Bez obzira na korisnika informacija koje su ishod analize finansijskih izveštaja, njen najveći značaj ogleda se u tome što omogućava poređenje finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća u vremenu (sa samim sobom), u prostoru (sa drugim preduzećima, konkurencijom i prosekom grane delatnosti, što je možda i najbolji standard za poređenje) i sa standardima (prvenstveno sa postavljenim poslovnim planom). Naravno, sa operativnog aspekta odmah se nameće pitanje ko je zadužen da izradi analizu finansijskih izveštaja i zadovolji potrebe korisnika: vlasnika, direktora, banaka, dobavljača.

View Fullscreen
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 163
POSLOVNE FINANSIJE
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Uvod u analizu finansijskih
izveštaja – ko, kome i zašto
Bez obzira na korisnika informacija koje su ishod analize finansijskih iz-
veštaja, njen najveći značaj ogleda se u tome što omogućava poređenje finan-
sijskog položaja i rentabilnosti preduzeća u vremenu (sa samim sobom), u pro-
storu (sa drugim preduzećima, konkurencijom i prosekom grane delatnosti,
što je možda i najbolji standard za poređenje) i sa standardima (prvenstveno
sa postavljenim poslovnim planom). Naravno, sa operativnog aspekta odmah
se nameće pitanje ko je zadužen da izradi analizu finansijskih izveštaja i
zadovolji potrebe korisnika: vlasnika, direktora, banaka, dobavljača.
Uvod
Da bi doneo racionalne odluke koje su u skla-
du sa ciljevima kompanije, finansijski menadžer
mora da ima određena finansijska oruđa. Jedno
od tih oruđa je i finansijska analiza. Kompanija
kao takva, ali i njeni investitori (vlasnici i
ostali poverioci) rade analizu finansijskih
izveštaja. Trgovačke poverioce – dobavljače
koji potražuju novac za prodata dobra ili iz-
vršenu uslugu – prvenstveno zanima likvidnost
kompanije. Njihova potraživanja su kratkoroč-
ne prirode, a sposobnost kompanije da brzo pla-
ti ta potraživanja najbolje se ocenjuje analizom
likvidnosti. S druge strane, potraživanja koja
imaju banke ili druge finansijske institucije
koje su plasirale zajmove, najčešće su dugoroč-
ne ili makar dugoročnije prirode. Zato su ti
poverioci više zainteresovani za sposobnost
kompanije da na dugi rok svojim novčanim to-
kovima bude sposobna za izmirivanje obaveza
prema njima. Oni mogu da procene tu sposobnost
analizom strukture kapitala kompanije, glav-
nih izvora i upotrebe sredstava, profitabil-
nosti itd.
Vlasnike kompanije prvenstveno interesuje
sadašnja i buduća zarada, kao i stabilnost tih
zarada (što manje oscilacije od postavljenog,
planiranog trenda). Kao rezultat toga vlasni-
ci se usredsređuju na analizu profitabilnosti
kompanije. Osim toga, zanima ih i finansijsko
stanje kompanije, ali u onom obimu koji utiče
na sposobnost kompanije da isplati dividende
(ili drugi oblik učešća u dobiti) i izbegne ban-
krot. Svi do sada opisani slučajevi odnose se na
„dobavljače” izvora finansiranja. To znači da je
ova analiza na neki način pogled spolja na kom-
paniju.
Tabela 1: Korisnici analize finansijskih izveštaja
Interni
korisnici
Vlasnici Rast i prinos Prinos na sopstveni kapital, pokazatelji aktivnosti
Direktor
(uprava)
Likvidnost, solventnost,
rentabilnost, rast SVE
Spoljni
korisnici
Kupci Aktivnost Aktivnost upravljanja zalihama i potraživanjima od
kupaca
Dobavljači Likvidnost Koeficijenti likvidnosti, brzi test, aktivnost
upravljanja obavezama prema dobavljačima
Banke Likvidnost i solventnost Kratkoročna i dugoročna finansijska struktura,
likvidnost, solventnost, zaduženost
Investitori Rentabilnost i tržišna
vrednost
Prinos na kapital, prinos na akcije, dividenda po
akciji
Država Likvidnost i rast Likvidnost
164 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POSLOVNE FINANSIJE
Interno menadžment koristi finansijsku
analizu zbog unutrašnje kontrole i osiguranja
finansijskog stanja i uspešnosti kompanije,
pri čemu je od njih zahtevaju (poveren im je taj
zadatak) vlasnici i drugi poverioci. Sa aspek-
ta unutrašnje kontrole, menadžment mora da
sprovodi finansijsku analizu zbog efikasnog
planiranja i kontrole. Da bi mogao da planira
budućnost, finansijski menadžer mora da proce-
ni sadašnji finansijski položaj kompanije i da
oceni mogućnosti u odnosu na sadašnje stanje. I
konačno, da bi mogao efikasno da pregovara za
spoljne izvore finansiranja, mora da bude upo-
znat sa svim aspektima finansijske analize koju
koriste spoljni dobavljači kapitala u proceni
kompanije.
Cilj analize bilansa
Cilj analize bilansa često se uslovljava su-
bjektom za koji se vrši analiza.
Dakle, subjekt za koji se vrši analiza posta-
vlja ciljeve analize bilansa koje analitičar
treba da ostvari. Budući da su ciljevi subjekta
za koji se vrši analiza po pravilu različiti,
cilj analize bilansa i ne može da bude defini-
san tako da odgovara svim subjektima (npr. ban-
ka će kao cilj analize postaviti ocenu kreditne
sposobnosti, statistika utvrđivanje statističkih
podataka itd.).
Međutim, s obzirom na to da je predmet ana-
lize Bilans stanja i Bilans uspeha, bez obzira
na to kakve ciljeve postavljaju subjekti za koje
se vrši analiza, smatra se da je opšti (zajed-
nički) cilj svake analize bilansa ocena finan-
sijskog položaja ili stanja i rentabiliteta.
Finansijsko stanje, koje se često naziva i
finansijska situacija ili finansijska konsti-
tucija, jeste struktura sredstava i izvora finan-
siranja iz koje se izvlače relacije između odnosa
sredstava po roku vezanosti i izvora finan-
siranja po roku raspoloživosti (finansijska
ravnoteža) i odnosa sopstvenih i pozajmljenih
izvora finansiranja (zaduženost). Finansijska
ravnoteža, zaduženost, reprodukciona sposob-
nost i održavanje realne vrednosti sopstvenog
kapitala čine zajedno finansijski položaj dru-
štva.
Rentabilnost je uvećanje (prirast) sopstve-
nog kapitala po osnovu finansijskog rezultata,
ali sam finansijski rezultat je složen jer po-
tiče iz poslovnih, finansijskih i ostalih pri-
hoda.
Ako dva preduzeća u apsolutnom iznosu imaju
isti finansijski rezultat, a pritom se razlikuju
po iznosima iz kojih potiče finansijski rezul-
tat, onda je to različit kvalitet. S druge strane,
rizik ostvarenja finansijskog rezultata može
da bude veći ili manji, što je izuzetno važno za
ocenu rentabilnosti.
Najzad, preduzeće može da ima loš finansij-
ski položaj i negativan finansijski rezultat. U
takvim okolnostima analiza bilansa mora da
pruži odgovor može li ili ne može preduzeće
da popravi finansijski položaj (da ga dovede u
normalu) i može li ili ne može da izađe iz zone
gubitaka.
Znači, ciljevi analize bilansa su:
1. analiza finansijskog rezultata, koja obuhvata
analize: strukture i dinamike ukupnog prihoda
i rasporeda ukupnog prihoda, izvora finansij-
skog rezultata, rizika ostvarenja finansijskog
rezultata, rentabilnosti i mogućnosti izlaska
iz zone gubitka;
2. analiza finansijskog položaja, koja sadrži
analize: dugoročne i kratkoročne finansij-
ske ravnoteže, reprodukcione sposobnosti,
zaduženosti, održavanja realne vrednosti
sopstvenog kapitala i mogućnosti poboljšanja
finansijskog položaja;
3. analiza imovinskog položaja, koja se odnosi
na analizu: strukture poslovne imovine, fiksne
imovine i obrtne imovine.
Zadatak analize bilansa
Prilikom ocene stanja i razvoja finansijskog
položaja preduzeća zadaci analize su da utvrdi:
1. stanje i razvoj dugoročne i kratkoročne finan-
sijske ravnoteže,
2. stanje i razvoj reprodukcione sposobnosti,
3. stanje i razvoj zaduženosti i
4. da li preduzeće održava ili ne održava re-
alnu vrednost sopstvenog kapitala.
Prilikom ispitivanja mogućnosti poboljša-
nja finansijskog položaja u smislu njegovog do-
vođenja u normalu, zadaci analize su da utvrdi:
1. skrivene gubitke,
2. mogućnost poboljšanja dugoročne i kratkoroč-
ne finansijske ravnoteže putem promene struk-
ture sredstava i izvora finansiranja,
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 165
POSLOVNE FINANSIJE
3. nedostatak kapitala za dovođenje finansij-
skog položaja na normalu i
4. mogućnost ostvarenja finansijskog rezultata
u visini nedostataka kapitala ili mogućnost
pokrića kamata po osnovu dodatnog zaduženja
u visini nedostajućeg kapitala za dovođenje fi-
nansijskog položaja na normalu.
Vrste finansijske analize
U cilju dobijanja sveobuhvatne slike o poslo-
vanju koriste se različiti instrumenti analize,
koji su struktuirani od sredstava i tehnika koje
se kombinuju u cilju ocenjivanja i dinamičkog
praćenja ključnih pokazatelja poslovanja. Kao
najčešća sredstva analize finansijskih izve-
štaja primenjuju se:
1. vertikalna analiza i horizontalna analiza
bilansa,
2. analiza osnovnih finansijskih indikatora
(racio analiza),
3. analiza prinosnog položaja (finansijskog re-
zultata), imovinskog i finansijskog položaja,
4. analiza kreditnog boniteta.
Poslovi koje radi dobar računovođa
Osnovni poslovi koje obavlja dobar računo-
vođa, bilo da je zaposlen u preduzeću bilo da je
angažovan kao vanjski saradnik, navedeni su u
nastavku:
1. upravljanje plaćanjima – izdavanje i prijem
faktura, izvršavanje plaćanja prema redosle-
du dospeća, upravljanje likvidnošću, kontrola
blagajne i izvoda;
2. jednostavna knjiženja – knjiženje nabavke,
prodaje i praćenje promena na tekućim računima
i kontrola sa izvodom iz banke;
3. planiranje tokova gotovine – projektovanje
budućih novčanih tokova i predviđanje eventu-
alnih likvidnosnih „rupa” na vreme (nedostata-
ka finansijskih sredstava usled neusklađenosti
priliva i odliva);
4. kontrola kreditne izloženosti ka kupcima
– praćenje potraživanja, njihov kvalitet i kon-
trolisanje naplate u skladu sa ugovorenim va-
lutama;
5. finansijsko upravljanje i saradnja sa svim re-
levantnim institucijama – pre svega bankama i
to tako što će ih držati informisanim o svim
bitnijim promenama u poslovanju;
6. praćenje i izmirivanje svih opštih troškova
– kao što su troškovi za službene automobile,
lizing, zakup i drugi prateći režijski troškovi;
7. praćenje svih zakonskih regulativa – ažurno
i pravovremeno praćenje svih relevantnih pro-
mena zakonskih regulativa i adekvatno usklađi-
vanje poslovanja sa njima, saradnja sa poreskim
organima (svi relevantni porezi, npr.: PDV, po-
rez na dobit, porez na dohodak, akcize, admini-
strativne i druge takse i sl.);
8. obračun i sva pripadajuća knjiženja i plaćanja
ličnih dohodaka zaposlenih – obračun, isplate i
sve zakonski potrebne administrativne radnje u
vezi sa tim, kontrola i provera sa regulatornim
organima (PIO, zdravstvo i sl.) da li su sve pro-
mene ažurno i korektno evidentirane;
9. savetodavni i drugi poslovi – preduzeće koje
planira adekvatan rast i razvoj mora da ima kva-
litetnog računovođu, koji to može da prati kroz
razne forme izveštavanja i primerene i pravo-
vremene savete kako sa aspekta poreza tako i sa
aspekta raznih ušteda i minimiziranja mogućih
izloženosti riziku i drugih strateških pitanja.
Jedna od glavnih uloga dobrog računovođe
jeste i to da održava blisku saradnju sa ban-
kama, kao i da im pravovremeno dostavlja po-
trebne podatke i izveštaje kako bi olakšao
pristup izvorima finansiranja.
Zato kvalitetan i profesionalan računovo-
đa treba da bude partner u poslu, koji može da
obezbeđuje i savetodavne finansijske usluge.
PS