Tri segmenta finansijske analize, koja se međusobno prožimaju i dopunjuju, jesu analiza prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. Bonitet preduzeća ne može da se utvrdi bez prethodno sprovedenih pomenutih analiza. Analiza će biti urađena na osnovu podataka iz Bilansa stanja i uspeha društva, uz dodatne informacije iz pomoćne knjigovodstvene evidencije. Na isti način preduzeće analizira i podatke iz bilansa izabranog preduzeća za upoređivanje ili zbirnog bilansa za delatnost, a zatim vrši poređenje.

View Fullscreen
166 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Analiza prinosnog, imovinskog
i finansijskog položaja
Tri segmenta finansijske analize, koja se međusobno prožimaju i dopunjuju,
jesu analiza prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. Bo-
nitet preduzeća ne može da se utvrdi bez prethodno sprovedenih pomenutih
analiza. Analiza će biti urađena na osnovu podataka iz Bilansa stanja i uspe-
ha društva, uz dodatne informacije iz pomoćne knjigovodstvene evidencije.
Na isti način preduzeće analizira i podatke iz bilansa izabranog preduzeća
za upoređivanje ili zbirnog bilansa za delatnost, a zatim vrši poređenje.
Uvod
Prinosni, imovinski i finansijski polo-
žaj preduzeća uslovljavaju brojni faktori koji
međusobno mogu biti kontradiktorni, što do-
datno otežava konačno sagledavanje položaja
preduzeća. Ovaj problem rešava se vremenskim
i prostornim upoređivanjem položaja preduze-
ća. Vremensko upoređivanje omogućava sagleda-
vanje dinamike, tj. kretanja ili razvoja položaja
preduzeća u uzastopnim godinama. Prostorno
upoređivanje omogućava upoređivanje položaja
preduzeća u odnosu na položaj konkurencije, što
pruža solidnu osnovu za zaključivanje o izgledi-
ma preduzeća za opstanak, rast i razvoj. Pri pro-
stornom upoređivanju položaja preduzeća treba
voditi računa o izboru reprezenta ili grupe
preduzeća sa kojima se vrši upoređivanje da bi
se izbegla opasnost pogrešnog zaključivanja.
Analiza prinosnog položaja
Pri analizi finansijskog rezultata vrši
se vremensko i prostorno upoređivanje. Vre-
mensko upoređivanje prikazuje razvoj, napre-
dovanje preduzeća u ostvarivanju finansijskog
rezultata. Naravno, što to upoređivanje obu-
hvata više uzastopnih obračunskih perioda,
to se jasnije uočavaju tendencije ostvarivanja
finansijskog rezultata i obrnuto, a koliko će
se uzastopnih godina analizirati finansijski
rezultat i vremenski upoređivati – zavisi od
cilja analize. Primera radi, kada se analiza
vrši radi ocene mogućnosti opstanka predu-
zeća, poželjnije je analizirati ostvarenje fi-
nansijskog rezultata za nekoliko uzastopnih
godina. To omogućuje otkrivanje ne samo kada
se javljaju nepoželjne tendencije u kretanju fi-
nansijskog rezultata već i kada su se javili uz-
roci takvog kretanja finansijskog rezultata i
razvoja, kao i otkrivanje intenziteta tih uzro-
ka. Nasuprot tome, prilikom redovnih analiza,
koje se obavljaju u cilju izveštavanja, dovoljno
je vremensko upoređivanje dva ili tri uzastop-
na obračunska perioda.
Prostorno upoređivanje je važno zbog ocene
kako preduzeće stoji u odnosu na konkurenciju,
pri čemu se javlja problem izbora preduzeća sa
kojim će se vršiti upoređivanje, koji može da se
reši na dva načina – da se za uporedno preduze-
će uzme najbolje konkurentno preduzeće ili da
se upoređivanje vrši sa svim konkurentnim do-
maćim preduzećima (to su preduzeća one struke,
odnosno delatnosti kojoj pripada i analizirano
preduzeće). Ako se prostorno upoređivanje vrši
sa najboljim konkurentnim preduzećima, anali-
za će pokazati da li se preduzeće približava
ili zaostaje u odnosu na njih, što je bitno sazna-
nje za vođenje poslovne politike u pravcu pri-
bližavanja finansijskih rezultata posmatranog
preduzeća finansijskom rezultatu konkurentnog
preduzeća. Ako se prostorno upoređivanje vrši
sa delatnošću ili granom kojoj pripada i anali-
zirano preduzeće, analiza će pokazati postiže
li ono bolje ili lošije finansijske rezultate
od proseka svih konkurentnih preduzeća, a to je
opet važno saznanje za vođenje poslovne politi-
ke u cilju toga da preduzeće bude natprosečno
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 167
POSLOVNE FINANSIJE
jer mu samo to pruža šansu da u konkurentnom
okruženju opstane na tržištu.
Ako se upoređivanje vrši sa jednim konku-
rentnim preduzećem, predmet analize je i nje-
gov bilans uspeha, a ako se upoređivanje vrši
sa svim konkurentnim preduzećima, predmet
analize je i zbirni bilans uspeha. Međutim, ne
vrši se upoređivanje apsolutnih, već samo re-
lativnih brojeva, zato što su, usled različite
veličine analiziranih preduzeća, apsolutne
veličine neuporedive, pa otud samo relativni
brojevi daju pouzdane zaključke o tome da li je
neko stanje ili pojava lošija u posmatranom ili
u konkurentnom, odnosno u svim konkurentnim
preduzećima.
Analiza prinosnog položaja ili analiza fi-
nansijskog rezultata na osnovu informacija obe-
lodanjenih u finansijskim izveštajima vrši se
putem analize:
1. strukture i rasporeda prihoda,
2. strukture bruto finansijskog rezultata,
3. rizika ostvarenja finansijskog rezultata i
donje tačke rentabiliteta,
4. finansijske moći,
5. rentabilnosti.
U nastavku je stavljen akcenat na analizu ri-
zika ostvarenja finansijskog rezultata, finan-
sijske moći i rentabilnosti.
Analize rizika ostvarenja finansijskog
rezultata i donje tačke rentabilnosti
U ovu analizu uključuju se samo poslovni prihodi
i rashodi i finansijski prihodi i rashodi,
a ne uključuju se prihodi i rashodi od
usklađivanja vrednosti ostale imovine, koja se
iskazuje po fer vrednosti kroz Bilans uspeha,
kao ni ostali prihodi i rashodi, neto dobitak
i gubitak poslovanja koje se obustavlja zbog toga
što su oni privremeni i povremeni i kao takvi
ne mogu biti dugoročan osnov ostvarenja finan-
sijskog rezultata.
Pre samog pristupanja analiziranju potrebno
je podatke o poslovnim rashodima raščlaniti
na varijabilne i fiksne, pri čemu su u preduze-
ćima koja primenjuju sistem obračuna varijabil-
nih troškova oni već raščlanjeni. U uslovima
kada preduzeće primenjuje neki drugi sistem
obračuna troškova (obračun po ukupnim tro-
škovima ili obračun po proizvodnim troško-
vima), prvo se troškovi proizvodnje razdvajaju
na komponentu fiksnih i varijabilnih troško-
va i srazmerno njihovoj proporciji razdvajaju
se i rashodi u Bilansu uspeha na varijabilnu i
fiksnu komponentu.
Primer: Analize rizika ostvarenja
finansijskog rezultata i donje tačke
rentabiliteta
Primenom direktne metode u posmatranim
preduzećima izvršeno je razdvajanje rashoda
na varijabilnu i fiksnu komponentu, kao što je
prikazano u tabeli 1. Ostali podaci povučeni su
iz Bilansa uspeha.
Analiza rizika ostvarenja finansijskog re-
zultata i donje tačke rentabilnosti prikazana
je u tabeli 2.
Tabela 1: Podaci iz Bilansa uspeha potrebni za analizu rizika ostvarenja finansijskog rezultata
OPIS AOP Zlatko Ljutko Gorčilo
A. Poslovni prihodi 1001 1.320.000 1.320.000 1.320.000
D. Finansijski prihodi 1032 45.000 60.000 0
Vrsta B. Poslovni rashodi 1018 879.000 877.500 907.500
V I. Nabavna vrednost prodate robe 1019 4.500 400.000 7.500
V II. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 1020 -15.000 -30.000 -45.000
V III. Povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i
nedovršenih usluga
1021 -4.500 -6.000 -15.000
V IV. Smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i
nedovršenih usluga
1022 0 0 0
V V. Troškovi materijala 1023 400.500 175.000 378.000
V VI. Troškovi goriva i energije 1024 0 0 0
F VII. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1025 253.500 358.000 310.000
F/V VIII. Troškovi proizvodnih usluga 1026 108.000 124.500 115.500
od toga varijabilni 64.800 74.700 69.300
od toga fiksni 43.200 49.800 46.200
F IX. Troškovi amortizacije 1027 57.000 150.000 87.000
F X. Troškovi dugoročnih rezervisanja 1028 0 0 0
V XI. Nematerijalni troškovi 1029 75.000 85.500 109.500
Đ. Finansijski rashodi 1040 75.000 25.000 250.000
168 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Tabela 2: Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti
Red.
br. Opis Zlatko Ljutko Gorčilo Obračun
1. + Poslovni prihodi 1.320.000 1.320.000 1.320.000
2. – Varijabilni rashodi 525.300 699.200 504.300
3. = MARŽA POKRIĆA 794.700 620.800 815.700
4. – Fiksni i pretežno fiksni rashodi 353.700 557.800 443.200
5. = POSLOVNI REZULTAT 441.000 63.000 372.500
6. – Neto rashodi finansiranja -30.000 35.000 -250.000
7. = BRUTO FINANSIJSKI REZULTAT 411.000 98.000 122.500
8. Faktor poslovnog rizika 1,80 9,85 2,19 3 / 5
9. Faktor finansijskog rizika 1,07 0,64 3,04 5 / 7
10. Faktor ukupnog rizika 1,93 6,33 6,66 8 × 9 ili 3 / 7
11. Procenat marže pokrića u poslovnom prihodu 60,20% 47,03% 61,80% 3 / 1
Donja tačka rentabilnosti poslovnog rezultata
12. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog
poslovnog rezultata 587.497 1.186.044 717.205 4 / 11
14. Procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje
neutralnog poslovnog rezultata 44,51% 89,85% 54,33% 12 / 1
15. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog
rezultata 55,49% 10,15% 45,67% (1 – 12) / 1
Donja tačka rentabilnosti bruto finansijskog rezultata
13. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto
finansijskog rezultata 637.327 1.111.624 1.121.765 (4 – 6) / 11
16. Procenat iskorišćenja poslovnog prihoda za ostvarenje
neutralnog bruto finansijskog rezultata 48,28% 84,21% 84,98% 13 / 1
17. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto
finansijskog rezultata 51,72% 15,79% 15,02% (1 – 13) / 1
Faktor poslovnog rizika (naziva se i poslov-
ni leveridž) utvrđuje se iz odnosa marže pokrića
i poslovnog rezultata, a u osnovi pokazuje koli-
ko se brže menja poslovni rezultat nego što se
menja marža pokrića. Ako je faktor poslovnog
rizika 3, znači da će svaka promena marže po-
krića od 10% izazvati promenu poslovnog rezul-
tata za 30%.
Poželjno je da faktor poslovnog rizika
bude što niži jer se time postiže da poslovni
rezultat ne oscilira značajno prilikom svake
promene marže pokrića. Time je smanjen rizik
pada poslovnog rezultat ispod granice koja
može da obezbedi pozitivan bruto finansij-
ski rezultat.
Kako bi se u upravljanju poslovanjem predu-
zeća blagovremeno preduzimale mere za upra-
vljanje poslovnim rizikom, dobro je poznavati
faktore koji deluju na visinu poslovnog rizi-
ka:
1. visina prodajne cene – što je prodajna cena
viša, to će biti viša i marža pokrića, a niži
faktor poslovnog rizika i obrnuto;
2. visina obima proizvodnje i prodaje – što je
veći obim proizvodnje i prodaje pri datim pro-
dajnim i nabavnim cenama i datim fizičkim
utrošcima varijabilnih troškova, to će biti
viša marža pokrića, a niži faktor poslovnog
rizika i obrnuto;
3. visina fizičkog utroška direktnog materi-
jala, energije, usluga i direktnog rada po jedi-
nici proizvoda – što je manji fizički utrošak
pri datim nabavnim cenama i platama, to će
biti manji varijabilni rashodi, a viša marža
pokrića i niži faktor poslovnog rizika i obr-
nuto;
4. visina ulaganja u osnovna sredstva – što je
ulaganje u osnovna sredstva manje, to će biti
manji fiksni rashodi po osnovu amortizacije,
a veći poslovni rezultat i niži faktor poslov-
nog rizika i obrnuto;
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 169
POSLOVNE FINANSIJE
5. visina drugih fiksnih troškova – što su
drugi fiksni troškovi niži, to će biti viši
poslovni rezultat, a niži faktor poslovnog ri-
zika i obrnuto.
Uz istu vrednost ostvarenog poslovnog pri-
hoda, faktor poslovnog rizika kod preduzeća iz
primera potpuno je drugačiji, prvenstveno zbog
različitog učešća fiksnih troškova u ukupnim
troškovima. Preduzeće Zlatko ima faktor po-
slovnog rizika 1,80, što znači da bi se, u slučaju
smanjenja marže pokrića za 10%, poslovni rezul-
tat smanjio za 18%. Na primer, ako preduzeće
planira sniženje prodajnih cena za 6%, njegova
marža pokrića smanjiće se za 10% (zato što je od-
nos marže pokrića i poslovnog prihoda 60% – red.
br. 11 iz tabele 2), a poslovni rezultat za 18%.
Preduzeće Ljutko ima faktor poslovnog ri-
zika 9,85, što znači da bi se, u slučaju smanjenja
marže pokrića za 10%, poslovni rezultat smanjio
za čak 98,5%. Ljutko ima veoma mali manevarski
prostor za upravljanje politikom prodajnih
cena, odnosno za upravljanje troškovima, jer
svako smanjenje marže pokrića dovodi do zna-
čajnog smanjenja poslovnog rezultata, a rizik od
ulaska u zonu gubitka je velik.
Preduzeće Gorčilo ima faktor poslovnog
rizika 2,19, što znači da bi se, u slučaju sma-
njenja marže pokrića za 10%, poslovni rezultat
smanjio 21,9%. Na primer, ako preduzeće planira
sniženje prodajnih cena za 6,2%, njegova marža
pokrića smanjiće se za 10% (zato što je odnos
marže pokrića i poslovnog prihoda 62%), a po-
slovni rezultat za 21,9%.
Red.
br. Opis Zlatko Ljutko Gorčilo
1. + Poslovni prihodi 1.320.000 1.320.000 1.320.000
2. – Varijabilni rashodi 525.300 699.200 504.300
3. = Marža pokrića 794.700 620.800 815.700
4. – Fiksni i pretežno
fiksni rashodi 353.700 557.800 443.200
5. = Poslovni rezultat 441.000 63.000 372.500
6. – Neto rashodi
finansiranja -30.000 35.000 -250.000
7. = Bruto finansijski
rezultat 411.000 98.000 122.500
8. Faktor poslovnog
rizika 1,80 9,85 2,19
Faktor finansijskog rizika (naziva se i
finansijski leveridž) utvrđuje se iz odnosa po-
slovnog rezultata i bruto finansijskog rezul-
tata, a pokazuje koliko se puta brže menja bruto
finansijski rezultat kad se poslovni rezultat
promeni za jedan procenat. Primera radi, ako je
faktor finansijskog rizika 2, a poslovni rezul-
tat smanji se za 10%, bruto finansijski rezultat
smanjiće se za 20%.
Poželjno je da faktor finansijskog rizika
bude što niži jer se time postiže da bruto
finansijski rezultat ne oscilira značajno
prilikom svake promene poslovnog rezultata.
Kako bi se u upravljanju poslovanjem preduze-
ća blagovremeno preduzimale mere za upravlja-
nje finansijskim rizikom, dobro je poznavati
faktore koji deluju na visinu finansijskog ri-
zika:
1. visine pozajmljenih izvora finansiranja na
koje se plaća kamata odnosno naknada – što su
sopstveni kapital i spontani izvori niži, po-
zajmljeni izvori na koje se plaća kamata biće
viši, a time će biti viši i rashodi po osnovu
finansiranja i faktor finansijskog rizika i
obrnuto;
2. visine kamatne stope – pri datim pozajmlje-
nim izvorima finansiranja na koje se plaća
kamata rashodi finansiranja biće viši što je
viša kamatna stopa, čime se povećava i faktor
finansijskog rizika i obrnuto;
3. visine uloženih sredstava u aktivu (povezana
su sa visinom nabavne cene osnovnih sredstava,
zaliha materijala i trgovačke robe, visinom
cene koštanja zaliha nedovršene proizvod-
nje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, meto-
dom obračuna amortizacije, metodom obračuna
utroška materijala, metodom otpisa sitnog in-
ventara, sistemom obračuna troškova, koefici-
jentom obrta obrtnih sredstava) – dat sopstveni
kapital i dati spontani izvori finansiranja
više uloženih sredstava u aktivu zahtevaju i
veće pozajmljene izvore na koje se plaća kamata,
a to znači da će viši biti i rashodi finansira-
nja i faktor finansijskog rizika i obrnuto;
4. visine plasiranih sredstava u vidu finansij-
skih i robnih kredita – pri datoj kamatnoj sto-
pi na plasmane viši plasmani obezbeđuju veće
prihode od finansiranja, a manje neto rashode
finansiranja i manji faktor finansijskog rizi-
ka i obrnuto;
5. visine kamatne stope na plasmane – viša
kamatna stopa obezbeđuje veće prihode od fi-
nansiranja i manje neto rashode finansiranja i
obrnuto.
170 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Uz istu vrednost ostvarenog poslovnog priho-
da, faktor finansijskog rizika u preduzećima
iz primera potpuno je drugačiji, prvenstveno
zbog različitog učešća rashoda kamata u ukup-
nim troškovima. Preduzeće Zlatko ima faktor
finansijskog rizika jednak 1,07, što znači da bi
se, u slučaju smanjenja poslovnog rezultat za 10%,
bruto finansijski rezultat smanjio za 10,7%. Na
primer, ako preduzeće planira sniženje prodaj-
nih cena za 6%, njegova marža pokrića smanjiće
se za 10%, poslovni rezultat za 18%, a bruto fi-
nansijski rezultat za 19,3% (18% × 1,07).
Preduzeće Ljutko ima faktor finansijskog
rizika jednak 0,64, što znači da bi se, u slučaju
smanjenja poslovnog rezultata za 10%, bruto fi-
nansijski rezultat smanjio za 6,4%. Ovo je primer
preduzeća koje ostvaruje finansijske prihode
koji su veći od postojećih rashoda kamata.
Preduzeće Gorčilo ima faktor finansijskog
rizika jednak 3,04, što znači da bi se, u slučaju
smanjenja poslovnog rezultata za 10%, bruto fi-
nansijski rezultat smanjio za 30,4%. Na primer,
ako preduzeće planira sniženje prodajnih cena
za 6,2%, njegova marža pokrića smanjiće se za 10%,
poslovni rezultat za 21,9%, a bruto finansijski
rezultat za čak 66,6%. Ovo je primer preduzeća
koje, uz relativno nizak faktor poslovnog rizi-
ka, ima visok faktor finansijskog rizika zbog
visokog učešća troškova kamata u ukupnim tro-
škovima.
Red.
br. Opis Zlatko Ljutko Gorčilo
1. + Poslovni prihodi 1.320.000 1.320.000 1.320.000
2. – Varijabilni rashodi 525.300 699.200 504.300
3. = Marža pokrića 794.700 620.800 815.700
4. – Fiksni i pretežno
fiksni rashodi 353.700 557.800 443.200
5. = Poslovni rezultat 441.000 63.000 372.500
6. – Neto rashodi
finansiranja -30.000 35.000 -250.000
7. = Bruto finansijski
rezultat 411.000 98.000 122.500
8. Faktor poslovnog
rizika 1,80 9,85 2,19
9. Faktor finansijskog
rizika 1,07 0,64 3,04
Donja tačka rentabilnosti je tačka u kojoj se
prihodi izjednačuju sa rashodima, što znači da
je u toj tački finansijski rezultat jednak nuli. To
je tačka u kojoj se poslovni prihodi izjednačava-
ju sa fiksnim i pretežno fiksnim rashodima i
delom varijabilnih troškova koji su sadržani
u prihodu koji obezbeđuje neutralan poslovni
rezultat.
Ako se potreban poslovni prihod za ostvare-
nje neutralnog poslovnog rezultata stavi u odnos
sa ostvarenim poslovnim prihodom i pomnoži
sa 100, dobiće se procenat iskorišćenja poslov-
nog prihoda za ostvarenje neutralnog poslovnog
rezultata. Što je taj procenat više udaljen od
100%, utoliko je situacija bolja jer je rizik ostva-
renja poslovnog rezultata manji i obrnuto.
Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog
poslovnog rezultata pokazuje za koliko proce-
nata može da se smanji poslovni prihod da bi
poslovni rezultat pao na nulu. Naravno, što je
stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog po-
slovnog rezultata viša, manja je verovatnoća
da će preduzeće ostvariti negativan poslovni
rezultat (poslovni gubitak).
Ako je ostvaren negativan poslovni rezul-
tat (poslovni gubitak), procenat iskorišćenja
poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog
poslovnog rezultata biće veći od 100, jer je po-
treban poslovni prihod za ostvarenje neutral-
nog poslovnog rezultata veći od ostvarenog
poslovnog prihoda. U takvim okolnostima stopa
elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog
rezultata biće negativna, a ta negativna stopa u
suštini pokazuje za koliko je procenata ostvare-
ni poslovni prihod niži od poslovnog prihoda
koji odbacuje neutralan poslovni rezultat. Što
je negativna stopa elastičnosti ostvarenja neu-
tralnog poslovnog rezultata viša, to je preduze-
će dublje u zoni gubitka i obrnuto.
Nakon obračuna prikazanog u tabeli 2, donja
tačka rentabilnosti bruto finansijskog rezul-
tata može da se posmatra kao:
● poslovni prihod potreban za ostvarenje neu-
tralnog bruto finansijskog prihoda – onaj koji
pokriva sve poslovne i finansijske rashode;
● ako se potreban poslovni prihod za ostvare-
nje neutralnog bruto finansijskog rezultata sta-
vi u odnos sa ostvarenim poslovnim prihodom i
pomnoži sa 100, dobiće se procenat iskorišće-
nja poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog
bruto finansijskog rezultata, a što je taj proce-
nat više udaljen od 100%, to je manji rizik ostva-
renja neutralnog bruto finansijskog rezultata;
● stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog
bruto finansijskog rezultat – pokazuje za koli-
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 171
POSLOVNE FINANSIJE
ko procenata može da se smanji poslovni prihod
da bi bruto finansijski rezultat pao na nulu.
Naravno, što je stopa elastičnosti ostvarenja
bruto finansijskog rezultata viša, manja je ve-
rovatnoća da će preduzeće ostvariti negativan
bruto finansijski rezultat (gubitak).
Tabela 3: Komentar donje tačke rentabilnosti poslovnog rezultata
Red.
br. Opis Zlatko Ljutko Gorčilo
Donja tačka rentabilnosti poslovnog rezultata
12. Potreban poslovni prihod za ostvarenje
neutralnog poslovnog rezultata 587.497 1.186.044 717.205
14. Procenat iskorišćenja poslovnog
prihoda za ostvarenje neutralnog
poslovnog rezultata 44,51% 89,85% 54,33%
15. Stopa elastičnosti ostvarenja
neutralnog poslovnog rezultata 55,49% 10,15% 45,67%
Ako bi poslovni prihod pao ispod
ovog iznosa, poslovni rezultat je ne-
gativan. Najveći manevarski prostor
ima Zlatko, a daleko najmanji Ljutko.
Ako poslovni prihod padne za više
od 10,15%, Ljutko ulazi u zonu negativ-
nog rezultata iz poslovanja! Kod osta-
la dva konkurenta situacija je bolja,
pri čemu poslovni prihodi Zlatka
mogu čak i da se prepolove, a da ne
ostvari gubitak iz poslovanja.
Tabela 4: Komentar donje tačke rentabilnosti bruto finansijskog rezultata
Red.
br. Opis Zlatko Ljutko Gorčilo
Donja tačka rentabilnosti bruto poslovnog rezultata
13. Potreban poslovni prihod za ostvarenje
neutralnog bruto finansijskog rezultata 637.327 1.111.624 1.121.765
16. Procenat iskorišćenja poslovnog
prihoda za ostvarenje neutralnog bruto
finansijskog rezultata 48,28% 84,21% 84,98%
17. Stopa elastičnosti ostvarenja
neutralnog bruto finansijskog rezultata 51,72% 15,79% 15,02%
Ako bi poslovni prihod pao ispod
ovog iznosa, bruto finansijski re-
zultat je gubitak. Najveći manevarski
prostor ima Zlatko, a oba konkurenta
daleko manji.
Ako poslovni prihod padne za više
od 15,02%, odnosno za 15,79%, Gorčilo
i Ljutko ulaze u zonu bruto finansij-
skog gubitka! Kod Zlatka je situacija
bolja, tako da poslovni prihodi mogu
čak i da se prepolove, a da ne ostvari
bruto finansijski gubitak.
Analiza finansijske moći
Analiza finansijske moći predstavlja utvr-
đivanje pokrića raznih fiksnih obaveza, što
se najčešće odnosi na pokrivenost troškova
kamata.
Pokrivenost troškova kamata, odnosno
troškova finansiranja utvrđuje se iz odnosa
poslovnog dobitka i troškova kamata. Pokri-
venost troškova kamata utvrđuje se na sledeći
način:
Pokrivenost
troškova kamata =
Poslovni dobitak
Troškovi kamata
Iz ovog odnosa dobija se informacija koliko
je puta poslovni dobitak veći od troškova kama-
ta, a što je odnos viši, to je pokrivenost kamata,
a time i finansijska moć veća i obrnuto.
Primer: Pokrivenost troškova kamata
Zlatko Ljutko Gorčilo
Poslovni dobitak 441.000 63.000 372.500
Troškovi kamata 75.000 25.000 250.000
Pokrivenost troškova
kamata 5,9 2,5 1,5
Pokrivenost troškova kamata u preduzeću
Zlatko veoma je dobra jer je poslovni dobitak
skoro 6 puta veći od troškova kamata. U ostala
dva preduzeća situacija je slabija. Ljutko ostva-
ruje poslovni dobitak koji je 2,5 puta veći od
troškova kamata, a Gorčilo samo 1,5 put. To zna-
či da je finansijska elastičnost mala, naročito
u slučaju preduzeća Gorčilo, zbog čega je pristup
dodatnim kreditima ograničen, što znači da se
dovodi u pitanje mogućnost održavanja likvid-
nosti, kao i finansiranja potencijalnih profi-
tabilnih investicija.
172 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Analiza rentabilnosti
Moć zarađivanja predstavlja najbolji indi-
kator rentabilnosti. Ovaj indikator pokazuje
stepen sposobnosti datog ulaganja da daje neki
prinos od svoje upotrebe.
Merenje i analiza rentabilnosti vrši se sa
stanovišta ukupnog, investiranog i sopstvenog
kapitala.
Kao ukupan kapital uzimaju se ukupno ulože-
na sredstva, odnosno aktiva bez iskazanog gubit-
ka na strani aktive. Rezultat ukupnog kapitala
javlja se u vidu bruto i neto prinosa na ukupan
kapital. Bruto prinos na ukupan kapital pred-
stavlja poslovni dobitak koji je ravan razlici
između prihoda i rashoda bez troškova finan-
siranja – EBIT (eng. Earnings Before Interest and
Taxes). Neto prinos na ukupan kapital predsta-
vlja zbir troškova (rashoda) finansiranja i
neto dobitka, koji pripada vlasnicima sopstve-
nog kapitala preduzeća u visini neto dobitka,
kao i poveriocima, tačnije kreditorima u visi-
ni troškova kamata.
Stopa bruto
prinosa na
ukupan kapital
=
EBIT
Prosečna aktiva
Stopa neto
prinosa na
ukupan kapital
=
Neto dobit + (troškovi kamata
× (1 – T))
Prosečna aktiva
Napomena: Preduzeća koja koriste spoljne
izvore finansiranja ostvaruju tzv. poreski
štit za iznos manje plaćenog poreza na dobit
zbog manje bruto dobiti usled postojanja tro-
škova kamata koji su odbitna stavka pri ob-
računu bruto dobitka. Znači, preduzeće zbog
postojanja troškova kamata ima manji porez
na dobit, što predstavlja uštedu u porezu,
pri čemu ono ima neto prinos na ukupan kapital
veći za taj iznos ušteđenog poreza, nego predu-
zeće koje se u celosti finansira sopstvenim
kapitalom.
Primer: Obračun rentabilnosti
na ukupan kapital
Zlatko Ljutko Gorčilo
Poslovni prihodi 1.320.000 1.320.000 1.320.000
Poslovni rashodi -879.000 -1.257.000 -947.500
Finansijski prihodi 45.000 60.000 0
EBIT 486.000 123.000 372.500
Prosečna aktiva u
2018. godini 1.837.275 3.323.540 2.756.975
Neto dobitak 332.775 70.550 14.875
Troškovi kamata 75.000 25.000 250.000
Stopa bruto prinosa
na ukupan kapital 26,45% 3,70% 13,51%
Stopa neto prinosa na
ukupan kapital 21,58% 2,76% 8,25%
Investirani kapital u preduzeću jednak je
zbiru sopstvenog kapitala i dugoročnih obave-
za. Rentabilnost investiranog kapitala meri
se stopom neto prinosa na investirani kapital,
koja se dobija iz odnosa neto dobitka uvećanog
za troškove kamata i prosečnog investiranog
kapitala. I stopa neto prinosa na investirani
kapital utvrđuje se isključenjem uticaja ušteda
na porez na dobit, u vezi sa uticajem troškova
kamata, kao poresko priznatog rashoda, na sma-
njenje osnovice za obračun poreza na dobit, a
time i manje obračunat porez na dobit.
Stopa neto
prinosa na
investirani
kapital
=
Neto dobit + troškovi kamata
× (1 – T)
Prosečni dugoročni izvori
finansiranja
Napomena: Kada se analiza radi na osnovu in-
terno dostupnih podataka, iz ukupnih troškova
kamata treba isključiti troškove kamata na
kratkoročne kredite.
Rentabilnost sopstvenog ukupnog kapitala
izražava se stopom rentabilnosti, odnosno
stopom prinosa, koja se dobija iz odnosa neto
dobitka i prosečnog sopstvenog kapitala. Prema
tome, stopa rentabilnosti (prinosa) sopstvenog
kapitala utvrđuje se na sledeći način:
Stopa neto
prinosa na
ukupan sopstveni
kapital
=
Neto dobit
Prosečan ukupni sopstveni
kapital
poslovnisavetnik.net
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 173
POSLOVNE FINANSIJE
Primer: Obračun rentabilnosti na
investirani i sopstveni kapital
Zlatko Ljutko Gorčilo
Neto dobitak 332.775 70.550 14.875
Troškovi kamata 75.000 25.000 250.000
Prosečni dugoročni
izvori finansiranja 1.540.275 3.000.050 2.308.375
Prosečan sopstveni
kapital 1.187.775 2.625.550 1.210.875
Stopa neto prinosa na
investirani kapital 25,74% 3,06% 9,85%
Stopa neto prinosa
na ukupan sopstveni
kapital 28,02% 2,69% 1,23%
Analiza imovinskog položaja
Imovinski položaj preduzeća čini aktiva.
Analiza imovinskog položaja obuhvata, između
ostalog, i analizu:
1. strukture ukupne aktive (struktura poslovne
aktive i struktura operativne aktive);
2. fiksne imovine (struktura fiksne imovine,
dotrajalost fiksne imovine);
3. obrtne imovine (struktura obrtne imovine i
brzina obrtanja).
Ukupnu aktivu čini poslovna aktiva i vanbi-
lansna aktiva.
Pri analizi strukture poslovne aktive, po-
slovna aktiva se razdvaja na: neuplaćeni upisani
kapital, investirani kapital (odnosi se na dugo-
ročne finansijske plasmane), operativnu imo-
vinu (odnosi se na stalnu i obrtnu imovinu) i
odložena poreska sredstva. Ako preduzeće ima
neuplaćeni upisani kapital, njegovom naplatom
povećaće se operativna imovina. Investirani
kapital u suštini je plasirani kapital u vidu
datih dugoročnih zajmova/kredita i učešća u
kapitalu drugih pravnih lica. Koliko će predu-
zeće investirati kapitala, trebalo bi da zavisi
od njegovih finansijskih mogućnosti, tačnije od
stanja dugoročne finansijske ravnoteže.
U analizi operativne imovine posmatrane su
promene u odnosu između stalne i obrtne imo-
vine. Tipično preduzeće ima veću obrtnu od
fiksne imovine, pri čemu se, dinamički posma-
trano, ta struktura operativne imovine pomera
u korist obrtne imovine zbog smanjenja fiksne
imovine usled otpisa po osnovu amortizacije,
sve dok ne dođe do zamene dotrajalih osnovnih
sredstava. U momentu zamene dotrajalih stalnih
sredstava struktura operativne imovine pome-
riće se u korist stalne imovine. Postoje, narav-
no, i preduzeća u kojima je dominantna stalna
imovina u strukturi operativne imovine, kao
što su hidroelektrane i saobraćajna preduzeća.
Međutim, i u tipičnim preduzećima u kriznim
situacijama stalna imovina dominira u struktu-
ri operativne imovine, zato što se u kriznoj si-
tuaciji obim poslovne aktivnosti (proizvodnje
i prodaje) bitno smanjuje i zbog toga se smanjuje i
obrtna imovina, što nije slučaj sa stalnom imo-
vinom, zbog čega se struktura operativne imovi-
ne pomera u korist stalne imovine.
U svakom preduzeću struktura operativne
imovine nalazi se pod visokim uticajem efika-
snosti korišćenja obrtne imovine, pri čemu se
navedena efikasnost meri koeficijentom obr-
ta, o čemu će kasnije biti više reči. Viši koefi-
cijent obrta obrtne imovine pomera strukturu
operativne imovine u korist fiksne imovine i
obrnuto, niži koeficijent obrta obrtne imo-
vine pomera strukturu operativne imovine u
korist obrtne imovine. U tabeli 5 prikazana je
struktura imovine preduzeća iz primera.
Delatnost preduzeća uslovljava strukturu
stalne imovine. U poljoprivrednim preduzeći-
ma dominiraće zemljište, dugogodišnji zasadi
i osnovno stado, a u industrijskim oprema, alat
i inventar, dok će u trgovinskim preduzećima
dominantan udeo u strukturi stalne imovine
imati građevinski objekti.
Struktura stalne imovine, posmatrana sa
stanovišta sadašnje vrednosti, takođe je uslo-
vljena delatnošću preduzeća, ali i preostalim
vekom korisnosti, jer osnovna sredstva sa ma-
njim preostalim vekom korisnosti imaće nižu
sadašnju vrednost i obrnuto. Ako je kod neke
vrste osnovnih sredstava izrazito nizak udeo
sadašnje vrednosti, u sadašnjoj vrednosti stal-
ne imovine trebalo bi da je značajnije učešće
avansa i osnovnih sredstava u pripremi radi
zamene dotrajalih osnovnih sredstava u bliskoj
budućnosti.
Cilj ove analize je otkrivanje uskih grla i
ukazivanje na neophodnost njihovog uklanjanja, s
obzirom na to da uska grla negativno deluju na
finansijski rezultat.
U praksi i literaturi istrošenost osnovnih
sredstava (često se naziva tehnička sposobnost
osnovnih sredstava) meri se odnosom ispravke
vrednosti osnovnih sredstava i njihove nabavne
vrednosti.
174 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Rezultat ocene istrošenosti osnovnih sred-
stava u posmatranim preduzećima:
Red.
br. Pozicija Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Nabavna vrednost
građevinskih objekata 1.500.000 1.800.000 1.300.000
2. Ispravka vrednosti
građevinskih objekata 1.170.000 800.000 350.000
3. Sadašnja vrednost
građevinskih objekata 330.000 1.000.000 950.000
4. Dotrajalost
građevinskih objekata
(red. br. 2 / red. br. 1) 78,0% 44,4% 26,9%
5. Nabavna vrednost
postrojenja i opreme 850.000 1.000.000 800.000
6. Ispravka vrednosti
postrojenja i opreme 530.000 125.000 395.000
7. Sadašnja vrednost
postrojenja i opreme 225.000 875.000 405.000
8. Dotrajalost
postrojenja i opreme
(red. br. 6 / red. br. 5) 62,4% 12,5% 49,4%
Vidi se da je stepen dotrajalosti i građe-
vinskih objekata i opreme najveći u preduzeću
Zlatko, dok izrazito nizak stepen dotrajalosti
ima oprema preduzeća Ljutko, iz čega može da
se zaključi da je u relativno skorijem periodu
investirano u novu opremu. Isti slučaj je i
u pogledu građevinskih objekata preduzeća
Gorčilo.
Prilikom merenja stepena iskorišćeno-
sti osnovnih sredstava njegovu pouzdanost
potrebno je preispitati iz dva razloga.
Prvo, ispravka vrednosti osnovnih sred-
stava sinonim je za obračunatu amortiza-
ciju. Amortizacija, međutim, ne mora uvek
da bude sinonim za istrošenost osnovnih
sredstava, odnosno ona ne odražava protok
vremena trajanja osnovnih sredstava zbog
korišćenja različitih metoda amortizaci-
je. Prilikom primene obračuna progresiv-
ne amortizacije merilo će pokazati da je
istrošenost osnovnih sredstava manja nego
što je stvarno, a prilikom primene obraču-
na degresivne amortizacije merilo će poka-
zati obrnuto – istrošenost osnovnih sredstava
veća je nego što stvarno jeste. Isti slučaj biće
i kada se vrši ubrzana mobilizacija vrednosti
Tabela 5: Struktura imovine
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018.
1) Struktura ukupne aktive AOP Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Poslovna aktiva 0071 1.837.275 3.323.540 2.756.975 100,0% 100,0% 100,0%
2. Vanbilansna aktiva 0072 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
3. Ukupna aktiva 1.837.275 3.323.540 2.756.975
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018.
2) Struktura poslovne aktive AOP Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Investirani kapital 0024 270.000 70.500 85.500 14,7% 2,1% 3,1%
2. Operativna imovina 0003,
0010,
0019,
0034,
0042,
0043 1.567.275 3.253.040 2.671.475 85,3% 97,9% 96,9%
3. Odložena poreska sredstva 0042 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
4. Poslovna aktiva 1.837.275 3.323.540 2.756.975
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018.
3) Struktura operativne imovine AOP Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Stalna imovina 0003,
0010,
0019,
0034,
0042 1.020.000 2.407.500 2.055.500 65,1% 74,0% 76,9%
2. Tekuća imovina 0043 547.275 845.540 615.975 34,9% 26,0% 23,1%
3. Operativna imovina 1.567.275 3.253.040 2.671.475
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 175
POSLOVNE FINANSIJE
osnovnih sredstava, odnosno kada je amortiza-
cioni period kraći od veka trajanja osnovnog
sredstva.
Pri analizi strukture obrtne imovine ta
imovina grupiše se prema stepenu likvidno-
sti, odnosno brzini transformacije pojedinih
oblika obrtne imovine u gotovinu. Propisana
šema Bilansa stanja iskazuje obrtnu imovinu po
stepenu likvidnosti.
Smisao ove analize sastoji se u tome da se
utvrdi vreme kada nastupa i koliko traje faza
angažovanja, odnosno kada nastaje faza reali-
zacije i koliko traje. Kada se odredi vremenska
dimenzija i stepen (veličina) faze angažova-
nja i faze realizacije, dinamika strukture
obrtnih sredstava pokazuje da li je ili nije
došlo do poremećaja u cirkulaciji obrtnih
sredstava. Ako se faza angažovanja produžuje,
što će delovati i na povećanje obima ukupnih
obrtnih sredstava, pri čemu će se u strukturi
povećati učešće robnih obrtnih sredstava i
s tim u vezi i finansijsko naprezanje, znači
da je ritam transformacije robnih obrtnih
sredstava poremećen. Zato je potrebno anali-
zirati strukturu obrtne imovine po pojavnim
oblicima. Primer je prikazan u tabeli 6.
Tabela 6: Struktura obrtne imovine i njeni pojavni oblici
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018.
5) Struktura obrtne imovine AOP Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Materijal, rezervni delovi,
alat i sitan inventar 0045 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
2. Nedovršena proizvodnja i
nedovršene usluge 0046 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
3. Gotovi proizvodi 0047 105.000 120.000 135.000 19,2% 14,2% 24,0%
4. Roba 0048 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
5. Stalna sredstva namenjena
prodaji 0049 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
6. Plaćeni avansi za zalihe i
usluge 0050 0 0 0 0,0% 0,0% 0,0%
7. Kupci i druga potraživanja
iz poslovanja
0051, 0059,
0060 276.500 360.500 303.000 50,5% 42,6% 53,8%
8. Kratkoročni finansijski
plasmani 0062 15.000 75.000 0 2,7% 8,9% 0,0%
9. Gotovinski ekvivalenti i
gotovina 0068 107.500 221.400 115.360 19,6% 26,2% 20,5%
10. Aktivna vremenska
razgraničenja 0070 43.275 68.640 10.115 7,9% 8,1% 1,8%
11. Obrtna imovina 547.275 845.540 563.475
Red. br. iz tabele 6 Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
Neutralni oblik 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 10 148.275 188.640 145.115 27,1% 22,3% 25,8%
Prelazni oblik 6 + 7 + 8 291.500 435.500 303.000 53,3% 51,5% 53,8%
Novčani oblik 9 107.500 221.400 115.360 19,6% 26,2% 20,5%
Obrtna imovina 547.275 845.540 563.475
Koeficijent obrta iskazuje koliko se puta
obrtna imovina obrnula u periodu za koji se
meri obrt. Što je koeficijent obrta viši,
efikasnost obrtne imovine je veća i obrnuto.
Viša efikasnost obrtne imovine bitna je za
finansijski rezultat preduzeća jer se pri vi-
šoj efikasnosti obrtne imovine postižu veći
učinci (postižu se veći prihodi od prodaje,
što povećava finansijski rezultat), a uz to,
sa višom efikasnošću obrtne imovine ra-
spoloživa obrtna imovina je manja, a tada su
niži troškovi držanja zaliha i troškovi fi-
nansiranja obrtne imovine, a i jedno i drugo
povećava finansijski rezultat preduzeća.
Prilikom poređenja podataka iz Bilansa sta-
nja i Bilansa uspeha vrednost pozicija iz Bilansa
stanja (u ovom slučaju obrtne imovine) uzima se
kao prosečna vrednost imovine u bilansu otva-
ranja i bilansu zatvaranja. Ova napomena važi
za sve koeficijente u nastavku teksta koji se
176 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
izračunavaju ukrštanjem podataka iz Bilansa
stanja i Bilansa uspeha. Radi pojednostavljenog
prikaza u primerima uzete su vrednosti na dan
bilansa stanja, mada se u praksi prilikom obra-
čuna uvek uzimaju prosečne vrednosti pozicija iz
Bilansa stanja.
Red.
br. Opis AOP Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Poslovni prihod 1001 1.320.000 1.320.000 1.320.000
2. Obrtna imovina 0043 547.275 845.540 563.475
Koeficijent obrta
obrtne imovine 1 / 2 2,41 1,56 2,34
Od tri konkurenta koja se porede kroz prime-
re u ovom članku, obrtnu imovinu najefikasnije
koristi Zlatko, koji ima najviši koeficijent
obrta ukupne obrtne imovine, a najniži Ljutko.
Brzina obrta može da se meri za svaki seg-
ment obrtne imovine, a u nastavku su prikaza-
ni obračuni obrta zaliha gotovih proizvoda,
zaliha robe i potraživanja od kupaca.
Brzina obrta gotovih proizvoda. Efekat go-
tovih proizvoda su troškovi sadržani u pro-
datim gotovim proizvodima, koji se na osnovu
Bilansa uspeha sačinjenog po metodi ukupnih
troškova, sa iskazivanjem promene vrednosti
zaliha učinaka na prihodovnoj strani, izraču-
navaju ovako:
1. poslovni rashodi,
2. nabavna vrednost prodate robe,
3. troškovi tekućeg obračunskog perioda
(1 – 2),
4. smanjenje vrednosti zaliha učinaka,
5. povećanje vrednosti zaliha učinaka,
6. troškovi prodatih gotovih proizvoda
(3 + 4 – 5).
Obrt zaliha gotovih proizvoda u preduzeću iz primera kreće se od 6,85 do 8,29 puta u toku godine:
Red.
br. Opis AOP ili red. br. Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Poslovni rashod 1018 879.000 1.257.000 947.500
2. Nabavna vrednost prodate robe 1019 4.500 400.000 7.500
3. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 1022 0 0 0
4. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 1021 4.500 6.000 15.000
5. Troškovi prodatih gotovih proizvoda 1 – 2 + 3 – 4 870.000 851.000 925.000
6. Zalihe gotovih proizvoda 0047 105.000 120.000 135.000
7. Koeficijent obrta zaliha gotovih proizvoda 5 / 6 8,29 7,09 6,85
Vreme obrta gotovih proizvoda 365 / red. br. 7 44 51 53
S obzirom na najviši koeficijent obrta go-
tovih proizvoda, Zlatkove zalihe gotovih pro-
izvoda zadržavaju se u magacinu (do trenutka
prodaje) 44 dana, a Gorčilove 9 dana više.
Što je veći broj dana zadržavanja zaliha u
magacinu, manja je efikasnost upravljanja zali-
hama, što znači da su potrebni veći izvori za
njihovo finansiranje, čime se dolazi do pita-
nja troškova finansiranja i njihovog uticaja
na rezultat poslovanja.
Brzina obrta robe. Efekat robe je nabavna
vrednost prodate robe, a obim robe je prosečna
zaliha robe, pa je koeficijent obrta robe:
Koeficijent
obrta robe =
Nabavna vrednost prodate robe
Zalihe robe po bilansu otvaranja +
Zalihe robe po zaključenom bilansu
2
Broj trajanja jednog obrta robe je:
Broj trajanja
jednog obrta
robe
=
broj dana u godini
koeficijent obrta robe
Brzina obrta potraživanja od kupaca. Efe-
kat potraživanja od kupaca ravan je naplaćenim
potraživanjima od kupaca, koji se pri sačinjava-
nju bilansa uspeha po metodi ukupnih troškova
utvrđuje ovako:
1. prihodi od prodaje,
2. bruto potraživanja od kupaca po zaključnom
bilansu,
3. naplaćena potraživanja od kupaca (1 – 2).
Obim potraživanja od kupaca predstavlja
prosečan bruto saldo potraživanja od kupaca.
Znači, ne uzima se u obzir indirektni otpis
potraživanja od kupaca, tj. ne uzima se u obzir
ispravka vrednosti potraživanja od kupaca.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 177
POSLOVNE FINANSIJE
Od tri konkurenta, potraživanjima po osno-
vu prodaje najefikasnije upravlja Zlatko, koji
svoja potraživanja naplati u proseku za 59 dana,
dok Ljutko „čeka” svoju naplatu 93 dana.
Što je veći broj dana zadržavanja potraži-
vanja po osnovu prodaje, manja je efikasnost
upravljanja njima, što znači da su potrebni
veći izvori za njihovo finansiranje, čime se
dolazi do pitanja troškova finansiranja i nji-
hovog uticaja na rezultat poslovanja.
U cilju utvrđivanja položaja preduzeća na
prodajnom tržištu u pogledu rokova naplate
potraživanja od kupaca i na nabavnom trži-
štu u pogledu rokova plaćanja obaveza prema
dobavljačima, korisno je utvrditi koeficijent
obrta obaveza prema dobavljačima i broj dana
trajanja jednog obrta obaveza prema dobavlja-
čima, a potom izvršiti poređenje broja dana
trajanja jednog obrta potraživanja od kupa-
ca i broja dana trajanja jednog obrta obaveza
prema dobavljačima. Efekat obaveza prema
dobavljačima zapravo je ukupan iznos plaće-
nih obaveza prema dobavljačima, a to je zbir
dugovne strane sintetičkog računa u okviru
grupe 43 – Obaveze iz poslovanja. Obim obaveza
prema dobavljačima predstavlja prosečan dug
obaveza prema dobavljačima. Znači, koefici-
jent obrta obaveza prema dobavljačima je:
Koeficijent obrta potraživanja od kupaca:
Red.
br. Opis AOP ili red. br. Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Prihodi od prodaje 1002, 1009 1.320.000 1.320.000 1.320.000
2. Bruto potraživanja od kupaca po zaključnom bilansu 0051 185.000 267.500 220.500
3. Naplaćena potraživanja od kupaca 1 – 2 1.135.000 1.052.500 1.099.500
4. Prosečna bruto potraživanja od kupaca prosek 0051 185.000 267.500 220.500
5. Koeficijent obrta potraživanja 3 / 4 6,14 3,93 4,99
6. Vreme obrta potraživanja 365 / red. br. 5 59 93 73
Red.
br. Opis AOP ili red. br. Zlatko Ljutko Gorčilo
1. Plaćene obaveze prema dobavljačima 1.000.000 700.000 650.000
2. Prosečne obaveze prema dobavljačima prosek 0451 120.000 80.490 93.600
3. Koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima 1 / 2 8,33 8,70 6,94
4. Vreme obrta obaveza prema dobavljačima 365 / red. br. 3 44 42 53
Ako je vreme obrta potraživanja po osnovu
prodaje jednako vremenu obrta obaveza prema
dobavljačima, to preduzeće prodaje učinke i na-
bavlja materijal, robu i usluge sa istim rokom
naplate, odnosno rokom plaćanja. Dakle, u po-
gledu položaja na prodajnom i nabavnom trži-
štu, sa aspekta rokova naplate prodaje i rokova
plaćanja obaveza po osnovu nabavke, preduzeće
je u podjednakom položaju i na prodajnom i na
nabavnom tržištu.
Ako je vreme obrta potraživanja po osnovu
prodaje kraće od vremena obrta obaveza pre-
ma dobavljačima, to preduzeće prodaje učinke
sa kraćim rokom naplate nego što su rokovi
plaćanja kupljenog materijala, robe i usluga.
Dakle, u pogledu položaja na prodajnom i na-
bavnom tržištu, sa aspekta naplate prodaje i
plaćanja obaveza po osnovu nabavke, preduzeće
ima povoljniji položaj. Naravno, preduzeću naj-
više odgovara ovakva pozicija.
Ako je vreme obrta potraživanja po osnovu
prodaje duže od vremena obrta obaveza pre-
ma dobavljačima, to preduzeće prodaje učinke
sa dužim rokovima naplate nego što kupuje
materijal, robu i usluge. Dakle, preduzeće
ima nepovoljniji položaj na prodajnom nego na
nabavnom tržištu u pogledu rokova naplate
prodaje i rokova plaćanja obaveza po osnovu
nabavke. Ovo je najnepovoljnija pozicija.
Primer: Poređenje pozicije na tržištu sa
aspekta naplate i plaćanja obaveza
Opis Zlatko Ljutko Gorčilo
Vreme obrta potraživanja 59 93 73
Vreme obrta obaveza
prema dobavljačima 44 42 53
178 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Sva tri preduzeća imaju najnepovoljniju pozi-
ciju od predstavljene tri jer sva brže plaćaju
dobavljačima nego što naplaćuju svoja potraži-
vanja po osnovu prodaje. Zlatko je još i u najboljoj
poziciji jer je razlika u vremenu naplate potra-
živanja i plaćanja obaveza prema dobavljačima
15 dana, što je i vreme za koje mora da angažuje
druge izvore finansiranja (jer je ovaj spontani
izvor finansiranja platio). Kod Gorčila je ta
razlika 20 dana, a kod Ljutka čak 51 dan.
Analiza finansijskog položaja
Finansijski položaj preduzeća primarno
determiniše njegove mogućnosti finansira-
nja. Često se u teoriji i praksi umesto termina
„finansijski položaj” koriste termini „fi-
nansijska pozicija” ili „finansijska situacija”
preduzeća. Finansijska situacija je uži pojam od
finansijskog položaja i njime se uglavnom ozna-
čava novčano stanje preduzeća.
Finansijski položaj preduzeća izražava se
obimom i strukturom sredstava i kapitala, kao
i njihovim međuodnosima, koji se iskazuju u Bi-
lansu stanja preduzeća.
Ocena finansijskog položaja preduzeća za-
sniva se na analizi finansijske ravnoteže,
pasive sa aspekta vlasništva, tj. na analizi za-
duženosti, mogućnosti održavanja realne vred-
nosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije
i reproduktivne sposobnosti.
Finansijski položaj preduzeća, posmatran sa
aspekta predmetnih analiza, kvalifikuje se kao
dobar, prihvatljiv i loš.
Dobar je onaj finansijski položaj predu-
zeća kada njegova finansijska ravnoteža obezbeđuje
likvidnost na dugi rok, ako je njegova
finansijska struktura takva da obezbeđuje ne-
zavisnost društva u vođenju vlastite poslovne
politike i istovremeno pruža sigurnost po-
veriocima i ako društvo može da obezbedi
finansiranje dela proširene reprodukcije iz
sopstvenih izvora finansiranja.
Loš finansijski položaj preduzeća proi-
stiče iz narušene finansijske ravnoteže koja
ne obezbeđuje održavanje likvidnosti na duži
rok, loše finansijske strukture i nemogućno-
sti da društvo finansira prostu reprodukci-
ju iz vlastitih izvora finansiranja.
Prihvatljiv je onaj finansijski položaj
preduzeća u kom postoji ekvilibrijum ili ap-
solutna jednakost između dugoročno vezanih
sredstava i kvalitetnih izvora (sopstveni ka-
pital uvećan za dugoročni dug), čime se samo
obezbeđuje likvidnost, ali se ne garantuje i
sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva. Fi-
nansijska struktura preduzeća čiji se položaj
kvalifikuje kao prihvatljiv, obezbeđuje mu
relativnu nezavisnost, ali ne optimizira ren-
tabilnost sopstvenih ulaganja. Prihvatljiv fi-
nansijski položaj imaju ona društva koja su u
stanju da iz vlastitih izvora finansiraju samo
prostu reprodukciju.
Analiza finansijskog položaja sprovodi se
kroz utvrđivanje finansijske ravnoteže i zadu-
ženosti.
Finansijska ravnoteža
Analiza finansijske ravnoteže predstavlja
najvažniju kariku u analizi finansijskog polo-
žaja preduzeća. Ona je direktno povezana sa na-
čelom stabilnosti finansijske politike, a kroz
postojanje ili ne postojanje finansijske ravnote-
že ocenjuje se kvalitet finansijskog upravljanja,
posebno u domenu usklađivanja rokova između
raspoloživosti izvora finansiranja i rokova
vezivanja ili imobilizacije sredstava društva.
ëAnaliza finansijske ravnoteže preduze-
ća veoma je važna za sagledavanje i oce-
nu njegove likvidnosti, pri čemu se analizom
kratkoročne ravnoteže ocenjuje likvidnost
društva, a analizom dugoročne ravnoteže
uslovi za održavanje permanentne likvidno-
sti. Njome se vrši ocena finansijske situacije
u užem smislu. Za ocenu finansijske situacije u
širem smisli neophodno je napraviti i anali-
zu zaduženosti preduzeća. Pribavljanje novca
i kapitala za potrebe finansiranja preduzeća
vezano je za analizu finansijske ravnoteže,
kojom se dobijaju informacije o karakteru
nedostajućih (potrebnih) finansijskih sred-
stava preduzeća, odnosno informacija da li
društvo mora da pribavi kratkoročne ili du-
goročne izvore finansiranja.
Kaže se da preduzeće ima finansijsku ravnote-
žu ako su njegova sredstva po obimu i rokovi-
ma vezivanja (neunovčivosti) jednaka obimu i
vremenu raspoloživosti izvora finansiranja.
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 179
POSLOVNE FINANSIJE
Svaki imovinski oblik preduzeća, iskazan u
aktivi Bilansa stanja, ima svoje vreme vezanosti
ili imobilizacije. Vreme imobilizacije sred-
stva predstavlja vremenski period koji treba
da protekne da bi se ovaj imovinski deo trans-
formisao u novac. Sa aspekta rokova vezivanja,
sredstva preduzeća mogu da se posmatraju kao:
1. trajno vezana sredstva: zemljište, učešća u ka-
pitalu drugih pravnih lica, neka nematerijalna
ulaganja i trajna obrtna sredstva;
2. dugoročno vezana sredstva: osnovna sredstva
i dugoročni finansijski plasmani;
3. kratkoročno vezana sredstva: obrtna imo-
vina.
Izvori finansiranja preduzeća sa aspekta
rokova raspoloživosti takođe mogu da se pode-
le na:
1. trajne izvore finansiranja: sopstveni kapital
i rezerve;
2. dugoročne izvore: dugoročne obaveze i dugo-
ročna rezervisanja;
3. kratkoročne izvore: sve kratkoročne obaveze.
U pogledu aktivnih vremenskih razgraničenja
postavlja se pitanje da li su to dugoročno ili
kratkoročno vezana sredstva. Odgovor zavisi od
sadržine aktivnih vremenskih razgraničenja.
Deo aktivnih vremenskih razgraničenja koji se
odnosi na unapred plaćene troškove izjednačuje
se sa zalihama. Naime, da su ti troškovi knji-
ženi na troškove, bili bi neposredno u okviru
zaliha nezavršene proizvodnje, poluproizvoda
i gotovih proizvoda. Nasuprot tome, deo aktiv-
nih vremenskih razgraničenja koji se odnosi na
unapred obračunate prihode predstavlja krat-
koročno vezana sredstva zato što će se u mo-
mentu sticanja uslova za fakturisanje taj deo
aktivnih vremenskih razgraničenja indirektno
transformisati u potraživanja od kupaca.
Kada su u pitanju pasivna vremenska razgrani-
čenja, srećemo se sa ukalkulisanim troškovima
i odloženim prihodima za naredne obračunske
periode. Ukalkulisani troškovi sadržani su,
u stvari, u zalihama nezavršene proizvodnje,
poluproizvoda i gotovih proizvoda, što znači
da u osnovi predstavljaju korekturu ovih zali-
ha na niže. Nasuprot tome, odloženi prihodi
biće prebačeni u narednom obračunskom peri-
odu na prihode u Bilansu uspeha, što upućuje
na zaključak da se radi o kratkoročnom izvoru
finansiranja. Ipak, aktivna i pasivna vremen-
ska razgraničenja učestvuju u bilansnoj sumi po-
slovnih sredstava, po pravilu u zanemarljivo
niskom procentu, pa iz toga sledi da je njihov
uticaj na kratkoročnu odnosno dugoročnu finan-
sijsku ravnotežu zanemarljiv.
Finansijska ravnoteža u praksi se utvrđuje
kroz postavljanje dve osnovne jednakosti: dugo-
ročnu i kratkoročnu finansijsku ravnotežu.
Trajna i
dugoročno
vezana
sredstva
Kvalitetni
izvori
finansiranja
Stalna sredstva
Sopstveni izvori
finansiranja
Zalihe
Potraživanja
Novac
Dugoročne
obaveze
Kratkoročne
obaveze
Slika 1: Bilans stanja po principu rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti
Ako su dugoročno vezana sredstva manja od
kvalitetnih izvora finansiranja, u oblasti du-
goročnog finansiranja akcionarskog društva
stvorena je sigurnost za održavanje likvidno-
sti na duži rok. Ukoliko se u takvim uslovima
obezbedi jednakost između rokova unovčivosti
kratkoročno vezanih sredstava i rokova raspo-
loživosti kratkoročnih izvora finansiranja,
180 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
navedena razlika između kvalitetnih izvora i
dugoročno vezanih sredstava predstavljala bi
likvidnu rezervu koja bi omogućila permanent-
nu likvidnost društva. Ukoliko su pak dugoročno
vezana sredstva preduzeća veća od kvalitetnih
izvora, deo dugoročno vezanih sredstava finan-
siran je iz kratkoročnih izvora. Ovakvo stanje
ugrožava tekuću i buduću likvidnost društva.
Praksa finansijskog upravljanja u preduze-
ću pokazala je da kontrola kratkoročne finan-
sijske ravnoteže predstavlja kontrolu tekuće
i likvidnosti na rok, dok kontrola dugoročne
ravnoteže predstavlja kontrolu uslova za odr-
žavanje likvidnosti. Kratkoročna i dugoročna
ravnoteža su međusobno uslovljene, što znači
da, ukoliko Bilans stanja akcionarskog dru-
štva pokazuje kratkoročnu ravnotežu, tada
sigurno postoji i dugoročna finansijska rav-
noteža i obrnuto.
Dugoročna finansijska ravnoteža preduzeća
može da se utvrdi kroz koeficijent dugoročne
finansijske ravnoteže. Koeficijent se dobija
stavljanjem u odnos kvalitetnih izvora i dugoroč-
no vezanih sredstava. Ukoliko je ovaj koeficijent
jedan, uspostavljena je finansijska ravnoteža.
Ako je koeficijent dugoročne ravnoteže veći od
jedan, društvo je stvorilo uslove za održavanje
permanentne likvidnosti. U tom slučaju kvalitet-
ni izvori veći su od dugoročno vezanih sredsta-
va, čime je omogućeno stvaranje likvidne rezerve
Tabela 7: Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na primeru konkurentskih preduzeća
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018. u
poslovnoj imovini (u %)
Analiza dugoročne finansijske ravnoteže Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
Zalihe 105.000 120.000 135.000 5,7 3,6 5,0
Dugoročni finansijski plasmani 270.000 70.500 85.500 14,7 2,1 3,2
Nematerijalna imovina, nekretnine, postrojenja
i oprema i druga stalna imovina 1.020.000 2.407.500 2.055.500 55,5 72,4 76,0
Dugoročno vezana sredstva 1.395.000 2.598.000 2.276.000 75,9 78,2 84,2
Dugoročne obaveze 352.500 374.500 1.097.500 19,2 11,3 40,6
Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0,0 0,0 0,0
Kapital 1.187.775 2.625.550 1.210.875 64,6 79,0 44,8
Dugoročni izvori finansiranja 1.540.275 3.000.050 2.308.375 83,8 90,3 85,4
Poslovna imovina 1.837.275 3.323.540 2.704.475
Koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže 1,10 1,15 1,01
Tabela 8: Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže na primeru konkurentskih preduzeća
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018. u
poslovnoj imovini
Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
Gotovina 107.500 221.400 115.360 5,9 6,7 4,3
Kupci i druga potraživanja 276.500 360.500 303.000 15,0 10,8 11,2
Kratkoročni finansijski plasmani 15.000 75.000 0 0,8 2,3 0,0
AVR 43.275 68.640 10.115 2,4 2,1 0,4
Likvidna i kratkoročno vezana sredstva 442.275 725.540 428.475 24,1 21,8 15,8
Dobavljači i druge obaveze iz poslovanja 267.000 219.990 206.100 14,5 6,6 7,6
Kratkoročni zajmovi 7.500 84.000 160.000 0,4 2,5 5,9
PVR 22.500 19.500 30.000 1,2 0,6 1,1
Kratkoročni izvori finansiranja 297.000 323.490 396.100 16,2 9,7 14,6
Poslovna imovina 1.837.275 3.323.540 2.704.475
Koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže 1,49 2,24 1,08
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 181
POSLOVNE FINANSIJE
u novčanom obliku, koja daje sigurnost društvu za
održavanje buduće likvidnosti.
Sva tri preduzeća imaju koeficijent poželj-
no veći od 1, iako je Gorčilo na samoj granici.
Ocena kratkoročne finansijske ravnoteže
vrši se upoređivanjem obrtnih sredstava bez
stalnih zaliha na strani aktive i kratkoročnih
izvora na strani pasive Bilansa stanja, odnosno
stavljanjem u odnos likvidnih i kratkoročnih
sredstava, s jedne strane, i kratkoročnih obave-
za, s druge strane. Ovaj racio u teoriji je poznat
kao rigorozni racio likvidnosti (acid ratio).
Kratkoročna finansijska ravnoteža postoji ako
je rigorozni racio likvidnosti jedan.
Iako sva tri konkurenta imaju koeficijent
kratkoročne finansijske ravnoteže iznad 1, sa
aspekta obezbeđenja likvidnosti najbolje izgle-
de ima Ljutko jer je njegova kratkoročno vezana
imovina više od duplo veća od kratkoročno do-
spelih obaveza.
Zaduženost
Zaduženost preduzeća ispituje se analizom
pasive bilansa stanja sa aspekta vlasništva nad
izvorima finansiranja.
Izvori finansiranja (pasiva) preduzeća sa
vlasničkog aspekta dele se na sopstvene i pozaj-
mljene izvore. Neto sopstveni kapital preduze-
ća jednak je razlici između vrednosti poslovne
imovine, iskazane u aktivi njegovog bilansa sta-
nja, i ukupnih obaveza preduzeća (pasiva bilan-
sa stanja). Neto sopstveni kapital je, formalno
posmatrano, garantna supstanca akcionarskog
društva. Solventnost preduzeća može da se
posmatra kao njegova likvidnost na dugi rok i
očitava se sposobnošću društva da plati sve
obaveze bilo kada (ne o roku njihovog dospeća),
pa makar i iz likvidacione mase. Pozajmljeni
izvori preduzeća predstavljaju tuđe vlasništvo
i rokovi raspoloživosti ovih izvora nisu traj-
ni. Po svom karakteru, tj. raspoloživosti ovi
izvori mogu da budu dugoročno raspoloživi
izvori (najčešće ih označavamo kao dugoročne
dugove) i kratkoročno raspoloživi izvori ili
kratkoročne obaveze.
Finansijska struktura preduzeća (odnos
između sopstvenog i pozajmljenog kapitala)
najčešće se posmatra preko tri osnovna koe-
ficijenta: samostalnosti, sigurnosti i zadu-
ženosti.
Koeficijent
samostalnosti =
sopstveni kapital
ukupni izvori finansiranja
Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće vla-
stitog kapitala u ukupnim izvorima finansira-
nja (ukupan kapital).
Koeficijent
zaduženosti =
tuđi kapital
ukupni izvori finansiranja
Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće po-
zajmljenih izvora finansiranja (pozajmljeni ka-
pital) u ukupnim izvorima finansiranja (ukupan
kapital).
Koeficijent
sigurnosti =
sopstveni kapital
tuđi kapital
Ukoliko je ovaj koeficijent manji od 1, znači
da privredno društvo pokazuje nedovoljan ste-
pen sigurnosti poverilaca (insolventnost), a
ukoliko je veći od 1, preduzeće pokazuje sigur-
nost iznad normale.
Struktura kapitala, kao uži podsistem fi-
nansijske strukture, ima poseban značaj za svako
preduzeće jer opredeljuje sigurnost poverilaca,
rentabilnost preduzeća i autonomiju dužnika, a
utiče i na rizik ostvarenja finansijskog rezultata.
Sopstveni kapital pruža sigurnost poveri-
ocima u smislu naplate njihovih potraživanja.
Ako je zaduženost preduzeća visoka, visok je i
rizik poverilaca, zato što poverioci ne mogu
da, ako gubitak pređe nivo sopstvenog kapitala,
naplate svoja potraživanja iz likvidacione
mase jer je dužnik (preduzeće) izgubio sva svoja
sredstva i deo tuđih sredstava u visini razlike
između gubitaka i sopstvenog kapitala.
Preduzeće ima veći izgled da ostvari poziti-
van finansijski rezultat, odnosno manji je rizik
od ostvarenja gubitka ukoliko je struktura kapi-
tala pomerena više ka sopstvenom kapitalu. To
je zato što su kamate na pozajmljeni kapital po
pravilu fiksni trošak, odnosno rashod čija vi-
sina zavisi od visine pozajmljenog kapitala i
visine kamatne stope. Manja zaduženost izaziva
manje rashode po osnovu kamata na pozajmljeni
kapital, što daje veću sigurnost u ostvarivanju
pozitivnog finansijskog rezultata. Ako je kamat-
na stopa na pozajmljeni kapital viša od stope
prinosa na ukupni kapital (računate iz odnosa
poslovnog dobitka i ukupnog kapitala), stopa
prinosa na sopstveni kapital (odnos neto do-
bitka i sopstvenog kapitala) niža je od stope
prinosa na ukupni kapital. U tom slučaju iz po-
182 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
zajmljenih izvora ostvaruje se negativan finan-
sijski rezultat. U takvoj situaciji rentabilnost
preduzeća je sve manja što je struktura pasive
pomerana više u korist pozajmljenih izvora.
Ukoliko je struktura pasive pomerena više
ka pozajmljenim izvorima, ugrožena je i auto-
nomija preduzeća u smislu nezavisnosti u vo-
đenju sopstvene poslovne politike. Filozofija
poslovanja svakog preduzeća jeste da teži što
većoj samostalnosti u smislu vođenja sopstvene
poslovne politike i ostvarivanja ciljeva poslo-
vanja. Ukoliko je akcionarsko društvo dosta za-
duženo, poverioci i kreditori žele da utiču
na vođenje poslovne politike akcionarskog dru-
štva u pravcu koji će obezbediti njihovu maksi-
malnu zaštitu.
Iako je manji stepen zaduženosti izraz veće
finansijske sigurnosti i samostalnosti, veće
učešće sopstvenog kapitala u strukturi izvora
finansiranja ne mora da predstavlja i najbolji
metod finansiranja. Shodno tome postavlja se
i pitanje koja struktura kapitala obezbeđuje op-
timalni sistem finansiranja poslovanja predu-
zeća.
Praksa je pokazala da odnos sopstvenog i po-
zajmljenog kapitala određuju organski sastav
sredstava, stopa inflacije, stopa rentabilno-
sti i stepen likvidnosti. Osim toga, strukturu
pasive, sa stanovišta vlasništva, primarno
opredeljuje organski sastav sredstava i stopa
inflacije, a sekundarno visina rentabilnosti
i likvidnosti.
Organski sastav sredstava u stvari je odnos
između osnovnih i obrtnih sredstava. Kada su
ulaganja u osnovna sredstva visoka, zahteva se
pomeranje strukture kapitala u korist sopstve-
nog kapitala i obrnuto. Pri visokom ulaganju u
osnovna sredstva visoka je i amortizacija (koja
je fiksni trošak), što povećava rizik ostvare-
nja poslovnog rezultata. Ako je pritom učešće
pozajmljenog kapitala visoko, biće visoki i
rashodi perioda po osnovu kamata, čime se pove-
ćava rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog
rezultata (bruto dobitka). Zato preduzeće pri
visokom organskom sastavu sredstava može da
smanji rizik ostvarenja pozitivnog finansij-
skog rezultata jedino većim učešćem sopstvenog
kapitala. Visoko učešće stalnih sredstava po
pravilu povećava i rizik naplate poverilaca,
jer je više sredstava dugoročno vezano.
Visoka stopa inflacije takođe zahteva po-
meranje strukture pasive ka većem učešću
sopstvenog kapitala. Ako je kamatna stopa na fi-
nansijskom tržištu niža od stope inflacije,
poverioci nemaju interesa da pozajmljuju kapi-
tal jer bi time ostvarili inflatorne gubitke. U
takvim uslovima preduzeće je upućeno na finan-
siranje iz sopstvenih izvora u cilju nesmetanog
odvijanja poslovanja. Ako je kamatna stopa viša
od stope inflacije, preduzeće je opet primora-
no na jačanje učešća sopstvenog kapitala jer je-
dino tako može da smanji rashode finansiranja
i izbegne inflatorne gubitke.
Da bi se ocena zaduženosti primenila i u
kvantifikaciji rizika ostvarenja finansijskog
rezultata poslovanja akcionarskog društva, po-
zajmljeni izvori morali bi da se podele na one
po osnovu kojih se plaća kamata i na one na koje
se ne plaća kamata u okviru njihovog roka raspo-
loživosti (spontani izvori).
Tabela 9: Analiza zaduženosti na primeru konkurentskih preduzeća
Stanje na dan 31. 12. 2018. Učešće na dan 31. 12. 2018. u ukupnoj
pasivi (u %)
Analiza zaduženosti Zlatko Ljutko Gorčilo Zlatko Ljutko Gorčilo
Kapital 1.187.775 2.625.550 1.210.875 64,6 79,0 44,8
Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0,0 0,0 0,0
Dugoročne finansijske obaveze 322.500 347.500 1.079.500 17,6 10,5 39,9
Dugoročne nekamatonosne obaveze 30.000 27.000 18.000 1,6 0,8 0,7
Kratkoročne finansijske obaveze 7.500 84.000 160.000 0,4 2,5 5,9
Kratkoročne nekamatonosne obaveze 289.500 239.490 236.100 15,8 7,2 8,7
Ukupna pasiva 1.837.275 3.323.540 2.704.475
Koeficijent sigurnosti 1,8 3,8 0,8
Koeficijent zaduženosti 35,4% 21,0% 55,2%
Koeficijent samostalnosti 64,6% 79,0% 44,8%
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 183
POSLOVNE FINANSIJE
Najmanji koeficijent zaduženosti, a samim
tim i najviši koeficijent sigurnosti ima pre-
duzeće Ljutko, čiji je sopstveni kapital skoro
4 puta viši od pozajmljenog kapitala. Suprot-
Zlatko Ljutko Gorčilo
Faktor poslovnog rizika 1,80 9,85 2,19
Faktor finansijskog rizika 1,07 0,64 3,04
Faktor ukupnog rizika 1,93 6,33 6,66
Stopa elastičnosti ostvarenja
neutralnog poslovnog rezultata 55,5% 10,1% 45,7%
Stopa elastičnosti ostvarenja
neutralnog bruto finansijskog
rezultata 51,7% 15,8% 15,0%
Dotrajalost građevinskih
objekata 78,0% 44,4% 26,9%
Dotrajalost postrojenja i opreme 62,4% 12,5% 49,4%
Koeficijent obrta obrtne
imovine 2,41 1,56 2,34
Vreme obrta gotovih proizvoda 44 51 53
Vreme obrta potraživanja 59 93 73
Vreme obrta obaveza prema
dobavljačima 44 42 53
Koeficijent kratkoročne
finansijske ravnoteže 1,49 2,24 1,08
Koeficijent dugoročne
finansijske ravnoteže 1,10 1,15 1,01
Koeficijent sigurnosti 1,83 3,76 0,81
Koeficijent zaduženosti 35,4% 21,0% 55,2%
Koeficijent samostalnosti 64,6% 79,0% 44,8%
na slika javlja se u preduzeću Gorčilo, čiji se
koeficijent spustio ispod granice 1, a učešće
pozajmljenog kapitala u ukupnim izvorima fi-
nansiranja prešlo polovinu.
Zaključak
Ako se marža pokrića smanji za 10%, po-
slovni rezultat pada za 98,5%!
Ako se poslovni rezultat smanji za 10%,
bruto finansijski rezultat pada za 30,4%.
Ako poslovni prihod padne za više od
10,1%, ulazi u zonu negativnog rezultata
iz poslovanja!
Ako poslovni prihod padne za više od
15,0%, odnosno 15,8%, Gorčilo i Ljutko
ulaze u zonu bruto finansijskog gubitka!
Obezbeđivanje likvidnosti na samoj gra-
nici!
Finansijska elastičnost se dovodi u pi-
tanje jer ima više pozajmljenih izvora
nego sopstvenog kapitala.
PS