Царински орган, сходно чл. 164. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 и 13/2017), може да одобри привремени увоз стране робе и њену употребу у царинском подручју Републике Србије, уз потпуно или делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина и без примене мера трговинске политике.
У пракси се појавила дилема у вези са тим да ли је дозвољено да се страна роба (нпр. опрема) рентира на територији Републике Србије у периоду док се иста налази у царинском поступку привременог увоза.
Царински прописи ову могућност не искључују јер, поред тога што предвиђају да је привремено увезена роба намењена поновном извозу у неизмењеном стању, осим уобичајеног смањења њене вредности услед употребе, у члану 112. Царинског закона дато је и овлашћење царинском органу да може да одобри поступак са економским дејством уколико носилац одобрења пружи све потребне гаранције да ће правилно спроводити поступак и ако царински орган има могућност надзора и контроле одобреног поступка.
У складу са наведеним, Сектор за царински систем и политику Министарства финансија у акту бр. 483-00-00006/2013-17 од 31. 2. 2013. године заузео је став да је могуће рентирати робу за коју је одобрен поступак привременог увоза на територији Републике Србије ако царински орган процени да у сваком тренутку може да зна место употребе робе, као и корисника робе, како би могао да врши одговарајући надзор и контролу.
Привремени увоз опреме уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина одобрава царинарница надлежна према месту у ком ће се роба употребљавати. Иста царинарница обрачунава и наплаћује увозне дажбине у износу који се одређује за сваки месец или за део месеца у којем се роба налазила у поступку, у висини од 3% од износа увозних дажбина које би требало платити за робу кад би она била стављена у слободан промет, на дан прихватања декларације за стављање робе у поступак привременог увоза.
Овакав начин рада није споран уколико се и место где се рентирана опрема користи налази у оквиру месне надлежности царинарнице која је одобрила привремени увоз ради првобитне употребе. Ако би носилац одобрења своје обавезе које проистичу из поступка привременог увоза са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина морао да измирује у царинарници у којој иначе не спроводи царинске поступке (у месту где не води књиговодство и где нема логистичку подршку), то би могло да му увећа трошкове, па се наметнуло питање у којој царинарници могу да се измирују наведене обавезе уколико је поступак привременог увоза опреме одобрен у једној царинарници ради њене првобитне употребе, а иста се касније рентира у другом месту у Републици Србији, за које је месно надлежна друга царинарница.
Сходно логици којом се водио Сектор за царински систем и политику Министарства финансија у акту бр. 483-00-00006/2013-17 од 31. 2. 2013. године, Управа царина је заузела став да је за страну робу (опрему), привремено увезену са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина, која се у Републици Србији рентира у месту различитом од места одобравања привременог увоза, обавезе које проистичу из овог царинског поступка могуће измиривати у царинарници која је одобрила поступак привременог увоза уколико та царинарница у сваком тренутку зна где се предметна роба налази.