datum bilansa.

Suština je da su se pomerile neke granične vrednosti za razvrstavanje, koje će dovesti do toga da će nekoliko trenutno malih i velikih privrednih subjekata po novom biti razvrstani u srednja pravna lica.

Preduzetnici nisu više po automatizmu razvrstani u mikro pravna lica. I oni će na kraju tekuće godine utvrđivati veličinu u skladu sa novim kriterijumima i ista će se primenjivati na tekuću godinu.

Od 1. januara 2022. godine fakture koje se izdaju drugom pravnom licu ili preduzetniku sastavljaju se i dostavljaju isključivo u elektronskom obliku. Dakle, elektronska faktura nije obaveza kada se promet dobara ili usluga fakturiše fizičkom licu.

Preformulisani su članovi koji se tiču kontrole verodostojnih računovodstvenih isprava. Naime, stupanjem na snagu ovog zakona moraće da se odrede lica koja sastavljaju računovodstvene isprave i lica koja sprovode kontrolu ispravnosti tih isprava pre knjiženja. Navedena kontrola predloženim rešenjem biće obaveza svakog pravnog lica i preduzetnika.

Računovodstvena isprava, nakon sastavljanja kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili prijema od drugih lica, mora da se dostavi na knjiženje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku mora da se izvrši i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave), pri čemu ostaje rok od 5 radnih dana za knjiženje poslovne promene od trenutka prijema.

Članom 12. stav 8. Predloga propisano je da pravna lica i preduzetnici MOGU analitičke evidencije da vode odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza.

To praktično znači da se UKIDA obaveza vođenja SVIH trenutno važećim Zakonom pobrojanih pomoćnih knjiga odnosno analitičkih evidencija. Svaki subjekt sam određuje vrstu i sadržinu pomoćnih knjiga koje vodi (osim dnevnika blagajne). Znači, sami odlučujemo koje su nam pomoćne knjige neophodne. Npr. kada se kao tehnika odmeravanja nabavne vrednosti u MALOPRODAJI koristi metoda maloprodajne cene, nije neophodno vođenje analitičke evidencije za robu.

Odeljkom 13.16 MSFI za MSP definisana je ova tehnika odmeravanja nabavne vrednosti zaliha: Metodom maloprodajne cene, nabavna vrednost/cena koštanja odmerava se smanjenjem prodajne vrednosti zaliha pomoću odgovarajućeg procenta bruto marže.

Pravilnikom za mikro i druga pravna lica zalihe su definisane u članu 18, a u navedenim vrstama zaliha nalaze se i zalihe trgovačke robe. Međutim, istim članom NISU definisane „tehnike odmeravanja nabavne vrednosti”, nego on samo daje instrukcije u vezi sa početnim merenjem zaliha i obračunom izlaza zaliha. S obzirom na to, smatramo da je prilikom izbora tehnike odmeravanja nabavne vrednosti zaliha robe u maloprodaji moguće primeniti odredbe odeljka 13.16 MSFI za MSP i kod korisnika Pravilnika za mikro i druga pravna lica, u skladu sa članom 6. stav 3. tog Pravilnika. Više u vezi sa računovodstvom trgovine na malo smo pisali u broju 6/2019 časopisa. Ministarstvo finansija je, prema odredbama trenutno važećeg Zakona o računovodstvu izdalo mišljenje o obavezi vođenja analitičkih evidencija za sve obveznike Zakona o računovodstvu, koje bi usvajanjem novog člana ostalo „vezano“ uz stari zakon.

Kontni okvir

Iako je u Nacrtu bilo predloženo da se uvede jedinstveni kontni okvir za privredu i druga pravna lica, ta odredba je u Predlogu izmenjena. Dakle, i dalje ostaju dva odvojena kontna okvira: Kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike i Kontni okvir za druga pravna lica.

Za lica koja su zaposlena kod pravnog lica ili preduzetnika i vode poslovne knjige (dakle nije povereno vođenje knjiga pravnom licu, odnosno preduzetniku) nije predviđeno (kao ni aktuelnim Zakonom o računovodstvu) obavezno profesionalno zvanje iz oblasti računovodstva ili revizije, što je u skladu sa zahtevima Direktive 2013/34/EU, koja ne propisuje obavezu posedovanja sertifikata za računovođe.

Međutim, u okviru člana 16. Predloga propisano je da vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može da poveri ugovorom isključivo pravnom licu ili preduzetniku koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Izuzetak od ove obaveze postoji kada u okviru grupe pravnih lica zavisno pravno lice vodi poslovne knjige povezanim licima u okviru grupe, čime se olakšava vođenje poslovnih knjiga kod povezanih pravnih lica i smanjuju troškovi povezani sa tim.

Registar počinje sa radom 1. januara 2021. godine. U Registar može biti upisano pravno lice odnosno preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga. Dozvolu izdaje Komora ovlašćenih revizora, uz ispunjavanje određenih uslova.

Uslovi za dobijanje dozvole

Osim uslova o obavezno registrovanoj pretežnoj delatnosti za pružanje računovodstvenih usluga i neosuđivanosti vlasnika i članova organa upravljanja za krivična dela, pružaoci računovodstvenih usluga moraju imati u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (ili sam preduzetnik ispunjava ovaj kriterijum, ako se radi o preduzetniku pružaocu usluga).

Svi koju su zvanje stekli ranije (u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni list SRJ”, br. 46/96, 74/99, 22/01 i 71/01) i Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni list SRJ”, broj 71/02 i „Službeni glasnik RS”, broj 55/04) KORISTE TA ZVANJA za ispunjavanje uslova za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga, koju izdaje Komora ovlašćenih revizora.

Što se tiče Međunarodne federacije računovođa, ona broji 175 članica iz celog sveta. Članice iz Srbije su Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora.

Pružaoci računovodstvenih usluga dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog Zakona najkasnije u roku od 3 godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona. S obzirom da je stupanje na snagu predviđeno sa 1. 1. 2020. godine, znači da do 31. 12. 2022. godine moraju da budu upisani u Registar.

Sertifikat

S obzirom da Komora ovlašćenih revizora trenutno izdaje samo profesionalna zvanja u reviziji, pogledala sam trenutne uslove za sticanje zvanja, na stranici Saveza računovođa i revizora Srbije. Za sticanje zvanja podnosi se Prijava za sticanje profesionalnog zvanja. Na prijavi su sporna „sitna slova” na kraju prijave gde stoji da je Prijava zahtev za članstvo u SRRS! S obzirom da su konsultanti u toku javne rasprave svo vreme isticali da se radi o sertifikatu koji potvrđuje da je zvanje stečeno, bez obaveze učlanjenja kod bilo kog udruženja, ostaje nam da vidimo da li će se skupštinskim amandmanima precizirati odnosno zabraniti uslovljavanje učlanjenja u „bilo koje udruženje”.

Informator o sticanju profesionalnih zvanja

Iz Informatora o sticanju profesionalnih zvanja SRRS ističem:

– Računovođa je profesionalno-stručno lice koje poseduje znanja, iskustva i sposobnosti za samostalno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja poslovnih entiteta, preduzetnika i drugih pravnih lica.

– Uslovi za sticanje profesionalnog zvanja Računovođa su: završena srednja škola, najmanje tri godine rada na poslovima računovodstva (kandidat koji ima manje praktičnog rada na poslovima računovodstva može polagati ispite s tim što stiče profesionalno zvanje tek kada u potpunosti ispuni uslov u pogledu trajanja praktičnog rada) i položeni ispiti za sticanje ovog profesionalnog zvanja iz sledećih predmeta: 1 Evidentiranje finansijskih transakcija; 1.2 Informacije za menadžment kontrolu; 1.3 Priprema finansijskih izveštaja; 1.4 Računovodstvo troškova; 1.5 Sprovođenje revizorskih procedura; 1.6 Poreski sistem; 1.7 Upravljanje kadrovima i sistemima; 1.8 Sastavljanje finansijskih izveštaja*; 1.9 Planiranje, kontrola i menadžment performansi** (*Uslov za prijavljivanje ispita 1.8 su položeni ispiti 1.1 i 1.3; ** Uslov za prijavljivanje ispita 1.9 su položeni ispiti 1.2 i 1.4).

– Priznavanje ispita: Za oslobađanje polaganja pojedinih ispita, po osnovu ispita polaganih tokom redovnog školovanja, kandidati podnose zahtev Komisiji za edukaciju Saveza RR Srbije i prilažu sledeća dokumenta: Zahtev za priznavanje (slobodna forma sa kontakt podacima), Kopiju diplome, Uverenje o položenim ispitima ili kopiju Priloga/Dodatka diplome. Komisija za priznavanje ispita razmatra pojedinačne zahteve i na osnovu usaglašenosti nastavnog plana sa studija i programa ROS 31 donosi odluku o priznavanju ili nepriznavanju ispita i o tome vas obaveštava. Ispiti koji su priznati se prijavljuju i uplaćuje se naknada za priznate ispite (naknada za priznavanje ispita je jednaka naknadi za polaganje ispita) nakon čega se dostavlja Rešenje o priznatim ispitima.

– Naknada za ispit po predmetu za sticanje zvanja Računovođa je 2.350 dinara.

Napomena

Napominjemo, za lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje u pravnom licu (odnosno kod preduzetnika) ne menja se ništa. Obaveza zaposlenog sa stečenim profesionalnim zvanjem odnosi se samo na pružaoce računovodstvenih usluga kojima pravna lica i preduzetnici poveravaju vođenje poslovnih knjiga.

Novine u vezi sa obuhvatom redovnih finansijskih izveštaja primenjuju se od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na 31. 21. 2021. godine. Do tada se finansijski izveštaji sastavljaju u skladu sa članovima 7. do 9. trenutno važećeg Zakona o računovodstvu, koji ostaju na snazi do 30. 12. 2021. godine.

Dakle, od izveštaja koji se sastavljaju na 31. 12. 2021. godine na dalje obuhvat godišnjih finansijskih izveštaja NE ZAVISI VIŠE od računovodstvenog okvira koji subjekt primenjuje NEGO ISKLJUČIVO OD RAZVRSTAVANJA:

• Velika i srednja lica: kompletni izveštaji.
• Mala i mikro pravna lica i mali preduzetnici: Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene.
• Mikro preduzetnici: Bilans stanja i Bilans uspeha.

Podzakonskim aktima će biti propisana sadržina i forma obrazaca tih finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja.

Novina je i da srednja pravna lica sastavljaju i Godišnji izveštaj o poslovanju. S obzirom da prelaznim odredbama nije odložena primena ovog člana Zakona, niti je na snazi ostavljen član 29. trenutno važećeg Zakona o računovodstvu, zaključujemo da će srednja pravna lica Godišnji izveštaj o poslovanju raditi već za 2019. godinu.

Članom 43. Predloga i dalje je propisana kolektivna odgovornost za finansijske izveštaje, uz novinu u odnosu na postojeće rešenje da svako od nabrojanih lica odgovara za svoj deo posla u skladu sa nadležnostima koje su mu zakonom i internom regulativom dodeljene.

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja i propisana dokumentacija koja se dostavlja uz njih na objavljivanje menjaju se od 2022. godine, odnosno primenjuju se za predavanje finansijskih izveštaja sačinjenih na dan 31. 12. 2021. godine.

Do tada se finansijski izveštaji dostavljaju u skladu sa članovima 33. do 35. trenutno važećeg Zakona o računovodstvu, koji ostaju na snazi do 30. 12. 2021. godine.

Dakle, izveštaji koji se sastavljaju na 31. 12. 2021. godine (i svi nakon toga) dostavljaju se:

• do 31. marta – redovni godišnji finansijski izveštaji i Statistički izveštaj.
• do 30. aprila – konsolidovani finansijski izveštaji.

Uz izveštaje se neće dostavljati Odluka o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja, kao ni Izjava da dobit nije raspoređena (gubitak pokriven) odnosno Odluka o raspodeli dobiti odnosno Odluka o pokriću gubitaka. Ovo sve važi od dostavljanja finansijskih izveštaja sačinjenih na dan 31. 12. 2021. godine. Do tada se uz finansijske izveštaje dostavlja „sve po starom”.

Izuzetak od gorenavedenih rokova predstavlja rok za dostavljanje revizorskog izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju i odluke o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, koji je 30. jun tekuće godine za prethodnu godinu (isto kao i do sada) kada je reč o pojedinačnim finansijskim izveštajima i 31. jul tekuće godine za prethodnu godinu (isto kao i do sada) kada je reč o konsolidovanim finansijskim izveštajima. Ukoliko je došlo do korekcije finansijskih izveštaja, kao posledica vršenja revizije obveznici su dužni da korigovane finansijske izveštaje, zajedno sa revizorskim izveštajem i odlukom o njihovom usvajanju, dostave Agenciji do 30. juna, odnosno 31. jula ako su u pitanju konsolidovani finansijski izveštaji.

Koristim ovu priliku da obavestim naše pretplatnike da ćemo nakon usvajanja Zakona o računovodstvu organizovati savetovanje na kome ćemo zajedno prodiskutovati novine koje zakon donosi.

Život – to su promene. O njima se govorilo oduvek, kao što se i razvijala ljudska svest o njihovoj neminovnosti, a naročito se govori danas, u vreme kada živimo imperativ promene.

U evolucionoj biologiji postoji fenomen koji je opisan kroz „hipotezu Crvene Kraljice”. Naziv ove hipoteze preuzet je iz romana Luisa Kerola „Alisa iza ogledala”. U trci sa Crvenom kraljicom (šahovska figura) Alisa se, uprkos neprekidnom trčanju, nije pomerala sa istog mesta. Tada je rekla: „Pa, u našoj zemlji obično stigneš na neko drugo mesto ukoliko brzo trčiš duže vreme, kao što mi to sada činimo.” „Spora je to neka zemlja”, odgovorila je Crvena kraljica, da bi odmah zatim dodala: „Vidiš, ovde je potrebno da trčiš koliko god možeš da bi ostala na istom mestu. Ukoliko želiš da stigneš negde drugde, moraš da trčiš bar duplo brže od toga!”

Možda se zbog toga čini da je jedna od najčešće citiranih rečenica postala: „Jedina konstanta je promena”.

Promene

Promene mnogi doživljavaju kao nelagodnost. Nije lako menjati navike, stavove, rutine i ponašanje. Mnogo je lakše ne napuštati svoju zonu komfora, nego zakoračiti u svet promena. Nisu tu u pitanju ni lenjost, ni naivnost, ni neznanje, ni arogancija. Zato je linija manjeg otpora veoma čest izbor u ovakvim situacijama, naravno ako imamo taj luksuz da možemo da biramo. Na sreću, uglavnom ga imamo, pitanje je samo konsekvenci koje mogu da proizađu iz naše odluke, kao i naše hrabrosti da ih prihvatimo i snosimo.

Ipak su promene dobre i znače napredak. Stajati u mestu u svetu koji se stalno menja, ako ništa drugo, predstavlja apsurd. Promene nam pomažu da se prilagođavamo, da učimo, da se razvijamo i da napredujemo. Pomažu nam da budemo stabilniji, fleksibilniji, pametniji i uspešniji.

Univerzum se ne vrti oko nas. Ni naša galaksija nije u njegovom centru. Ovaj jedini život koji imamo u isto vreme daje nam i mogućnost i breme da oblikujemo svoje okruženje na način koji će nam obezbediti sreću i blagostanje. Nekada ćemo reagovati tako što ćemo se prilagođavati. To se zove opstanak. Nekada ćemo reagovati tako što ćemo promene prouzrokovati i sprovesti. To se zove napredak.

Dr Marijana Žiravac Mladenović

glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”