Bez obzira na korisnika informacija koje su ishod analize finansijskih izveštaja, njen najveći značaj ogleda se u tome što omogućava poređenje finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća u vremenu (sa samim sobom), u prostoru (sa drugim preduzećima, konkurencijom i prosekom grane delatnosti, što je možda i najbolji standard za poređenje) i sa standardima (prvenstveno sa postavljenim poslovnim planom). Naravno, sa operativnog aspekta odmah se nameće pitanje ko je zadužen da izradi analizu finansijskih izveštaja i zadovolji potrebe korisnika: vlasnika, direktora, banaka, dobavljača. Uvod Da bi doneo racionalne odluke koje su u skladu sa ciljevima kompanije, finansijski menadžer mora da ima određena finansijska oruđa. Jedno od tih oruđa je i finansijska analiza. Kompanija kao takva, ali i njeni investitori (vlasnici i ostali poverioci) rade analizu finansijskih izveštaja. Trgovačke poverioce – dobavljače koji potražuju novac za prodata dobra ili izvršenu uslugu – prvenstveno zanima likvidnost kompanije. Njihova potraživanja su kratkoročne prirode, a sposobnost kompanije da brzo plati ta potraživanja najbolje se ocenjuje analizom likvidnosti. S druge strane, potraživanja koja imaju banke ili druge finansijske institucije koje su plasirale zajmove, najčešće su dugoročne ili makar dugoročnije prirode. Zato su ti poverioci više zainteresovani za sposobnost kompanije da na dugi rok svojim novčanim tokovima bude sposobna za izmirivanje obaveza prema njima. Oni mogu da procene tu sposobnost analizom strukture kapitala kompanije, glavnih izvora i upotrebe sredstava, profitabilnosti itd. Vlasnike kompanije prvenstveno interesuje sadašnja i buduća zarada, kao i stabilnost tih zarada (što manje oscilacije od postavljenog, planiranog trenda). Kao rezultat toga vlasnici se usredsređuju na analizu profitabilnosti kompanije. Osim toga, zanima ih i finansijsko stanje kompanije, ali u onom obimu koji utiče na sposobnost kompanije da isplati dividende (ili drugi oblik učešća u dobiti) i izbegne bankrot. Svi do sada opisani slučajevi odnose se na „dobavljače” izvora finansiranja. To znači da je ova analiza na neki način pogled spolja na kompaniju. Interno menadžment koristi finansijsku analizu zbog unutrašnje kontrole i osiguranja finansijskog stanja i uspešnosti kompanije, pri čemu je od njih zahtevaju (poveren im je taj zadatak) vlasnici i drugi poverioci. Sa aspekta unutrašnje kontrole, menadžment mora da sprovodi finansijsku analizu zbog efikasnog planiranja i kontrole. Da bi mogao da planira budućnost, finansijski menadžer mora da proceni sadašnji finansijski položaj kompanije i da oceni mogućnosti u odnosu na sadašnje stanje. I konačno, da bi mogao efikasno da pregovara za spoljne izvore finansiranja, mora da bude upoznat sa svim aspektima finansijske analize koju koriste spoljni dobavljači






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In