Na osnovu odredbi Metodologije za utvrđivanje podataka o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika i davanje ocena boniteta privrednih društava, koju je utvrdio registrator Registra finansijskih izveštaja, u ovom tekstu biće prikazani podaci i pokazatelji putem kojih se utvrđuje bonitet.

View Fullscreen
Na osnovu odredbi Metodologije za utvrđivanje podataka o bonitetu pri- vrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika i davanje ocena bonite- ta privrednih društava, koju je utvrdio registrator Registra finansijskih izveštaja, u ovom tekstu biće prikazani podaci i pokazatelji putem kojih se utvrđuje bonitet. Uvod Prema odredbama Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izve- štaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja („Sl. glasnik RS”, br. 127/2014, 101/2016 i 111/2017 – dalje: Pravilnik), Agencija za privredne re- gistre (dalje: Agencija) prima redovne i kon- solidovane godišnje finansijske izveštaje za poslednju izveštajnu godinu, kao i vanredne fi- nansijske izveštaje za tekuću godinu. Ako su fi- nansijski izveštaji i uz njih prateća propisana dokumentacija dostavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu i ovim pravilnikom, bez odlaga- nja se vrši njihov upis u Registar finansijskih izveštaja (dalje: Registar). Ovako formiran registar ne samo da je centralna, javna, jedin- stvena elektronska baza podataka iz potpunih i računski tačnih finansijskih izveštaja, već je i izvor podataka za utvrđivanje boniteta i dava- nje mišljenja o bonitetu za privredna društva, zadruge, ustanove i preduzetnike. Prema članu 41. Pravilnika, baza podataka o bonitetu je centralna, jedinstvena, standardizo- vana, javna elektronska baza podataka o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i predu- zetnika i ocena boniteta privrednih društava koja imaju sedište na teritoriji Republike Sr- bije, obrađenih u skladu sa Pravilnikom i po- sebnom metodologijom za utvrđivanje podataka o bonitetu. Prema članu 42. stav 1. Pravilnika, po- menutu metodologiju utvrđuje registrator Regi- stra finansijskih izveštaja (dalje: registrator). Na osnovu ovog ovlašćenja, a radi konkre- tizacije aktivnosti Agencije u pogledu davanja mišljenja o bonitetu, registrator je doneo Me- todologiju za utvrđivanje podataka o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i pre- duzetnika i davanje ocena boniteta privrednih društava (dalje: Metodologija), koja je objavljena na veb-sajtu Agencije. Metodologijom se uređuje: 1) način utvrđivanja, ažuriranja i obelodanjiva- nja podataka o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika (dalje: podaci o bonitetu), koji se vode u bazi podataka o boni- tetu u okviru Registra finansijskih izveštaja, 2) sadržina izveštaja o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika (dalje: Izveštaj o bonitetu), 3) postupak utvrđivanja ocena boniteta i 4) sadržina skoringa privrednih društava. Na osnovu odredbi Metodologije, u narednom delu tekstu biće prikazani podaci i pokazatelji na osnovu kojih se utvrđuje bonitet, uz napome- nu da je Agencija preko svog sajta obavestila sve zainteresovane da je započela pružanje usluga boniteta sa podacima iz finansijskih izveštaja za 2018. godinu. 136 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net POSLOVNE FINANSIJE Pre toga potrebno je podsetiti se sledećeg: ● Bonitet je sposobnost izmirivanja obaveza u roku, koja, pored kreditne sposobnosti, obu- hvata i opštu materijalnu sposobnost i pozi- ciju na tržištu. Bonitet se često ne poklapa sa pojmom likvidnosti, budući da dužnik može da bude dobrog bonitetnog statusa, a ipak kratko- ročno nelikvidan. ● Mišljenje o bonitetu je ocena sposobno- sti izmirivanja obaveza privrednog društva, doneta na osnovu kvantitativnog modela vred- novanja finansijskih principa poslovanja pri- vrednog društva, koji je zasnovan na primeni finansijske analize i statističkog monitorin- ga, kao i na osnovu kvalitativne analize finan- sijskih principa i analize rizika poslovanja zasnovane na specifičnostima privrednog društva. ● Izveštaji o bonitetu predstavljaju siste- matizovani set podataka o bonitetu za poslednje tri izveštajne godine, a sadrže osnovne podat- ke, sažete bilanse, pokazatelje za ocenu bonite- ta (na individualnom i zbirnom nivou), podatke o reviziji finansijskih izveštaja, podatke o danima nelikvidnosti i zabrani raspolaganja sredstvima na računima u bankama. ● Skoring je forma ocene boniteta koja ja- sno, pouzdano i ažurno daje celovitu sliku poslovanja privrednih društava. Skoring je objektivizirana ocena boniteta utvrđena na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednjih pet, a najmanje tri godine. Pri izradi skoringa vrednuju se finansijske performanse društva iskazane i analizirane preko pokaza- telja za ocenu boniteta, uz uvažavanje osnovnih tendencija u oblasti u kojoj ono obavlja delat- nost. Pored toga, analizom se obuhvataju i dru- gi relevantni podaci od značaja za poslovanje privrednog društva, kao što su broj dana neli- kvidnosti u poslednjih dvanaest meseci, podaci o zabrani raspolaganja sredstvima na računima u bankama i sl. ● Izveštaj o skoringu daje ocenu boniteta privrednog društva i skoring, odnosno oce- nu boniteta oblasti i sektora kojima pripada njegova delatnost, čime je omogućeno jasno po- zicioniranje društva u okruženju u kome po- sluje. Izveštaj sadrži i sistematizovani set podataka za poslednjih pet izveštajnih godina – osnovne statusne i finansijske podatke, poka- zatelje za ocenu boniteta (na individualnom i zbirnom nivou), podatke o reviziji finansij- skih izveštaja, podatke o danima nelikvidnosti i zabrani raspolaganja sredstvima na računima u bankama, kao i ostale značajne informacije (rang u oblasti, Z-score i sl.). Izvori podataka za utvrđivanje boniteta Prema članu 2. Metodologije, sledeći podaci se upotrebljavaju prilikom utvrđivanja boniteta: 1) osnovni (statusni) podaci, 2) finansijski podaci i pokazatelji, 3) podaci o reviziji finansijskih izveštaja, 4) podaci o danima nelikvidnosti, 5) podaci o zabrani raspolaganja sredstvima, 6) podaci o hartijama od vrednosti, 7) drugi relevantni podaci. Svi navedeni podaci su javni. Izuzetno, po- daci za statističke i druge potrebe nisu javni podaci, osim ako su privredno društvo, zadru- ga, ustanova ili preduzetnik dali saglasnost za njihovo korišćenje u skladu s propisima. Osnovni (statusni) podaci Standardizovane osnovne (statusne) podatke za utvrđivanje boniteta čine podaci o identi- fikaciji, osnivanju, osnivačima i osnivačkom kapitalu, pretežnoj klasifikaciji delatnosti, veličini, zastupanju, ograncima, povezivanju, upravljanju, privatizaciji, platnom prometu, stečaju i likvidaciji, kao i ostali podaci. Kao što može da se vidi, radi se o podacima iz lične karte pravnog lica koji imaju karakter javnih podataka, a evidentiraju se i ažuriraju u skladu s njihovim nastajanjem i promenama. Finansijski podaci i pokazatelji Finansijski podaci i pokazatelji predsta- vljaju osnovni ulazni materijal za ocenu boni- teta, zbog čega se oni preuzimaju – utvrđuju iz potpunih i računski tačnih: 1) redovnih godišnjih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, ustanova i pre- duzetnika (dalje: finansijski izveštaji), odno- sno 2) konsolidovanih godišnjih finansijskih iz- veštaja ekonomskih celina u privredi (dalje: konsolidovani finansijski izveštaji), kao i na osnovu podataka za statističke i druge potrebe. JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 137 POSLOVNE FINANSIJE Saglasno članu 4. stav 2. Metodologije, dva su bitna faktora kojima se obezbeđuje jednoobra- znost evidencija finansijskih podataka i poka- zatelja za ocenu boniteta, a to su: 1) podzakonska akta doneta u skladu sa Zakonom o računovodstvu, kojima se propisuju kontni okvir i sadržaj pojedinih računa u tom kontnom okviru, 2) sadržina i forma obrazaca finansijskih iz- veštaja. Finansijski podaci i pokazatelji koji ulaze u metodologiju boniteta standardizuju se i izra- čunavaju u višegodišnjim vremenskim serijama po grupama pravnih lica i daju se za poslednjih deset godina. Ono što je bitno kod ovih vremen- skih serija jeste da njih čine objektivizovani, standardizovani i međusobno uporedivi po- jedinačni (individualni) podaci iz finansij- skih izveštaja, odnosno podaci za statističke i druge potrebe koji se izračunavaju sažimanjem bilansnih pozicija i u kojima su anulirane pro- mene u propisima. Prema članu 10. Metodologije, u pokazatelje za ocenu boniteta privrednih društava, zadru- ga, ustanova i preduzetnika svrstani su: 1) pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finan- sijskih ulaganja, intenzitet ulaganja u obrtnu imovinu, godišnja stopa otpisanosti osnovnih sredstava, odnos troškova amortizacije i pri- hoda od prodaje); 2) pokazatelji poslovne aktivnosti (koeficijent obrta osnovnih sredstava, koeficijent obrta poslovne imovine, koeficijent obrta potraži- vanja od kupaca, prosečno vreme naplate potra- živanja od kupaca, koeficijent obrta zaliha, prosečno vreme vezivanja zaliha, koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima, prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima); 3) pokazatelji strukture kapitala (racio sop- stvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduženosti); 4) pokazatelji likvidnosti (pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima fi- nansiranja, pokriće stalnih sredstava i zaliha dugoročnim izvorima finansiranja, racio nov- čane likvidnosti, racio tekuće likvidnosti, opšti racio likvidnosti, neto obrtni kapital, stopa pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom, trajnost otplate, tok gotovine); 5) pokazatelji profitabilnosti (stopa poslov- nog dobitka, stopa bruto dobitka, stopa neto dobitka, stopa prinosa na sopstveni kapital – pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva – pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na imovinu, efekat finansijskog leveridža, racio pokrića kamata); 6) pokazatelji tržišne vrednosti (zarada po akciji, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija), pri čemu se ovi pokaza- telji ne računaju za preduzetnike; 7) drugi pokazatelji u skladu s međunarodno prihvaćenim standardima finansijske analize. Način utvrđivanja i značenje ovih pokazatelja bliže su uređeni Metodologijom za utvrđiva- nje podataka o bonitetu privrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika – poseban deo (dalje: Metodologija – poseban deo), a analizi finansijskih izveštaja pomoću pokazatelja de- taljnije je obrađena u broju 4/2019 časopisa. Podaci o reviziji finansijskih izveštaja Podaci o reviziji finansijskih izveštaja za utvrđivanje boniteta preuzimaju se iz baze ske- niranih revizorskih izveštaja koja se vodi u Registru finansijskih izveštaja Agencije. Podaci o danima nelikvidnosti Podaci o danima nelikvidnosti za utvrđi- vanje boniteta pribavljaju se od Narodne banke Srbije, pri čemu se u pogledu ovog merila polazi od principa da su privredno društvo, zadruga, ustanova ili preduzetnik nelikvidni: ● ako imaju blokirane račune u bankama, odno- sno ● ako na tim računima nema sredstava ili nema dovoljno sredstava za isplatu naloga na osnovu kojih se vrši prinudna naplata u skladu sa zako- nom koji uređuje platni promet. Podaci o danima nelikvidnosti iskazuju se za šest ili dvanaest meseci pre meseca u kome se ti podaci daju, na nivou mesečnih podataka i na nivou dnevnih podataka za tekući mesec, a standardizovani su po sledećim grupama: 1) broj dana nelikvidnosti po mesecima; 2) broj dana nelikvidnosti u tekućem mesecu; 3) najduža neprekidna nelikvidnost u posled- njih šest odnosno dvanaest meseci do meseca u kome se podaci daju, kao i za tekući mesec pre dana koji prethodi danu izrade dokumenta u okviru kog se ti podaci daju; 138 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net POSLOVNE FINANSIJE 4) likvidnost na dan koji prethodi danu davanja dokumenta u okviru kog se ti podaci daju; 5) iznos blokade na dan koji prethodi danu iz- rade dokumenta u okviru kog se ti podaci daju. Podaci o zabrani raspolaganja sredstvima Podaci o zabrani raspolaganja sredstvima na računima u bankama za utvrđivanje boniteta pribavljaju se od Narodne banke Srbije i sadrže datum zabrane raspolaganja sredstvima. Pri tome se specifičnost ovog pokazatelja ogleda u tome da se podaci o zabrani raspolaga- nja sredstvima daju ako je ta zabrana na snazi u vreme davanja navedenih podataka. Podaci o hartijama od vrednosti Podaci o hartijama od vrednosti za utvr- đivanje boniteta predstavljaju podatke koji se utvrđuju na osnovu finansijskih izveštaja, kao i podatke koji se pribavljaju iz registara Komisi- je za hartije od vrednosti, Centralnog registra hartija od vrednosti i registara berzi. Podaci o hartijama od vrednosti su podaci o: ● osnovnom (akcijskom) kapitalu i njegovoj strukturi, ● dobitku, dividendama i neraspoređenom do- bitku, ● smanjenju odnosno povećanju kapitala, ● izdavanju kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti, ● akcijama po vrsti (obične i prioritetne), ● tržišnoj vrednosti akcija, ● berzanskom kursu akcija, ● zaradi po akciji. Na osnovu navedenih podataka izračunavaju se pokazatelji tržišne vrednosti iz člana 10. Metodologije (a to su: zarada po akciji, knjigo- vodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija). Pokazatelji tržišne vrednosti raču- naju se pod uslovom da je ukupan kapital jednak akcijskom kapitalu. Podaci i pokazatelji o hartijama od vredno- sti privrednih društava, koji se izračunavaju na osnovu finansijskih izveštaja, iskazuju se u vremenskim serijama, a podaci koji se priba- vljaju od Komisije za hartije od vrednosti, Cen- tralnog registra hartija od vrednosti i berzi – za tekuću kalendarsku godinu. Izveštaj o bonitetu Prema članu 16. Metodologije, Izveštaj o bonitetu je sistematizovani set podataka o bo- nitetu za period od tri godine, koji je osnov za sagledavanje uspešnosti poslovanja i finansij- skog položaja privrednih društava, zadruga, ustanova i preduzetnika. Izveštaj o bonitetu može da bude: 1) standardizovan – izrađen za opšte namene, različite iskazne moći, 2) specijalizovan – izrađen za specifične name- ne u skladu s posebnim propisima i potrebama tržišta. Navedeni izveštaj sadrži sledeće delove: ● osnovni podaci – set izabranih osnovnih (sta- tusnih) podataka, karakterističnih za svaku gru- pu pravnih lica na dan izrade izveštaja; ● sažeti bilansi – vremenske serije finan- sijskih podataka relevantnih za izračunavanje pokazatelja, kao i za sagledavanje uspešnosti poslovanja i finansijskog položaja privrednog društva, zadruge, ustanove ili preduzetnika; ● pokazatelji za ocenu boniteta – vremenske se- rije izabranih pojedinačnih (individualnih) pokazatelja za ocenu boniteta i njihovu prosečnu centralnu tendenciju prema pretežnoj klasifi- kaciji delatnosti (oblastima i sektorima); ● podaci o reviziji finansijskih izveštaja – poslednji revizorski izveštaj (mišljenje revi- zora); ● podaci o danima nelikvidnosti – podaci o da- nima nelikvidnosti za poslednjih šest meseci pre meseca u kome se daje izveštaj o bonitetu, na nivou mesečnih i dnevnih podataka za tekući mesec; ● podaci o zabrani raspolaganja sredstvima – podaci o zabrani raspolaganja sredstvima na računima u bankama. Ocene boniteta i skoring Saglasno odeljku IV Metodologije – OCENE BONITETA I SKORING – ocena boniteta pred- stavlja ocenu sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva, koja se daje u formi sko- ringa. Prema tim odredbama, skoring je ocena spo- sobnosti izmirivanja obaveza privrednog dru- štva, utvrđena na osnovu kvantitativnog modela vrednovanja finansijskih principa poslovanja poslovnisavetnik.net JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 139 POSLOVNE FINANSIJE privrednog društva, koji je zasnovan na primeni finansijske analize i statističkog monitorin- ga. Skoring se utvrđuje na osnovu podataka iz fi- nansijskih izveštaja za poslednjih pet godina, a najmanje na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednje tri godine – primenom analize ispunjenosti sledećih finansijskih principa poslovanja privrednog društva: 1) Profitabilnost – ukazuje na uspešnost poslovanja privrednog društva na dugi rok, pri čemu se ispunjenost ovog principa utvrđuje analizom ostvarenog neto dobitka, poslovnog rezultata, ostvarenog prinosa na sopstveni ka- pital i ukupna sredstva, efekta finansijskog leveridža i pokrića kamata. 2) Sigurnost i likvidnost – ukazuju na stepen zaštite poverilaca i sposobnost privrednog društva da izmiruje obaveze, a njegovi pokazate- lji su visina sopstvenog kapitala i profitabil- nost poslovanja, kao i adekvatnost finansiranja (koja se ispoljava u finansiranju stalnih sred- stava sopstvenim kapitalom, a dugoročno veza- nih obrtnih sredstava dugoročnim kapitalom i pretpostavlja analizu neto obrtnog kapitala i pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom). Sigur- nost i likvidnost privrednog društva ispolja- vaju se i u postojanju pozitivnih novčanih tokova iz poslovne aktivnosti (cash flow), što ukazuje na popravljanje ili održavanje mogućnosti pla- ćanja u budućnosti. 3) Nezavisnost – ukazuje na stepen minimizi- ranja nepovoljnih zahteva poverilaca i utvrđuje se analizom profitabilnosti, neto obrtnog ka- pitala, usaglašenosti obrtanja potraživanja i kratkoročnih obaveza, kao i permanentnom spo- sobnošću plaćanja. 4) Fleksibilnost – ukazuje na sposobnost kratkoročnog prilagođavanja privrednog dru- štva izmenjenim uslovima poslovanja, odnosno širenja ili sužavanja tržišta, što uslovljava potrebu za dodatnim kapitalom ili vraćanjem pozajmljenog kapitala. Ocena ispunjenosti ovog principa dobija se analizom adekvatnosti fi- nansiranja, koja se ispoljava u finansiranju fiksnih potreba sopstvenim, a varijabilnih pozajmljenim kapitalom. 5) Finansiranje u skladu s rizikom – predsta- vlja zahtev za zaštitu od prezaduženosti. Ovaj princip je obrnuto srazmeran principu profi- tabilnosti i pretpostavlja da veći rizik poslo- vanja zahteva i veći iznos sopstvenog kapitala. Pored pokazatelja profitabilnosti, u analizi pokrivenosti rizika koriste se i racio sop- stvenog kapitala i stepen ukupne zaduženosti. 7) Budući rast – ukazuje na stepen ulaganja u modernizaciju, odnosno u budući rast privred- nog društva. Pokazatelji koji se koriste za ocenu ispunjenosti ovog principa jesu rast pro- fitabilnosti, kao i odnos troškova amortiza- cije i prihoda od prodaje. Prema članu 19. Metodologije, postupak utvr- đivanja skoringa zasnovan je na primeni metoda kvantitativne finansijske analize i statističkog monitoringa. Osnov je racio analiza, pri čemu je relativni značaj pokazatelja za ocenu boniteta utvrđen sa aspekta ispunjenosti finan- sijskih principa. Statističkim procedurama svakom pokazatelju dodeljuje se numerička vred- nost – ocena, u zavisnosti od njegovog odstupanja od centralnih tendencija – prosečnih i pozici- onih u oblasti u kojoj privredno društvo poslu- je, kao i od njihovih referentnih vrednosti. Ocena ispunjenosti pojedinačnog finansijskog principa predstavlja srednju vrednost ocena svih pokazatelja za ocenu boniteta u okviru tog principa, a ukupna ocena boniteta na godišnjem nivou (godišnji skoring) jeste srednja vrednost svih ocena ispunjenosti finansijskih principa poslovanja. Ukupna ocena boniteta (skoring) utvrđuje se na osnovu godišnjih ocena boniteta (skoringa) – analizom trenda zasnovanom na me- todu eksponencijalnih pokretnih proseka, i to tako što se u vremenskoj seriji (primenom od- govarajućih pondera) za svaki godišnji skoring utvrđuje relativni značaj. Ukupna ocena bonite- ta utvrđena na iznet način koriguje se na osnovu podataka o danima nelikvidnosti za poslednjih dvanaest meseci, a najviše za jedan osnovni nivo ocenjivanja. Saglasno članu 21. Metodologije, skoring utvr- đen u skladu sa Metodologijom iskazuje se kroz osnovne i specifične nivoe ocena boniteta. Osnovni nivoi ocena boniteta su: 1) odličan bonitet (A), 2) veoma dobar bonitet (B), 3) dobar bonitet (C), 4) prihvatljiv bonitet (D), 5) veoma slab bonitet (E). Specifični nivoi ocene boniteta u okviru osnovnih nivoa ocena boniteta utvrđuju se u skladu s Metodologijom – poseban deo, a iskazuju se pomoću sledećih simbola: 140 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net POSLOVNE FINANSIJE 1) veoma dobar bonitet: (B+), (B) i (B-), 2) dobar bonitet: (C+), (C) i (C-), 3) prihvatljiv bonitet: (D+), (D) i (D-). Odličan bonitet imaju privredna društva koja karakteriše izvanredna sposobnost izmi- rivanja obaveza, ocenjena kao rezultat odlične profitabilnosti i finansijske stabilnosti. Privredno društvo poseduje finansijsku flek- sibilnost i izuzetnu rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja i ima izvan- redan poslovni razvoj, dok se saradnja sa ovim društvom preporučuje. Ovaj bonitet ne može imati privredno društvo ako ima evidentira- ne dane nelikvidnosti u trajanju dužem od 30 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade skoringa. Veoma dobar bonitet imaju privredna dru- štva koja odlikuje vrlo zadovoljavajuća spo- sobnost izmirivanja obaveza, iskazana kroz vrlo visoku profitabilnost i finansijsku sta- bilnost, likvidnost i sigurnost poslovanja, uz vrlo zadovoljavajući stepen finansijske flek- sibilnosti. Rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja nešto je manja u odnosu na privredna društva sa odličnim bonitetom. Privredno društvo ostvaruje dobar poslovni razvoj, pri čemu se saradnja s ovim društvom podrazumeva. Ovaj bonitet ne može imati pri- vredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju dužem od 60 dana s pre- kidima u poslednjih dvanaest meseci od dana iz- rade skoringa. Dobar bonitet imaju privredna društva za- dovoljavajuće sposobnosti izmirivanja obaveza, izražene kroz profitabilnost nižeg stepena u odnosu na privredna društva sa odličnim i veoma dobrim bonitetom, a realizovane pre- vashodno obavljanjem osnovne delatnosti. Kod privrednog društva postoji izvesna finansij- ska neravnoteža koja uslovljava smanjenu finan- sijsku fleksibilnost i rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja, dok struktu- ra kapitala omogućava zaštitu od prezaduže- nosti. Saradnja sa ovim društvom se ne odbija. Ovaj bonitet ne može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u tra- janju dužem od 90 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade skoringa. Prihvatljiv bonitet imaju privredna dru- štva slabije sposobnosti izmirivanja obaveza proistekle iz problema u poslovanju, prevas- hodno izraženim kroz niži stepen profita- bilnosti, priličnu finansijsku neravnotežu, strukturu kapitala koja ne omogućava zaštitu od prezaduženosti i neadekvatan tok gotovine. Saradnja sa ovim privrednim društvom zavisi od poverenja u to društvo. Ovaj bonitet ne može imati privredno društvo ako ima evidentira- ne dane nelikvidnosti u trajanju dužem od 180 dana s prekidima u poslednjih dvanaest meseci od dana izrade skoringa. Veoma slab bonitet imaju privredna društva vrlo slabe sposobnosti izmirivanja obaveza, koja je rezultat neprofitabilnog poslovanja i izrazito nepovoljne strukture kapitala. Sarad- nja sa ovim privrednim društvom se odbija. U tabeli 1 dat je pregled i opis najvažnijih pokazatelja koje Agencija koristi u izveštajima o bonitetu i skoringu, koji su spominjani u pret- hodnom tekstu. Tabela 1: Naziv i opis pokazatelja u izveštajima o bonitetu i skoringu Red. br. Naziv pokazatelja Opis 1. Opšti racio likvidnosti ukazuje na pokrivenost kratkoročno pozajmljenog kapitala ukupnim obrtnim sredstvima 2. Racio tekuće likvidnosti ukazuje na pokrivenost kratkoročno pozajmljenog kapitala gotovinom, lako unovčivim hartijama od vrednosti i kratkoročnim potraživanjima 3. Racio novčane likvidnosti ukazuje na pokrivenost kratkoročno pozajmljenog kapitala gotovinom i lako unovčivim hartijama od vrednosti 4. Trajnost otplate broj godišnjih tokova gotovine, odnosno oslobođenih novčanih sredstava potrebnih za povraćaj pozajmljenog kapitala 5. Prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca prosečno vreme potrebno za naplatu potraživanja od kupaca izražava se brojem dana 6. Prosečno vreme vezivanja zaliha prosečno vreme zadržavanja zaliha, odnosno efikasnost korišćenja zaliha izražava se brojem dana 7. Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima prosečno vreme potrebno za izmirivanje obaveza prema dobavljačima izražava se brojem dana JUN 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 141 POSLOVNE FINANSIJE Red. br. Naziv pokazatelja Opis 8. Racio sopstvenog kapitala učešće sopstvenog u ukupnom kapitalu, što je uslovljeno potrebom sopstvenog finansiranja stalnih sredstava i efektom finansijskog leveridža 9. Stepen ukupne zaduženosti pokazuje sa koliko je dinara pozajmljenog kapitala pokriven svaki dinar sopstvenog kapitala 10. Pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom pokrivenost stalne imovine sopstvenim kapitalom 11. Pokriće stalnih sredstava dugoročnim izvorima finansiranja pokrivenost stalne imovine dugoročnim izvorima finansiranja 12. Stopa pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom pokazuje procentualno pokriće zaliha neto obrtnim kapitalom, što ukazuje na to da li je uspostavljena ravnoteža u oblasti dugoročnog finansiranja 13. Racio pokrića kamata odnos ostvarenog dobitka (gubitka) pre oporezivanja i plaćenih kamata, što ukazuje na rizik plaćanja kamata 14. Stopa poslovnog dobitka pokazuje koliko dinara poslovnog dobitka (gubitka) donosi dinar prihoda od prodaje 15. Stopa neto dobitka pokazuje neto prinosnu snagu prihoda od prodaje, odnosno koliko dinara neto dobitka (gubitka) donosi dinar prihoda od prodaje 16. Stopa prinosa na sopstveni kapital (posle oporezivanja) pokazuje stopu ukamaćenja prosečnog sopstvenog kapitala 17. Stopa prinosa na ukupna sredstva (posle oporezivanja) pokazuje stopu ukamaćenja prosečnog ukupnog kapitala ili imovine, bez obzira na vlasničku strukturu kapitala 18. Efekat finansijskog leveridža odnos stope prinosa na sopstveni kapital i stope prinosa na ukupna sredstva; veća stopa prinosa na sopstveni kapital od stope prinosa na ukupna sredstva pokazuje da je korišćenje pozajmljenog kapitala opravdano 19. Odnos troškova amortizacije i prihoda od prodaje upućuje na efikasnost korišćenja angažovanih sredstava; visoka vrednost ukazuje na agresivnu politiku investiranja, a niska na zastarelost sredstava i uzdržanost u investiranju Pružanje usluga boniteta Poslodavci treba da imaju u vidu da Agencija nudi više vrsta izveštaja o bonitetu, različite sadržine, strukture i iskazne moći, prilagođe- nih potrebama korisnika. Izveštaji su razvr- stani u dve osnovne grupe – standardizovani, izrađeni za opšte namene, i specijalizovani, iz- rađeni za specifične namene, u skladu s poseb- nim propisima i potrebama tržišta (učešće u javnim nabavkama, procena kreditne sposobnosti dužnika i primalaca lizinga, procena boniteta učesnika na tržištu hartija od vrednosti i sl.). Pored izveštaja o bonitetu, dostupan je i set (komplet) pokazatelja za ocenu boniteta u formi izveštaja koji, uz individualne, sadrži i pokaza- telje na zbirnom nivou. Pokazatelji se daju za oda- branu godinu, po grupama za privredna društva i zadruge, za ustanove i za preduzetnike. Zahtev za izveštaje o bonitetu može da se dostavi: ● elektronskim putem – preko internet stra- nice Agencije za privredne registre – e-Na- ručivanje BON izveštaja ili e-Naručivanje skoringa; ● pisanim putem – podnošenjem zahteva na pro- pisanom obrascu BON – zahtev 1, lično (na prijem- nom mestu u Agenciji), poštom ili telefaksom – BON ZAHTEV 1 – Zahtev za davanje podataka, iz- veštaja o bonitetu i skoringa. Naknade za davanje standardizovanih i spe- cijalizovanih izveštaja o bonitetu iznose: ● za BON – 1 – Potpuni izveštaj o pokazateljima za ocenu boniteta – 5.000,00 dinara, ● za BON – 2 – Izveštaj o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja – 3.000,00 dinara, ● za BON – 3 – Sažeti izveštaj o bonitetu – 4.000,00 dinara, ● za specijalizovani izveštaj o bonitetu – 3.500,00 dinara, ● set (komplet) pokazatelja za ocenu boniteta po grupama – za privredna društva i zadruge, za ustanove i za preduzetnike – 2.000,00 dinara. Naknada za davanje ocene boniteta privrednih društava u formi skoringa iznosi: ● za jedno privredno društvo – 8.500,00 dinara, ● za više od 10 privrednih društava – 6.800,00 dinara po društvu, ● za više od 100 privrednih društava – 4.250,00 dinara po društvu. PS